Vojska od 6.000 građevinskih radnika marljivo radi na velikoj i kompleksnoj lokaciji sa pogledom na reke Jangce i Jialing na jugozapadu kineskog mega grada Čongkinga.
Osam nebodera raste na obalama reke, dva visoka 350 metara i šest visine 250 metara. Projekat „Raffles City Chongqing“ vodi arhitekta Moše Safdi koji će u tom delu grada kreirati novih 134.000 kvadratnih metara prostora stanova, trgovina, kancelarija, zabavnih sadrĹľaja, transportnih mogućnosti i veliki park.
Svetsku slavu doneće mu i „horizontalni neboder“ 300 metara dug koji se proteĹľe kroz ÄŤetiri glavna tornja na visini 42 sprata. S obzirom kako je graÄ‘evina smeštena u zoni potresa, zdanje „plovi“ na vrhu tornjeva kako bi zadrĹľalo stabilnost.
Ali kako ni jedna gradnja u Kini nije potpuna ako nije oboren neki svetski rekord, tako se ovaj spektakularni neboder može pohvaliti najvišim vazdušnim mostom koji povezuje tornjeve. Uz dva nebodera koji su povezani sa takvim manjim mostom, sada radnici, a u budućnosti stanovnici, mogu da se kreću ovim delovima bez da dotaknu tlo.
„Biće to glavna gradska Ĺľila kucavica. U gradovima poput ovog na tlu nema prostora za velike javne parkove, pa smo morali da ih dignemo u nebo“, rekao je Safdi koji je projekat nazvao najkompleksnijim do sada, piše „The Guardian“.
U gradu stvarno više nema nimalo mesta. Ulice su pretrpane pijaÄŤnim tezgama, trgovcima koji prodaju robu na svakom koraku, štandovima sa hranom i sl. KaĹľe kako je novi trend izgradnje zamenio onaj tradicionalni pristup. „Dolazi vreme kada će planiranje biti više trodimenzionalno. Umesto da se na prostor gleda kroz dve dimenzije, gradnja će zahtevati povezivanje jedne graÄ‘evine sa drugom, prvo na nivou zemlje, a zatim i iznad nje“, naglasio je.
U zraÄŤnom mostu biće javna zvezdarnica, klub, hotelski salon i nekoliko restorana, a imaće i otvorene delove, vidikovce. Safdi i njegov tim već su pokušali povezati sliÄŤne mostove izmeÄ‘u tornjeva u njihovim projektima „Sky Habitat“ i „Marina Bay Sands“ u Singapuru. Ovakvih eksperimenata bilo je još. Mineapolis je dom najopseĹľnijeg sistema zraÄŤnog mosta, a u azijskim gradovima poput Hong Konga i Nakoka vazdušni prostori su javni i povezuju graÄ‘evine i ĹľelezniÄŤke stanice.
Oni su najÄŤešće samo nekoliko metara iznad zemlje, ali rast gradova pratiće i mostovi koji će biti sve viši i viši. U Pekingu je tako povezan kompleks tornjeva s nizom zraÄŤnih mostova izmeÄ‘u 12 i 18 sprata. Projekat „Pinnacle@Duxton“ u Singapuru veliki je stambeni projekat sa sedam blokova koji seĹľu u visinu do 51 sprata, a povezani su zraÄŤnim mostovima i parkovima, dok toranj „Velo“ u Seulu ima dva tornja koji su povezani mostom na 30 spratu.
„Mislim da idemo prema razvoju u kojem bi se i ulica mogla podići na nivo 25 sprata. To nam otvara niz mogućnosti koje su puno više od onoga što nam moĹľe ponuditi jedna parcela zemlje“, dodaje Safdi. Ako je vazdušno povezivanje budućnost, ÄŤini se kako će ga pratiti i tehnologija. Prošle godine je nemaÄŤka kompanija „ThyssenKrupp“ predstavila svoj novi horizontalno-vertikalni sistem liftova.
Neboder gradi 6 000 ljudi
On omogućava višestruke liftove u jednom delu, uklanja ograničenja visine i omogućava horizontalnim liftovima prevoz iz jedne zgrade u drugu. Zgrade bi mogle da dosegnu viši nivo, stvarajući međusobno povezanu mrežu koja se proteže širom grada.
„To nam omogućava da graÄ‘evinu posmatramo na drugaÄŤiji naÄŤin. Sada više prilikom dizajna zgrade ne moram da razmišljam da lift moram staviti u sredinu zgrade, mogu ga staviti gde god Ĺľelim. Horizontalno kretanje omogućava niz sloboda“, rekao je Majkl Cesars, šef projekta „Multi“ iz „ThyssenKruppa“.
Hoće li ovaj novi trend Ĺľivota u vazduhu da dovede do udaljavanja ljudi, i da stvori dva socijalno, ali i fiziÄŤki odvojena grada? Da je reÄŤ o pozitivnom pomaku koji bi mogao izbeći i negativan uticaj zagaÄ‘enja, smatra Metju Kliford, šef energetskih i odrĹľivih sistema u „JLL Asia Pacific“, ali takoÄ‘e upozorava: „Treba paĹľljivo razmišljati o tome kako će ljudi koristiti ove zgrade. Ti zraÄŤni mostovi zapravo bi mogli da budu prepuni luksuznih restorana i sadrĹľaja. Rizik je da bi takvi prostori mogli biti vaĹľni samo malom broju ljudi“, naglašava.
U ovim spektakularnim kineskim neboderima većina zraÄŤnih mostova biće otvorena javnosti. Projekat ukljuÄŤuje i javne parkove koji će okruĹľivati tornjeve, te direktnu povezanost sa metroom i autobuskom stanicom. Safdi smatra da se otvaranje takvih nebodera javnosti zapravo kosi sa konceptom ekskluzivnosti. „Ĺ˝elja je imati nekoliko otvorenih spratova, blizu tla, a gornje spratove rezervisati za luksuznu upotrebu. Ne moĹľemo protiv toga, protiv te kulture i zahteva trĹľišta da gornji delovi budu luksuzni“, naglašava on. U gradu su, dodaje, ljudi ukljuÄŤeni na razliÄŤitim nivoima, a kako bi na neki naÄŤin demokratizovali zgradu, na njen vrh stavili su nešto sasvim javno, što će ljude privući projektu.