Ekologizacija struke

Ekološka etika

Živi organizmi i sredina njihovog bitisanja neraskidivo su povezani interaktivnim vezama, povratnim i nepovratnim promenama i deformacijama. Pravila, međusobni odnosi, uzroci i posledice ustanovljeni milionima godina imaju jedan i jedinstveni rezultat – ŽIVOT! Ma koji poremećaji te iskonske harmonije zakonomerno izazivaju gibelj čitavih vrsta, pa i živog sveta u ogromnim razmerama.

// Svaki razvojni koncept mora biti u harmoniji sa prirodom i njenim resursima, oponašati je i regenerisati.

Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za razvojne sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih nepovratnih izmena drugih.

Ekologizacija struke i njoj svojstvenog načina razmišljanja je nesporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa čoveka i prirode, jer samo ekološkom kulturom, ekološkim pristupom i postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem generacija, može zaživeti ekološka etika.

// Nepoštovanje ekološke etike, kao bitnog elementa kulturološkog bitisanja čovečanstva, nedvosmisleno vodi ka degradaciji ne samo humanog bića, već i univerzuma u celom.

Kada se lični ili parcijalni interes stavi iznad opšteg blagostanja, kada istinu zamene poluistine i laži, te kada se pojmovi iskrive po potrebi pojedinaca ili interesnih grupa, onda sto puta ponovljena laž postane istinom, a prevara uobičajenim marketinškim nastupom.

Nepostojanje ekološke etike u građevinarstvu ne samo da ubija kulturu i umetnost projektovanja i građenja, već osuđuje pokolenja na izopštavanje od prirode, ugrađujući im još pre rođenja razne mehanizme i opremu za održanje „održivog razvoja”, kao da se radi o bolesniku kojeg u sobi za reanimaciju priključuju na veštačka pluća ili srce, da bi ga održali u životu!

Takva logika vodi u kupovinu prava na tuđ život, kroz kupovinu „kvota” – već danas bogate države kupuju kvote na energiju od siromašnih država i naroda, sutra su na redu kvote na vodu, prekosutra na vazduh koji dišemo…

Takva logika u građevinarstvu udaljava životni prostor od prirode i pretvara ga u banalnu, bezdušnu, nečovečnu i neodgovornu zavisnost ljudske vrste od raznih mašinskih sistema, filtera, ozonozatora, aromatizatora i svega drugog komercijalno profitabilnog, ali sve dalje od prirodnog i ekološkog u njegovom izvornom značenju.

Savremeni trendovi u oblasti projektovanja i gradnje veoma jasno potvrđuju da svesnim ili nesvesnim zamenama teza, bojenjem sivih zadnjih namera lobista u zelene boje ni po čemu sličnih prirodnih procesa, mnogi današnji „stvaraoci”, u želji da po svaku cenu budu „in”, osuđuju pokolenja da se sutra rađaju i žive u protivprirodnim uslovima, svesni ili ne da će to neminovno dovesti do svakojakih bolesti i tela i duše u takvim uslovima.

// Čudi inertnost arhitekata, tih prirodom nadarenih stvaraoca, da sve prihvataju bez rezerve, dozvoljavajući da njihov kristalno jasan stvaralački um zamagle razne pomodarske floskule, neverovatne zamene teza protivne svakoj logici i prirodnim zakonima.

Ako se po smislu prevede sa grčkog, „arch(i)-tect-ur(a) je među glavnim stvaraocima originala na zemlji i predodređena je za rađanje originalnih formi unutar prirodnog okruženja. Stoga prihvatanje pomodarskih tendencija zavijenih u primitivne improvizacije života, nekritički odnos ka svemu što je protivno prirodi i njenim zakonima, nije i ne sme postati princip projektovanja životnog prostora – na štetu i fizičkog i duševnog zdravlja budućih generacija.

Iako je ogromna odgovornost lekara za zdravlje pojedinaca koje leče, još veća i gotovo nemerljiva je odgovornost arhitekata, tih sudbinom predodređenih stvaraoca koji svojim greškama i zabludama mogu uništiti zdravlje ne samo pojedinog pacijenta, več čitavih pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim objektima. Oni su ti koji moraju da pri realizaciji svoje stvaralačke vizije uzmu u obzir i sve fizičke, hemijske i biološke rizike sistema i materijala koje ugrađuju, oni su ti koji iz pravog mora informacija punih komercijalnih obmana, prevara i laži imaju za obavezu da svojim znanjem i kritičkim pristupom odaberu ispravan detalj, ispravan princip, ispravan sistem.

// Mada na prvi pogled kompleksan, taj zadatak arhitekata nije težak – neka samo uporede i u svojim rešenjima primene onako kako je to rešila i milionima godina unazad proverila priroda…

Univerzalni princip projektovanja

EKOLOŠKI PRINCIPI

1. Građevinski materijali treba da budu proizvedeni što je moguće više od obnovljivih ili neiscrpnih resursa i da se mogu reciklirati, a jedan od osnovnih kriterijuma kod njihovog izbora mora biti njihova dugovečnost, kao sposobnost da trajanjem kroz vreme zadrže svoje fizičko-mehaničke karakteristike;
2. Građevinski materijali ne bi trebalo da doprinose problemima životne sredine tokom njihove proizvodnje, ugradnje, eksploatacije, rušenja i recikliranja ili deponovanja;
3. Poželjno je da građevinski materijali potiču sa lokalnog nivoa da bi se izbegao preterani transport;
4. U procesu izgradnje treba u što većoj meri smanjiti otpad i nepotrebnu ambalažu;
5. Projektovanje objekta bi trebalo da potencira efikasno korišćenje energije i upotrebu obnovljivih i samogenerišućih izvora energije;
6. Projektovanje objekta bi trebalo da uvaži efikasnu i ekološki prihvatljivu upotrebu vode i pouzdano odlaganje otpadnih voda;

BIOLOŠKI PRINCIPI

7. Građevinski materijali bi trebalo da budu što je više moguće organskog porekla;
8. Građevinski materijali bi trebalo da budu niske toksičnosti, da nisu radioaktivni i da ne emituju štetne hemikalije;
9. Građevinski materijali treba da dozvole difuziju vodene pare i da stvore „disanje treće kože“, čime se reguliše vlažnost unutrašnje sredine i filtriranje, neutralisanje i izvođenje zagađivača vazduha, virusa i bakterija iz životnog prostora;
10. Unutrašnja temperatura vazduha treba da bude u optimalnom opsegu za zdravlje stanara;
11. Projektovanje treba u što većoj meri da primeni principe prirodnog grejanja i ventilacije;
12. Objekti bi trebalo da budu adekvatno izolovani protiv neželjene buke i da koriste prirodno svetlo i njegov spektar za osvetljenje prostora;
13. Projektovanje objekata bi trebalo da razmotri principe elektro-biologije – da stvori okruženje koje ne menja prirodnu jonizaciju, prirodno magnetno polje i beneficije kosmičkih i zemaljskih zračenja i da smanjuje tehničke elektromagnetne smetnje;
14. Projektovanje objekta bi trebalo da prethodno ispita i utvrdi prisustvo radona, geomehaničkog i jonizujućeg zračenja kod usvajanja lokacije za građenje, da bi se izbeglo nihovo štetno dejstvo na buduće korisnike;
15. Projektovanje objekta bi trebalo da u što većoj meri ispoštuje zahteve ergonomije, posebno uvažavajući potrebe osoba sa invaliditetom;

DRUŠTVENI PRINCIPI I PRINCIPI ZAJEDNICE

16. Projektovanje objekta bi trebalo da afirmiše zdravu porodicu i odnose sa zajednicom;
17. Objekti su najbolje projektovani ukoliko dopunjuju ili održavaju kulturu lokalne zajednice;
18. Stambeni razvoj treba da se planira tako da bude daleko od glavnih saobraćajnica i industrijskih centara;
19. Komercijalni i stambeni razvoj treba da bude društveno odgovoran.

DUHOVNI I ESTETSKI PRINCIPI

20. Boja koja se koristi na odgovarajući način treba da doprinese psihološkom miru i blagostanju stanara;
21. Projektovanje objekta bi trebalo da razmotri principe harmonije i proporcije;
22. Dizajn i proces izgradnje treba da u osnovi imaju holistički pristup;
23. Projektovani objekat treba da ima dušu i da omogućava kreativnost njegovih stanara.

Građevinska ekologija

Pojam ekologija uveo je nemački zoolog Ernest Hekel 1866. godine , kao „odnos živih organizama u dva pravca: prema njihovoj organskoj i neorganskoj okolini”. Sam naziv je dobio spajanjem grčke reči „oikos” – kuća, dom, mesto življenja i reči „logos” – nauka, izučavanje sveta oko nas.

Danas je ekologija ozbiljna naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja.

Očigledno je da izraz „ekološka kuća” u navedenoj definiciji ekologije nema nikakvog konkretnog značenja.

U traganju da se za utemeljenje naziva „ekološka gradnja” nađe bar približan oslonac, kao rezultanta zahteva kovanice „građevinska ekologija”, u sledećoj tablici je i sa jezičkog i sa kulturološkog aspekta analiziran smisao takve slovno složene strukture:

GRAĐEVINSKA EKOLOGIJA
GRAĐEVINA	ECOS	LOGOS
Kuća, dom, obloga (koža), mesto življenja	Živi organizmi, život, organizacija života	Nauka, izučavanje sveta (odnosi, pravila, učenje, raspoznavanje) kreativnost, kruženje energije, uzajamnost
Boravište, skrovište, zaštita od vatre i vode, snega i vetra	Organizacija života, život jedinke unutar vrste i život vrste u okruženju, zdravlje	Svet je jedan i konačan, oblici života raznovrsni i beskonačni, racionalnost, harmonija, vitalnost
Toplo, sigurno, sloboda življenja, intimnost, sigurnost za pokolenja	Interakcija sa okolnom sredinom, živeti u prirodi i sa prirodom, zdrav život	Univerzalnost, sveobuhvatnost, jedinstvo (misao-telo-duša), kultura
Dugovečnost u trajanju	Dugovečnost u življenju	Dugovečnost u duhovnom jedinstvu

Jedan od zaključaka je da je odnos između čoveka i životnog prostora jedan vid interakcije dva „živa” organizma – i kuća se rađa kao i čovek, živi kao i čovek, boluje kao i čovek i umire kao i čovek. Ono što je cirkulacija krvi za čoveka, to je cirkulacija vodene pare za kuću, ono što je medicina za čoveka, to je građevinska fizika za zgradu…

Uzrečica „dom je treća koža” slikovito opisuje interaktivni odnos između čoveka i doma u kojem živi: sama koža čoveka „diše”, zatim garderoba čoveka koja treba da „diše” i dom kao treća obloga čiji zidovi treba da „dišu”. Naravno, pojam „disanje” ovde treba shvatiti u širem značenju, kao evakuaciju štetnih gasova, izlučenja i isparenja manje ili više opasnih, u zavisnosti od njihove koncentracije, materija i produkata ljudskog bitisanja u zatvorenom prostoru.

Ako se u kontekst navedenog stavi termin „ekološka gradnja”, trebalo bi da znači da je to
– dugovečna,
– vatrootporna,
– vlagootporna,
– biootporna,
– zdrava i komforna
obloga životnog prostora, u stanju da obezbedi uslove zdravog življenja, reguliše vlažnost životnog prostora i iz njega eliminiše štetne nusprodukte hemijskog, tehnološkog, humanoidnog i drugog porekla.

Pri tome, posebno treba izbegavati, kada se već zbog uticaja moćnih lobija ne može zabraniti, pojavu kondenza u zidovima, čime se, kao u kakvoj septičkoj jami, u zidu deponuju gljivice, bakterije i virusi, koji se, kada u zidu dostignu graničnu koncentraciju, vraćaju u životni prostor i ugrožavaju živote stanara i njihovih pokolenja.

Autor teksta: DTech Milan Dević D.Civ.Eng.
Akademik Međunarodne akademije tehnologičnih nauka
Akademik Ruske inženjerske akademije
Počasni predsednik Srpske akademije inovacionih nauka
Doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu