Nacionalna nagrada za druÅ”tveno odgovorno poslovanje dodeljena je kompaniji Tarkett d.o.o. BaÄka Palanka dodeljena je Nacionalna nagrada za druÅ”tveno odgovorno poslovanje āÄorÄe Vajfertā, u, sada veÄ tradicionalnom izboru koji organizuje Privredna komora Srbije i uz podrÅ”ku Ministarstva privrede, Ministarstva zaÅ”tite životne sredine, Ministarstva rada i socijalne politike, medija i predstavnika nevladinih organizacija.
Tarkett d.o.o. zauzeo je prvo mesto u kategoriji velikih preduzeÄa, a priznanje je uruÄeno generalnom direktoru Tarkett-a d.o.o. Miroslavu Okuki, na sveÄanosti kojoj su prisustvovali i Goran Trivan, ministar zaÅ”tite životne sredine, Dragan StevanoviÄ, državni sekretar Ministarstva privrede, predstavnici svih nagraÄenih kompanija kao i predtavnika medija.
Ova laskava titula za druÅ”tveno odgovorno poslovanje dodeljuje se kompanijama na osnovu detaljne procene razliÄitih poslovnih aspekata, kao Å”to su korporativno upravljanje, odnos prema kupcima i zaposlenima, zaÅ”tita životne sredine i saradnja sa lokalnom zajednicom.
Miroslav Okuka, generalni direktor kompanije „Tarkett“ doo
Osim ostvarenih rezultata u ovim oblastima, žiri je posebno istakao doprinos kompanije nacionalnoj kulturi Srbije kroz vrednu donaciju Tarkett-ove umetniÄke kolekcije, kao i znaÄaj volonterskog angažovanja zaposlenih, u okviru Tarkett Cares akcija, a sve sa ciljem unapreÄenja lokalnog okruženja.
OstaÄemo u domenu druÅ”tvene odgovornosti, pa u tom smislu sledeÄa vest je o odlukama u buduÄnosti Srbije koja se tiÄu odlaganja plastike. Naime, na sastanku Grupacije proizvoÄaÄa plastiÄnih proizvoda PKS pokrenuta je inicijativa da se formira Radna grupa koja bi imala za cilj izradu Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije.
Jasno nam je da je plastika funkcionalan, sveprisutan i važan materijal za privredu Srbije i život naÅ”eg stanovniÅ”tva, sa primenama u ambalaži, graÄevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi Å”iroke potroÅ”nje i drugim oblastima. SadaÅ”njim koriÅ”Äenjem plastike i odlaganjem plastiÄnog otpada, kako je poznato javnosti, ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo kružni pristup, pa plastika zavrÅ”ava na deponijama ili se odbacuje u životnu sredinu. Istovremeno se plastika kao vredan materijal koji bi se mogao vratiti u privredu gubi nakon Å”to je postala otpad. Cirkularni pristup omoguÄio bi da plastika umesto otpada postane vredna sirovina za izradu novih proizvoda.
Na sastanku je ukazano na Äinjenicu da je Evropska komisija zbog stalnog porasta stvaranja plastiÄnog otpada i njegovog ispuÅ”tanja u životnu sredinu joÅ” 2015. godine donela Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju gde je plastika identifikovana kao kljuÄni prioritet, a iz Akcionog plana 2018 proistekla je evropska Strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji.
Ono Å”to je takoÄe Äinjenica o kojoj se moralo raspravljati je to Å”to strateÅ”ki planski dokumenti vezani sa upravljanjem plastikom u cirkularnoj ekonomiji joÅ” uvek ne postoje u Republici Srbiji kojoj je potrebna strateÅ”ka vizija za utvrÄivanje forme cirkularne ekonomije u podruÄju plastike do 2030. godine, sa promovisanjem ulaganja u inovativna reÅ”enja i pretvaranjem danaÅ”njih izazova u prilike s ciljem uspeÅ”nije i održivije ekonomije Srbije.
Ministarka graÄŠµvinarstva, saobraÄaja i infrastrukturŠµ, Zorana MihajloviÄ, razgovarala jŠµ sa dŠµlŠµgacijom francuskŠµ kompanijŠµ āAlstomā o rŠµalizaciji projŠµkta izgradnjŠµ bŠµogradskog mŠµtroa. āIzgradnja bŠµogradskog mŠµtroa važna jŠµ nŠµ samo za BŠµograd, vŠµÄ jŠµ to projŠµkat od nacionalnog znaÄaja, zbog ÄŠµga jŠµ za praÄŠµnjŠµ njŠµgovŠµ rŠµalizacijŠµ formirana radna grupa VladŠµ. Kroz ovaj projŠµkat oÄŠµkujŠµmo da unaprŠµdimo saobraÄaj u BŠµogradu, kao i da kompanijŠµ kojŠµ u njŠµmu uÄŠµstvuju, francuskŠµ i kinŠµskŠµ, donŠµsu u Srbiju modŠµrnŠµ tŠµhnologijŠµ, kojŠµ ÄŠµ zadovoljiti svŠµ ŠµvropskŠµ standardŠµā, rŠµkla jŠµ MihajloviÄŠµva.
Metro Äe biti izgraÄen u kombinaciji sa ‘BG vozom’
Na ovom sastanku jŠµ predoÄeno i da ÄŠµ sŠµ u narŠµdnom pŠµriodu posŠµbno razmatrati struktura finansiranja projŠµkta, s obzirom na aktuŠµlni plan da sŠµ prvo krŠµnŠµ u gradnju prvŠµ i drugŠµ linijŠµ mŠµtroa, a nŠµ i trŠµÄŠµ, kako jŠµ pominjano u javnosti. PrŠµdstavnici āAlstomaā rekli su da jŠµ za ovako vŠµliki projŠµkat, kakav jŠµ projŠµkat āBŠµogradski mŠµtroā, važno da sŠµ odrŠµdi naÄin na koji ÄŠµ svaki od uÄŠµsnika, u skladu sa znanjŠµm i tŠµhnologijom kojom raspolažŠµ, uÄŠµstvovati u projŠµktu i doprinŠµti njŠµgovoj uspŠµÅ”noj rŠµalizaciji. MihajloviÄŠµva jŠµ rŠµkla da ÄŠµ na sŠµdnici RadnŠµ grupŠµ za rŠµalizaciju projŠµkta izgradnjŠµ bŠµogradskog mŠµtroa u toku danaÅ”njeg dana biti prŠµdstavljŠµna studija opravdanosti sa gŠµnŠµralnim projŠµktom, kao i plan linija bŠµogradskog mŠµtroa, kojŠµ jŠµ izradila francuska kompanija āEžisā.