Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Para─çin: Vreme je za ulaganje u energetsku efikasnost

ARHITEKTA JEDNOG GRADA
Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Dejan Ili─ç d.i.a.

U na┼íoj nameri da upravo arhitekte budu te koji ─çe, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do Para─çina, grada u srednjem Pomoravlju koji ima veoma va┼żnu zna─Źajnu poziciju na saobra─çajnoj mapi Srbije. Nalazi se na raskrsnici najva┼żnijih puteva u Srbiji. Zahvaljuju─çi lokaciji, infrastrukturi, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima, Para─çin nudi raznovrsne mogu─çnosti ÔÇô od poslovnih preko investicionih do turisti─Źkih. Sem trgova─Źko-industrijskog zna─Źaja koji je ina─Źe naj─Źe┼í─çi razlog posete Para─çinu, sam grad i okolina ima dugu istorijsku ba┼ítinu. U neposrednoj okolini Para─çina se nalazi veliki broj neolitskih lokaliteta i predmet su redovnih arheolo┼íkih iskopavanja koja imaju me─Ĺunarodni karakter.

arhitekta

Dejan Ili─ç d.i.a.

Dejan Ili─ç ÔÇô biografija
Ro─Ĺen sam u Para─çinu 1969. godine. Osnovnu i srednju ┼íkolu zavr┼íio sam u svom rodnom gradu, a Arhitekstonski fakultet u Beogradu zavr┼íio sam 1996. godine. Za vreme studiranja, istovremeno sam i radio kao projektant u preduze─çu za projektovanje ÔÇ×Pro ArtÔÇť u Para─çinu. Nakon diplomiranja, vratio sam se u rodni grad i nastavio rad u istoj kompaniji. Od 2002. godine osnivam sopstveni projektni biro ÔÇ×DomusÔÇť u kome i dan danas radim. Za ovih 18 godina projektovao sam vi┼íe stotina objekata na teritoriji Srbije i Crne Gore.

DEJANE, VOLELI BISMO DA NAM NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRA─ÉEVINU. DAKLE, GDE BISTE NAS ODVELI, O KOJOJ GRA─ÉEVINI BISTE NAM PRI─îALI I NA TAJ NA─îIN PREDSTAVILI PARA─ćIN KROZ PRIZMU ISTORIJE?

Para─çin je mali grad, pa je merilo arhitekture tokom godina prilago─Ĺavano njegovoj veli─Źini, tako da u gradu nema monumentalnih gra─Ĺevina. U gradskom jezgru su pre II svetskog rata izgra─Ĺeni rezidencijalni objekti uglavnom od strane trgovaca, manjeg gabarita i spratnosti. Ipak, ako bih neki objekat po tom pitanju mogao da izdvojim, bile bi to vile u okviru kompleksa nekada┼ínje fabrike tkanina, predratnog industrijalca Vlade Teokarevi─ça. Vile su bile izgra─Ĺene u duhu neoklasicizma i imale lepo ure─Ĺene i ogra─Ĺene vrtove. Na┼żalost, sada su, kao i fabrika u jako lo┼íem stanju, devastirane, o─Źerupane do cigle, zaboravljene i od javnosti i od struke.

─îIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U PARA─ćINU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH, GRA─ÉEVINA U GRADU?

U gradu nema vidljivog uticaja odre─Ĺenog stila, kao i u ve─çini manjih gradova u Srbiji. Na preostalim objektima koji se mogu definisati arhitektonskim nasle─Ĺem (mada ne u pravom smislu) se mo┼że videti uticaj klasicizma i delimi─Źno romantizma (zgrada Zavi─Źajnog muzeja). Do poslednjih par decenija u┼że gradsko jezgro nije pretrpelo radikalne promene u svom vizuelnom identitetu.

// Objekti balkansko-orijentalne arhitekture su mahom sru┼íeni i nisu ostavili bitan trag. Nakon II svetskog rata, izgra─Ĺeni su objekti za kolektivno stanovanje u internacionalnom stilu, ne toliko kvalitetne arhitekture. Dodatna lo┼ía okolnost je njihova neadekvatna i nestru─Źna sanacija, tako da sada ne pripadaju nigde.

vinarija

Vinarija u selu Zabrega

IZ UGLA STRUKE, ┼áTA VAM SE U PARA─ćINU ─îINI DOBRIM? KOLIKO SE PO VA┼áEM MI┼áLJENJU VIDI NAPREDAK U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU?
Para─çin je imao relativno dobro re┼íeno urbanisti─Źko pitanje u┼żeg centra uz nekoliko urbanisti─Źkih ispada i gre┼íaka. ┼áetali┼íte uz reku Crnicu je veoma pose─çen deo grada, posebno u ve─Źernjim satima. Grad je 2015. godine u poplavi pretrpeo znatnu materijalnu ┼ítetu, pa je izvedena nova regulacije reke i za┼ítita od poplava. Na┼żalost, taj zahvat nije dobro izveden, delom nestru─Źnim re┼íenjem a delom i neadekvatnim odgovorom lokalne samouprave. Nije bilo prave komunikacije. Tako da je najlep┼íi deo grada, ┼íetali┼íte uz reku i njegov potencijal za dalji razvoj, rekao bih zauvek uni┼íten.

Napretka u gra─Ĺevinskom sektoru ima, ali se on svodi uglavnom na izgradnju objekata za kolektivno stanovanje i u manjem obimu na industrijske objekte. Jedna od povoljnosti u tom smislu je formiranje industrijske zone koja omogu─çila razvoj u tom smislu i izgradnju vi┼íe objekata. Grad je ina─Źe ste┼ínjen izme─Ĺu autoputa u ┼żelezni─Źke pruge, pa je ovo bilo i jedino re┼íenje za razvijanje industrije i preduzetni┼ítva.

KUDA IDE ARHITEKTURA U SRBIJI DANAS? KOLIKO SU NOVI OBJEKTI ENERGETSKI EFIKASNI?
─îini mi se da ne ide nigde. Da se vrti u krug. Da slabim, veoma slabim i nesigurnim koracima kaska za Evropskom i svetskom arhitekturom, kao i arhitekturom u okru┼żenju. No, sve je to posledica op┼íteg stanja u dr┼żavi, ekonomskih i politi─Źkih kretanja, dominacijom investitorskog urbanizma koji malo ─Źega dobrog mo┼że proizvesti, neure─Ĺenih odnosa izme─Ĺu projektanata i investitora, nejasnim statusom arhitekata u In┼żenjerskoj komori, u dru┼ítvu. Nema srednje dru┼ítvene klase, malo je prosve─çenih i obrazovanih investitora iz ─Źijih bi narud┼żbina mogla proiza─çi dobra arhitektura.

hotel

Hotel u Vrnja─Źkoj banji

Mislim da velika ve─çina arhitekata u Srbiji ima podre─Ĺen polo┼żaj. Ne po┼ítuju se autorska prava, nema adekvatne pomo─çi od strane dr┼żave i strukovnih udru┼żenja, konkursi se ili zanemaruju ili se na njima izabira najbolje re┼íenje pod sumnjivim kriterijumima, pa je mesto Srpske arhitekture na svetskoj sceni tu gde jeste. Pri dnu. ┼áto se ti─Źe energetske efikasnosti, izmenom Zakona i pravilnika prethodnih nekoliko godina, na─Źinjen je veliki pomak po ovom pitanju.

// Sve vi┼íe je investitora koji shvataju ulaganje u materijale koji ─çe pove─çati energetsku efikasnost objekata, u obnovljive izvore energije, u odr┼żavanje objekta, pa sam po ovom pitanju zadovoljan.

Mislim da je sada dobro vreme za ulaganje u energetsku efikasnost s obzirom na cenu materijala, rada, energenata, a sve u skladu sa klimatskim promenama za koje ne znamo ┼íta nam mogu doneti. S te strane, moje mi┼íljenje je da su novi objekti efikasni i tu smo po odre─Ĺenim parametrima ispred nekih zemalja u okru┼żenju i zemalja Evropske unije.

ŠTA JE ZA VAS NEPRESUŠAN IZVOR INSPIRACIJE?
Slu┼íanje muzike, boravak u prirodi, istra┼żivanje umetnosti, ─Źitanje knjiga… To su trenuci kada ne razmi┼í- ljam o poslu, ve─ç se sre─çem sa drugim uticajima koji uti─Źu na moj rad.

hotel

3D projekat, Hotel Biogor u Sisevcu

U SVOM PORTFOLIJU IMATE RAZLI─îITIH PROJEKATA ÔÇô OD STAMBENIH I POSLOVNIH OBJEKATA, HOTELA, VINARIJA… NA KOJI VA┼á PROJEKAT STE NAJVI┼áE PONOSNI?
Mislim da je za jednog arhitektu dobro da u svojoj karijeri ima ┼íto vi┼íe projektovanih objekata razli─Źite namene jer svaki od njih ima specifi─Źne zahteve ┼íto je ┼íansa za njegov razvoj.
Svakom objektu se posve─çujem i trudim da iz biroa proiza─Ĺe ┼íto bolja arhitektura, u skladu sa ┼żeljama i potrebama naru─Źioca. I svaki objekat mi je drag na odre─Ĺen na─Źin.

motel

IN motel rekonstrukcija

// Ako bih morao da izdvojim neki projektovani objekat, bio bi to objekat hotela u Sisevcu, izleti┼ítu pored Para─çina koji je trenutno u fazi realizacije. Ne zbog svoje povr┼íine i gabarita, ve─ç zbog slo┼żenosti funkcije, uklapanja sa postoje─çim objektom, ambijentalne celine u kojoj se nalazi.

Kao i na izgradnji svakog velikog objekta, suo─Źavamo se sa teku─çim problemima i izmenama u toku gra─Ĺenja, na koja ─çemo nadam se odgovoriti.

hotel

3D projekat, Hotel Biogor u Sisevcu

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VA┼áE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VE─ć PROVERENE ILI STE VI┼áE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRA─ÉEVINSKOG MATERIJALA?
Poslednja tehnolo┼íka i digitalna revolucija uvela je mnoge novine i promene u na┼í ┼żivot, pa i u arhitekturu. O novim materijalima imam saznanja, neki su dostupni na tr┼żi┼ítu, neki nisu i to na odre─Ĺen na─Źin uti─Źe na moj izbor.

Pri odabiru materijala postoji ekonomski momenat, rekao bih veoma izra┼żen, me─Ĺutim, ono ┼íto je klju─Źno pri odabiru materijala koji ─çe biti ugra─Ĺeni su istra┼żivanje, studije, namena i funkcija objekta, i svakako okru┼żenje u kom se objekat nalazi.

VA┼áI PLANOVI U BUDU─ćNOSTI?
Raditi, u─Źiti, istra┼żivati arhitekturu, usavr┼íavati se. ┼Żiveti punim plu─çima. Mislim da je na┼ía profesija takva, da je arhitekta mo┼że obavljati do kraja ┼żivota, odnosno dokle god smo sposobni, fizi─Źki i mentalno. Uostalom, u penziji nas ne ─Źeka ni┼íta zanimljivo, citirao bih Ri─Źarda Rod┼żersa.

poslovni objekat

Poslovni objekat Le-Co u Para─çinu

┼áTA JE PO VAMA NAJVA┼ŻNIJE MLADOM ARHITEKTI NA PO─îETKU KARIJERE? DA LI JE TO ┼áANSA ZA INDIVIDUALNO DOKAZIVANJE, ILI TIMSKI RAD?
Svakako je najbitiniji timski rad u kome se dosta nau─Źi. Naravno, ako je tim pravi. Bitno je da sti─Źu nova saznanja, ne samo iz oblasti arhitekture, da se usavr┼íavaju u svakom pogledu.

hotel

Hotel u Beogradu

ku─ça

3D projekat, ku─ça u Para─çinu