Procena životnog ciklusa (Life Cycle Assessment – LCA) predstavlja standardizovanu metodologiju kojom se sistematski analiziraju direktni i indirektni uticaji proizvoda, procesa ili sistema na životnu sredinu tokom celokupnog perioda njegovog postojanja. Metod je definisan u okviru međunarodnih standarda ISO 14040 i ISO 14044 i zasniva se na principu da je za realnu procenu uticaja neophodno obuhvatiti sve faze životnog ciklusa, a ne samo krajnji proizvod ili jednu izdvojenu fazu eksploatacije.
Za razliku od pristupa koji pokušavaju da obuhvate i ekonomske i društvene aspekte, LCA je primarno usmeren na fizičko okruženje. U fokusu su emisije u vazduhu, vodi i zemljištu, potrošnja prirodnih resursa i energenata, kao i generisanje otpada. Analiza uključuje faze eksploatacije i prerade sirovina, proizvodnje, distribucije i upotrebe, kao i kraj životnog veka – odlaganje, obradu otpada i eventualnu reciklažu – uz uključivanje svih pratećih transportnih procesa koje proizvod direktno ili indirektno generiše.
Sadržaj
Na koji način Life Cycle Assessment otkriva stvarni ekološki trošak objekta
Primena ovog pristupa u građevinarstvu jasno pokazuje zbog čega LCA zauzima centralno mesto u savremenim konceptima održive gradnje. Tradicionalna praksa u sektoru građevine dominantno je fokusirana na energetske pasoše, toplotne gubitke, potrebe za grejanjem i hlađenjem i povezane troškove. Iako je energetska efikasnost i dalje izuzetno važna, ona obuhvata pre svega fazu korišćenja objekta. Life Cycle Assessment, nasuprot tome, uvodi širi i dugoročniji pogled i postavlja ključno pitanje: koliki je stvarni „ekološki račun“ zgrade, izražen ne u novčanim jedinicama, već u emisijama gasova sa efektom staklene bašte, potrošnji resursa i ukupnom opterećenju svih komponenti životne sredine?
Specifičnost građevinskog sektora ogleda se u tome što zgrade imaju dug životni vek, koriste velike količine materijala i značajno doprinose ukupnim nacionalnim emisijama. Stoga je ograničavanje analize samo na operativnu energiju nedovoljno za donošenje informisanih odluka. Life Cycle Assessment obuhvata čitav sled procesa:
- vađenje i preradu sirovina,
- proizvodnju građevinskih materijala (cementa, betona, opeke, čelika, izolacionih materijala),
- transport materijala i opreme i izvođenje radova na gradilištu,
- upotrebu objekta, uključujući energiju, vodu, proizvode za održavanje i zamenu elemenata u toku referentnog perioda,
- rušenje objekta, odvajanje materijala i pripremu za obradu,
- tretman otpada,
- reciklažu,
- ponovnu upotrebu ili konačno odlaganje na deponiju.
Faze Life Cycle Assessment (LCA) i primena u građevinskim projektima
Metodološki, LCA se odvija kroz četiri osnovne faze:
- Definisanje cilja i obima studije – precizira se razlog sprovođenja analize, ciljna grupa korisnika rezultata, funkcionalna jedinica (npr. 1 m² bruto površine tokom 50 godina) i granice sistema (cradle-to-gate, cradle-to-grave, cradle-to-cradle).
- Inventar tokova (Life Cycle Inventory – LCI) – identifikuju se i kvantifikuju ulazni tokovi (sirovine, energija, voda) i izlazni tokovi (emisije, otpad) za sve relevantne procese u okviru definisanih granica sistema.
- Procena uticaja (Life Cycle Impact Assessment – LCIA) – prikupljeni podaci se prevode u skup indikatora uticaja, kao što su globalno zagrevanje (izraženo u CO₂-ekvivalentu), zakiseljavanje, eutrofikacija, iscrpljivanje resursa i dr.
- Interpretacija rezultata – analiziraju se dominantni izvori uticaja, sprovodi se analiza osetljivosti (sensitivity analysis) i formulišu zaključci i preporuke za projektantske i investitorske odluke.
Ovakav okvir je dovoljno fleksibilan da se primeni i u serijskoj industrijskoj proizvodnji i u građevinskom sektoru, gde se projekti često razlikuju po tipu, veličini i lokaciji. U građevinarstvu je Life Cycle Assessment neraskidivo povezana sa evropskim standardima EN 15804 (za građevinske proizvode) i EN 15978 (za zgrade), koji preciziraju kako se definišu moduli životnog ciklusa i koji tipovi podataka se očekuju.
LCA, evropski standardi i praktična primena kroz EPD deklaracije
Operacionalizacija LCA u praksi u velikoj meri se oslanja na EPD deklaracije (Environmental Product Declaration). EPD predstavlja standardizovan dokument, najčešće u skladu sa ISO 14025 i EN 15804, koji za konkretan proizvod daje kvantifikovane podatke o uticajima na životnu sredinu po jedinici proizvoda. Umesto oslanjanja na marketing ili opšte izjave o ekološkom karakteru proizvoda, projektant dobija transparentne brojčane vrednosti za ključne indikatore.
Savremeni evropski standardi i politike jasno pokazuju da fokus više ne može ostati isključivo na operativnoj energiji, već mora obuhvatiti ukupan životni ciklus objekta, uključujući ugrađeni ugljenik u materijalima i procesima izgradnje. U tom kontekstu, Life Cycle Assessment se nameće kao nova stručna pismenost građevinske struke – kao osnovni alat koji omogućava identifikaciju ključnih izvora uticaja, njihovu kvantifikaciju i usmeravanje projektantskih i investitorskih odluka ka rešenjima koja su zaista održiva na nivou celog životnog ciklusa.
Autor teksta: Ines Roksandić