Kada priÄamo o materijalima, ubedljivo najzastupljeniji i sa najÅ”irom moguÄom primenom je PLASTIKA!
Plastika ili plastiÄne mase predstavljaju umetne materijale proizvedene od sintetskih ili polusintetskih smola i razliÄitih dodataka (punila, omekÅ”ivaÄa, stabilizatora i pigmenata) koji se u toku prerade nalaze bar povremeno u plastiÄnom stanju. Plastike su tipiÄno organski polimeri sa visokom molekulskom masom, mada one Äesto sadrže druge supstance.
One su obiÄno sintetiÄke, najÄeÅ”Äe izvedene iz petrohemikalija, mada su mnoge delom prirodne. PlastiÄnost je, dakle, opÅ”te svojstvo svih molekula koji imaju sposobnost da se nepovratno deformiÅ”u bez pucanja, mada do toga dolazi u toj meri kod ove klase polimera podesnih za oblikovanje da je ta sposobnost naglaÅ”ena u njihovom imenu.
Usled njihove relativno niske cene, lakoÄe proizvodnje, mnogostranosti i nepropustivosti za vodu, plastike se koriste u enormnom i ekspandirajuÄem opsegu proizvoda, od spajalica do svemirskih brodova. One se veÄ zamenile mnoge tradicionalne materijale, kao Å”to su drvo, kamen, rogovi i kosti, koža, papir, metal, staklo, i keramika, u velikom broju oblika njihove ranije upotrebe. PlastiÄne mase se preraÄuju valjanjem u folije, istiskivanjem pod pritiskom, ubrizgivanjem, pasiranjem, itd.Ā Zbog svojih mehaniÄkih svojstava i moguÄnosti oblikovanja plastiÄne mase su potisle mnoge druge materijale i njihova je industrija u stalnom porastu.
U razvijenim zemljama, oko jedne treÄine proizvedene plastike se koristi za pakovanje, a jedna treÄina nalazi primenu u graÄevinarstvu za izradu cevi koje se koriste u vodovodnim instalacijama, ili za izradu vinilnih pokrivnih oplata. Ostatak se koristi za izradu automobila (do 20% plastike), nameÅ”taja, i igraÄki. U zemljama u razvoju, taj odnos može da bude razliÄit – na primer, po nekim izveÅ”tajima 42% Indijske potroÅ”nje odlazi na materijale za pakovanje. Plastika nalazi mnoÅ”tvo oblika primene u polju medicine, Å”to obuhvata polimerne implante.
Prva potpuno sintetiÄka plastika je bio bakelit, koju je izumeo Leo Baekeland u Njujorku 1907. godine, koji je skovao termin ‘plastika’. Mnogi hemiÄari su doprineli nauci o materijalu plastike, ukljuÄujuÄi nobelovca Hermana Staudingera, koji se naziva āocem hemija polimeraā“ i Hermana Marka, koji je poznat kao āotac fizike polimeraā. Uspeh i dominancija plastike poÄevÅ”i od ranog 20. veka doveli su do brojnih problema oÄuvanja životne sredine zbog njene spore dekompozicije nakon Å”to se odbaci kao smeÄe. Postojanost je direktna posledica strukture plastike karakterisane prisustvom velikih molekula.
Reciklaža je postala tvorevina svake, respektabilne i razvijene zemlje
ReÄ plastika je izvedena iz grÄke reÄi ĻĪ»Ī±ĻĻĪ¹ĪŗĻĻ (plastikos) sa znaÄenjem āimati sposobnost menjanja oblika ili oblikovanjaā, od ĻĪ»Ī±ĻĻĻĻ (plastos) sa znaÄenjem āoblikovanā. Ona se odnosi na savitljivost, ili plastiÄnost materijala tokom proizvodnje, Å”to mu omoguÄava da bude izliven, presovan, ili ekstrudovan u mnoÅ”tvo oblika kao Å”to su filmovi, vlakna, ploÄe, cevi, boce, kutije, i niz drugih. Å iroko koriÅ”tena reÄ plastika nije u potpunosti analogna sa tehniÄkim pridevom plastiÄan, koji se koristi za opisivanje bilo kog materijala koji podleže permanentnoj promeni oblika (plastiÄnoj deformaciji) kad se istegne izvan izvesne taÄke. Aluminijum koji je drobljen ili kovan, na primer, ispoljava plastiÄnost u tom smislu, mada on nije plastiÄan u obiÄajenom smislu reÄi. U kontrastu s tim, u njihovim finalnim oblicima, neke plastike pucaju umesto da se deformiÅ”u i stoga nisu plastiÄne u tehniÄkom smislu.