Connect with us
Arhitektura

4MIND osvojio nagradu na Me─Ĺunarodnom konkursu

Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i dr┼żavne imovine Crne Gore raspisalo je me─Ĺunarodni konkurs za Idejno arhitektonsko re┼íenje objekta muzeja savremene umetnosti, prirodnja─Źkog muzeja i parka kulture i umetnosti sa prate─çim sadr┼żajima u funkciji kulture.

Predmet konkursa bio je izbor najboljeg idejnog arhitektonskog re┼íenja koje ─çe dati najkvalitetnije urbanisti─Źko – arhitektonsko re┼íenje prostora sa idejnim arhitektonskim re┼íenjem muzeja savremene umetnosti, prirodnja─Źkog muzeja, ku─çe arhitekture i parka kulture i umetnosti.

─îlanovi konkursnog ┼żirija:

1. Novica Mitrovi─ç, M.Arch ÔÇô predsednik Strukovne komore arhitekata In┼żenjerske komore Crne Gore – predsednik ┼Żirija;
2. Odile Decq, Studio Odile Decq
3. Maurizio Meossi, Zaha Hadid Architects
4. Robert Schmitz, White Arkitekter
5. Mike Wood, studio ARUP
6. Nevena Jovovi─ç, M.Arch, v.d. generalne direktorice Direktorata prostornog planiranja u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i dr┼żavne imovine
7. Vladislav Šćepanović, direktor Muzeja savremene umetnosti

Dobitnici nagrada i otkupa

– Prva nagrada: 100.000,00ÔéČ

A-FACT s.r.l.
Andrea Rossi, Giovanni Sanna, Pierluigi Turco
LAND Italia s.r.l.
Maffeis Engineering s.p.a
Charcoal Blue LLP
Dr┼żava: Italija

– Otkup I: 8.000,00ÔéČ

Autori: 4MIND DOO Beograd ÔÇô Ilja Mikiti┼íin
Saradnici: Miljan Salata, Igor Mikiti┼íin, Nemanja Da─Źi─ç, Milica Kne┼żevi─ç, Marina Isakov
Dr┼żava: Srbija

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

– Otkup II: 8.000,00ÔéČ

Autori: Mario Cucinella Architects Surl ÔÇô Lead author Mario Cucinella (MCA), Diego Baronchelli (MCA), Maurizio Milan (BUROMILAN- Milan Ingegneria SpA)
Dr┼żava: Italija

– Otkup III: 8.000,00ÔéČ

Autori: Pentatonic LLC – Changsuk Lim, Joo Hyung Oh, Jae Ho Yoon, Sunjae Yu, Su In Kim, Jinhyeok Ryu
Dr┼żava: SAD

Rad 4MIND studia je jedini sa Balkana koji je dobio nagradu u ozbiljnoj svetskoj konkurenciji. Na me─Ĺunarodnom konkursu su u─Źestvovala stvarno velika svetska i balkanska imena poput Snohetta, Jenya Ishigama, Sou Fujimoto, Diler Scofidio+Rendro, 3LHD, Jure Sadar, akademik Branislav Mitrovi─ç, Biro 81000, Zabriskie…

─îestitamo svim u─Źesnicima i ponosno predstavljamo projektni rad 4MIND biroa

Urbani prostor u celini uvek je nedosti┼żan analiti─Źkom umu u svom totalitetu. Stoga je ─Źin njegovog preobra┼żaja i svi njegovi segmenti (prostorni, programski, formalni, ─Źulni) uvek pretpostavka nepoznatog porekla. Da bi se ovakva slojevita pojava pre svega analizirala, a kasnije i eventualno unapredila, neophodno je uspostaviti odnose unutar kojih bi bilo moguc╠üe ozna─Źiti sve one vrednosti, probleme i moguc╠üa re┼íenja koja izmi─Źu na┼íem intuitivnom znanju. Kako bi se spre─Źilo da ovako proizvoljno postavljen sistem banalizuje samu prirodu odnosa i dovede do niza pogre┼ínih silogizama, potrebno je na samom po─Źetku preciznije definisati pojam kojim se poku┼íavaju sve pomenute relacije posmatrano.

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Koncept preplitanja c╠üe stoga poslu┼żiti kao logi─Źka veza, odnosno ideja koja c╠üe biti u centru svih odnosa na nivou urbano ÔÇô prirodne celine iz koje proizilazi arhitektonski koncept. Razlog za ovakav izbor je izra┼żen u stavu da arhitekturu treba odrediti uz prirodu kao glavni konstitutivni element ideje grada i time vratiti njenu ulogu katalizatora pozitivnih dru┼ítvenih promena. Urbanizam, i neposredan kontekst prostora uz reku Mora─Źu, u tom smislu vec╠ü nudi osnovno konceptualno polazi┼íte preplic╠üuc╠üi samu ideju da priroda pro┼żima lokaciju. Dakle, nec╠üe biti novog urbaniteta u vidu blokova, vec╠ü znamenitog objekta u gradu Podgorici, koji svojim izgledom, vec╠ü funkcijom i formom, ne naru┼íava ┼żivotnu sredinu, nagla┼íava sam Genius Loci sama lokacija. Ova premisa c╠üe se kroz urbanisti─Źko-arhitektonski koncept nove zgrade Muzeja savremene umetnosti, Prirodnja─Źkog muzeja, Doma arhitekture i Botani─Źke ba┼íte glavnog grada Crne Gore razmatrati kroz sledec╠üe odnose:

Arhitektura – Grad
Veza ÔÇô Prekid
Priroda – Arhitektura
Nasle─Ĺe ÔÇô Razvoj
Memorija – Anticipacija
Introvertnost – Ekstrovertnost
Savremeno ÔÇô Tradicija
Iznad – Ispod
Kontemplacija ÔÇô Interakcija

INVERZIJA (lat. inversio) predstavlja preokret, zaokret ustaljenog poretka, poretka stvari ili ideja. U literaturi ozna─Źava figuru koja menja redosled re─Źi u re─Źenici ili delovima re─Źenice, ─Źesto radi ja─Źeg nagla┼íavanja.

PREPLETANJE (lat. intertekus) sjediniti se ili kao da se spajaju; predstavlja ujedinjenje istih ili razli─Źitih stvari u jedno koherentno telo ili ideju. U tekstilnoj industriji ovaj termin se ─Źesto koristi za pro┼żimanje razli─Źitih materijala, kreiranje novih dizajna, pletenje neraskidivih veza u poseban i unikatan odevni predmet, ─Źesto radi ja─Źeg isticanja.

Dijagrami koncepta / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Dijagrami koncepta / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

KONTEKST

Lokacija izabrana za izgradnju dva Muzeja, Doma arhitekture i Botani─Źke ba┼íte nalazi se u samom centru linearnog toka reke Mora─Źe i centralnoj zelenoj osovini grada pored glavnog milenijumskog mosta kao jedan od glavne znamenitosti gradskog pejza┼ża. Urbanizam centralne gradske zone u ovom delu gde grad ima jasnu ki─Źmu, pravilne blokove postavljene upravno na tok reke.

Planinski plan se nalazi na prostoru biv┼íe kasarne Mora─Źa i direktno je u kontaktu sa glavnom ulicom (Vaka ─Éurovic╠üa) i Bulevarom (Ivana Crnojevic╠üa) kao i koritom reke Mora─Źe na zapadnoj strani parcele. Zbog toga je izuzetno va┼żno valorizovati ovaj prostor kroz uspostavljanje novih prostornih sadr┼żaja i stvaranje zone koja c╠üe postati ÔÇ×┼żila kucavicaÔÇť i kulturni centar grada.

Dakle, Podgorica se urbanisti─Źki mo┼że posmatrati kao dihotomija dve ideje grada ÔÇô PRELOMA ili PREPRIJETAKA, zavisno od ta─Źke gledi┼íta, koje koegzistiraju jedna naspram druge, kao lice i nali─Źje grada. U tom kontekstu, lokacija se ─Źita kao mesto susreta gde se jedna ideja preplic╠üe sa drugom, ali i kao prostor koji anticipira moguc╠ünost njihove sinteze.

URBANISTI─îKI KONCEPT

Urbani koncept mo┼żemo razumeti i kroz grad koji poku┼íava da ostvari dijalog izme─Ĺu ideje sopstvene pro┼ílosti i razvoja sa Genius Loci samog mesta gde je nastao u vidu prirode i prirodnog okru┼żenja. U takvoj arhitektonsko-urbanisti─Źkoj postavci, zami┼íljeni prostor novog muzejskog kompleksa sa botani─Źkom ba┼ítom predstavljao bi, sa svim svojim semanti─Źko-simboli─Źkim implikacijama, novi generator u kreiranju diskursa javne sfere kulturnog ┼żivota grada grada. Podgorica, Podgorica 2.0.

Posmatranjem odnosa direktne veze glavne zeleno-plave ose u vidu javnog otvorenog parkovskog prostora i nove zgrade buduc╠üih muzeja, do┼ílo se do zaklju─Źka da je formiranje tela atrijuma u centru sa opnom oko najvec╠üeg. deo postojec╠üeg drvec╠üa doprineo bi razvoju mikrolokacije na nivou urbane celine Njego┼íev park ÔÇô Botani─Źka ba┼íta ÔÇô Muzeji ÔÇô Kontakt zona (Objekat kulture) ÔÇô brdo Gorica. Inverzijom, ubacivanjem objekta u park, ostvarena je neposrednija veza izme─Ĺu javnih prostora i urbanog tkiva, ali je tako─Ĺe omoguc╠üeno posetiocima i gra─Ĺanima da odmah iza─Ĺu iz muzeja (zatvorenog javnog prostora) u park i otvore javni prostor i obrnuto.

Anticipacija spajanja urbane matrice kroz superpoziciju linije (reka i park) i povr┼íine (urbano tkivo i zgrada) na nivou arhitektonske forme predstavlja samu sr┼ż koncepta. Uspostavljanje isprepletenih odnosa na nivou urbanog razmi┼íljanja rezultiralo je slo┼żenijim arhitektonskim konceptom, osmi┼íljavanjem do┼żivljaja sa stanovi┼íta glavnih korisnika gradskog prostora ÔÇô pe┼íaka.

ARHITEKTONSKI KONCEPT

Pitanje ┼íta je starije, koko┼íka ili jaje, ve─Źno je pitanje ─Źove─Źanstva? Iako znamo odgovor, ─Źove─Źanstvo uvek poku┼íava da nekako ÔÇ×zavladaÔÇť prirodom, a ponekad ─Źak i da je prevari. Ovakvi postupci se ne zavr┼íavaju dobro i najbolji na─Źin na koji mo┼żemo da ÔÇ×ovladamoÔÇŁ prirodom je ako joj se prilagodimo i iskoristimo ono ┼íto nam nudi na najbolji moguc╠üi na─Źin.

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Sledec╠üa faza koncepta predstavlja poku┼íaj da se sinteti┼íu svi prvobitno uspostavljeni odnosi kako bi se reafirmisala ideja spajanja grada sa prirodom. Ono ┼íto implicitno predla┼że sam koncept je moguc╠ünost jedinstvenog odnosa izme─Ĺu arhitektonske forme i forme grada s jedne strane i prirode i njenog okru┼żenja s druge strane. Ovakva sinteza ozna─Źava arhitektonsku formu kao konstitutivni element ideje grada i kao osnovni katalizator dru┼ítvenih promena i okretanja ka njegovom prvom postulatu, ka PRIRODI. U tom smislu, termin INVERZIJA ozna─Źava reinterpretaciju, kriti─Źko preispitivanje prostornih, sociolo┼íkih, istorijskih, kulturnih i politi─Źkih odnosa na nivou urbane celine, koje danas, zajedno sa pojmom PREKLJU─îIVANJA, posebno PRIRODE i KULTURE, u tom smislu, podrazumevaju reinterpretaciju. omoguc╠üio bi takvu sintezu.

Arhitektura – Grad

Podgorica, kao jedan od 6 najvec╠üih gradova biv┼íe Jugoslavije, razvijena je u modernisti─Źkom duhu i idejama. Koncept ┼íirokih bulevara i otvorenih urbanih blokova primetan je na svakom koraku. Monta┼żna betonska konstrukcija, u svetski priznatom sistemu IMS Branko ┼Że┼żelj, u saradnji sa materijalom kojeg Crna Gora ima najvi┼íe (prirodni kamen), predstavlja arhitektonsko nasle─Ĺe koje je prepoznato. Dakle, konceptualni pristup arhitektonskom projektovanju ne odstupa od tradicije same lokacije, a isti sistem u ne┼íto druga─Źijem ÔÇ×odenjuÔÇť primenjuje se i danas, pratec╠üi duh vremena (ZEITGEIST) i mesta (GENIUS LOCI) kao fenomenolo┼íki aspekti same Podgorice.

Veza ÔÇô Prekid

Ovaj konceptualni aspekt i odnos mo┼żemo posmatrati na dva na─Źina. Prvo, kroz neraskidive veze sa tradicijom, prirodom i nasle─Ĺem.

Dok sa druge strane, ako posmatramo koncept iz ugla ÔÇ×prekidanjaÔÇť, mo┼żemo ga razlo┼żiti na mikro i makro situacije. Makro je prekid grada i urbanog tkiva pored reke Mora─Źe i kanjona sa zelenim linearnim basenom koji ga prati, dok je mikro okru┼żenje inverzija i sme┼ítanje muzejskog predmeta u prirodno okru┼żenje, gde je i sam prekid. opet veza ili ÔÇ×vezaÔÇť parka kroz javnu zgradu i ÔÇ×vrataÔÇť za gra─Ĺane u javni prostor, KULTURA i PRIRODA – dva najva┼żnija elementa savremenog dru┼ítva.

Priroda – Arhitektura

Priroda i Arhitektura moraju ic╠üi zajedno, kao paraziti i simbiotska bic╠üa koja postoje jedno od drugog. Preplitanje funkcija izgra─Ĺenog (sa najmanjom disruptivnom funkcijom ÔÇô KULTURA) i prirodnog okru┼żenja postavlja temelje ┼ŻIVOTNOG PLANIRANJA I RAZVOJA SAVREMENIH GRADOVA ZA BUDUC╠üNOST.

Memorija – Anticipacija

Podgorici nedostaje kulturno obele┼żje grada, glavna kulturna zgrada. Nova zgrada Muzeja predstavlja sintezu sec╠üanja grada, njegovog graditeljskog nasle─Ĺa i jezika i onoga ┼íto se ┼żeli postic╠üi kroz funkcionalne postavke nove zgrade. Anticipacija i saradnja kulture i prirode kroz arhitekturu.

Introvertnost – Ekstrovertnost

Interpolacija nove arhitekture u kontekstu prirode jedna je od najproblemati─Źnijih tema u savremenoj teoriji i praksi. Pitanje tog odnosa je tako─Ĺe prepoznato kao va┼żno i u ovom slu─Źaju. Kontekst odvrac╠üa formu. Inverzija i prepletanje se tako─Ĺe ovde koriste kao osnovni alat za oblikovanje arhitekture i funkcije parcele. Ekspresivna savremena arhitektonska forma u odnosu na introvertnost unutra┼ínjeg dvori┼íta Botani─Źke ba┼íte i Muzejskog trga. Kako posmatramo ukupnu urbanisti─Źku ┼íemu kao celinu, zgrada je introvertna u odnosu na park oko nje koji je ekstrovertan.

Savremeno ÔÇô Tradicija

─îita se kroz ÔÇ×jasnu, ─Źistu i jednostavnuÔÇť formu, fleksibilan prostor i savremeni pristup pome┼ían sa tradicionalnom materijalizacijom i ecer-prisutnim aspektom prirode koja je vanvremenska.

Kontemplacija ÔÇô Interakcija

Savremene teorije o javnoj sferi ┼żivota isti─Źu da javni prostor oli─Źava ÔÇ×paradoksnu vidljivost i izolovanostÔÇť (Sennett, 1987, str. 47). Ova ideja je evidentna iu samoj novoj zgradi Muzeja. Muzeji su mesta na kojima se nalazimo. drugima, ali ipak sami, mesta obrazovanja, razmi┼íljanja, opu┼ítanja i reakcije;

Koncept otvaranja prizemlja nove zgrade, pro─Źelja zgrade za ÔÇ×uticajÔÇť ljudi, ali i pete fasade krova kao otvorenog javnog prostora je poziv za interakciju i dru┼żenje, dok je unutra┼ínji prostor Kuc╠üa je rezervisana za kontemplaciju i pronala┼żenje mira u prirodi i kulturi. Providna staklena fasada preme┼íta grani─Źni deo unutra┼ínjeg prostora i njegove korisnike iz konteksta i sfere javnog parka.

Iznad – Ispod

Poroznost objekta i njegovo uzdizanje tla daje zna─Źaj prirodi, da obuhvata sam objekat i pro┼żima ga sa svih strana kao neosporni deo prirodnog pejza┼ża.

Nasle─Ĺe ÔÇô Razvoj

Balkansko podru─Źje ima duboke korene u kulturi i tradiciji koje su va┼żne za svetsku ba┼ítinu. Ipak, savremeni pristup i neophodan razvoj moraju biti implementirani kao temelj i osnovni parametar SAVREMENOG ODR┼ŻIVOG DIZAJNA.

PROSTORNA ORGANIZACIJA / FUNKCIONALNE SPECIFI─îNOSTI

Nova zgrada Muzeja predstavlja sintezu sec╠üanja grada, njegovog graditeljskog nasle─Ĺa i jezika i onoga ┼íto se ┼żeli postic╠üi kroz funkcionalne postavke nove zgrade. Anticipacija i saradnja kulture i prirode kroz arhitekturu.

Idejno re┼íenje nove zgrade Muzeja, koja je glavni deo programa izgradnje novog grada, nalazi se u zelenoj povr┼íini pored reke. Ovaj prostor nametnut je kao nova gradska znamenitost ali i funkcija privla─Źenja posetilaca u prostor muzeja. Ulazni prostor je oivi─Źen staklenom fasadom sa direktnim pogledom u unutra┼ínjost Muzeja savremene umetnosti i prirodne istorije. Pored ulaza je info pult sa kojeg jednostavan pregled prostora omoguc╠üava jasnu orijentaciju svima. Funkcionalne jedinice nove biblioteke ni┼żu se sa ove pozicije jedna za drugom:

Zgrada Muzeja savremene umetnosti i Prirodnja─Źkog muzeja dele isti volumen. Taj volumen, zbog veli─Źine izlo┼żbenog prostora i namere da se napravi privatniji deo zgrade, ima atrijum kao unutra┼ínje dvori┼íte dva muzeja.

  • Ulaz u Muzej savremene umetnosti je sa trga izme─Ĺu Konkursne i Kontakt zone. Iz ulaznog hola muzeja u prizemlju ima pristup Auditorijumu, prostoru za doga─Ĺaje, maloj galeriji, likovnim radionicama i biblioteci sa jedne strane i restoranu, obrazovnom odeljenju i informativnoj sobi sa druge strane. Centralno lociran u predvorju je stepeni┼íte koje vodi posetioce na 2. sprat do izlo┼żbenog prostora.
Axonometrija, Nivo 0 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Axonometrija, Nivo 0 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Prvi sprat muzeja namenjen je administraciji i glavnoj upravi muzeja. Na tom spratu su prostori namenjeni konzervatorima i njihovim radionicama i sala za sastanke za zaposlene u muzeju. ┼átavi┼íe, na drugom spratu muzejski izlo┼żbeni prostor je podeljen na deo za privremenu i stalnu postavku. Trec╠üi sprat je rezervisan za preostali deo uprave muzeja.

Ispod cele zgrade projektovane su dve podzemne eta┼że. U jednom delu ta dva podzemna sprata su spojena u jedan sprat sa duplom visinom sprata. U tom prostoru su sme┼ítene prostorije za muzejski depo kao i sve potrebne i neophodne tehni─Źke prostorije ─Źiste spratne visine 6,5 m. Prostoru depoa i gara┼żi za zaposlene prilazi se vozilima iz pravca ulaznog trga sa putnim rampama. U drugom delu podzemnih eta┼ża nalazi se javna parking gara┼ża kapaciteta 411 parking mesta.

Axonometrija, Nivo 1, 2, 3 i 4 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Axonometrija, Nivo 1, 2, 3 i 4 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

  • Prirodnja─Źki muzej se nalazi pored Botani─Źke ba┼íte i ima direktan pristup ba┼íti. Ulaz u Muzej se nalazi iz unutra┼ínjeg dvori┼íta muzeja (atrijuma). Iz ulaznog hola se izlazi na Radionicu, malu biblioteku, suvenirnicu i restoran sa ba┼ítom na ┼íetali┼ítu uz reku Mora─Źu. Prvi sprat je rezervisan za izlo┼żbeni prostor i upravljanje muzejom. Preostali deo uprave Muzeja nalazi se na drugom spratu.

Dom arhitekture nalazi se na uglu ulice Vake Đurovića i Bulevara Ivana Crnojevića. Iz prizemlja se ulazi u konferencijsku salu, dok se na prvom spratu nalaze kancelarije Uprave, a na drugom kafeterija sa krovnom baštom, multimedijalna sala i biblioteka.

Axonometrija, Nivo -1 i -2 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Axonometrija, Nivo -1 i -2 / Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

KONSTRUKCIJA / MATERIJALIZACIJA

Muzejski objekti su projektovani sa dva podzemna sprata i od dva do ─Źetiri nadzemna sprata na najvi┼íem delu zgrade. Podna visina podzemnih eta┼ża je 4m, dok je spratna visina nadzemnih spratova 5 m. Deo podzemnih eta┼ża namenjenih za pristup tereta depoima i tehni─Źkim prostorijama muzeja predvi─Ĺen je spratnom visinom od 8 m i slobodnim prostorom do plafona 6-6,5 m.

Predvi─Ĺena konstrukcija objekta je armiranobetonska sa prednapregnutim plafonima i gredama. Osnovna mre┼ża konstruktivnih elemenata je planirana u rasponu od 8×8 m na dva podzemna sprata objekta, dok je mre┼ża iznad prizemlja povec╠üana na 16 m.

Pravac nosec╠üih stubova i zidova planiran je u du┼żem (podu┼żnom) pravcu objekta. Ovi pravci su kori┼íc╠üeni i za postavljanje nosec╠üih elemenata konzolnih delova konstrukcije.

Seizmi─Źki paneli u drugom pravcu objekta postavljeni su preko ─Źetiri armirano-betonska jezgra, koja su neprekidna od temelja do krova objekta. Ta jezgra su namenjena za vertikalne evakuacione stepenice i liftove.

Na delu zgrade Prirodnja─Źkog muzeja projektovana je nosec╠üa dvotra─Źna ─Źeli─Źna re┼íetka visine 8m da prevazi─Ĺe raspon od 64m radi prihvatanja strukture krova zgrade i obezbe─Ĺenja prostora bez stubova u prizemlju.

Na objektu su projektovana i potrebna pro┼íirenja objekta (10 cm) na pozicijama ozna─Źenim na crte┼żu. Pro┼íirenja u podzemnim eta┼żama nisu predvi─Ĺena, vec╠ü samo za nadzemne spratove. U podzemnim eta┼żama predvi─Ĺena je dvostruka konstrukcija na ta─Źkama pro┼íirenja kako bi se na adekvatan na─Źin prihvatili uticaji konstrukcijskih nadzemnih elemenata.

Materijalizacija objekta je osmišljena u potpunosti sa kontekstom same lokacije, kao i sa tradicionalnom materijalizacijom objekata u Crnoj Gori. Osnova zgrade je napravljena od lokalnog kamena usitnjenog kako bi se stvorio osećaj prirodne nepravilnosti.

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Fasada Botani─Źke ba┼íte je betonska sa vidljivim tragovima oplate u vertikalnom pravcu sa uli─Źne strane i mahovinom na betonskom zidu sa unutra┼ínje strane ba┼íte.

Fasada muzeja je dizajnirana vertikalnim belim aluminijumskim vertikalnim sen─Źarima sa ┼żeljom da se dobije efekat ─Źiste kutije uronjene u zelenilo.

Poplo─Źanje trga i staza oko objekta planirano je i od kamenih plo─Źa nepravilnog oblika.

EKOLOŠKI ASPEKT DIZAJNA

Danas je veoma va┼żno graditi objekte koji najmanje uti─Źu na ┼żivotnu sredinu.
Projektom je predvi─Ĺeno da muzejski objekti koriste sve raspolo┼żive resurse obnovljivih izvora energije.

Pre svega, na krovu muzeja, koji ima povr┼íinu od 5.900 m┬▓, planirano je postavljanje solarnih panela preko cele povr┼íine krova. Struja dobijena iz ove solarne elektrane koristic╠üe se za rad svih toplotnih pumpi za razmenu energije sa zemljom putem geotermalnih sondi (voda-voda). Na ovaj na─Źin c╠üe se postic╠üi maksimalna efikasnost kori┼íc╠üenja energije za grejanje, hla─Ĺenje i ventilaciju zgrada.

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Predvi─Ĺena je i pozicija cisterne za sakupljanje ki┼ínice i njeno kori┼íc╠üenje za zalivanje biljaka u Botani─Źkoj ba┼íti.

Kao va┼żan element za postizanje maksimalnog efekta odr┼żivog objekta, projektovana je mikroklima sa puno zelenila, ┼íto je posebno va┼żno za ┼żivotnu sredinu Podgorice, kao sredine poznatog po izuzetno toplom i suvom ljetu.

Botani─Źka ba┼íta je deo funkcionalnog sadr┼żaja Prirodnja─Źkog muzeja kao specijalizovana parkovska povr┼íina.

Koncept botani─Źke ba┼íte je formiran da bude ujedno i specijalizovana ogra─Ĺena parkovska povr┼íina sa strogo kontrolisanim ulazom, ali sa moguc╠üno┼íc╠üu posmatranja okoline na odre─Ĺenoj udaljenosti i sa javnih povr┼íina. Korisnici Parka kulture i umetnosti imaju uvid u bujno izlo┼żbeno zelenilo ba┼íte jer ih deli samo stilizovana tradicionalna crnogorska ograda parcela (ÔÇ×me─ĹaÔÇť).

Tako─Ĺe, korisnici Doma arhitekture i njegove krovne kafe ba┼íte mogu slobodno da u┼żivaju u pogledu na zelenilo Botani─Źke ba┼íte. Veliki skupovi koji su ograni─Źeni na prostor Doma arhitekture (konferencije, prijemi, izlo┼żbe,…) mo┼że koristiti i deo Botani─Źke ba┼íte za te posebne prilike. Posebno je zanimljiva moguc╠ünost ÔÇ×obilaskaÔÇť Botani─Źke ba┼íte sa krovne staze.

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici - Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Me─Ĺunarodni Konkurs u Podgorici – Nagra─Ĺeni rad biroa 4MIND

Podru─Źje izlo┼żbene ba┼íte ─Źine drvenasto bilje, ┼íiblje i za─Źinsko bilje, jednogodi┼ínje i vi┼íegodi┼ínje autohtone, suptropske i tropske vrste koje mogu da izdr┼że klimatske uslove lokacije. Postoji poseban odeljak za lukovi─Źaste divlje cvetne vrste, kao i alpinetum (stani┼íte za biljne vrste – sukulente). Centralni objekat izlo┼żbenog prostora je staklenik (150 m2) u kome se odr┼żava tropska klima visoke vla┼żnosti i temperature. U Botani─Źkoj ba┼íti predvi─Ĺeno je malo jezero kao sinonim za poznata crnogorska prirodna planinska jezera.

U tehni─Źkoj zoni predvi─Ĺena je istra┼żiva─Źka laboratorija, kao i prostor za izgradnju podzemnog rezervoara za sakupljanje ki┼ínice, koji c╠üe se kasnije koristiti za zalivanje biljaka u Botani─Źkoj ba┼íti.

Svi konkursni radovi su dostupni na slede─çim linkovima:

Konkursni radovi 1-35
Konkursni radovi 36-48

Izve┼ítaj ┼żirija mo┼żete pro─Źitati na LINK-u