Intervju: Žolt Ivanovič – Transformacija građevinske industrije kroz BIM tehnologiju

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost“ govori Žolt Ivanovič, M.Arch. GRAPHISOFT Certified BIM Manager, hiCAD d.o.o.

Kako BIM tehnologija iz godine u godinu sve više napreduje i osvaja tržište, odlučili smo da o njoj razgovaramo sa jednim od stručnjaka i edukatora u ovoj oblasti.

Naime, Žolt Ivanovič je vlasnik i direktor hiCAD d.o.o., a sa našim čitaocima je odlučio da podeli usluge koje nudi Graphisoft, kao i na koji način funkcioniše BIM tehnologija.

Razgovarali smo o beneficijama koje donosi implementacija ovog programa u poslovanju, kao i preprekama sa kojima se ova tehnologija susreće na našem tržištu.

Imajući u vidu sve pogodnosti primene ove tehnologije, kako prilikom realizacije projekta, tako i njegovog održavanja nakon završetka radova, smatramo da je neophodno da se o ovoj tehnologiji govori više. A edukacija ljudi o ovoj tehnologiji predstavlja svojevrsni doprinos celokupnoj građevinskoj industriji i pomoć u prevazilaženju zabluda i prepreka sa kojima se susreće kao nova tehnologija na tržištu.

Ako ste jedni od onih „protivnika“ novih tehnologija i draži su vam „olovka i papir“ nadamo se da ćete posle ovog intervjua bar razmisliti o BIM tehnologiji i benefitima koje može doneti vašem poslovanju.

Kako biste objasnili za naše čitaoce, ukratko, šta je BIM i zašto je postao ključan u savremenoj arhitekturi i građevinarstvu?

BIM – Building Information Modeling (Informaciono Modelovanje Zgrada) je računarska tehnologija za građevinarstvo koja suštinski menja, i veoma značajno unapređuje, način na koji razmenjujemo informacije.

Crtež, koji je više hiljada godina bio osnovni način prenošenja informacija, je prilagođen listu papira kao mediju. Prilikom izrade crteža se prostorni oblik, koji je trodimenzionalan, svodi na dvodimenzionalni prikaz, na osnovu raznih pravila. Tom prilikom se gubi jako velika količina informacija. BIM omogućava da se tokom projektovanja, u virtualnom 3D prostoru računara kreira buduća zgrada, kao 3D model, i zapravo izgradi prototip sa svim svojim sastavnim delovima. Ovo nam pruža da daleko detaljnije sagledavamo zgradu ili prostor, da imamo na raspolaganju veliku količinu veoma preciznih informacija, da bolje komuniciramo tokom raznih procesa, i u najvećoj mogućoj meri podignemo efikasnost svih aktivnosti tokom čitavog životnog ciklusa zgrade. Od prve skice, preko projektovanja, izvođenja, održavanja, sve do rušenja objekta.

BIM model je mnogo više od prostog 3D prikaza zgrade. Svim elementima u BIM modelu su priključeni podaci o raznim karakteristikama, kao što su materijal, konstruktivna uloga, tip elementa, razne fizičke karakteristike i još mnogo toga. BIM model je zapravo veoma detaljna baza podataka o svim elementima zgrade koja prati zgradu kroz ceo životni ciklus.

Koliko je BIM važan za unapređenje efikasnosti tokom celog životnog ciklusa građevinskih projekata?

Priča o BIM-u započinje već sa podlogama. Trodimenzionalne podloge, kao što su oblaci tačaka (point cloud) i slični, su daleko kvalitetnija ulazna informacija od običnog crteža. Tokom izrade projekata BIM omogućava bolje, detaljnije sagledavanje zgrade. Projektant ne razmišlja kroz crtež, nego se bavi 3D modelom i više nema priliku da nešto ne prikaže ili se ne bavi određenim delovima. Takođe, projektanti najzad imaju priliku da se bave osmišljavanjem kvalitetnih prostora i gube manje vremena na iscrtavanje crteža. Naravno, crteži su i dalje neophodni i u upotrebi, ali se i njihov kvalitet podiže, s obzirom na to da su to prikazi iz jednog, centralnog 3D modela, oni su međusobno usklađeni, pa nema nedoslednosti.

BIM omogućava efikasnu komunikaciju u okviru tima, jedne struke ali i ka drugim strukama.

U okviru jedne struke BIM omogućava da se posao timski podeli, a preko softverskih rešenja kao što su Archicadov Teamwork i BIMcloud je moguće da ti timovi budu raštrkani na različitim lokacijama i da broje i po više stotina saradnika. Tokom COVID pandemije je ova karakteritika spasila poslovanje mnogih projektnih biroa, jer je bilo moguće da članovi tima rade od kuće sa istom efikasnošću kao da su u kancelariji. Kada već pričamo o razmeni informacija u BIM-u, neophodno je spomenuti organizaciju buildingSMART International. To je organizacija koja je posvećena boljoj kolaboraciji i neguje principe OpenBIM-a (otvoreni BIM) kroz razna rešenja i standarde koje donosi. Ova organizacija je zaslužna za razvoj najvažnijeg univerzalnog formata elektronskog dokumenta u BIM-u, koji se zove IFC (Industry Foundation Classes), koji je zapravo standardni tip dokumenta za razmenu informacija, bez obzira na fazu, struku ili softver koji se koristi.

Kako projekat napreduje, tako se BIM model puni informacijama i te informacije se mogu upotrebljavati na razne načine. Za razne simulacije, veoma detaljne i kompleksne proračune koji se zahvaljujući računarima i softverima sada odvijaju zapanjujućom brzinom i preciznošću, prezentacije raznim zainteresovanim stranama… a, ovaj spisak bi mogao da se nastavi unedogled. Detaljna BIM dokumentacija je fantastičan resurs za fazu izvođenja objekta. Razni softverski alati za fazu izvođenja objekta crpe informacije iz projektantskog BIM modela, sistematizuju ih po potrebi i koriste ih za koordinaciju, planiranje i praćenje izvođenja.

Zahvaljujući BIM-u, greške, neplanirani i dodatni troškovi u ovoj fazi su svedeni na minimum.
Najveći benefiti su u fazi koja traje najduže, a to je održavanje objekata. Bilo da se radi o upravljanju prostorima, redovnom ili havarijskom održavanju, ili se prosto planira adaptacija ili slično, BIM donosi neverovatna unapređenja. Detaljna BIM dokumentacija, sa svim podacima iz faze izvođenja, kao što su, recimo, detaljni podaci o ugrađenoj opremi i njihovom periodu redovnog održavanja omogućava bolje planiranje i velike uštede. BIM model zgrade sadrži podatke o svemu što se dešava kroz ceo životni ciklus i u svakom trenutku je izuzetno vredan resurs.

Na koji način BIM tehnologija olakšava saradnju između različitih stručnjaka na projektu, kao što su arhitekte, inženjeri i izvođači i kako ih povezuju?

Mislim da je u tom smislu najvažnije unapređenje komunikacije i kvalitetnije, detaljnije sagledavanje.

U BIM-u projekat kreće sa izradom dokumenta koji se zove BEP (BIM Execution Plan), odnosno Plan izvršenja BIM projekta. Najkraće, kroz ovaj dokument se definišu pravila realizacije BIM projekta u smislu učesnika, zahteva, obaveza, prava, tipova dokumenata, softvera koji se koriste i još mnogo toga.

U Archicad-u, arhitekte, bez obzira na veličinu tima, mogu efikasno da podele BIM model bez obzira na njegovu veličinu, tip i kompleksnost, a zahvaljujući BIMcloud tehnologiji omogućeno je da delovi tima mogu da sarađuju iako su na veoma udaljenim lokacijama i različitim vremenskim zonama.

Saradnja sa ostalim strukama je takođe podignuta na veoma visok nivo, tako se stručnjaci raznih profila mnogo bolje razumeju, komuniciraju i sagledavaju svoje interesne sfere.

Projektanti konstrukcije imaju svoje BIM softvere, i oni već sada u velikoj meri primenjuju BIM.

Ovi softveri odlično komuniciraju sa arhitektonskim, višestruko olakšavaju rad, ubrzavaju proračune i mogu da obrade oblike konstrukcije koji su daleko smeliji. To se vidi na savremenoj arhitekturi. Nedavno se na tržištu pojavio novi BIM elektronski format dokumenta, SAF (Structural Analysis Format), koji podržavaju BIM softveri za projektovanje konstrukcija, i on je veoma kvalitetan način za komunikaciju na relaciji Arhitekta-Projektant konstrukcije-Arhitekta.

Projektanti instalacija, takođe imaju svoje BIM softvere, kao što je DDScad. Komunikacija sa njima je izuzetno bitna, s obzirom na to da je nedostatak ovakve koordinacije i usklađenosti najčešći nedostatak standardne projektne dokumentacije.

Elementi instalacija često dolaze u koliziju sa konstruktivnim elementima, i to se nažalost, identifikuje tek na gradilištu, gde je rešavanje takvih nedostataka najskuplje. Savremeni BIM alati, u fazi projektovanja vrše provere kolizija elemenata i razne druge vrste provera, jer modeli mogu biti jako složeni i bilo bi skoro nemoguće proveravati ih drugačije.

BIM model je koristan i u komunikaciji i sa manje stručnim učesnicima na projektu, kao što je investitor. To može biti kroz razne vizualizacije, video prezentacije, VR i slično. Jedan od načina je upotreba našeg proizvoda BIMx, koji omogućava da se BIM dokumentacija (3D model, crteži, numerički podaci…) sagledava pomoću besplatne aplikacije na mobilnim uređajima, nešto kao PDF za BIM.

Izvođači imaju višestruke benefite u upotrebi BIM-a. Bilo da je sagledavanje dokumentacije i komunikacija kroz BIMx sa projektantskim timom ili upotrebom drugih alata koji služe za upravljanje izvođenjem. U ovoj fazi se podacima iz projektantskog BIM modela dodaju nove dimenzije, kao što su vreme (4D BIM) i novac (5D BIM). Podaci BIM modela se prikazuju i sistematizuju na razne načine i tako BIM omogućava bolje rukovođenje, praćenje, transparentnost i kvalitet izvedenih radova. BIM model se i u ovoj fazi razvija unošenjem informacija o nastalim izmenama, i ugrađenim elementima i materijalima.

Nakon što je zgrada izgrađena, ona mora da se održava. Sa jedne strane, savremeni BIM softverski alati za upravljanje održavanjem omogućavaju upravljanje objektima i prostorima (korisnici, zakupci, oprema…), sa druge strane je tu detaljan BIM model sa svim podacima o ugrađenim materijalima i elementima opreme, koji imaju rokove trajanja i garantne rokove, pa se može bolje planirati i redovno održavanje.

Prilikom havarijskog održavanja, zahvaljujući detaljnom BIM modelu postoji kvalitetan podatak o položaju, tipu i tehničkim karakteristikama određenih elemenata zgrade, pa je i havarijsko održavanje daleko efikasnije i jeftinije. Sve je češće da se za realizovane zgrade izrađuju BIM modeli postojećeg objekta, upravo zbog potrebe upravljanja održavanjem. BIM model je izuzetno kvalitetan polazni podatak za adaptaciju i dogradnju zgrade, dok se BIM modeli sve češće koriste i za potrebe kvalitetnog dokumentovanja graditeljskog nasleđa.

Svedoci smo tragedije koja se desila na Železničkoj stanici u Novom Sadu gde se srušila nadstrešnica. Da li korišćenjem BIM-a možemo sprečiti slične situacije, da nam se više nikada ne dese i šta bi bilo da je na ovom projektu korišćen BIM?

Potpuno sam uveren da je digitalizacija građevinske industrije suštinski neophodna.

Građevinarstvo je industrija koje je digitalizovana na nivou lova, ribolova i poljoprivrede, odnosno, među najmanje digitalizovanim industrijskim granama. Mi u XXI veku vodimo građevinski dnevnik na gradilištu kao svesku sa indigo papirom, projektna dokumentacija je na gradilištu u papirnom obliku i jako ćete retko videti računar prilikom izvođenja. Rezultati rada građevinske industrije su katastrofalni! Skoro svi projekti kasne, skoro svi projekti premašuju budžet i to često i po nekoliko puta u odnosu na ono što je bilo planirano.

BIM je računarska tehnologija i računari nemaju te probleme koji karakterišu manuelne procese. BIM donosi bolju kontrolu, bolju transparentnost, bolju komunikaciju, bolju efikasnost, kvalitetniji proces rada, kvalitetniju dokumentaciju i smanjenje nepotrebnih, neplaniranih troškova i grešaka na minimum.

Mislim da moramo ozbiljno da se pozabavimo stanjem u građevinarstvu kod nas i da kao država stimulišemo uvođenje BIM tehnologije, s obzirom na to da je to sigurno pravi put.

Kakva su iskustva u zemljama Evropske unije kada se radi o korišćenju BIM-a i implementaciji istog u svaki projekat?

BIM je u mnogome promenio procese, efikasnost i rezultate građevinske industrije u Evropi.

Evropa je lider u primeni BIM-a, ali zemlje imaju razne dinamike uvođenja ove tehnologije. Dok se u nekim zemljama već vide sjajni efekti uvođenja, u nekim je državama BIM u začetku.

Velika je stvar donošenje međunarodnog standarda ISO 19650, 2019. godine, koji je sada u fazi prevođenja i implementacije i u Srbiji. Ovaj standard je uskladio i definisao razne karakteristike BIM-a i stvorio okvir za još širu primenu. Norveška i Austrija su prve ustanovile BIM standarde i obaveznu primenu otvorenog BIM-a (Open BIM) na javnim projektima.

Nordijske zemlje, Velika Britanija, Francuska i Italija takođe imaju obaveznu primenu BIM na državnim investicijama. Sve zemlje Evrope imaju sopstveni put za implementaciju BIM-a ali je definitivno da BIM brzo postaje način rada u građevinskoj industriji.

Istraživanja kažu da čak 74% građevinskih kompanija u EU na neki način primenjuje BIM, dok se ova tehnologija najviše primenjuje u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Skandinaviji. Evropska Komisija je ustanovila da primena BIM-a na građevinskim projektima dovodi do smanjenja troškova od oko 20%, a da se na vremenu štedi oko 30%. Kada država želi da se odgovorno ponaša prema novcu građana, primena BIM-a se podrazumeva.

Kako se primena BIM-a razlikuje na projektima različitih razmera (npr. individualne kuće u odnosu na velike poslovne zgrade)?

BIM je koristan na svakom projektu. Na većim, kompleksnijim projektima, gde je i organizacija složenija, gde su timovi veći efekti primene BIM-a su očigledniji.

Ako imamo na umu da BIM unapređuje i poboljšava efikasnost izrade projekta, zapravo nema veze o kakvom se projektu radi. Na projektu enterijera ili individualne stambene kuće će BIM doneti dobru i efikasnu prezentaciju, koordinisanu dokumentaciju, kvalitetno razjašnjenu za izvođenje, smanjiti greške i slično.

I na većim projektima BIM donosi osetljivije rezultate u efikasnosti izrade projekata, a kada se uvedu BIM softverski alati koji kontrolišu izvođenje i održavanje, veliki investitori i izvođači imaju višestruki interes da se BIM koristi, pošto se benefiti množe.

Da li i kako BIM podržava ideju održivog i ekološki prihvatljivog projektovanja?

BIM model koji je u centru svega je 3D baza podataka o objektu. Podaci koji su priključeni elementima su razni, i naravno da je danas neophodno i uobičajeno da postoje i oni koji definišu fizičke, energetske karakteristike i informacije. Projekti u Archicad-u imaju svoju jasnu lokaciju, kojom se definiše okruženje, klimatološki podaci, orijentacija i sve ono što je neophodno za dobru analizu energetske efikasnosti.

Kao jedan od vodećih alata za izradu BIM modela, Archicad u sebi ima alate za analizu energetske efikasnosti, a postoji i čitav niz alata koji unapređuju ekološki aspekt projektovanja, kao što su alati za studiju senki ili alati za procenu životnog ciklusa, LCA (Life Cycle Assesment) što je veoma aktuelna tema u Evropi u poslednje vreme.

Koje su najveće prepreke za širu primenu BIM-a u našoj industriji?

BIM je dosta kompleksna i relativno nova tema. Potrebna je određena evolucija, a ljudima je najteže probati nešto novo, izaći iz zone komfora. Potrebno je učenje, novih principa rada, novih računarskih programa i slično, što je često dosta teško, naročito ako su se ljudi odvikli.

Moje iskustvo je da se najteže napravi prvi korak, nakon toga sve ide mnogo lakše. U našem regionu su stručnjaci u građevinskoj industriji, koji bi trebalo da koriste BIM, jako potplaćeni i necenjeni, rade mnogo da bi obezbedili sebi egzistenciju, pa nemaju vremena za napredovanje, ulaganje u sebe, obuke i investiranje u nove tehnologije.

Okosnica BIM-a su računari i softveri, a to košta. Ne možda onoliko koliko se čini, naročito ako imamo na umu da se upotrebom ove tehnologije podiže efikasnost rada, postiže se konkurentnost na tržištu, ali smo mi, nažalost relativno siromašna zemlja i ovde je sve skupo.

Mi kao zastupnici GRAPHISOFT-a se trudimo da pomognemo kolegama, inžinjerima koliko god možemo. Imamo veoma kvalitetne i efikasne obuke po izuzetno pristupačnoj ceni. I to bi po meni trebao da bude prvi korak, ako neko želi da počne primenu BIM-a.

U okruženju postoji više organizacija koje se bave BIM-om, kao što je BIM Srbija, odnosno buildingSMART Srbija, koje se bave popularizacijom ove tehnologije. Pokušavamo da približimo BIM kolegama kroz naše aktivnosti, sarađujemo sa obrazovnim institucijama, i pomažemo državi u procesu uvođenja BIM-a.

Bilo bi sjajno kada bi naša, i države u regionu, videle potrebu da osnaže građevinsku industriju i kada bi pomogle da privatni sektor lakše podnese BIM tranziciju, naročito finansijski.

Nekako imamo osećaj da se kod nas dosta priča o BIM-u, a da se u realnosti manje koristi, a još manje razume šta on sve donosi i koje su njegove prednosti. Da li me osećaj vara?

Mislim da se trenutno puno koristi, a zapravo jako malo u punom potencijalu. Kod nas je, u praksi i dalje najpopularniji 2D CAD sistem rada uz izradu „nezavisnog“ 3D modela za potrebe vizualizacije i prezentacije. Međutim, sve je više onih do kojih dopire to što mi pričamo i koji se odlučuju za kupovinu legalnog softvera, obuke i implementaciju BIM-a i vrlo brzo shvataju koliko to njima donosi u smislu optimizacije radnih procesa i poboljšanja kvaliteta rada. Istina je da kod nas ima jako malo projektanata instalacija koji korite BIM i ta karika nam fali.

Ključ je u investitorima, koji bi prvi trebali da razumeju sve benefite bolje dokumentacije o njihovoj investiciji.

Manji, domaći investitori su većinom još uvek u velikoj zabludi da im ne treba BIM i kvalitetan projekat i spremni su da izgube, najmanje 10-20% kao posledicu toga, umesto da traže, strpe se malo duže i dobiju kvalitetniju dokumentaciju, koja ih, inače, ne košta ni 2% investicije.

Strani investitori i izvođači koji su aktivni na našem tržištu apsolutno zahtevaju BIM, i svi koji žele da učestvuju na takvim projektima moraju vladati ovom tehnologijom.

Ni veliki domaći investitori ne zaostaju, BIM je obavezan na sve više projekata u poslednje vreme.

Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, čija primena je predviđena 2028. godine, Srbija planira obaveznu primenu BIM tehnologije za objekte bruto razvijene površine preko 100.000 m².

Uvođenje BIM-a je deo i Nacionalne Arhitektonske Strategije, koju je Vlada usvojila 2023. godine. Svi fakulteti, pa i srednje stručne škole pričaju studentima o BIM-u. Neki tehnički fakulteti čak simuliraju BIM radne procese kroz saradnju raznih departmana i mlađe kolege dosta dobro razumeju šta je BIM. Onaj ko želi više da sazna o BIM-u, ima mnoštvo prilika za to.

U okviru Privredne Komore Srbije je najaktivnija Grupacija za BIM tehnologiju, koja redovno organizuje konferencije, onlajn seminare, koji su svi snimljeni i objavljeni na njihovom YouTube kanalu, kao i predavanja u regionalnim centrima, kako bi BIM doneli kolegama.

Zainteresovani mogu da prate i da se uključe u aktivnosti organizacije BIM Srbija, kao i buildingSMART Srbija koja uskoro započinje i program sertifikacije za BIM.

Strukovne organizacije i Komore bi trebale biti mesto prenošenja znanja, i u Crnoj Gori to i jesu, ali su u Srbiji i drugim okolnim zemljama veoma loše organizovane i teško mobilišu članove. Naravno tu smo i mi iz hiCAD-a za bilo kakve informacije u vezi sa BIM tehnologijom, sa ponudom raznih softvera za sve faze i struke u BIM-u, kao i mnoštvom usluga, kao što su obuke, implementacija i razne druge BIM konsultantske usluge.

Na koji način očekujete da će se BIM tehnologija razvijati u budućnosti i kakve će nove mogućnosti doneti za arhitekte i inženjere?

U Srbiji se BIM definitivno uvodi po Zakonu, i to nas čeka. Na nama je da se za to, već u bliskoj budućnosti pripremimo, što je moguće bolje. S obzirom na to da je BIM informaciona tehnologija, ulazak AI-a (veštačke inteligencije) je u poslednje vreme sve vidljiviji. Ne verujem da će AI zameniti projektante, ali će sigurno sve više preuzimati neke procese u BIM-u, gde može da bude izuzetno koristan. Sve se više radi i na vezi između BIM-a i prefabrikacije i robotizacije proizvodnje građevinskih objekata i njihovih delova.

Globalno, BIM za sada nema alternativu, dokazano je potreban i koristan i u budućnosti će se primenjivati sve više i bolje. Očekujem da će se BIM i dalje usavršavati i da ćemo imati sve bolje softvere i sve savršenije radne procese.