Kako da se kvalitetno grejemo ove zime?

Zimu ne možemo da dočekamo bez odgovarajuće obuće i odeće i dobrog grejanja. O tome prvo mislimo sa naznakom hladnih dana. Ukoliko u kući nije dobro grejanje, zima se oduži, dani deluju hladniji no što jesu. U hladnom domu nema zimske porodične idile. Nekada su grejanja na čvrsto gorivo, bez obzira da li su centralna ili etažna, bila izbor većine domova u Srbiji. Ove zime se još uvek više od polovine domaćinstava greje na drva, ugalj i pelet.

Grejanje na gas je najisplativiji sistem za grejanje, veliki nedostatak je što gas nije dostupan svim domaćinstvima u Srbiji. Nešto manje od polovine naših domaćinstava se odlučuje za neku od opcija grejanja na struju, zato raste prodaja norveških radijatora i inverter klima. Koje god grejanje da je izbor, na drva, gas ili struju, biće isplativo i održivo, a dom topao, jedino ako i sistem cevi i radijatora dobro funkcioniše.

Raste prodaja norveških radijatora – dokaz dobrog kvaliteta grejanja

Poslednjih zima raste prodaja norveških radijatora, ne bez razloga, sve je više korisnika i sve više potvrda da su sinonim odličnog kvaliteta grejanja. Norveški radijatori su savremena verzija grejanja koje su još u drevna vremena patentirali Grci i Rimljani. Reč je o grejanju baziranom na zagrevanju vazduha i njegovom strujanju kanalima kroz kuću.

Norveški radijatori funkcionišu na tom drevnom principu strujanja toplog vazduha, bez upotrebe ventilatora. Reč je o prirodnoj cirkulaciji kojom se ne suši vazduh u prostoriji, to je jedna od značajnih prednosti i kvaliteta ovakvog grejanja. U njima se prvo konvertuje vazduh, hladan se pretvara u topli, a onda preko specijalno konstruisanog grejača, koji zauzima veliku površinu radijatora i ima odličnu provodljivost, radijator direktno greje prostoriju, bez prethodnog akumuliranja i dodatnog trošenja energije.

Precizni termostati za regulaciju toplote štede energiju, a daju temperaturu koja je po meri ukućana, ni previše toplo, ni previše hladno. Savremeni načini grejanja upućuju na regulaciju temperature kao opciju kvalitetnog grejanja i značajne uštede energenata. Zbog sve šire priče o uštedi energenata raste prodaja norveških radijatora, premašili su prodaju običnih i uljanih. Prodavaniji su i od inverter klima koje su dobar izbor za blage zime. Kada su temperature u debelom minusu, inverter klima može da obezbedi grejanje manjih stambenih površina, garsonjera i jednosobnih stanova, za veće mora neko bolje rešenje, grejanje svake prostorije norveškim radijatorima.

Moderne peći na drva sa sekundarnim sagorevanjem

Domaćinstva u selima, u manjim gradovima, pa i obodnim naseljima velikih gradova ne odustaju od tradicionalnog grejanja na drva. Grejanje na drva u suštini jeste tradicionalno, novina je u tome da su peći osavremenje novim principima grejanja poput sekundarnog sagorevanja kojima se znatno podiže energetska efikasnost i eliminišu štetne materije koje se u običnim pećima oslobađaju kroz dim.

Da li ovo znači da moderne peći prilikom sagorevanja ne oslobađaju dim?

One oslobađaju dim, ali on ne izlazi kroz dimnjak već se posebnim cevovodom vraća u komoru za sagorevanje, tu sagoreva i oslobađa dodatnu toplotu koja se zadržava u prostoriji, ne odlazi kroz dimnjak. Moderne peći sa sekundarnim sagorevanjem oslobađaju tri puta veću toplotu od nekadašnjeg smederevca. Ukoliko ove zime planirate ozbiljnije i kvalitetnije da se grejete na drva, onda su preporuka ove peći.

Solarni paneli kao podrška grejanju

Sve veći je akcenat na ekološkoj održivosti koja u slučaju grejanja podrazumeva eksploataciju obnovljivih izvora energije. Korišćenje sunčeve energije je zimi ograničeno, ali ipak dovoljno da se preko solarnih panela koristi njegova energija, uglavnom za dogrevanje i kao podrška već postojećem sistemu za grejanje. Oni mogu i do 40% da uštede osnovne energente. U domaćinstvima koja se greju na struju znatno utiču na smanjenje računa. Energija iz mreže se koristi za grejanje, a energija iz panela za sve ostale potrebe.

Račun za struju ne prelazi u crvenu tarifu pa je znatno manji u zimskim mesecima. U periodu od aprila do oktobra solarni paneli stvaraju energiju koja je dovoljna za dnevnu potrošnju energije, što znači minimalan utrošak energije iz mreže i minimalni računi. Najkvalitetnije grejanje je u kućama gde nisu stari sistemi za grejanje, gde grejna tela imaju regulatore grejanja koji štede energiju, a solarnim panelima se obezbeđuje dopuna energiji iz mreže. Za takvu kuću s razlogom može da se kaže da je kuća pametne potrošnje.

Savremeni sistemi za grejanje su preduslov kvalitetnog grejanja

Uz savremene sisteme za grejanje imaćete željenu temperaturu uz uštedu energije. Oni imaju mogućnost da se preko termostata podese na željenu temperaturu. Regulator temperature, sobni termostat, šalje informaciju kotlu da je postignuta željena temperatura u sobi, on smanjuje onda intenzitet zagrevanja i tako štedi energiju od 15% pa do 40% na mesečnom nivou. Ukoliko se našteluje dnevna i noćna temperatura, da noćna bude za koji stepen niža, onda je ušteda još veća. Ni u svim sobama ne treba da bude jednaka temperatura, ugradnja termo glava na radijatore obezbeđuje da u svakoj sobi temperatura bude posebno regulisana.

Zima je već počela, ukoliko je sistem za grejanje star, moraćete da sačekate kraj sezone pa da ga zamenite novim. Termo glave možete da montirate u bilo kom trenutku i da značajno popravite kvalitet grejanja.