Kako izgleda projekat zgrade na kojoj radi 6 000 ljudi?

Vojska od 6.000 građevinskih radnika marljivo radi na velikoj i kompleksnoj lokaciji sa pogledom na reke Jangce i Jialing na jugozapadu kineskog mega grada Čongkinga.

Osam nebodera raste na obalama reke, dva visoka 350 metara i šest visine 250 metara. Projekat „Raffles City Chongqing“ vodi arhitekta Moše Safdi koji će u tom delu grada kreirati novih 134.000 kvadratnih metara prostora stanova, trgovina, kancelarija, zabavnih sadržaja, transportnih mogućnosti i veliki park.

Svetsku slavu doneće mu i „horizontalni neboder“ 300 metara dug koji se proteže kroz četiri glavna tornja na visini 42 sprata. S obzirom kako je građevina smeštena u zoni potresa, zdanje „plovi“ na vrhu tornjeva kako bi zadržalo stabilnost.

Ali kako ni jedna gradnja u Kini nije potpuna ako nije oboren neki svetski rekord, tako se ovaj spektakularni neboder može pohvaliti najvišim vazdušnim mostom koji povezuje tornjeve. Uz dva nebodera koji su povezani sa takvim manjim mostom, sada radnici, a u budućnosti stanovnici, mogu da se kreću ovim delovima bez da dotaknu tlo.

„Biće to glavna gradska žila kucavica. U gradovima poput ovog na tlu nema prostora za velike javne parkove, pa smo morali da ih dignemo u nebo“, rekao je Safdi koji je projekat nazvao najkompleksnijim do sada, piše „The Guardian“.

U gradu stvarno više nema nimalo mesta. Ulice su pretrpane pijačnim tezgama, trgovcima koji prodaju robu na svakom koraku, štandovima sa hranom i sl. Kaže kako je novi trend izgradnje zamenio onaj tradicionalni pristup. „Dolazi vreme kada će planiranje biti više trodimenzionalno. Umesto da se na prostor gleda kroz dve dimenzije, gradnja će zahtevati povezivanje jedne građevine sa drugom, prvo na nivou zemlje, a zatim i iznad nje“, naglasio je.

U zračnom mostu biće javna zvezdarnica, klub, hotelski salon i nekoliko restorana, a imaće i otvorene delove, vidikovce. Safdi i njegov tim već su pokušali povezati slične mostove između tornjeva u njihovim projektima „Sky Habitat“ i „Marina Bay Sands“ u Singapuru. Ovakvih eksperimenata bilo je još. Mineapolis je dom najopsežnijeg sistema zračnog mosta, a u azijskim gradovima poput Hong Konga i Nakoka vazdušni prostori su javni i povezuju građevine i železničke stanice.

Oni su najčešće samo nekoliko metara iznad zemlje, ali rast gradova pratiće i mostovi koji će biti sve viši i viši. U Pekingu je tako povezan kompleks tornjeva s nizom zračnih mostova između 12 i 18 sprata. Projekat „Pinnacle@Duxton“ u Singapuru veliki je stambeni projekat sa sedam blokova koji sežu u visinu do 51 sprata, a povezani su zračnim mostovima i parkovima, dok toranj „Velo“ u Seulu ima dva tornja koji su povezani mostom na 30 spratu.

„Mislim da idemo prema razvoju u kojem bi se i ulica mogla podići na nivo 25 sprata. To nam otvara niz mogućnosti koje su puno više od onoga što nam može ponuditi jedna parcela zemlje“, dodaje Safdi. Ako je vazdušno povezivanje budućnost, čini se kako će ga pratiti i tehnologija. Prošle godine je nemačka kompanija „ThyssenKrupp“ predstavila svoj novi horizontalno-vertikalni sistem liftova.

Neboder gradi 6 000 ljudi

On omogućava višestruke liftove u jednom delu, uklanja ograničenja visine i omogućava horizontalnim liftovima prevoz iz jedne zgrade u drugu. Zgrade bi mogle da dosegnu viši nivo, stvarajući međusobno povezanu mrežu koja se proteže širom grada.

„To nam omogućava da građevinu posmatramo na drugačiji način. Sada više prilikom dizajna zgrade ne moram da razmišljam da lift moram staviti u sredinu zgrade, mogu ga staviti gde god želim. Horizontalno kretanje omogućava niz sloboda“, rekao je Majkl Cesars, šef projekta „Multi“ iz „ThyssenKruppa“.

Hoće li ovaj novi trend života u vazduhu da dovede do udaljavanja ljudi, i da stvori dva socijalno, ali i fizički odvojena grada? Da je reč o pozitivnom pomaku koji bi mogao izbeći i negativan uticaj zagađenja, smatra Metju Kliford, šef energetskih i održivih sistema u „JLL Asia Pacific“, ali takođe upozorava: „Treba pažljivo razmišljati o tome kako će ljudi koristiti ove zgrade. Ti zračni mostovi zapravo bi mogli da budu prepuni luksuznih restorana i sadržaja. Rizik je da bi takvi prostori mogli biti važni samo malom broju ljudi“, naglašava.

U ovim spektakularnim kineskim neboderima većina zračnih mostova biće otvorena javnosti. Projekat uključuje i javne parkove koji će okruživati tornjeve, te direktnu povezanost sa metroom i autobuskom stanicom. Safdi smatra da se otvaranje takvih nebodera javnosti zapravo kosi sa konceptom ekskluzivnosti. „Želja je imati nekoliko otvorenih spratova, blizu tla, a gornje spratove rezervisati za luksuznu upotrebu. Ne možemo protiv toga, protiv te kulture i zahteva tržišta da gornji delovi budu luksuzni“, naglašava on. U gradu su, dodaje, ljudi uključeni na različitim nivoima, a kako bi na neki način demokratizovali zgradu, na njen vrh stavili su nešto sasvim javno, što će ljude privući projektu.