Connect with us

Građevina

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Olakšice za domaće građevince, građevinski otpad, kuće za izbeglice

Objavljeno

:

Projektovanje i građevinska dokumentacija

Pravi se akcioni plan s merama koje bi kompanijama iz Srbije olakšale dobijanje poslova

Kao odgovor na žalbe domaćih građevinaca da im stranci uzimaju poslove, domaća građevinska industrija može da računa na skoru pomoć države prilikom konkurisanja za poslove. Ono što je bio najveći problem ,a to su odgovarajuće garancije kako bi postali glavni izvođači radova, biće prevaziđeno kroz državne podsticaje.

Naime, Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o obrazovanju radne grupe za koordinaciju i utvrđivanje mera za podsticaj domaće građevinske industrije.

Radnu grupu će činiti predstavnici Ministarstva građevinarstva, Privredne komore Srbije, Ministarstva privrede, Udruženja banaka Srbije, građevinskih i putarskih kompanija, saopšteno je iz Vlade Srbije i dodato: „Zadatak radne grupe je da napravi akcioni plan s merama koje bi kompanijama iz Srbije olakšale dobijanje poslova. To podrazumeva da će se raditi, između ostalog, na programu subvencija za opremu za građevinske i putarske kompanije i na lakšem dobijanju garancija koje im trenutno otežavaju slabiji rezultati postignuti u periodu kada su bili finansijski uništeni. Zbog toga nisu u mogućnosti da dobiju garancije i budu glavni izvođači.“

U Srbiji se godišnje generiše oko 100 miliona tona građevinskog otpada

Prema poslednjoj proceni u Srbiji se godišnje generiše oko 100 miliona tona građevinskog otpada. Više od dve trećine završi na deponijama, a mogao bi ponovo da se iskoristi. Milioni tona betona, cigle, crepa, zemlje odvoze se uz ogromne troškove na deponije. U Vinči je 73 odsto takvog otpada. U to se ne ubrajaju brojna divlja smetlišta kojih ima u celoj zemlji.

„Ada Huja, kao jedna od velikih deponija i komunalnog i građevinskog otpada, postaje jako problematična za buduću gradnju jer je teško postaviti šipove zato što je unutra i beton i armatura i sve i svašta, i to tlo ne može da se stabilizuje“ rekao je Aca Popović iz Privredne komore Srbije, a preneo RTS. Oko 80 odsto građevinskog otpada može se ponovo iskoristiti. U skandinavskim zemljama i više od 90 odsto.

„Mi pravimo beton koristeći prirodne sirovine što danas predstavlja nešto što je skoro pa neprihvatljivo i ideja je da zajednički projekat svih nas bude da što manje koristimo prirodne sirovine, a što više reciklirane“ objasnila je doc. dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta. Ona je dodala da su istraživanja, ali i svetska praksa pokazali da je to moguće, ali i korisno.

Materijal koji ostaje od rušenja, adaptacija, renoviranja, rekonstrukcija čini dve trećine otpada u Srbiji, a u EU jednu trećinu.

„Suština je da se što manje mineralnih sirovina koristi u izgradnji novih objekata. U Evropi postoji već dugo vremena zabrana vađenja šljunka i peska iz reka, oni tako štite životnu sredinu, a sve drugo što rade kroz obnovu, rušenje, kroz menjanje razglednica grada, u stvari se koristi kao novi materijal da bi se zaštitili prirodni resursi“ rekao je Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Zato se, kaže, taj posao i zove „Urbano rudarstvo“. Prema nekim računicama, Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godišnje.

proces legalizacije i olakšice

proces legalizacije i olakšice

20 izbegličkih porodica dobilo ugovore za kupovinu seoskih kuća

Seoske kuće sa okućnicom za 20 izbegličkih porodica u Vojvodini
Ukupno 20 izbegličkih porodica u Vojvodini dobilo je ugovore za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Bespovratnu pomoć za stambeno zbrinjavanje, u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara, obezbedila je Pokrajinska vlada, a korisnicima je dodeljena preko programa Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima. Maksimalan iznos za kupovinu kuće iznosi milion dinara.

„Pokrajinska vlada je predložila da se izbegličkim porodicama koje su koristile sredstva za stambeno zbrinjavanje pre 2018. godine, kroz neku vrstu kreditnog aranžmana, otpišu ranije stečene obaveze, i da se na taj način stave u jednak položaj sa onima koji danas dobijaju bespovratna sredstva“, objasnio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i dodao da je taj predlog upućen Skupštini Vojvodine na usvajanje.

Mirović je još naglasio da Pokrajina godinama podržava izbegličku populaciju putem različitih programa, kao što je nabavka građevinskog materijala, poljoprivrednih mašina i stipendiranje, te da će rast planiranih sredstava za programe Fonda i u 2020. godini biti uočljiv.

Izvor: Novosti, tanjug

Advertisement
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno