Arhitekta jednog grada – Paraćin: Vreme je za ulaganje u energetsku efikasnost

ARHITEKTA JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Dejan Ilić d.i.a.

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do Paraćina, grada u srednjem Pomoravlju koji ima veoma važnu značajnu poziciju na saobraćajnoj mapi Srbije. Nalazi se na raskrsnici najvažnijih puteva u Srbiji. Zahvaljujući lokaciji, infrastrukturi, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima, Paraćin nudi raznovrsne mogućnosti – od poslovnih preko investicionih do turističkih. Sem trgovačko-industrijskog značaja koji je inače najčešći razlog posete Paraćinu, sam grad i okolina ima dugu istorijsku baštinu. U neposrednoj okolini Paraćina se nalazi veliki broj neolitskih lokaliteta i predmet su redovnih arheoloških iskopavanja koja imaju međunarodni karakter.

Dejan Ilić – biografija
Rođen sam u Paraćinu 1969. godine. Osnovnu i srednju školu završio sam u svom rodnom gradu, a Arhitekstonski fakultet u Beogradu završio sam 1996. godine. Za vreme studiranja, istovremeno sam i radio kao projektant u preduzeću za projektovanje „Pro Art“ u Paraćinu. Nakon diplomiranja, vratio sam se u rodni grad i nastavio rad u istoj kompaniji. Od 2002. godine osnivam sopstveni projektni biro „Domus“ u kome i dan danas radim. Za ovih 18 godina projektovao sam više stotina objekata na teritoriji Srbije i Crne Gore.

DEJANE, VOLELI BISMO DA NAM NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, GDE BISTE NAS ODVELI, O KOJOJ GRAĐEVINI BISTE NAM PRIČALI I NA TAJ NAČIN PREDSTAVILI PARAĆIN KROZ PRIZMU ISTORIJE?

Paraćin je mali grad, pa je merilo arhitekture tokom godina prilagođavano njegovoj veličini, tako da u gradu nema monumentalnih građevina. U gradskom jezgru su pre II svetskog rata izgrađeni rezidencijalni objekti uglavnom od strane trgovaca, manjeg gabarita i spratnosti. Ipak, ako bih neki objekat po tom pitanju mogao da izdvojim, bile bi to vile u okviru kompleksa nekadašnje fabrike tkanina, predratnog industrijalca Vlade Teokarevića. Vile su bile izgrađene u duhu neoklasicizma i imale lepo uređene i ograđene vrtove. Nažalost, sada su, kao i fabrika u jako lošem stanju, devastirane, očerupane do cigle, zaboravljene i od javnosti i od struke.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U PARAĆINU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH, GRAĐEVINA U GRADU?

U gradu nema vidljivog uticaja određenog stila, kao i u većini manjih gradova u Srbiji. Na preostalim objektima koji se mogu definisati arhitektonskim nasleđem (mada ne u pravom smislu) se može videti uticaj klasicizma i delimično romantizma (zgrada Zavičajnog muzeja). Do poslednjih par decenija uže gradsko jezgro nije pretrpelo radikalne promene u svom vizuelnom identitetu.

// Objekti balkansko-orijentalne arhitekture su mahom srušeni i nisu ostavili bitan trag. Nakon II svetskog rata, izgrađeni su objekti za kolektivno stanovanje u internacionalnom stilu, ne toliko kvalitetne arhitekture. Dodatna loša okolnost je njihova neadekvatna i nestručna sanacija, tako da sada ne pripadaju nigde.

IZ UGLA STRUKE, ŠTA VAM SE U PARAĆINU ČINI DOBRIM? KOLIKO SE PO VAŠEM MIŠLJENJU VIDI NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU?
Paraćin je imao relativno dobro rešeno urbanističko pitanje užeg centra uz nekoliko urbanističkih ispada i grešaka. Šetalište uz reku Crnicu je veoma posećen deo grada, posebno u večernjim satima. Grad je 2015. godine u poplavi pretrpeo znatnu materijalnu štetu, pa je izvedena nova regulacije reke i zaštita od poplava. Nažalost, taj zahvat nije dobro izveden, delom nestručnim rešenjem a delom i neadekvatnim odgovorom lokalne samouprave. Nije bilo prave komunikacije. Tako da je najlepši deo grada, šetalište uz reku i njegov potencijal za dalji razvoj, rekao bih zauvek uništen.

Napretka u građevinskom sektoru ima, ali se on svodi uglavnom na izgradnju objekata za kolektivno stanovanje i u manjem obimu na industrijske objekte. Jedna od povoljnosti u tom smislu je formiranje industrijske zone koja omogućila razvoj u tom smislu i izgradnju više objekata. Grad je inače stešnjen između autoputa u železničke pruge, pa je ovo bilo i jedino rešenje za razvijanje industrije i preduzetništva.

KUDA IDE ARHITEKTURA U SRBIJI DANAS? KOLIKO SU NOVI OBJEKTI ENERGETSKI EFIKASNI?
Čini mi se da ne ide nigde. Da se vrti u krug. Da slabim, veoma slabim i nesigurnim koracima kaska za Evropskom i svetskom arhitekturom, kao i arhitekturom u okruženju. No, sve je to posledica opšteg stanja u državi, ekonomskih i političkih kretanja, dominacijom investitorskog urbanizma koji malo čega dobrog može proizvesti, neuređenih odnosa između projektanata i investitora, nejasnim statusom arhitekata u Inženjerskoj komori, u društvu. Nema srednje društvene klase, malo je prosvećenih i obrazovanih investitora iz čijih bi narudžbina mogla proizaći dobra arhitektura.

Mislim da velika većina arhitekata u Srbiji ima podređen položaj. Ne poštuju se autorska prava, nema adekvatne pomoći od strane države i strukovnih udruženja, konkursi se ili zanemaruju ili se na njima izabira najbolje rešenje pod sumnjivim kriterijumima, pa je mesto Srpske arhitekture na svetskoj sceni tu gde jeste. Pri dnu. Što se tiče energetske efikasnosti, izmenom Zakona i pravilnika prethodnih nekoliko godina, načinjen je veliki pomak po ovom pitanju.

// Sve više je investitora koji shvataju ulaganje u materijale koji će povećati energetsku efikasnost objekata, u obnovljive izvore energije, u održavanje objekta, pa sam po ovom pitanju zadovoljan.

Mislim da je sada dobro vreme za ulaganje u energetsku efikasnost s obzirom na cenu materijala, rada, energenata, a sve u skladu sa klimatskim promenama za koje ne znamo šta nam mogu doneti. S te strane, moje mišljenje je da su novi objekti efikasni i tu smo po određenim parametrima ispred nekih zemalja u okruženju i zemalja Evropske unije.

ŠTA JE ZA VAS NEPRESUŠAN IZVOR INSPIRACIJE?
Slušanje muzike, boravak u prirodi, istraživanje umetnosti, čitanje knjiga… To su trenuci kada ne razmiš- ljam o poslu, već se srećem sa drugim uticajima koji utiču na moj rad.

U SVOM PORTFOLIJU IMATE RAZLIČITIH PROJEKATA – OD STAMBENIH I POSLOVNIH OBJEKATA, HOTELA, VINARIJA… NA KOJI VAŠ PROJEKAT STE NAJVIŠE PONOSNI?
Mislim da je za jednog arhitektu dobro da u svojoj karijeri ima što više projektovanih objekata različite namene jer svaki od njih ima specifične zahteve što je šansa za njegov razvoj.
Svakom objektu se posvećujem i trudim da iz biroa proizađe što bolja arhitektura, u skladu sa željama i potrebama naručioca. I svaki objekat mi je drag na određen način.

// Ako bih morao da izdvojim neki projektovani objekat, bio bi to objekat hotela u Sisevcu, izletištu pored Paraćina koji je trenutno u fazi realizacije. Ne zbog svoje površine i gabarita, već zbog složenosti funkcije, uklapanja sa postojećim objektom, ambijentalne celine u kojoj se nalazi.

Kao i na izgradnji svakog velikog objekta, suočavamo se sa tekućim problemima i izmenama u toku građenja, na koja ćemo nadam se odgovoriti.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?
Poslednja tehnološka i digitalna revolucija uvela je mnoge novine i promene u naš život, pa i u arhitekturu. O novim materijalima imam saznanja, neki su dostupni na tržištu, neki nisu i to na određen način utiče na moj izbor.

Pri odabiru materijala postoji ekonomski momenat, rekao bih veoma izražen, međutim, ono što je ključno pri odabiru materijala koji će biti ugrađeni su istraživanje, studije, namena i funkcija objekta, i svakako okruženje u kom se objekat nalazi.

VAŠI PLANOVI U BUDUĆNOSTI?
Raditi, učiti, istraživati arhitekturu, usavršavati se. Živeti punim plućima. Mislim da je naša profesija takva, da je arhitekta može obavljati do kraja života, odnosno dokle god smo sposobni, fizički i mentalno. Uostalom, u penziji nas ne čeka ništa zanimljivo, citirao bih Ričarda Rodžersa.

ŠTA JE PO VAMA NAJVAŽNIJE MLADOM ARHITEKTI NA POČETKU KARIJERE? DA LI JE TO ŠANSA ZA INDIVIDUALNO DOKAZIVANJE, ILI TIMSKI RAD?
Svakako je najbitiniji timski rad u kome se dosta nauči. Naravno, ako je tim pravi. Bitno je da stiču nova saznanja, ne samo iz oblasti arhitekture, da se usavršavaju u svakom pogledu.