Connect with us

Arhitektura

U najvećoj zgradi u Srbiji živi 3.500 ljudi!

Objavljeno

:

Najveća zgrada u Srbiji, Foto: Printscreen/ Google maps

U najvećoj zgradi u Srbiji živi 3.500 ljudi! Ona ima 795 stanova, 62 ulaza, dugačka je gotovo 1km, izlazi na 4 ulice: Mihajla Pupina, Zorana Đinđića, Milentija Popovića i Antifašističke borbe, a nalazi se u novobeogradskom Bloku 21. Njene lamele poređane su kao devet domina što ovu zdragu čini jedinstvenom – kako navodi glavni urbanista Marko Stojčić.

Prema njegovim rečima, ova zgrada je izgrađena pod uticajem trenda „brutalizam“, koji je započeo jedan od najvećih svetskih arhitekata 20. veka Le Korbizje. „U Marseju je početkom 1952. godine počela izgradnja zgrade za oko 1.600 ljudi. Le Korbizje joj je dao ime ‘mašina za ljude’. Bila je ideja da stanari sve potrebe zadovolje u zgradi – da imaju mesto za nabavku, rekreaciju, vrtić, na krovu je bila trim staza“, objasnio je Stojčić i dodao da se taj trend proširio i na Beograd.

Ipak, problem koji se javlja kod ovako velikih zgrada jeste taj što se one teško održavaju, a pored toga nedostaje i dovoljan broj parking mesta, stoga se bivši i sadašnji stanari zgrade sa nostalgijom sećaju vremena kada je zgrada bila tek useljena – kada se po krovu moglo trčati i kada je supruga Josipa Broza Tita Jovanka otvorila školu u koju su išla deca iz zgrade, a koja se danas zove „Jovan Dučić“.

Ipak, ova zgrada u Bloku 21, u neposrednoj blizini „Šest kaplara“, Hajata i Centra Sava je zajedno sa Mamuticom, izgrađenom u Zagrebu 1974. godine, u kojoj u 1.169 stanova živi oko 5.000 ljudi, jedna je od najvećih u regionu i do danas predstavlja intrigantnu atrakciju.

Kakav tip zgrada vi volite – slične ovim ili biste se pre opredelili za privatniji i mirniji tip „urbanih vila“?

Izvor: Tanjug

Advertisement

Arhitektura

Drvo po drvo – naselje

Objavljeno

:

Od

Fælledby/foto:Henning Larsen

Drvena era je, očito, uzela maha i donela mnoštvo drvenih nebodera. U skladu sa tim projekat firme Henning Larsen, iako uključuje drvenu građu, nudi nešto malo drugačije – idilično naselje ispunjeno prirodom izgrađeno od drveta za oko 7000 ljudi. U planu je da se ovakvo jedno naselje nalazi u Kopenhagenu u Danskoj.

Poduhvat “Fælledby” osmišljen je za arhitektonski konkurs i kreiran u partnerstvu firme Henning Larsen sa inženjerima iz kompanije MOE. Koncept planira tri kružna centra sa zelenilom, u nameri da se stanovnicima ponudi život u malom ruralnom području. Impresivnih 40 odsto dostupnog zemljišta biće ostavljeno “netaknuto” kako bi se razvijale flora i fauna.

Signe Kongebro, partner u firmi Henning Larsen izjavio je da su se za ovakvu vrstu projekta, koja podrazumeva gradnju u prirodnim okruženju, odlučili jer osećaju obavezu da ljudi budu u balansu sa prirodom. To konkretno znači, dodao je, da će ova nova četvrt biti prva u Kopenhagenu koja će u potpunosti biti izgrađena od drveta i koja će uključivati prirodna staništa koja podstiču rast i razvoj biljnog i životnjskog sveta.

Kuće će biti izgrađene od drveta i isporučivaće se u 37 varijanti, u zavisnosti od veličine, visine i stila. U okviru samih fasada će se nalaziti kućice za ptice i staništa za druge životinje. Kuće će biti tako grupisane da će okvirno na 150 ljudi ići jedan vrt ili staklenik koji će oni održavati i biće u njihovom vlasništvu.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Arhitektura – projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Objavljeno

:

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

TIP PROJEKTA / uređenje enterijera
GODINA / 2018.
MESTO / Novi Sad, Srbija
POVRŠINA / 57 m2
AUTORI / Modelart Arhitekti + Centar za digitalni dizajn, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad;
Jelena Mitov, Dejan Mitov, Krsto Radovanović, Aleksandra Pavlović, Maja Papić, Bojan Mitov, dr Bojan Tepavčević, Vladimir Mijović, Jovan Maksimović
BRENDING I VIZUELNE KOMUNIKACIJE / Jasmina Ciganović

Parametarsko modelovanje i digitalna fabrikacija u službi  enterijera

Kafe palačinkarnica “Panuša” nalazi se u Novom Sadu, na raskrsnici Ulica Novosadskog sajma i Toplice Milana, i predstavlja pravi raj za ljubitelje palačinki. Jelovnik je u potpunosti zasnovan na palačinkama i njihovim različitim kombinacijama, sa jakom kreativnom notom. Upravo je kreativnost i inovativnost u jelovniku bila inspiracija projektantima iz novosadskog studija Modelart Arhitekti prilikom dizajniranja ovog nesvakidašnjeg prostora. Osnovni cilj je bio preneti koncept restorana na prostorni nivo i kreirati prostor koji će biti udoban i prijatan za boravak, a ujedno i prepoznatljiv, sa jasno izraženim identitetom i privlačnošću.

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša / Foto: Relja Ivanić

U svrhu kreiranja ugodnosti i neponovljivosti prostora, projektanti su se istovremeno oslonili na klasične i napredne metode projektovanja. Pažljiva organizacija prostora, raspored tipova sedenja, taktilnost i uklopljenost materijala čine prostor raznorodnim, preglednim i sigurnim. Korišćenje opeke i drveta, diverzitet osvetljenja, cvetni motivi i različiti živopisni detalji daju prostoru toplinu i pozivaju posetioce na uživanje. Želja klijenta je bila da prostor ne bude “pretrpan” stolovima, nego da naglasak bude na specifičnoj i prijatnoj atmosferi. Zbog toga u prostoru postoje različiti tipovi sedenja, koji definišu različite zone i gde svaki posetilac može da pronađe svoj “kutak”.

Prilikom dizajniranja ovog enterijera, projektanti su podjednako vodili računa o tome kako će se posetioci osećati u prostoru, ali i kako zaintrigirati prolaznike i privući ih da uđu. Bilo je potrebno stvoriti autentičnost i prepoznatljivost prostora, što je ostvareno korišćenjem parametarskog modelovanja i digitalne fabrikacije. Organska geometrija spuštenog plafona dobijena je naprednim tehnikama projektovanja i izvođenja, a realizovana je u radionici Modelart Arhitekata, u saradnji sa Centrom za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Korišćenjem savremenih tehnologija geometrijski složene forme realizovane su na ekonomičan način od drvenih ploča koje su široko rasprostranjeni materijal. Korišćenjem drveta, kao “toplog” materijala koji asocira na pristupačnost i udobnost, u kombinaciji sa složenom i sofisticiranom geometrijskom formom, postignut je kompleksan efekat, čiji je osnovni cilj stvaranje prepoznatljivog identiteta prostora i brenda.

Prolaznici i posetioci su privučeni igrom geometrijskih formi i svetlosti, pretvarajući arhitektonski prostor u snažno marketinško oruđe. Upravo je u tome moć savremenih digitalnih alata koji, za razliku od korišćenja standardizovanih materijala i tehnika, nude mogućnost prilagođavanja specifičnim potrebama klijenta kroz skoro beskonačne mogućnosti oblikovanja.

Priča o enterijeru “Panuše” priča je o poverenju između arhitekte i klijenta. Sa jedne strane jasna vizija klijenta o tome šta želi da postigne svojim prostorom, a sa druge strane zanatsko umeće i iskustvo arhitekata, rezultirali su u toplom i neobičnom enterijeru.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno