Connect with us
Arhitektura

NAJVE─ćI GRA─ÉEVINSKI PROJEKTI Republike Srbije

2018. KAO NASTAVAK ZAPOČETIH PROJEKATA U GRAĐEVINARSTVU- A šta je sa projektima Republike Srbije? Dokle se tu stiglo?

Zakoni Republike Srbije u 2017. o─Źito su doneli boljitak u privatnom sektoru, pa kompanije koje se bave bilo kojim poljem gra─Ĺevinartstva, masovno progla┼íavaju prethodnu godinu uspe┼ínom ili barem boljom nego ┼íto je bila ona pre nje. I naravno, ima mnogo toga da se uradi, u svim sferama, ali ako se poslu┼żimo frazom da ÔÇťuvek mo┼że boljeÔÇŁ, mogli bismo re─çi da je, barem na terenu, gra─Ĺevinska godina ispred nas, obe─çavaju─ça.

A ┼íta je sa projektima Republike Srbije? Dokle se tu stiglo? Kroz ovaj tekst napravi─çemo kratku retrospektivu, kako zavr┼íenih projekata, tako i onih za koje je 2018. samo nastavak zapo─Źetog. Naravno, zakoni koji su doneseni kroz rad na┼íih dr┼żavnih institucija, na prvom mestu ministarstva gra─Ĺevinarstva, saobra─çaja i infrastrukture, doneli su obostranu korist i dr┼żavnom i privatnom sektoru. I ne samo to, kako nam se ─Źini iz pra─çenja rada ovog ministarstva, upravo privatne kompanije iz Srbije uklju─Źile su se, pored svojih projekata, u neke dr┼żavne, uzev┼íi u─Źe┼í─çe u samom radu, ali i u materijalima.

Zorana Mihajlovi─ç, ministarka gra─Ĺevine, saobra─çaja i infrastrukture RS

Na samom po─Źetku ove godine, na sastanku Radne grupe za unapre─Ĺenje pozicije Srbije na listi Svetske banke, kojom je predsedavala potpredsednica Vlade Zorana Mihajlovi─ç, istaknuto je da ─çe 2018. biti u─Źinjeno jo┼í vi┼íe u vezi sa doprinosom boljem rangu Srbije, jer to zna─Źi bolje uslove poslovanja i nove investicije za na┼íu zemlju. Kako je tada re─Źeno, napravljeni su veliki pomaci u pogledu ukidanja obaveznosti izrade pe─Źata i br┼że procedure otvaranja ra─Źuna u banci prilikom pokretanja biznisa, kao i efikasnije procedure priklju─Źenja na elektro-mre┼żu. Mihajlovi─ç je tada podsetila da je Srbija ostvarila odli─Źan uspeh u oblasti izdavanja gra─Ĺevinskih dozvola, u kojoj je za samo tri godine ostvarila skok sa 186. na 10. mesto.
KORIDORI 10 i 11

Kada ka┼żemo dr┼żavni projekti, onaj najzna─Źajniji i definitivno onaj o kojem se najvi┼íe pri─Źalo je rad na Koridoru 10. U me─Ĺuvremenu, u ovaj projekat uklju─Źile su se i Ma─Ĺarska i Hrvatska, kao partneri koji i zbog sposobnosti da u─Źestvuju, ali i zbog li─Źnog benifita svoje dr┼żave, uzimaju u─Źe┼í─çe u istom.

Naime, 09. marta ove godine Ministarka gra─Ĺevinarstva, saobra─çaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlovi─ç potpisala je sa ministrom mora, prometa i infrastrukture Hrvatske Olegom Butkovi─çem Memorandum o saradnji na unapre─Ĺenju ┼żelezni─Źkog saobra─çaja, koji predvi─Ĺa zajedni─Źku rekonstrukciju pruge Beograd-Zagreb. Pruga je duga 412 kilometara i rekonstrukcijom ─çe putovanje vozom na toj relaciji biti smanjeno sa sada┼ínjih sedam i po sati na ne┼íto vi┼íe od tri sata. Plan da pruga bude za brzine vozova od 160 km na sat. Memorandum predvi─Ĺa saradnju na modernizaciji ┼żelezni─Źke infrastrukture, olak┼íavanje postupaka na ┼żelezni─Źkim grani─Źnim prelazima izme─Ĺu dve dr┼żave, kao i zajedni─Źki nastup prema EU fondovima i drugim me─Ĺunarodnim institucijama u vezi sa modernizacijom pruge Beogad-Zagreb, na Koridoru 10.

┼áto se Ma─Ĺarske ti─Źe, sredinom februara meseca, ministar spoljnih poslova i trgovine Ma─Ĺarske Peter Sijarto, potvrdio je da postoji interesovanje ma─Ĺarskih kompanija za izgradnju Fru┼íkogorskog koridora. Klju─Źni gra─Ĺevinski objekat saobra─çajnice Novi Sad ÔÇô Ruma, kao dela Fru┼íkogorskog koridora, bi─çe dvocevni tunel kroz Fru┼íku goru dug tri i po kilometra. Ina─Źe, tunel kroz Fru┼íku goru je najte┼ża deonica pruge od Beograda do dr┼żavne granice sa Ma─Ĺarskom. Fru┼íkogorski koridor deo je putnog pravca Novi Sad-Ruma-┼áabac-Loznica-granica sa Bosnom i Hercegovinom, koji spaja Srbiju sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i ┼íirim okru┼żenjem. Poveza─çe tri op┼ítine ÔÇô Novi Sad, Irig i Rumu. U perspektivi, ovaj putni pravac poveza─çe Vojvodinu i zapadnu Srbiju, ali i Koridor 10 i Koridor 11 sa Koridorom 5c, pravac Budimpe┼íta-Osijek-Sarajevo-Mostar-Plo─Źe.

Najva┼żniji zna─Źaj koridora Novi Sad ÔÇô Ruma sa tunelom je taj ┼íto ─çe se kona─Źno re┼íiti ogroman problem prolazaka teretnjaka preko Fru┼íke gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobra─çajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.

Na ju┼żnom i isto─Źnom kraku Koridora 10 napravljena su 194 mosta, od ─Źega jo┼í tri treba da se zavr┼íe, ka┼żu u ÔÇ×Koridorima SrbijeÔÇť. Na ju┼żnom kraku je izgra─Ĺeno svih 107 mostova, a na istoku su od ukupno 87 mostova jo┼í tri su u izgradnji. Autoput na isto─Źnom kraku Koridora 10 (E80) u Srbiji, od Ni┼ía do Dimitrovgrada u du┼żini od 86,8 kilometara, ima─çe i pet tunela: Bancarevo (du┼żine 705 metara), Sopot (184 metara), Sarlah (477 metara), Pr┼żojna padina (350 metara) i Progon (1.108 metara). Tako─Ĺe, na tom delu Koridora 10 su projektovane i ─Źetiri petlje: Dimitrovgrad, dve petlje kod Pirota i Bela Palanka. U ÔÇ×KoridorimaÔÇť ka┼żu da je gra─Ĺevinska sezona bila veoma uspe┼ína i da je ura─Ĺen zavr┼íni sloj asfalta na deonicama Crvena Reka ÔÇô ─îiflik i ─îiflik ÔÇô Stani─Źnje u du┼żini od 25 kilometara. Tako─Ĺe, pu┼íteno je u saobra─çaj 55 kilometara autoputa od Crvene Reke do Dimitrovgrada. Zavr┼íeni su svi radovi na opremanju tunela Progon i Pr┼żojna padina elektroma┼íinskom opremom i pu┼ítena je u rad naplatna rampa u Dimitrovgradu.

Koridori Srbije

Za ovu gra─Ĺevinsku sezonu ostalo je da se zavr┼íi najte┼ża deonica, a to je Bancarevo ÔÇô Crvena Reka u du┼żini od 12,3 kilometara, sa kojom ─çe biti pu┼ítena u saobra─çaj zavr┼íena deonica Prosek ÔÇô Bancarevo du┼żine 9,4 km. Preostaje i zavr┼íetak radova u du┼żini od 4,3 kilometra na deonici Stani─Źenje ÔÇô Pirot, opremanje tunela Bancarevo, Sopot i Sarlah elektroma┼íinskom opremom. Tako─Ĺe, u toku je i izgradnja veze izme─Ĺu autoputa i ulice Georgi Dimitrov u Dimitrovgradu kroz poslovnu zonu u zapadnom delu Dimitrovgrada, na osnovu zahteva op┼ítine Dimitrovgrad, posebnog naloga investitora i uz saglasnost kreditora Svetske banke. Ukupna vrednost radova je 370 miliona evra.

Kada je re─Ź o ju┼żnom kraku (E75) Koridora 10, ostalo je jo┼í da se zavr┼íi oko 34 kilometra autoputa. Gradi se autoput kroz Grdeli─Źku klisuru du┼żine 26,3 kilometra i jo┼í osam kilometara na deonici Srpska Ku─ça ÔÇô Levosoje kod Bujanovca. U Srbiji je 2016. na Koridoru 11 pu┼íten u saobra─çaj autoput Ljig ÔÇô Preljina u du┼żini od 40 kilometara. Na toj trasi je i deonica Ub ÔÇô Lajkovac od 12,5 kilometara koju su krajem 2014. izgradili doma─çi izvo─Ĺa─Źi. Tako─Ĺe, Kinezi grade i deonicu autoputa od Sur─Źina do Obrenovca koja ─çe biti zavr┼íena 2019. Kineska kompanija CCCC ─çe od naredne godine graditi i autoputa od Preljine do Po┼żege, vredan 450 milona evra, u du┼żini od 30,9 kilometara.

Ovih dana o─Źekuju se tenderi za nove radove na Koridoru 10, vredne 50 mil EUR. Preduze─çe Koridori Srbije objavilo je prethodno obave┼ítenje za poslove koji ─çe biti finansirani iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Re─Ź je o rehabilitaciji deonica na auto-putu E75, pobolj┼íanju petlje Batajnica, izgradnji petlje Grama─Ĺe kod Vladi─Źnog Hana, projektovanju i izgradnji regionalnog kontrolnog centra. Tako─Ĺe, predvi─Ĺena je izgradnja novih i rehabilitacija postoje─çih deonica dr┼żavnog puta, kao veza sa Koridorom 10 (Ni┼í-Dimitrovgrad), te tender za konsultantske usluge ÔÇô projektova- nje, stru─Źni nadzor nad izvo─Ĺenjem radova i merama za┼ítite.
PROJEKAT JEFTINIH STANOVA

Projekat koji je, tako─Ĺe, obele┼żio, godinu za nama je projekat JEFTINIH STANOVA o kojem se, pored radova na koridorima, najvi┼íe pri─Źalo.

Predsednik Aleksandar Vu─Źi─ç najavio je, pro┼íle godine u decembru kako sam projekat, tako i benefite koje bi, pojedinim gra─Ĺanima na┼íe zemlje trebalo isti da donese, ali i promene zakona koje se moraju doneti kako bi do┼ílo do realizacije. Ovaj projekat dr┼żavne stanogradnje, namenjen je prvenstveno pripadnicima vojske, policije, mladim nau─Źnicima i mladim bra─Źnim parovima, koji bi omogu─çio da kvadrat u Beogradu ko┼íta oko 550 evra, a u drugim mestima od 450 do 470. Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra i to tako ┼íto bi subvencija dr┼żave bila 3.000, kupac bi platio 3.000 evra, a onda bi ostatak ispla─çivao kroz kredit, uz mese─Źnu ratu od oko 125 evra u prvih 25 godina i oko 50 evra ÔÇô u poslednjih pet godina, rekao je tada predsednik Srbije, Aleksandar Vu─Źi─ç. Predsednik je, me─Ĺutim, naglasio da bi uslov za kupovinu ovakvih jeftinih stanova bio da u narednih 15-20 godina mora da se ostane i radi u Srbiji.

Projekat „Jeftini stanovi“, Vranje

Stanovi ─çe biti gra─Ĺeni u Beogradu, Novom Sadu, Ni┼íu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju i tim potpredsednice Mihajlovi─ç je odmah na po─Źetku godine predlo┼żio radnoj grupi za gradnju ovih stanova lokacije na kojima u najkra─çem roku mo┼że da po─Źne gradnja. U tu svrhu ukinute su neke takse i predstavljen novi zakon, tzv LEKS SPECIJALIS, koji bi trebali da ubrzaju rad na ovom velikom dr┼żavnom projektu.

Ministarstvo gra─Ĺevine tako─Ĺe je predlo┼żilo ukidanje uku- pno sedam taksa, ┼íto bi donelo u┼ítede od ┼íest odsto vred- nosti objekta. Najzna─Źajnija promena je da se taksa za izdavanje upotrebne dozvole vi┼íe ne─çe tretirati kao parafiskalni namet, ┼íto ─çe doprineti i da se smanji broj objekata koji se sada koriste bez tog papira. Ova taksa, prema predlogu Ministarstva, pla─ça─çe se u zavisnosti od vremena potrebnog za obradu zahteva, a ne u fiksnom iznosu od 0,2 odsto na vrednost objekta. Tako ─çe, na primer, taksa za stovari┼íte, umesto dosada┼ínjih 56.000 dinara, iznositi izme─Ĺu 1.800 do 18.000 dinara u zavisnosti od kompleksnosti objekta.

U Vladi Srbije po─Źetkom marta predstavljen je leks specijalis ÔÇô zakon za gradnju jeftinih stanova za pripadnike bezbednosnih snaga, koji bi trebao biti usvojen ovih dana, a potredsednica vlade i ministarka gra─Ĺevine Zorana Mihajlovi─ç je rekla da je utvr─Ĺena maksimalna cena od 500 evra po kvadratu u Beogradu i 450 evra u ostalim gradovima.

Krajnji rok za po─Źetak gradnje bio je maj 2018. i to izgradnja prvih 400.000 metara kvadratnih jeftinih stanova. Stanovi su namenjeni za vojsku, policiju i slu┼żbe bezbednosti u vi┼íe gradova u Srbiji. Ona je istakla da ─çe ti stanovi u potpunosti biti u skladu sa evropskim standardima i da ─çe se graditi fazno, tri godine, u svim ve─çim gradovima, a ukupna povr┼íina bi─çe dva miliona kvadrata. Jo┼í jedna va┼żna stavka bila je i energetska efikasnost. Naime, kako je re─Źeno u ministrastvu, svi oni tzv. Jeftini stanovi kojih ─çe biti najmanje 20.000, radi─çe se po svim standardima energetske efikasnosti i gra─Ĺevinskim standaradima u skladu sa evropskim. Objasnila je da izgradnja stanova nije tip infrastrukturnih proje- kata koji se dugo grade ve─ç da, u zavisnosti od veli─Źine i visine zgrade, izgradnja mo┼że trajati maksimum od ┼íest do 12 meseci. Iako smo svi o─Źekivali da po─Źetak gradnje ovih stanova bude realizovan prvo u glavnom gradu Srbije, ipak je prvi sa spremnom dokumentacijom, iza┼íao grad Vranje. U istom ─çe ove gra─Ĺevinske sezone po─Źeti izgradnja 190 stanova na tri lokacije. Oni su pripremili sve tako da se te lokacije nalaze izme─Ĺu ┼íkola i vrti─ça. Ina─Źe, u ovaj projekat dr┼żava ─çe ulo┼żiti pet miliona evra, dok ─çe tro┼íkovi gra─Ĺana za uskla─Ĺivanje dokumenata sa nazivima ulica biti minimalan.

Autor: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar