Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Subotica, grad iz bajke

Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Branislav Kuzmanovi─ç dipl.in┼ż.arh.

U na┼íoj nameri da ─Źitaocima predstavimo lepote Srbije do┼íli smo do Subotice, grada sme┼ítenog na severu Ba─Źke, nedaleko od granice sa Ma─Ĺarskom. Subotica je jedan od najlep┼íih gradova u Srbiji, a odlikuju je prepoznatljiva secesijska arhitektura, razli─Źitost naroda i kultura i jedno od najlep┼íih izleti┼íta u zemlji. Prvi put u istoriji pominje se 1391. godine, a od tada do dana dana┼ínjeg promenila je oko 200 naziva, a razlog tome je ┼íto je grad od srednjeg veka, do modernog doba bio pod upravom nekoliko razli─Źitih dr┼żava.

Suboticu mnogi opisuju kao grad izvu─Źen sa stranica bajke u kojem ─çe svakako u┼żivati ljubitelji arhitekture. Izgradila se i razvila u moderan grad krajem 19. i po─Źetkom 20. veka, tako da danas obiluje objektima ra─Ĺenim u stilu secesije. U ovom broju Suboticu, grad u kojem ┼żivi i radi, iz svog ugla predstavi─çe arhitekta Branislav Kuzmanovi─ç.

anislav Kuzmanovi─ç dipl.in┼ż.arh.

anislav Kuzmanovi─ç dipl.in┼ż.arh.

Ko je Branislav Kuzmanovi─ç?
Branislav Kuzmanovi─ç, dipl. ing. arh, ─Źlan in┼żenjerske komore i prvi ─Źovek projektnog biroa KUBARCH doo Subotica, ro─Ĺen je u Kikindi, 13.11.1978. godine.

Osnovno i srednjo┼íkolsko obrazovanje sti─Źe u Subotici. Po zavr┼íetku Gimnazije, 1997. godine Branislav upisuje studije arhitekture na Fakultetu tehni─Źkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Za vreme studiranja Branislav izla┼że svoje radove na razli─Źitim studentskim izlo┼żbama tokom 1998. godine, 1999. godine i 2000. godine. Kao apsolvent arhitekture, Branislav je na predlog profesora Ranka Radovi─ça bio demonstrator na predmetu arhitektonsko projektovanje. Branislav studije zavr┼íava 2002. godine odbranom diplomskog rada kod profesora Radivoja Dinulovi─ça, sa temom ÔÇ×Multiplex bioskop u Novom saduÔÇť.

Po zavr┼íetku fakulteta, Branislav se januara meseca 2003. godine zapo┼íljava na mesto projektanta u projektnom birou ÔÇ×NORTH EngineeringÔÇť u Subotici. Nakon tri godine radnog iskustva, te polo┼żenog stru─Źnog ispita Branislav dobija licencu odgovornog projektanta i postaje ─Źlan In┼żenjerske komore Srbije. Tokom 2007. godine postaje rukovodioc odseka za arhitekturu.

Nakon šest godina radnog iskustva, te mnoštva projektovanih stambenih, poslovnih, ugostiteljskih, industrijskih i sportskih objekata Branislav osniva sopstveni projektni biro KUBARCH februara meseca 2009. godine.

DANA┼áNJA SUBOTICA IMA NEKOLIKO ZNAMENITIH ART-NOUVEAU ZGRADA RAZLI─îITIH STILOVA, UKLJU─îUJU─ćI GRADSKU KU─ćU KOJA VA┼ŻI ZA JEDNU OD 7 ─îUDESNIH ZDANJA U SRBIJI. BRANISLAVE, KOJU BISTE VI IZDVOJILI KAO VAMA POSEBNU? GDE BISTE NAS ODVELI, O KOJOJ GRA─ÉEVINI BISTE NAM PRI─îALI I NA TAJ NA─îIN PREDSTAVILI SUBOTICU KROZ PRIZMU ISTORIJE?

Kada govorimo o Subotici, prva asocijacija na ovaj grad kod ve─çine ljudi, je SECESIJA, umetni─Źki stil koji obuhvata kratak vremenski period, od 1890. do 1910. godine, koji je sa sobom doneo dosta novina u umetnosti generalno. Secesija kao pravac u umetnosti, tako i u arhitekturi se razvio kao odgovor na dotada┼ínju akademsku umetnost koja je dominirala u 19. veku, ideju umetnika da industrijski razvoj vodi ka uni┼ítenju svega ┼íto je lepog. Umetnici ovog vremena te┼żili su da umetnost uvedu u svakodnevni ┼żivot, oslanjaju─çi se na narodno graditeljstvo i primenu lokalnih materijala. Floralni motivi, prirodni oblici i strukture, prepoznatljiv kolorit, dekorativnost objekta kao i mno┼ítvo detalja, samo su neke od karakteristika ovog pravca, i objekata nastalih u tom vremenu. E tako izgleda i Subotica. Dekorativna, ukra┼íena, gotovo bajkovita. ┼áetnja gradskim jezgrom Subotice nas vodi u neko drugo vreme, bajkovitije, ┼íarenije i dekorativnije.

foto: Gradska ku─ça u Subotici

foto: Gradska ku─ça u Subotici

Najpre, Gradska ku─ça. Nastala u periodu od 1908. do 1910. godine, ona zauzima apsolutno najdominantniju poziciju u Subotici. Visoka 76 metara, Gradska ku─ça je savremeno koncipirana u skladu sa potrebama onog vremena, ali isto tako zadovoljava potrebe grada i danas. Moderna i funkcionalna, karakteristi─Źno je za ovaj objekat da predstavlja sintezu razli─Źitih umetnosti: slikarstva, arhitekture i primenjene umetnosti. Ona ima sve elemente dekorativnosti secesijskog stila, a uz to je zna─Źajno oboga─çena i notom folklora kroz ┼íare stilizovanih cvetova i cvetnog nakita od keramike i kovanog gvo┼ż─Ĺa, uz vitra┼że koji oplemenjuju kako unutra┼ínji prostor objekta, tako i spolja┼ínji. Pored toga, rasko┼íi i bogatstvu ovog objekta doprinosi i izrezbareno drvo, mesingani okovi, svetiljke, kao i ure─Ĺeni parkovi sa dve fontane u njenom neposrednom okru┼żenju.

foto: Rajhlova u Subotici

foto: Rajhlova u Subotici

Zatim Sinagoga, velelepno zdanje koje je podignuto 1902. godine. Sinagoga je mogla da primi 1600 vernika, 850 mu┼íkaraca i oko 550 ┼żena na galeriji. Visina unutra┼ínjeg prostora je 23 metara, a raspon kupole je 12,6 metara.Spoljna visina objekta je 40 metara. Sinagoga je gra─Ĺena u secesijskom stilu, sa floralnom dekoracijom u vidu paunovog pera, lale, stilizovane ru┼że i ljiljana, koje se nalaze kako na fasadama tako i u unutra┼ínjem prostoru, na vitra┼żima i slikama. Fasadna dekoracija i crep su izra─Ĺeni u ─Źuvenoj fabrici ┼Żolnai. Blistava harmonija boja, krasi unutra┼ínjost objekta. Ipak, ovde treba ista─çi i zanimljivost same konstrukcije objekta, koja je uskla─Ĺena sa dekorativnim elementima, ─Źine─çi harmoniju izme─Ĺu forme i funkcije samog objekta.

Mo┼żda ne┼íto manje poznata, ali stilski veoma interesantna i zna─Źajna, koja ne zaostaje za pomenutim objektima je i zgrada nazvana Rajhlova palata, po ─Źuvenom arhitekti koji ju je projektovao, i jedno kratko vreme i ┼żiveo u njoj sa porodicom. Rajhlova palata je izgra─Ĺena 1904. godine, u ma─Ĺarskoj varijanti secesije, koja je inspirisana folklornom umetno┼í─çu, te se zbog toga na objektu u vidu dekoracije nalaze jarke boje, floralni motivi, srca i ba┼ítensko cve─çe. Mno┼ítvo detalja ─Źini ovu palatu interesantnom u arhitektonskom smislu. Levo od ulaza u Rajhlovu palatu, nalazi se Rajhlova najamna palata koja se gabaritom, dekoracijom i koloritom nadovezuje na stambenu palatu, ali je ipak skromnija i jednostavnija u pore─Ĺenju sa njom.

foto: ┼Żenski ┼ítrand u Subotici

foto: ┼Żenski ┼ítrand u Subotici

Nastavljaju─çi ┼íetnju Suboticom, jedan za drugim bi se nizali secesijski objekti: Gradska najamna palata, Muzi─Źka ┼íkola, najamna palata Lajo┼ía Fazeka┼ía, Palata ┼ítedionice Subotice i okoline… svaka zanimljiva na svoj na─Źin. Ipak, ne smemo zaboraviti da spomenemo i Pali─ç, jezero i naselje istog imena, koje se nalazi na svega 8 km od Subotice. Svoju slavu kao banja i mondensko letovali┼íte stekao je krajem 19. veka, da bi po─Źetkom 20. veka posao obnove i pro┼íirenja banje bio poveren ─Źuvenim arhitektama tog doba Marcelu Komoru i De┼żeu Jakabu, koji su projektanti Gradske ku─çe i Sinagoge u Subotici.

Skup objekata projektovanih od strane pomenutih arhitekata su zavr┼íeni 1912. godine, a najpoznatiji objekti su Vodotoranj, Velika terasa i ┼Żenski ┼ítrand, Muzi─Źki paviljon i Spomen ─Źesma.

Kada posmatramo iz arhitektonskog ugla, mo┼żemo da primetimo da je svaki od ovih objekata druga─Źiji, a u zavisnosti od namene. Ono ┼íto im je zajedni─Źko je svakako poznata pali─çka crvena boja, koja je sveprisutna u ovoj i sada sve popularnijoj destinaciji. Ono ┼íto Pali─ç ─Źini jedinstvenim pored savr┼íeno ure─Ĺenih i aran┼żiranih parkova, koji su mala umetni─Źka dela, jeste i ─Źinjenica da su arhitekte odbacili klasi─Źno nizanje gra─Ĺevina niz ulicu ili ┼íetali┼íte, ve─ç je prostor koncipiran tako da svaki posetilac prolazi kroz vodotoranj i Veliku terasu. Prolaskom kroz pomenute objekte, arhitekta kao da je ┼żeleo da zajedno zakora─Źimo u secesijku bajku, koja pro┼żima kako Suboticu tako i Pali─ç. Brojni posetioci koji su ovog leta posetili Suboticu i Pali─ç, znaju o ─Źemu pri─Źam.

IZ UGLA STRUKE, ŠTA VAM SE U SUBOTICI DANAS ČINI DOBRIM? KOLIKO SE PO VAŠEM MIŠLJENJU VIDI NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU?

Dobro je ┼íto se Subotica kao grad razvija, ali ne prevelikom brzinom. Grade se stambene zgrade, grade se i industrijski objekti, pro┼íiruju postoje─çi, grade se ku─çe, dobilo smo i zatvoreni bazen pre par godina, radi se infrastruktuta na Pali─çu, nadamo se da ─çe i kvalitet vode u jezeru biti bolji. Sve su to ─Źinioci razvoja jednog grada.

─îini mi se da se generalno podigla svest o o─Źuvanju energije. Sve vi┼íe se vodi ra─Źuna o termoizolaciji, potro┼ínji energije za grejanje i osvetljenje.
Sve vi┼íe po─Źinju da se koriste i savremeni materijali. Koristi se geotermalna energija. Dobili smo i prvu ku─çu sa ventilisanom fasadom i zelenim krovom. Sve su to mali pomaci ka savremenijim objektima.

foto: Stambeni objekat, Subotica

foto: Stambeni objekat, Subotica

KUDA DANAS IDE ARHITEKTURA U SUBOTICI, A I SRBIJI?

Rekao bih da je dominantna izgradnja vi┼íeporodi─Źnih objekata. Arhitektura napreduje, ali polako. Prate se trendovi, kako u kvalitetu materijala, tako i u pogledu estetike. Ipak svedoci smo i postojanja ekonomskih ograni─Źenja, koji umnogome uti─Źu na samu filozofiju projektovanja. Upravo iz te filozofije se razvila i ideja o idealnom dvosobnom stanu od 40 kvadrata ┼íto rezultira da imamo bezbroj monotonih, uniformisanih i nekreativnih, estetski osiroma┼íenih fasada: prozor, balkon, prozor, balkon… i tako do kraja fasade.

Ipak, u Srbiji ipak imamo puno kreativnih arhitekata koji se, i pored ta dva motiva sa kojima raspola┼żu, dobro snalaze u projektovanju stambenih zgrada manifestuju─çi kreativnost i originalnost u izvedbi istih.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, NARO─îITO SA ASPEKTA ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZA┼ŻIVELO?

Postoje evidentni pomaci na svim nivoima. Od malih objekata za privatne investitore preko vi┼íeporodi─Źnih objekata do poslovnih i industrijskih objekata. U svim sferama se pri─Źa o termoizolaciji, na─Źinu grejanja, led rasveti, kvalitetu vrata i prozora, toplotnim pumpama, klimatizaciji i za┼ítiti od sunca, ventilisanim fasadama i krovovima, zelenim krovovima. Tu je i velika uloga samog arhitekte da ume da prezentuje, da ume da pru┼żi relevantne informacije, te uka┼że na prednosti. Prezentovane informacije daju mogu─çnost izbora.

Isto tako smatram, da bi i i definisana zakonska regulativa umnogome olakšala donošenje ispravne odluke.

OBZIROM DA JE JEDAN OD NAJVA┼ŻNIJIH CILJEVA U POSTIZANJU ODR┼ŻIVOSTI U ARHITEKTURI ENERGETSKA EFIKASNOST TOKOM ┼ŻIVOTNOG VEKA ZGRADE, KAKO PROJEKTOVATI ODR┼ŻIVE I ENERGETSKI EFIKASNE OBJEKTE?

Energetska efikasnost je svakako jedna od izuzetno zna─Źajnijih komponenti u projektovanju danas. Usmerenost na o─Źuvanje prirodnih resursa, je ne┼íto o ─Źemu arhitekta mora da vodi ra─Źuna prilikom projektovanja. Moje mi┼íljenje je da je za bilo koji kvalitet neophodno dobro sagledati sve potrebe, zahteve, navike i uskladiti ih sa okolinom sa kojom su u neposrednom okru┼żenju i dodiru. Isto to se odnosi i na energetsku efikasnost. Neophodno je sagledati strane sveta, ambijent i potrebe korisnika bilo da se radi o stambenom, poslovnom ili proizvodnom prostoru. Treba sagledati, navike, rutine, cikluse i prilagoditi objekat tim aktivnostima. Na taj na─Źin ─çe se posti─çi harmonija izme─Ĺu korisnika i objekta koja ─çe rezultirati izme─Ĺu ostalog i efikasnijim kori┼í─çenjem energije i njenom u┼ítedom, a kasnije i manjim tro┼íkovima kao i o─Źuvanjem na┼íe planete.

U URBANISTIČKOJ PRAKSI SE SMATRA DA JE NA TERITORIJI GRADA MINIMALNA POTREBNA ZELENA POVRŠINA 25 KVADRATA PO STANOVNIKU. IMA LI SUBOTICA DOVOLJNO ZELENIH POVRŠINA? KOLIKO SE VODI RAČUNA O TOME PRILIKOM GRADNJE?

Subotica va┼żi za jedan od zelenijih gradova u na┼íoj zemlji. Parkovi, drvoredi i de─Źija igrali┼íta su prisutna u svakom delu grada. Slobodno mogu da ka┼żem da Subotica, prati potrebe svojih stanovnika, pru┼żaju─çi im u dana┼ínjim uslovima, dovoljno zelenila. Ipak napominjem u dana┼ínjim uslovima.

Kada sagledavamo razvoj Subotice u poslednjih nekoliko decenija, svakako mo┼żemo da ka┼żemo da je sre─ça suboti─Źana ┼íto se grad u tom vremenskom periodu postepeno razvijao, te da se najpre ┼íirio u delovima koji su bili slabije naseljeni, pove─çavaju─çi gustinu stanovnika u prigradskim sredinama.

Subotica nije imala fazu nagle ekspanzije i ┼íirenja samoga grada i gradskog jezgra, zahvaljuju─çi ─Źemu jo┼í uvek postoji dovoljno parking prostora, ali svakako i neophodnog i veoma zna─Źajnog zelenila. Ipak, ono ┼íto je evidentno u poslednje vreme jeste da i Subotica postepeno poprima karakteristike velikih gradova, te je na ulicama uo─Źljiviji ve─çi broj vozila, a samim tim i potrebe za parking mestima. Parkinzi su od skoro po─Źeli da uni┼ítavaju zelene povr┼íine, ┼íto do sada nije bilo tipi─Źno za ovaj grad.

Da li je 25 kvadrata dosta? Danas verovatno jeste. Mo┼żemo da ka┼żemo, da dana┼ínja prose─Źna zgrada u Subotici ima oko 40 stanova, u kojoj ┼żivi oko 100 ljudi, koji koriste barem 50 automobila. Isto tako znamo da u proseku nove zgrade imaju predvi─Ĺenih oko 200 kvadrata zelene povr┼íine, koje se, moramo biti iskreni, naj─Źe┼í─çe koriste za parkiranje vozila. S jedne strane je razumljiva potreba za parking mestima, a sa druge strane problem je ┼íto ta parking mesta uni┼ítavaju zelene povr┼íine koje su tako─Ĺe veoma zna─Źajne i va┼żne za svakoga.

Upravo iz tog razloga, smatram da je neophodno sa─Źuvati zelenilo u parkovima, na ulicama, i drugim javnim povr┼íinama, jer u suprotnom ─çemo biti opkoljeni betonskim povr┼íinama.

foto: Stambeni objekat, Subotica

foto: Stambeni objekat, Subotica

BRANISLAVE, DA LI BISTE MOGLI DA NAM KA┼ŻETE NE┼áTO VI┼áE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOP┼áTE MO┼ŻE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ─îITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NE┼áTO PITAJU?

Svaki novi objekat za mene je novi izazov. Ne mogu da izdvojim ni jedan objekat koji bi najbolje predstavljao mene i moj rad, jer je arhitektura proces koji prolazi kroz razne faze, i na koji uti─Źe veliki broj elemenata. Svaki objekat koji sam projektovao ima u sebi implementiranu moju ideju, moju viziju i pe─Źat koji su modifikovani aktuelnim trenutkom, namenom te ┼żeljama i prohtevima samog investitora. Kada se svi ti faktori integri┼íu, nastane objekat na koji sam ja ponosan.

Moram da priznam da su mi obi─Źno najzanimljiviji poslovi koje trenutno radim ili su nedavno zavr┼íeni. Dok se objekat projektuje i gradi tada objekat pripada arhitekti. Tada sam svakodnevno u kontaktu sa tom ku─çom ili enterijerom i u┼żivam u njima. Kada se izgradnja zavr┼íi tada se prostor predaje investitoru i oni nastavljaju ┼żivot sa objektom a mi, projektanti odlazimo na neko drugo mesto i taj ciklus se stalno ponavlja.

ŠTA JE ZA VAS NEPRESUŠAN IZVOR INSPIRACIJE?

Za mene inspiraciju predstavlja svakodnevni ┼żivot, porodica, ljudi koje sre─çem, objekti i stvari koje vi─Ĺam u prolazu, priroda. Inspiraciju mi svakako daju i sami investitori, inspiracija se razvija i iz njihovih ┼żelja, navika, potreba, njihovih predloga i ideja. Ali, ono ┼íto je za mene stalna inspiracija jeste funkcionalnost samog prostora odnosno objekta, njegova korelacija sa sredinom u kojoj se nalazi kao i komplementarnost sa potrebama pojedinca odnosno sa samom namenom objekta. Funkcionalnost objekta, uz kreativnost i originalnost kao i po┼ítovanje potreba samog investitora su moja konstantna inspiracija.

KOJI SU VA┼áI PLANOVI ZA BUDU─ćNOST?

Moji planovi za budu─çnost su da nastavim da ┼żivim arhitekturu, da dalje istra┼żujem i stvaram funkcionalne prostore u kojima ─çe se ljudi dobro ose─çati, a ja u┼żivati za vreme projektovanja.

KOJA JE VAŠA PORUKA ZA MLADE ARHITEKTE?

Da ┼żive arhitekturu, da u┼żivaju u njoj, da ne sputavaju vlastitu kreativnost ve─ç da se slobodno otisnu u taj svet, ne ograni─Źavaju─çi se previ┼íe kli┼íeima i o─Źekivanjima nametnutim iz okru┼żenja. Kada sagledavam iz dana┼ínjeg ugla svoj rad, kao i rad drugih arhitekata smatram da je u osnovi svakog dobrog projekta postojanje funkcionalne estetike.