Connect with us

Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Subotica, grad iz bajke

Objavljeno

:

Sinagoga u Subotici

Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Branislav Kuzmanović dipl.inž.arh.

U našoj nameri da čitaocima predstavimo lepote Srbije došli smo do Subotice, grada smeštenog na severu Bačke, nedaleko od granice sa Mađarskom. Subotica je jedan od najlepših gradova u Srbiji, a odlikuju je prepoznatljiva secesijska arhitektura, različitost naroda i kultura i jedno od najlepših izletišta u zemlji. Prvi put u istoriji pominje se 1391. godine, a od tada do dana današnjeg promenila je oko 200 naziva, a razlog tome je što je grad od srednjeg veka, do modernog doba bio pod upravom nekoliko različitih država.

Suboticu mnogi opisuju kao grad izvučen sa stranica bajke u kojem će svakako uživati ljubitelji arhitekture. Izgradila se i razvila u moderan grad krajem 19. i početkom 20. veka, tako da danas obiluje objektima rađenim u stilu secesije. U ovom broju Suboticu, grad u kojem živi i radi, iz svog ugla predstaviće arhitekta Branislav Kuzmanović.

anislav Kuzmanović dipl.inž.arh.

anislav Kuzmanović dipl.inž.arh.

Ko je Branislav Kuzmanović?
Branislav Kuzmanović, dipl. ing. arh, član inženjerske komore i prvi čovek projektnog biroa KUBARCH doo Subotica, rođen je u Kikindi, 13.11.1978. godine.

Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stiče u Subotici. Po završetku Gimnazije, 1997. godine Branislav upisuje studije arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Za vreme studiranja Branislav izlaže svoje radove na različitim studentskim izložbama tokom 1998. godine, 1999. godine i 2000. godine. Kao apsolvent arhitekture, Branislav je na predlog profesora Ranka Radovića bio demonstrator na predmetu arhitektonsko projektovanje. Branislav studije završava 2002. godine odbranom diplomskog rada kod profesora Radivoja Dinulovića, sa temom „Multiplex bioskop u Novom sadu“.

Po završetku fakulteta, Branislav se januara meseca 2003. godine zapošljava na mesto projektanta u projektnom birou „NORTH Engineering“ u Subotici. Nakon tri godine radnog iskustva, te položenog stručnog ispita Branislav dobija licencu odgovornog projektanta i postaje član Inženjerske komore Srbije. Tokom 2007. godine postaje rukovodioc odseka za arhitekturu.

Nakon šest godina radnog iskustva, te mnoštva projektovanih stambenih, poslovnih, ugostiteljskih, industrijskih i sportskih objekata Branislav osniva sopstveni projektni biro KUBARCH februara meseca 2009. godine.

DANAŠNJA SUBOTICA IMA NEKOLIKO ZNAMENITIH ART-NOUVEAU ZGRADA RAZLIČITIH STILOVA, UKLJUČUJUĆI GRADSKU KUĆU KOJA VAŽI ZA JEDNU OD 7 ČUDESNIH ZDANJA U SRBIJI. BRANISLAVE, KOJU BISTE VI IZDVOJILI KAO VAMA POSEBNU? GDE BISTE NAS ODVELI, O KOJOJ GRAĐEVINI BISTE NAM PRIČALI I NA TAJ NAČIN PREDSTAVILI SUBOTICU KROZ PRIZMU ISTORIJE?

Kada govorimo o Subotici, prva asocijacija na ovaj grad kod većine ljudi, je SECESIJA, umetnički stil koji obuhvata kratak vremenski period, od 1890. do 1910. godine, koji je sa sobom doneo dosta novina u umetnosti generalno. Secesija kao pravac u umetnosti, tako i u arhitekturi se razvio kao odgovor na dotadašnju akademsku umetnost koja je dominirala u 19. veku, ideju umetnika da industrijski razvoj vodi ka uništenju svega što je lepog. Umetnici ovog vremena težili su da umetnost uvedu u svakodnevni život, oslanjajući se na narodno graditeljstvo i primenu lokalnih materijala. Floralni motivi, prirodni oblici i strukture, prepoznatljiv kolorit, dekorativnost objekta kao i mnoštvo detalja, samo su neke od karakteristika ovog pravca, i objekata nastalih u tom vremenu. E tako izgleda i Subotica. Dekorativna, ukrašena, gotovo bajkovita. Šetnja gradskim jezgrom Subotice nas vodi u neko drugo vreme, bajkovitije, šarenije i dekorativnije.

foto: Gradska kuća u Subotici

foto: Gradska kuća u Subotici

Najpre, Gradska kuća. Nastala u periodu od 1908. do 1910. godine, ona zauzima apsolutno najdominantniju poziciju u Subotici. Visoka 76 metara, Gradska kuća je savremeno koncipirana u skladu sa potrebama onog vremena, ali isto tako zadovoljava potrebe grada i danas. Moderna i funkcionalna, karakteristično je za ovaj objekat da predstavlja sintezu različitih umetnosti: slikarstva, arhitekture i primenjene umetnosti. Ona ima sve elemente dekorativnosti secesijskog stila, a uz to je značajno obogaćena i notom folklora kroz šare stilizovanih cvetova i cvetnog nakita od keramike i kovanog gvožđa, uz vitraže koji oplemenjuju kako unutrašnji prostor objekta, tako i spoljašnji. Pored toga, raskoši i bogatstvu ovog objekta doprinosi i izrezbareno drvo, mesingani okovi, svetiljke, kao i uređeni parkovi sa dve fontane u njenom neposrednom okruženju.

foto: Rajhlova u Subotici

foto: Rajhlova u Subotici

Zatim Sinagoga, velelepno zdanje koje je podignuto 1902. godine. Sinagoga je mogla da primi 1600 vernika, 850 muškaraca i oko 550 žena na galeriji. Visina unutrašnjeg prostora je 23 metara, a raspon kupole je 12,6 metara.Spoljna visina objekta je 40 metara. Sinagoga je građena u secesijskom stilu, sa floralnom dekoracijom u vidu paunovog pera, lale, stilizovane ruže i ljiljana, koje se nalaze kako na fasadama tako i u unutrašnjem prostoru, na vitražima i slikama. Fasadna dekoracija i crep su izrađeni u čuvenoj fabrici Žolnai. Blistava harmonija boja, krasi unutrašnjost objekta. Ipak, ovde treba istaći i zanimljivost same konstrukcije objekta, koja je usklađena sa dekorativnim elementima, čineći harmoniju između forme i funkcije samog objekta.

Možda nešto manje poznata, ali stilski veoma interesantna i značajna, koja ne zaostaje za pomenutim objektima je i zgrada nazvana Rajhlova palata, po čuvenom arhitekti koji ju je projektovao, i jedno kratko vreme i živeo u njoj sa porodicom. Rajhlova palata je izgrađena 1904. godine, u mađarskoj varijanti secesije, koja je inspirisana folklornom umetnošću, te se zbog toga na objektu u vidu dekoracije nalaze jarke boje, floralni motivi, srca i baštensko cveće. Mnoštvo detalja čini ovu palatu interesantnom u arhitektonskom smislu. Levo od ulaza u Rajhlovu palatu, nalazi se Rajhlova najamna palata koja se gabaritom, dekoracijom i koloritom nadovezuje na stambenu palatu, ali je ipak skromnija i jednostavnija u poređenju sa njom.

foto: Ženski štrand u Subotici

foto: Ženski štrand u Subotici

Nastavljajući šetnju Suboticom, jedan za drugim bi se nizali secesijski objekti: Gradska najamna palata, Muzička škola, najamna palata Lajoša Fazekaša, Palata štedionice Subotice i okoline… svaka zanimljiva na svoj način. Ipak, ne smemo zaboraviti da spomenemo i Palić, jezero i naselje istog imena, koje se nalazi na svega 8 km od Subotice. Svoju slavu kao banja i mondensko letovalište stekao je krajem 19. veka, da bi početkom 20. veka posao obnove i proširenja banje bio poveren čuvenim arhitektama tog doba Marcelu Komoru i Dežeu Jakabu, koji su projektanti Gradske kuće i Sinagoge u Subotici.

Skup objekata projektovanih od strane pomenutih arhitekata su završeni 1912. godine, a najpoznatiji objekti su Vodotoranj, Velika terasa i Ženski štrand, Muzički paviljon i Spomen česma.

Kada posmatramo iz arhitektonskog ugla, možemo da primetimo da je svaki od ovih objekata drugačiji, a u zavisnosti od namene. Ono što im je zajedničko je svakako poznata palićka crvena boja, koja je sveprisutna u ovoj i sada sve popularnijoj destinaciji. Ono što Palić čini jedinstvenim pored savršeno uređenih i aranžiranih parkova, koji su mala umetnička dela, jeste i činjenica da su arhitekte odbacili klasično nizanje građevina niz ulicu ili šetalište, već je prostor koncipiran tako da svaki posetilac prolazi kroz vodotoranj i Veliku terasu. Prolaskom kroz pomenute objekte, arhitekta kao da je želeo da zajedno zakoračimo u secesijku bajku, koja prožima kako Suboticu tako i Palić. Brojni posetioci koji su ovog leta posetili Suboticu i Palić, znaju o čemu pričam.

IZ UGLA STRUKE, ŠTA VAM SE U SUBOTICI DANAS ČINI DOBRIM? KOLIKO SE PO VAŠEM MIŠLJENJU VIDI NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU?

Dobro je što se Subotica kao grad razvija, ali ne prevelikom brzinom. Grade se stambene zgrade, grade se i industrijski objekti, proširuju postojeći, grade se kuće, dobilo smo i zatvoreni bazen pre par godina, radi se infrastruktuta na Paliću, nadamo se da će i kvalitet vode u jezeru biti bolji. Sve su to činioci razvoja jednog grada.

Čini mi se da se generalno podigla svest o očuvanju energije. Sve više se vodi računa o termoizolaciji, potrošnji energije za grejanje i osvetljenje.
Sve više počinju da se koriste i savremeni materijali. Koristi se geotermalna energija. Dobili smo i prvu kuću sa ventilisanom fasadom i zelenim krovom. Sve su to mali pomaci ka savremenijim objektima.

foto: Stambeni objekat, Subotica

foto: Stambeni objekat, Subotica

KUDA DANAS IDE ARHITEKTURA U SUBOTICI, A I SRBIJI?

Rekao bih da je dominantna izgradnja višeporodičnih objekata. Arhitektura napreduje, ali polako. Prate se trendovi, kako u kvalitetu materijala, tako i u pogledu estetike. Ipak svedoci smo i postojanja ekonomskih ograničenja, koji umnogome utiču na samu filozofiju projektovanja. Upravo iz te filozofije se razvila i ideja o idealnom dvosobnom stanu od 40 kvadrata što rezultira da imamo bezbroj monotonih, uniformisanih i nekreativnih, estetski osiromašenih fasada: prozor, balkon, prozor, balkon… i tako do kraja fasade.

Ipak, u Srbiji ipak imamo puno kreativnih arhitekata koji se, i pored ta dva motiva sa kojima raspolažu, dobro snalaze u projektovanju stambenih zgrada manifestujući kreativnost i originalnost u izvedbi istih.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, NAROČITO SA ASPEKTA ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO?

Postoje evidentni pomaci na svim nivoima. Od malih objekata za privatne investitore preko višeporodičnih objekata do poslovnih i industrijskih objekata. U svim sferama se priča o termoizolaciji, načinu grejanja, led rasveti, kvalitetu vrata i prozora, toplotnim pumpama, klimatizaciji i zaštiti od sunca, ventilisanim fasadama i krovovima, zelenim krovovima. Tu je i velika uloga samog arhitekte da ume da prezentuje, da ume da pruži relevantne informacije, te ukaže na prednosti. Prezentovane informacije daju mogućnost izbora.

Isto tako smatram, da bi i i definisana zakonska regulativa umnogome olakšala donošenje ispravne odluke.

OBZIROM DA JE JEDAN OD NAJVAŽNIJIH CILJEVA U POSTIZANJU ODRŽIVOSTI U ARHITEKTURI ENERGETSKA EFIKASNOST TOKOM ŽIVOTNOG VEKA ZGRADE, KAKO PROJEKTOVATI ODRŽIVE I ENERGETSKI EFIKASNE OBJEKTE?

Energetska efikasnost je svakako jedna od izuzetno značajnijih komponenti u projektovanju danas. Usmerenost na očuvanje prirodnih resursa, je nešto o čemu arhitekta mora da vodi računa prilikom projektovanja. Moje mišljenje je da je za bilo koji kvalitet neophodno dobro sagledati sve potrebe, zahteve, navike i uskladiti ih sa okolinom sa kojom su u neposrednom okruženju i dodiru. Isto to se odnosi i na energetsku efikasnost. Neophodno je sagledati strane sveta, ambijent i potrebe korisnika bilo da se radi o stambenom, poslovnom ili proizvodnom prostoru. Treba sagledati, navike, rutine, cikluse i prilagoditi objekat tim aktivnostima. Na taj način će se postići harmonija između korisnika i objekta koja će rezultirati između ostalog i efikasnijim korišćenjem energije i njenom uštedom, a kasnije i manjim troškovima kao i očuvanjem naše planete.

U URBANISTIČKOJ PRAKSI SE SMATRA DA JE NA TERITORIJI GRADA MINIMALNA POTREBNA ZELENA POVRŠINA 25 KVADRATA PO STANOVNIKU. IMA LI SUBOTICA DOVOLJNO ZELENIH POVRŠINA? KOLIKO SE VODI RAČUNA O TOME PRILIKOM GRADNJE?

Subotica važi za jedan od zelenijih gradova u našoj zemlji. Parkovi, drvoredi i dečija igrališta su prisutna u svakom delu grada. Slobodno mogu da kažem da Subotica, prati potrebe svojih stanovnika, pružajući im u današnjim uslovima, dovoljno zelenila. Ipak napominjem u današnjim uslovima.

Kada sagledavamo razvoj Subotice u poslednjih nekoliko decenija, svakako možemo da kažemo da je sreća subotičana što se grad u tom vremenskom periodu postepeno razvijao, te da se najpre širio u delovima koji su bili slabije naseljeni, povećavajući gustinu stanovnika u prigradskim sredinama.

Subotica nije imala fazu nagle ekspanzije i širenja samoga grada i gradskog jezgra, zahvaljujući čemu još uvek postoji dovoljno parking prostora, ali svakako i neophodnog i veoma značajnog zelenila. Ipak, ono što je evidentno u poslednje vreme jeste da i Subotica postepeno poprima karakteristike velikih gradova, te je na ulicama uočljiviji veći broj vozila, a samim tim i potrebe za parking mestima. Parkinzi su od skoro počeli da uništavaju zelene površine, što do sada nije bilo tipično za ovaj grad.

Da li je 25 kvadrata dosta? Danas verovatno jeste. Možemo da kažemo, da današnja prosečna zgrada u Subotici ima oko 40 stanova, u kojoj živi oko 100 ljudi, koji koriste barem 50 automobila. Isto tako znamo da u proseku nove zgrade imaju predviđenih oko 200 kvadrata zelene površine, koje se, moramo biti iskreni, najčešće koriste za parkiranje vozila. S jedne strane je razumljiva potreba za parking mestima, a sa druge strane problem je što ta parking mesta uništavaju zelene površine koje su takođe veoma značajne i važne za svakoga.

Upravo iz tog razloga, smatram da je neophodno sačuvati zelenilo u parkovima, na ulicama, i drugim javnim površinama, jer u suprotnom ćemo biti opkoljeni betonskim površinama.

foto: Stambeni objekat, Subotica

foto: Stambeni objekat, Subotica

BRANISLAVE, DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOPŠTE MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ČITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NEŠTO PITAJU?

Svaki novi objekat za mene je novi izazov. Ne mogu da izdvojim ni jedan objekat koji bi najbolje predstavljao mene i moj rad, jer je arhitektura proces koji prolazi kroz razne faze, i na koji utiče veliki broj elemenata. Svaki objekat koji sam projektovao ima u sebi implementiranu moju ideju, moju viziju i pečat koji su modifikovani aktuelnim trenutkom, namenom te željama i prohtevima samog investitora. Kada se svi ti faktori integrišu, nastane objekat na koji sam ja ponosan.

Moram da priznam da su mi obično najzanimljiviji poslovi koje trenutno radim ili su nedavno završeni. Dok se objekat projektuje i gradi tada objekat pripada arhitekti. Tada sam svakodnevno u kontaktu sa tom kućom ili enterijerom i uživam u njima. Kada se izgradnja završi tada se prostor predaje investitoru i oni nastavljaju život sa objektom a mi, projektanti odlazimo na neko drugo mesto i taj ciklus se stalno ponavlja.

ŠTA JE ZA VAS NEPRESUŠAN IZVOR INSPIRACIJE?

Za mene inspiraciju predstavlja svakodnevni život, porodica, ljudi koje srećem, objekti i stvari koje viđam u prolazu, priroda. Inspiraciju mi svakako daju i sami investitori, inspiracija se razvija i iz njihovih želja, navika, potreba, njihovih predloga i ideja. Ali, ono što je za mene stalna inspiracija jeste funkcionalnost samog prostora odnosno objekta, njegova korelacija sa sredinom u kojoj se nalazi kao i komplementarnost sa potrebama pojedinca odnosno sa samom namenom objekta. Funkcionalnost objekta, uz kreativnost i originalnost kao i poštovanje potreba samog investitora su moja konstantna inspiracija.

KOJI SU VAŠI PLANOVI ZA BUDUĆNOST?

Moji planovi za budućnost su da nastavim da živim arhitekturu, da dalje istražujem i stvaram funkcionalne prostore u kojima će se ljudi dobro osećati, a ja uživati za vreme projektovanja.

KOJA JE VAŠA PORUKA ZA MLADE ARHITEKTE?

Da žive arhitekturu, da uživaju u njoj, da ne sputavaju vlastitu kreativnost već da se slobodno otisnu u taj svet, ne ograničavajući se previše klišeima i očekivanjima nametnutim iz okruženja. Kada sagledavam iz današnjeg ugla svoj rad, kao i rad drugih arhitekata smatram da je u osnovi svakog dobrog projekta postojanje funkcionalne estetike.

Advertisement
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno