U ovonedeljnom preseku iz domena građevinskog sektora ne možemo, a da se ne dotaknemo jedne najave koja je dugo čekana u našoj zemlji. Naime, Južni krak Koridora 10 od Mađarskе do Sеvеrnе Makеdonijе komplеtno jе gotov i u subotu ćеmo ga svеčano pustiti u saobraćaj.“ Ovo je najavila ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović i dodala: „Napravili smo auto-put za narod i pokazali da umеmo da završimo stvari, kao što smo i obеćali“. Ona jе, gostujući u jutarnjеm programu TV Prve ranije ove sedmice, istakla da jе Srbija konačno povеzana auto-putеm od Horgoša do Prеšеva i da jе izgrađеn najsavrеmеniji auto-put, po svim еvropskim i svеtskim standardima, tе da ćе otvaranjе Koridora 10, poslеdnjе dеonicе kroz Grdеlicu, omogućiti mnogo vеći protok saobraćaja. Mihajlović je rеkla da jе Srbija danas prеpoznata kao najbrža ruta i da jе 2018. kroz našu zеmlju prošlo 56 miliona automobila, odnosno 20 miliona višе nеgo 2014. godinе.

Zdravo stranovanje, pored energetske efikasnosti, je tema koja sve više biva eksploatisana na globalnom nivou u smislu da se traže rešenja koja bi omogućila građanima da žive u zdravim objektima. U tom smislu je PKS dala svoj doprinos ovoj temi u Srbiji i organizovala radionicu na temu: Mapiranja azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi i postupcima za njegovo sigurno uklanjanje.

U našoj zemlji se trenutno radi na izradi propisa o pravilnom i sigurnom načinu uklanjanja azbesta i kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta i njegovog uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu. Inače, azbest je mineral koji se godinama koristio u proizvodnji građevinskog materijala za pokrivanje krovnih površina, izolacionih ploča i vodovodnih cevi. Dokazano je da dugoročno izlaganje azbestnim česticama, kao što je azbestna prašina koja nastaje prilikom izvođenja građevinskih radova, može uzrokovati bolesti kao što su karcinom pluća, tumor pleure, azbestozu i razne druge bolesti opne pluća. S tim u vezi, i u Srbiji je kao i u Evropskoj uniji potpuno je zabranjena proizvodnja i promet svih vrsta azbestnih vlakana.

U okviru radionice predstavnici internacionalne kompanije „KIWA“ koja dolazi iz Holandije podelili su svoja iskustva u oblasti uklanjanja azbesta. Ova kompanija, koja posluje u preko 40 zemalja i zapošljava preko 4.700 ljudi, osnovala je svoje predstavništvo i u našoj prestonici, u čijem će sastavu biti osnovana laboratorija za ispitivanje prisustva azbestnih čestica u građevinskim materijalima.

Građevinske dozvole

Srbija je, prema poslednjim informacijama, na 48. mestu Duing Biznis 2019 liste Svetske banke po uslovima poslovanja. Kako bismo napravili poređenje pomenućemo da je u poslednje tri godine naša zemlja napravila je drastičan skok u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola, jer smo sa 36. mesta u 2017. godini stigli na 11. poziciju.

U najnovijem izveštaju pomenuto je i da su reforme u ovoj oblasti doprinele lakšem poslovanju i da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji sada potrebno proći kroz 11 procedura koje traju 106 dana, dok je indeks kontrole kvaliteta gradnje povećan sa 13 na 14 (na skali do 15).

Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, rekao je da je Srbija sprovela jednu bitnu reformu koja je olakšala dobijanje građevinskih dozvola, a taj napredak potvrđuju i podaci Sekretarijata za urbanizam grada Beograda. Naime, već treću godinu zaredom (u peridu od 2016. do 2018. godine) povećava se broj izdatih građevinskih dozvola za oko 60 odsto, a broj lokacijskih uslova je više nego dupliran. Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, tri uzastopne godine grad Beograd izdaje građevinske dozvole za više od milion kvadrata.

Planiranje i izgradnja objekta za svakog Investitora predstavlja izuzetno složen proces, bez obzira da li je to u pitanju manje zahtevan objekat (kuća za stanovanje, vikend objekat gde je predviđen povremeni boravak korisnika) ili je u pitanju objekat kompleksnog poslovno-komercijalnog sadržaja i funkcije.

Prvi korak u planiranju je izrada Idejnog rešenja i Idejnog projekta.

U ovoj početnoj fazi razmišljanja izuzetno je važna uloga arhitekte koji će pomoći da se ideje prevedu u prostornu zamisao.

Početna ideja u komunikaciji sa arhitektom najčešće se transformiše u više prostornih mogućnosti koje će dovesti do odgovarajućeg Idejnog rešenja, a zatim i Idejnog projekta.

Kako bi došli do odgovarajućeg idejnog koncepta izuzetno je važno da napočetku Investitor pribavi Informaciju o lokaciji od nadležnih opštinskih službi, za lokaciju na kojoj će se graditi budući objekat.

Projektovanje i građevinska dokumentacija

Šta je ustvari informacija o lokaciji?

INFORMACIJA O LOKACIJI je zvanični dokument opštine na kojoj se gradi objekat u kome su definisani uslovi izgradnje. Ovim dokumentom su definisani urbanistički parametri (procenat izgrađenosti, indeks izgrađenosti, dozvoljena spratnost budućeg objekta…) kao i drugi parametri koji su neophodni arhitekti kako bi adekvatno pristupio izradi idejnog rešenja.

Koliko je važan ovaj dokument na početku procesa projektovanja govori i činjenica da ako bez ovog dokumenta dogovarate/realizujete idejno rešenje sa arhitektom sigurno ste na pogrešnom putu. Zašto? Nemate osnovne smernice za konkretnu lokaciju i verovatno dolazite do rešenja za koje nećete dobiti lokacijske uslove, a kasnije i građevinsku dozvolu o čemu će više biti reči u našem sledećem tekstu.

DRUGI KORAK u planiranju je pribavljanje lokacijskih uslova čiji je sastavni deo i idejno rešenje, katastarsko-topografski plan, kopija plana i izvod iz lista nepokretnosti.

Ako ste pristupili izradi idejnog rešenja u skladu sa informacijom o lokaciji dobrim delom ste adekvatno pripremili dokumentaciju za pribavljanje lokacijskih uslova.

U realizaciji idejnog rešenja pomažu i podaci iz katastarsko-topografskog plana, kao i kopija plana i list nepokretnosti.

Gradilište i dozvole

TREĆI KORAK u ovom procesu je podnošenje zahteva za dobijanje lokacijskih uslova koji se podnosi nadležnoj opštinskoj službi koja izdaje lokacijske uslove.

// Svaki investitor koji je je već planirao i realizovao neki objekat zna koliko je ovo dugotrajan proces i da su strpljenje i upornost jedini put do realizacije. //

Međutim ohrabruje činjenica da je proces pribavljanja lokacijskih uslova od 2015. godine značajno efikasniji jer je pribavljanje neophodne dokumentacije omogućeno preko sistema za elektronsko podnošenje prijava (eDozvola). Samo da napomenem da je ovo prvi korak na putu do dobijanja građevinske dozvole.

Put projektne dokumentacije do cilja – dobijanje lokacijskih uslova

Nadležna institucija (opštinska služba) koja je primila podnetu dokumentaciju u obavezi je da od javnih preduzeća (imaoca javnih ovlašćenja – vodovod i kanalizacija, elektrodistribucija, toplana…) pribavi uslove za projektovanje. Ako je predata dokumentacija potpuna (u skladu sa uslovima javnih preduzeća) nadležna institucija izdaje lokacijske uslove. Sve navedeno zvuči vrlo jednostavno, ali u praksi nije tako, zbog toga što je potrebno nekad dokumentaciju dopuniti, a ceo proces može da potraje mesecima.

Na ishod i brzinu odgovora nadležnih institucija utiče mnogo faktora:

1. Sadržaj dokumentacije (da li je potpuna ili nepotpuna)
2. Vrsta i kompleksnost objekta za koji se traže lokacijski uslovi
3. Ažurnost i dostavljanje informacija nadležnih institucija podnosiocu zahteva

Ceo ovaj proces u prethodnih petnaestak godina išao je nepodnošljivo sporo iz mnogo razloga (ovog puta nećemo se baviti tom temom pošto zahteva kompleksniji pristup). Izuzetno je važno da napomenem da je od 2015. godine ovaj proces daleko efikasniji, tačnije od kada je uvedena elektronska objedinjena procedura.

Gradilište u vašem komšiluku

// Značajno je to što nadležne institucije sada imaju zakonski rok u kome moraju dostaviti odgovor podnosiocu zahteva. //

Praćenje ovog procesa je daleko jednostavnije putem elektronske aplikacije, kako za nas koji vodimo ovu dokumentaciju kroz sam postupak, tako i za Investitora koji blagovremeno dobija obaveštenja o tome u kojoj je fazi njegov konkretan zahtev.

U praksi primećujem da dokumentacija na kojoj radim (od marta 2015. godine) brže prolazi svoj put kroz nadležne institucije.

Šta definišu uslovi za projektovanje koje dostavljaju javna preduzeća

Podsećanja radi, nakon definisanja idejnog rešenja, podnošenja zahteva za lokacijske uslove nadležna institucija (opštinska služba) pribavlja uslove za projektovanje i priključenje od javnih preduzeća (imaoca javnih ovlašćenja).

Poslednji korak u ovom kompleksnom procesu pribavljanja lokacijskih uslova definišu uslovi za projektovanje i priključenje (tehničke informacije) koje dostavljaju javna preduzeća (imaoci javnih ovlašćenja).

// Većina Investitora (naročito oni koji se prvi put upuštaju u projektovanje i izgradnju objekta) tehničke informacije donose gomilu podataka koji zbunjuju. //

Kao projektant (arhitekta) više puta sam se našla u situaciji da klijent (Investitor) traži od mene pojašnjenja tehničke informacije. Izuzetno je složeno napraviti opšti odgovor na ovo pitanje (svaki objekat je priča za sebe)… vrsta, spratnost, položaj na parceli… ali pokušaću.

Pored opštih informacija koje sadrže ovi dokumenti:

1. Naziv, vrsta i klasa objekta
2. Broj parcele i katastarska opština
3. Ime i adresa Investitora

Opisuje se detaljno način na koji bi objekat trebao da bude priključen na infrastrukturu.

Bitno je ove podatke dostaviti projektantima instalacija (elektroenergetske, vodovod i kanalizacija, mašinske instalacije).

Projektantima instalacija su ovi podaci neophodni u izradi Projekta za građevinsku dozvolu (PGD) kojim će biti definisana infrastruktura budućeg objekta.

Građevinske dozvole i dokumentacija

Podaci iz tehničke informacije na koje bi trebalo posebno obratiti pažnju su:

1. Naknada za priključenje
2. Rok za izgradnju priključka
3. Dodatni uslovi za priključenje (ako ih ima)
4. Dodatni uslovi za građenje (ako ih ima)
5. Važnost tehničke informacije (12 meseci ili do isteka važnosti lokacijskih uslova)

Na kraju priče o postupku pribavljanja lokacijskih uslova dodala bih da se strpljenje isplati jer je ovaj dokument osnova za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Definisanjem svih koraka u ovom postupku imate brigu manje kada uđete u proces izrade Projekta za građevinsku dozvolu (PGD) i što je još važnije eliminišete gomilu nedoumica i ozbiljnih problema koji mogu nastati kasnije u procesu izgradnje objekta ako niste uzeli u obzir preporuke iz lokacijskih uslova.

U sledećem tekstu govorićemo o važnosti izrade projekta za građevinsku dozvolu koji je neophodan u sledećemo koraku, procesu dobijanja građevinske dozvole.

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul.Pasterova br. 6
+381 63 580 469

Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog