Connect with us

Energetska efikasnost

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike

Objavljeno

:

Zeleni krovovi i pitanje primene u urbanim sredinama poslednjih godina dobija sve više na značaju. Osnovno pitanje koje njihova primena pokreće je mogućnost da se gradske sredine adaptiraju na novonastale klimatske promene.

Kakve veze imaju zeleni krovovi sa ekstremnim vremenskim situacijama?

Svedoci smo, sve učestalijih pojava ekstremnih vremenskih prilika (oluje sa snažnim razarajućim efektima). Primena zelenih krovova svakako može uticati na ublažavanje ovako ekstremnih vremenskih prilika. A čarobne reči su “upravljanje olujama” i “upravljanje vodama”.

Zeleni krovovi, gradnja

Ključni problem koji se javlja, što u većini gradova kišnica iz olučnih vertikala i kanalizaciona otpadna voda skupljaju se i odvode jednom cevi. Tokom ekstremnih događaja (velika količina padavina u jednom danu/ili više dana) system koji prikuplja kišnicu I kanalizaciju biva preopterećen. I sami smo svedoci ovakvih incidenata u urbanom prostoru (izlivanje ulične kanalizacije).

Kako zeleni krovovi pomažu u ovoj situaciji?

Pre svega zeleni krovovi se ponašaju kao sunđeri, apsorbuju značajnu količinu vode za snabdevanje biljaka koje su zasađene na krovu. Ova situacija dovodi do smanjenog odlivanja kišnice u sistem kanalizacione vode i samim tim pomaže u otklanjanju uzroka – kombinovane kanalizacije (izlivanje usled preopterećenosti odvoda otpadnih voda). Ovo je samo jedan slikovit primer iz koga vidimo značaj primene zelenog krova kao koncepta, a navodimo još neke…Kako se javljaju oluje u kombinaciji sa kišom kao jedna ekstremna situacija, tako imamo I drugi ekstremno suprotan primer, pojava toplotnih ostrva.

Pre svega, šta su toplotna ostrva u urbanim sredinama? Zašto je ovaj fenomen sve izraženiji?

Urbana ostrva toplote su fenomen koji nastaje usled velikog porasta temperature u gradovima tokom letnjih meseci, i u odnosu na okolinu pretstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na topoklimu.

Šta se ustvari dešava kada nastupe letnje vrućine u gradovima?

  1. Dolazi do velikog zagrevanja zemljine površine, pa umesto da tokom večeri dolazi do hlađenja vazduha, javlja se efekat isijavanja toplote koji je najizraženiji u večernjim stima. Pojava ovog fenomena je posledica primene betona kako u izgradnji objekata u urbanim sredinama tako i njegova primena u parternom uređenju gradova, primeni urbanog mobilijara i infrastrukturi. Gradovi su postali okovani betonom, zelene površine su svedene na minimum, a kao posledicu toga imamo efekat koji se javlja prilikom najtoplijih sunčanih dana. Šta se ustvari dešava – beton apsorbuje (akomulira) toplotu i isijava, dodatno pojačava, podiže spoljnu temperature vazduha. Tako da pri teperaturi 35-40 stepeni, u urbanom području okovanom betonom teperatura dostiže 45-50 pa čak i 60 stepeni. Svi smo svedoci poslednjih godina pojave ovog efekta/fenomena i u našim gradovima.
  2. Nije ovo jedino što se dešava, naime ovaj efekat lančano povlači za sobom emisiju štetnih gasova (efekat staklene baste) koji nastaje usled ujednačenog intenziteta ostrva toplote tokom dužeg perioda sunčanih dana.
  3. Još jedan fenomen je prisutan kod pojave urbanih ostrva toplote, a to je antropogena emisija toplote. To je situacija kada je ostrvo toplote izraženije zimi i kasno noću u urbanim sredinama u odnosu na ruralnu sredinu.

Ovo je ukratko o fenomenu urbanih toplotnih ostrva.  Kako možete da vidite fenomen je vrlo kompleksan i usložnjava se kada je u kombinaciji sa drugim parametrima.

Zeleni krovovi u urbanim sredinama

Sada je momenat da se vratimo ključnom pitanju… Kakva je uloga zelenih krovova u eliminaciji efekta toplotnih ostrva?

Poznato nam je, da prilikom svakog boravka u prirodi (kada su najtopliji sunčani dani) je mnogo prijatniji boravak u prirodi i da je teperatura do 10 stepeni niža nego u urbanism gradskim sredinama. Primena zelenih krovova (tokom najtoplijih sunčanih dana) može pomoći urbanim sredinama da smanji temperature u značajnoj meri , do 5 stepeni, a u kombinacji sa ozelenjavanjem okruženja mogu se ostvariti i bolji efekti. Pored doprinosa u sniženju temperature u urbanoj sredini, značajan je i doprinos u eliminaciji emisije štetnih gasova, naravno I u ovoj situaciji ozelenjavanjem okruženja se postižu bolji rezultati. Vidimo da zeleni krovovi mogu dati značajan doprinos u upravljanju toplotom na različitim nivoima u urbanim sredinama.

Pomenuli smo i fenomen emisije štetnih gasova, zeleni korvovi i u ovoj situaciji imaju svoj pozitivni udeo. Zeleni krovovi pomažu u pretvaranju ugljen-dioksida (CO2) u kiseonik (O2).  Biljke, pomažu u uklanjanju negativnih čestica iz vazduha i utiču a stvaranje dodatnog kiseonika, poboljšavaju kvalitet vazduha i pozitivn outiču u borbi protiv efekta staklene baste. Iz svega navedenog vidimo da nam je primena zelenih krovova više nego neophodna kako u inplementaciji kod novih objekata, a naročito je važno da krene njihova primena u rekonstrukciji postojećih ravnih krovova u urbanism sredinama.

Izuzetno je važno, da u rešavanju i realizaciji zelenih krovova imamo jedan integralan pristup u kome će učešće uzeti sve inženjerske struke (arhitekte, pejzažne arhitekte, dizajneri, instalateri, konstruktivci…) koji zajedno mogu pomoći da se dođe do integralnog i adekvatnog rešenja. Budućnost će tek pokazati, a do stručne prakse je na koji način i koliko inovativno je u mogućnosti da pruži odgovarajuća rešenja.

Autor: Nataša Komljenović dipl.inž.arh., vlasnik arhitektonskog studija „ArhInGreen“ iz Novog Sada

Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno