I ove sedmice napravićemo osvrt na vesti iz građevinskog sektora, a po onome što smo pročitali čini se da je početak građevinske sezone povukao neka važna nerešena ili delimično rešena pitanja iz ove sfere.

Pitanje građevinskih dozvola kod nas je još uvek komplikovana procedura i potrebne su određene dopune i dorade. U skladu sa tim, posle Vlade, tekst Predloga izmena i dopuna stigao je u skupštinsku proceduru. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre, ovog puta, želi da ubrza proces izdavanja građevinskih dozvola pre svega, kako tvrde, za infrastrukturne projekte koji su od značaja za Srbiju. To u praksi znači, za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju ovakvih objekata, investitor će dobijati građevinsku dozvolu uz izjavu da će rešiti imovinsko-pravne odnose. I to do – izdavanja upotrebne dozvole. Resorno ministarstvo navedene izmene, koje u Skupštinu stižu po hitnom postupku, pravda činjenicom da počinju i investicije vredne pet milijardi evra. Uglavnom su to,kako kažu, „linijski infrastrukturni projekti“, dugi više desetina kilometara, a prelaze preko nekoliko hiljada katastarskih parcela. Da bi se početak radova ubrzao, nadležnima je potrebno da se izda građevinska dozvola i počnu radovi na parcelama na kojima je rešena eksproprijacija. Naime, na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne – piše u obrazloženju predloga.

– Misli se na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, procedure u katastru i na kraju na eksproprijaciju. Kako bi se ubrzao početak izgradnje, potrebno je omogućiti brže pribavljanje građevinske dozvole. Ona bi se izdala investitoru za celokupan projekat, izvođač bi počeo sa radovima odmah na delovima gde su završeni postupci eksproprijacije. Tamo gde nije završena eksproprijacija i procedure u katastrima, iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se nikako ne bi narušavala prava vlasnika nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije.

Još jedna najava obeležila je kraj ove sedmice. Naime, Grad Beograd će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za linijski park – buduću zelenu oazu koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Interesantno je da je najavljeno da će projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu finansirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UND. To je za Politiku izjavio gradski urbanista Marko Stojčić.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, „High Line“ na Menhetnu i „Zaryadye” u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – istakao je Stojčić. Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda.

Zlatibor, planina/ Foto:pixabay

Priča o gondolama ne jenjava, a mi ovaj put pričamo o onoj na Zlatiboru. Nime, opština Čajetina je dobila četvrtu od ukupno pet građevinskih dozvola za izgradnju najduže panoramske gondole na svetu, koja će povezivati turistički centar Zlatibora i Ski-centar Tornik. Nova dozvola se odnosi na postavljanje 17 stubova, na potezu od međustanice kod Ribničkog jezera, do njenog krajnjeg odredišta. – Očekujemo da ćemo za nekoliko dana dobiti i petu dozvolu za izgradnju međustanice, pa se radovi uprkos preprekama, odvijaju u kontinuitetu. Imovinska pitanja na trasi gondole su napokon rešena, pa očekujemo da ćemo četiri godine od početka radova, u avgustu gondolu pustiti u probni rad – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. Radovi počinju uskoro, a narednih dana biće postavljeni temelji za stubove gondole dok će kompletna realizacija posla biti poverena užičkom Jedinstvu.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, posеtila jе u utorak, 09.04.2019 Vranjе, gdе jе sa načеlnikom Pčinjskog okruga, gradonačеlnikom Vranja i prеdsеdnicima opština iz ovog kraja održala sastanak na tеmu razvoja putnе i komunalnе infrastrukturе i stanogradnjе, a, takođe je bilo rеči i o ostalim tеmama iz rеsora Ministarstva. Tom prilikom je istakla da ćе Vlada Srbijе ovе godinе uložiti 1,7 milijardi dinara u putnu infrastrukturu Pčinjskog okruga. Mihajlović je posebno istakla zadovoljstvo zbog završеtka Koridora 10, jеr jе to od ogromnog značaja za cеlu Srbiju i Pčinjski okrug. Dodala je i da je uspеšno savladano najtеžе gradilištе u Evropi, na zadovoljstvo svih građana ovog kraja i cеlе Srbijе.

Prozor nije samo…

Princip po kom ćete izabrati tip stolarije za vaš dom uključuje više faktora koji se moraju uzeti u obzir. Dok je u ponudi bila samo ona drvena, jedina dilema ticala se toga da li će biti ofarbana u svetlobraon, tamnobraon ili belu boju. Danas pored nje imamo na raspolaganju plastičnu i aluminijumsku stolariju. Pre donošenja konačne moramo doneti niz odluka. Znamo da stolarija nije samo dekorativni element, već istovremeno važna komponenta sistema energetske efikasnosti objekta koja donosi uštedu. Ta činjenica može značajno da promeni mnogo toga, jer se često dešava da od stolarije koja nam se dopada odustanemo baš zato što neka druga ima veću termoizolacionu moć. Upravo zbog slabijih izolacionih parametara drvena i aluminijumska stolarija izvesno vreme su zaostajale za plastičnom, ali na sreću te razlike su u poslednjih nekoliko godina značajno ublažene, tako da su kupci ponovo u prilici da svoj izbor baziraju i na faktoru izgleda.

Broj komora PVC prozora

PVC-U stolarija postoji već više od šezdeset godina, a u savremenom obliku koji odlikuje sposobnost energetske efikasnosti trećinu tog perioda. Njen osnovni instrument štednje su termoizolacione komore, odnosno pregradne šupljine, kroz koje cirkuliše vazduh.

// Sistem komora funkcioniše tako da što ih je više utoliko je izolacija bolja, jer to znači da stolarija ima veći broj vazdušnih barijera koje zimi zadržavaju toplotu u objektu, a leti sprečavaju zagrevanje prostora koji je prethodno rashladio klima-uređaj. //

Prvi PVC-U prozori proizvedeni 1954. godine imali su samo jednu komoru, a najsavremeniji modeli imaju ih čak osam. Na domaćem tržištu trokomorni prozori pojavili su se početkom dvehiljaditih, a četvorokomorni pre nekih desetak godina, i otada ubrzano kreće veliko nadmetanje proizvođača ko će prvi na tržište izbaciti model sa što više komora, i na taj način postati glavna tema među potrošačima.

Foto: www.prozorivrata.com

Delotvornost komora pokazuje koeficijent prenosa toplote, fizička veličina koja kod najkvalitetnije stolarije treba da ima što nižu vrednost. Tako, recimo, kod profila sa četiri komore u proseku iznosi 1,21W/m²K, a kod profila sa sedam komora, ukoliko se kombinuje sa odgovarajućim izolacionim elementima, može se spustiti na 0,85W/m²K što se uklapa u standard za pasivne kuće.
Takav učinak stolarije može se postići punjenjem komora izolacionom masom od poliuretana ili ekspandiranim polistirenom, i ugradnjom niskoemisionih stakala. Jedina mana PVC-U stolarije sa termoizolacionom ispunom i trostrukim low-E staklom je nesto viša cena u odnosu na ostatak ponude, potrebno je izvršiti usklađivanje cene sa finansijskim mogućnostima, vodeći računa o vremenu otplativosti investicije. Treba istaći da plastična stolarija nije samo korisna, u osnovnoj beloj boji lepo izgleda na fasadi i objektu daje klasičnu eleganciju, tako da će za ljubitelje tog “smernog” manira biti pravi izbor.

Nasuprot tome, aluminijumska stolarija je idealno rešenje za sve one koji žele da se njihov dom ističe ekstravagancijom čija ledeno hladna oštrina već na prvi pogled nikog ne ostavlja ravnodušnim. Aluminijum je materijal visoke estetike koji se vizuelno dijametralno razlikuje od PVC-U, i najbolji je savet da, ukoliko se odlučite za ovaj tip stolarije, njemu prilagodite celokupnu spoljašnjost kuće.

Glavni adut aluminijuma

Glavni adut aluminijumske stolarije, osim izgleda, jeste superiorna mehanička stabilnost zahvaljujući kojoj je opcija broj jedan za velike otvore, bile to prozorske jedinice, svetlarnici ili klizne stene. Takođe, aluminijumska stolarija je vrlo otporna na fizička oštećenja, odnosno ogrebotine, vodonepropusna je, i što je još bitnije, otporna je na ekstremne vremenske uslove tokom cele godine kojima odoleva bez deformisanja.

Foto: Alumil

Osnovni nedostatak aluminijuma, kao materijala je da ima relativno visok koeficijent prenosa toplote što znači da nema sposobnost zadržavanja toplote, jer je profil hladan i kod stambenih objekata stvara problem sa zagrevanjem prostora. Taj nedostatak prevaziđen je uvođenjem termo prekida, tj. prekidanjem termo mosta unutar profila i ispu- njavanjem komora poliamidnom izo penom.

// Aluminijumska stolarija poslednje generacije ima dva termo prekida, i kod nje je u sadejstvu sa ispunom i staklom koeficijent prenosa toplote sveden na relativno nisku vrednost na 1,5W/m²K. //

Prirodna moć drveta

Drvo je sirovina sa dugom reputacijom odličnih mehaničkih i izolatorskih svojstava na koju se čovečanstvo oslanjalo vekovima pre nastanka PVC-U i aluminijumske stolarije. Nažalost, kako prirodna moć izolacije ima svoje limite, a druga dva modela su se posredstvom proizvodne tehnologije sve više počela isticati po termoizolacionim performansama profila, drvena stolarija u ovom svojevrsnom takmičenju u energetskoj efikasnosti neminovno biva bačena u drugi plan. Pošto je stolarija jedna od onih stavki kod kojih ne možete razmišljati samo o estetici već i o dugoročnoj isplativosti, ovakav sled okolnosti uzrokovao je da se mnogi ljubitelji drveta, praktično, silom prilike odluče za alternativu, i to uglavnom za PVC-U. Ipak, drvena stolarija se zahvaljujući primeni određenih proizvodnih inovacija u poslednjih nekoliko godina vraća na tržište u jednom novom, znatno konkurentnijem obliku.

Novi drveni prozori i balkonska vrata prave se lepljenjem i presovanjem troslojnih lameliranih elemenata po euro falc tehnologiji, odnosno metodi debljinskog nastavljanja koje doprinosi većoj dimenzionoj stabilnosti finalnog proizvoda minimalizovanjem lateralnih pokreta (“rada” drveta), i dobijanju elemenata bez estetskih nepravilnosti. Poput konkurentskih tipova stolarije, drvena takođe može biti dvostruko ili trostruko ostakljena izolacionim staklo paketom ugradne dubine 68mm ili 92mm, koji u optimalnoj varijanti ima niskoemisione panele i argonsko punjenje. Toplotnu i zvučnu izolaciju poboljšavaju i gumeni zaptivači na ramu i krilu, a predviđena je i spoljna zaštita od atmosferske vode u vidu eloksirane aluminijumske okapnice sa prorezima na donjoj ivici rama, uz opciju montiranja dodatne, krilne okapnice za kompletnu zaštitu od produkata padavina.

Za neke drvo kao materijal nema alternativu

ALU-drvo stolarija

Pojava savremene drvene stolarije obradovala je mnoge njene ljubitelje, kojima se ponovo pružila mogućnost da svoj dom ukrase prozorima i balkonskim vratima od ovog prirodnog materijala koji objektu daje toplinu.

// Među novitetima je i jedan vrlo interesantan proizvod, a to je drvena stolarija sa aluminijumskim ramom. //

Radi se o kombinovanom elementu koji za osnovu ima drveni prozor, a sa spoljne strane aluminijumski ram, konstruisanom sa idejom da objedini starinski šarm drveta koji učestvuje u dekorisanju enterijera, i notu modernog pomoću aluminijuma koji ulepšava izgled fasade.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar