Kupatilo je pomalo specifična prostorija, drugačija od svih ostalih po svom javno-privatnom karakteru. Ona nam služi za obavljanje lične higijene i relaksaciju toplom kupkom nakon napornog dana, ali je isto tako izložena pogledima drugih ljudi kada imamo goste. Zato je veoma važno kako izgleda, jer s jedne strane svojom estetikom i urednošću utiče na formiranje ukupnog utiska o našem domu, a s druge strane, budući da je u pitanju prostorija koju najčešće koristimo na svakodnevnom nivou, utiče na naše raspoloženje zavisno od toga da li nam se dopada ili ne.
Ima onih koji se ne bi složili sa ovom konstatacijom, tvrdeći kako je izgled kupatila previše banalna stvar da bi imala upliv u to kako se osećamo. Nije, međutim, slučajno rečeno da život čine sitnice. Svi mi okruženi smo gomilom detalja koje možda na prvi pogled većinu vremena ne primećujemo, ali ispostavlja se da naš mozak itekako registruje sve na šta oko nailazi, a zatim ono što oku ne prija, naročito ako se nalazi u neposrednom okruženju kao što je životni prostor, pretvara u osećaj iziritiranosti i nezadovoljstva.

Svako kupatilo čine dva osnovna funkcionalno-estetska instrumenta

// Svako kupatilo čine dva osnovna funkcionalno-estetska instrumenta, a to su pločice i sanitarije.

Sem što je jako bitno da budu kvalitetne i dobro postavljene, pločice i sanitarije ravnopravno utiču na lepotu kupatila. Obično se misli drugačije – da je prevaga na strani pločica jer su njima prekriveni pod i zidovi, ali nikako ne treba zaboraviti da su sanitarije jedino što štrči od ravni horizontalnih i vertikalnih površina, i stoga vizuelna komplementarnost oba elementa izgledu kupatila donosi pozitivnu ocenu, a neslaganje negativnu.

Ovogodišnja preporuka dizajnera je moderno kupatilo sa belim sanitarijama koje podseća na SPA centar. Ideja je da se izborom lavaboa, kade i wc šolje u osnovnoj boji, upotpunjeno detaljima koji asociraju na centar za negu lepote, prostoru da nota klasičnog glamura i opuštenosti kojima jedno takvo mesto odiše. Tome je negde najbliži takozvani skandinavski stil koji karakteriše jednostavna elegancija, postignuta pomoću organskih dizajnerskih elemenata poput ogledala sa drvenim ramom koje kao komad unosi toplinu u kupatilo i na pravi način kontrastrira sofisticiranim monohromatskim sanitarijama, u prvom redu umivaoniku koji mu je najbliži.

Skandinavsko kupatilo

Generalno, skandinavsko kupatilo je ono u kome obavezno ima dosta drveta kao u sauni, jer su nordijski narodi dobro poznati ljubitelji drveta. Naravno, to ne znači da taj recept morate doslovno pratiti pa da drvo dominira, a nije ni vizuelno prihvatljivo jer spada u one materijale koji umeju da “guše” prostor ako su u prevelikoj meri zastupljeni. Dovoljno će biti da ukombinujete keramiku i drvo tako što ćete se odlučiti za beli minimalistički obli umivaonik jednostavnih linija koji “sedi” na drvenom postolju ispod kog su police za peškire, i na to dodati srednje veliko ogledalo sa drvenim ramom (recimo četvrtasto kako bi mu kontriralo oblikom) i drvena ili furnirana sobna vrata. Uz ovakav lavabo najbolje ide zaobljena, potpuno vidljiva bela kada bez nogara, a od slavina u obzir dolazi i jednoručna, i taster slavina, i starinska sa okretnim odvojenim ručicama za toplu i hladnu vodu, i ona na senzor – po mogućstvu u srebrnoj boji.

Druga jako dobra opcija je četvrtasti lavabo ugrađen u veliku drvenu toaletnu komodu sa isto tako četvrtastom slavinom, ili pak kupatilo sa keramičkim slobodnim umivaonikom bez postolja i zidanom kadom sa drvenom oplatom. Iako to jeste pokazatelj finansijske moći vlasnika, u SPA kupatilu ipak ne bi trebalo da postoji televizor.

Moderno uređenje kupatila

// Sama aura SPA centra i umirujuća energija koju emituje imaju za zadatak da vas opuste i stvore ambijent u kome ćete, uživajući u masaži i drugim tretmanima, barem na kratko potpuno zaboraviti na sve obaveze i probleme.

Tom konceptu mnogo više odgovara neki muzički uređaj sa zvučnicima, kako biste ležeći u kadi natopljenoj aromatičnom kupkom slušali vaše omiljene pesme.

Kada je reč o dekoraciji kupatila koje stilski pripada svedenoj eleganciji, tu se definitivno treba rukovoditi značenjem reči “svedeno”. Njegov glavni ukras nisu kitnjaste pločice već upravo sanitarije uprošćenih geometrijskih formi sa slavinama futurističkog dizajna kakve na prvi pogled ne biste mogli da zamislite u stambenom prostoru, već pre u toaletu kafića ili restorana. Što se tiče detalja, SPA kupatilo upotpunite belom keramičkom posudom za tečni sapun, mirišljavim svećama, organskim ukrasnim sapunima iz domaće radinosti u maštovitim oblicima i veselim bojama, i eventualno nekom diskretnom korpicom sa aranžmanom od veštačkog cveća.

// Čovek 21. veka je čovek koji je konstantno pod stresom, i stoga mora da nađe prostora i vremena za relaksaciju gde god i kad god je to moguće, a uspešnosti u toj misiji pre svega može doprineti intimni lični prostor.

Uređenje kupatila sanitarije i keramičke pločice

Nasuprot tendencijama u prethodnih nekoliko godina, gde smo mogli da vidimo gotovo hipsterski stil ogledan u primeni namerno rasparnih pločica jarkih boja i manjeg formata, zidovima obloženim crvenom opekom, vintage metalnim kadama i drečavim lusterima koji vise tik iznad njih, ogledalima sa metalnim okvirom ili čak bez okvira, opet je nastupila era bipolarne hromatike, ali na jedan novi način.

Ranih dvehiljaditih u modi su bila kupatila u kombinaciji crnih i belih, oker i belih, te bordo i belih pločica, obavezno sa cvetnom centralnom zidnom bordurom kao granicom između dva koloritna segmenta, sa belim umivaonikom sa klasičnim keramičkim stubastim postoljem, wc šoljom sa “sedećim” kazančetom, i tuš-kabinom sa paravanom u vidu kliznih vrata zastakljenih translucentnim staklom reljefastih šara. Dvobojnost je sada izražena kroz suprotnosti, tako što imamo tamne jednobojne pločice, uglavnom u zemljanim nijansama braon (nešto ređe crne), i njima “suprotstavljene” obavezno bele sanitarije.

Tendencije u dizajnu

Za razliku od trenda praktičnih tuš-kabina na scenu su se ponovo vratile kade i to nezidane, sa ili bez nogara, koje stoje nasred prostorije. Naravno, da bi tako nešto bilo izvodljivo neophodno je da imate veliko kupatilo, što je ujedno još jedna od preporuka za one čiji je dom u fazi izgradnje ili su u prilici da mu povećaju kvadraturu renoviranjem, tj. pomeranjem pregradnih zidova. Osećaj teskobe unosi tenziju umesto da je smiruje, i zato, ukoliko ste u mogućnosti, zaslužujete da sebe častite pravom, prostranom oazom mira.

Kako tokom radne nedelje ipak nema vremena za relaksacione rituale, običaj je da u kupatilu ipak postoji i tuš-kabina, u 90% slučajeva sa belom plitkom tuš-kadom i paravanom od masivnih providnih ili delimično peskiranih staklenih panela. Koncept bipolarne hromatike je drugi momentalno aktuelan pored SPA kupatila, i on takođe forsira organsku proizvodnju i prirodne materijale. Sem slavine i baterije za tuš koje moraju da budu metalne, sve drugo u vašem kupatilu može, štaviše, treba da bude prirodnog porekla i iz obnovljivih izvora.

Čest je slučaj da za podnu oblogu umesto keramike imamo drveni deking, a celinu dopunjuju police i ormarići od tamnog drveta, i okruglo ogledalo sa okvirom od pletene jute. Po uzoru na primere iz sveta sve su traženija i kupatila sa dva umivaonika, “za nju i njega”, koji mogu biti na istom postolju ili potpuno odvojeni. Ovaj stil ima i podvarijantu za one koji ne vole drvo – sa lavaboom ugrađenim u postolje od mermera ili kvarca, i ogromnim pravougaonim ogledalom koje krasi luksuzni metalni ram, a jednom ovakvom enterijeru dopunsku dozu glamura daće ugradna plafonska rasveta i pokoja atraktivna zidna lampa.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Pričamo mi žene o svemu. O muškarcima, o drugim ženama, o garderobi, tašnama, mašnama… o svekrvama, majkama, deci, vremenu, metafizici i o kući. Ne o kući kao takvoj, nego o toplini, čistoći, lepoti i funkcionalnosti. Siptomatično je da kako se koja drugarica uda ili počne da živi sa momkom, ona je glasnija i sugestivnija u pominjanju doma kao svetog mesta njenom rukom stvorenim. I to je normalno. Mi koji smo se već uverili i u greške koje smo napravili jer smo kupili mat pločice, loše prozore ili vrata, samo klimamo glavom kao da govorimo “Da, da znam, sve sam to prošla”.

// Ovo je jedinstvena prilika za gospodu da pročitaju kako to žene rezoniju i šta oni “vide kroz prozor”, kada je potrebno da se vidi šira slika.

Nas pet se okupilo kod mene na “kafi”. Kafa je tu najmanje bitna, bitne smo mi. Bitno je to da nam se još jedna drugarica udala i da se sprema da od stana koji je kupila sa mužem napravi topli dom. Ja sam nekako i najstarija, pa sam i najranija rekla glasno “Da” pred ljudima koje smo odabrali da nam budu svedoci da smo spremni zajedno kroz život, oluje i nedaće. Logično je da sam se ja najranije i uselila u novi stan, najranije se “borila” sa majstorima, najranije plaćala danak neiskustvu. Ipak, na tuđim greškama se uči i tuđi pametni postupci se posle upotrebljavaju. Ako si pametan. A ja se družim sa pametnim ženama.

Razgovor uz kaficu

Dakle, analiza među prijateljicama je počela ovako. Najupadljivi deo trpezarije i kuhinje nije sto, niti su to nadasve interesantne pločice poređane kao šahovska tabla.

Nije to ni dobar šporet, niti išta slično što biste pomislili da se žene time zanose. Najupadljiviji deo celog tog prostora je nebo. Beskrajno prostranstvo kojem nema kraja ni početka, a možete ga, u toj formi, imati, samo ako živite u potrovlju i imate krovne prozore. Pokušavam da im dočaram, gestovima, glasom i mimikom kako izgleda kada na taj prozor udara kiša, pada sneg ili snažno lupa grad. Kaže ona udata drugarica da oni hoće da menjaju prozore jer duva i huji kao tajfun da je na snazi.

Jeste stan je na dobrom mestu i bio je povoljan, znali su doduše da moraju uložiti u njega još novca, ali na ovu hladnoću nisu računali. Ubacuju se i ostale devojke, ustaju da stanu pod krovni prozor, kao da je čudo neviđeno i zamišljaju…kišu, led, sneg, šta god. Jedna od njih postavi pitanje: “Ej a šta je kada pada grad, mislim meni nekako logično da jače udari na tom krovnom prozoru, kako se ne bojiš da će se razbiti”. Sve četiri me pogledaju kao da je postavila jako pametno pitanje na koje sigurno neću moći da odgovorim. Počinjem da se smejem, čak malo nadmeno sa izrazom lica “Baš ste neiskusne” i objasnim im da je neko pametan i stručan uzeo u obzir i vremenske nepogode kada je birao stakla za krovne prozore. Čak, setim se, da sam se prvi put kada je bila oluja i grad i ja bila preplašena.

Stolarija, žene i energetska efikasnost

Mislila sam pa to je visina, a pada ravno na staklo, pa kako ću, sklanjaj sebe, sklanjaj decu, sačuvaj goli život. Naravno da se nije razbilo, čak smo i deca i ja stali ispod, hrabri i uzbuđeni kao da skačemo bandži sa neke litice. Pomislila sam, svaki prozor i svaka vrata u stanu su u stvari izvori sećanja.

Vrata su važna. Da budu lepa, kvalitetna, da čuvaju toplotu i hladnoću u stanu. Vrata su ipak i mnogo više. Ista smo otvorili kada me je muž preneo preko praga. Kroz vrata smo prošli, ponosni i nasmejani kada smo doneli decu iz porodilišta. Jednom. Pa drugi put. Vrata smo otvorili kada je ćerka prvi put krenula u vrtić i zatvorili kada se prvi put smrzla napolju u snegu. Vrata su služila da zaključam kada se muž jednom vratio iz kafane mnogo kasnije nego što je rekao. Vrata su i da okačimo prvu škrabotinu (čitaj crtež) mog sina, ponosni kao da gajimo Pikasa. Vrata su, kako mi je ispričao moj dobar prijatelj, jedna vrsta barikade kada ti se ćerka sa drugaricom prvi put zatvori da ima svoj, godinama sada već zarađeni, mir.

// Ona su znak da su deca porasla, da su samostalna, da si, puštajući ih da budu oni što jesu, stvorio malu osobu i da sada, kada si im utro put ka sopstvenih željama i htenjima, više za tebe nisu uvek otvorena vrata. Ali i to je znak.

Kako odabrati adekvatnu stolariju

Da vrata ne moraju da se otvore. Jer su oni hrabri. Jer se ne boje. I onda se, žena i ti, nespretno gurate sa tacnom kolača, sokovima, pitanjima jer negde između učenja da hodaju i polaska u školu, tvoja beba je postala velika. Kao kuća. Kao vrata koja ti je zatvorila da bi imala svoj mir. I baš tada, ta vrata, tvoj su uspeh i tvoje veliko postignuće. Ta vrata su dokaz da radiš pravu stvar i da si dobar roditelj koji poštuje slobodu.

Da, vrata su život, lepe moje dame i sve ono što iz njega izlazi i u njega ulazi. Vrata su nešto što sam otvorila da biste vas četiri ušle i ulepšale mi i dan i dom. Ostale su zamišljene. Neke su gledale u prozor, neke u vrata. Kao da te predmete vide prvi put. Kao da to nije nešto što se podrazumeva, nešto na šta ne obraćamo pažnju kada kupujemo stan. A trebali bismo. Vrata kriju tajne kada su zatvorena. Kada ih otvoriš, otvorio si život, otkrio tajnu čoveku kojem si ih otvorio. Zato su važna. Koliko ste puta čuli za nečiji stan ili kuću da deluje toplo?! Vrata su kriva. Ona ušuškavaju prostor, ne dozvoljavaju da vam priđe hladnoća, ni vremenska ni ljudska. Vrata čuvaju vaš život i vaše vreme sa najboljim prijateljima.

Moje prijateljice su otišle. Prošla je od tada godina. Još jedna od nas se udala. Neverovatno je da me je zvala da mi priča kako je stajala ispod svog krovnog prozora kada je pala jaka kiša, bila je uzbuđena i rekla “Sada razumem šta si htela da kažeš, pa stvarno je doživljaj kada staneš ispod”. Ona druga je do sada promenila vrata kroz koja je duvalo, a pre neki dan smo dobile poruku “Zakačili smo na vrata Urošev prvi crtež”.

// Odajte priznanje svojim vratima i prozorima, oni su vaša granica, između vas i neba, vas i hladnoće, vaše porodice i celog sveta. Oni su čuvari svake vaše porodične uspomene.

Autor: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar