4MIND osvojio nagradu na Međunarodnom konkursu

Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Crne Gore raspisalo je međunarodni konkurs za Idejno arhitektonsko rešenje objekta muzeja savremene umetnosti, prirodnjačkog muzeja i parka kulture i umetnosti sa pratećim sadržajima u funkciji kulture.

Predmet konkursa bio je izbor najboljeg idejnog arhitektonskog rešenja koje će dati najkvalitetnije urbanističko – arhitektonsko rešenje prostora sa idejnim arhitektonskim rješenjem muzeja savremene umjetnosti, prirodnjačkog muzeja, kuće arhitekture i parka kulture i umetnosti.

Članovi konkursnog žirija:

1. Novica Mitrović, M.Arch – predsednik Strukovne komore arhitekata Inženjerske komore Crne Gore – predsednik Žirija;
2. Odile Decq, Studio Odile Decq
3. Maurizio Meossi, Zaha Hadid Architects
4. Robert Schmitz, White Arkitekter
5. Mike Wood, studio ARUP
6. Nevena Jovović, M.Arch, v.d. generalne direktorice Direktorata prostornog planiranja u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine
7. Vladislav Šćepanović, direktor Muzeja savremene umetnosti

Dobitnici nagrada i otkupa

– Prva nagrada: 100.000,00€

A-FACT s.r.l.
Andrea Rossi, Giovanni Sanna, Pierluigi Turco
LAND Italia s.r.l.
Maffeis Engineering s.p.a
Charcoal Blue LLP
Država: Italija

– Otkup I: 8.000,00€

Autori: 4MIND DOO Beograd – Ilja Mikitišin
Saradnici: Miljan Salata, Igor Mikitišin, Nemanja Dačić, Milica Knežević, Marina Isakov
Država: Srbija

– Otkup II: 8.000,00€

Autori: Mario Cucinella Architects Surl – Lead author Mario Cucinella (MCA), Diego Baronchelli (MCA), Maurizio Milan (BUROMILAN- Milan Ingegneria SpA)
Država: Italija

– Otkup III: 8.000,00€

Autori: Pentatonic LLC – Changsuk Lim, Joo Hyung Oh, Jae Ho Yoon, Sunjae Yu, Su In Kim, Jinhyeok Ryu
Država: SAD

Rad 4MIND studia je jedini sa Balkana koji je dobio nagradu u ozbiljnoj svetskoj konkurenciji. Na međunarodnom konkursu su učestvovala stvarno velika svetska i balkanska imena poput Snohetta, Jenya Ishigama, Sou Fujimoto, Diler Scofidio+Rendro, 3LHD, Jure Sadar, akademik Branislav Mitrović, Biro 81000, Zabriskie…

Čestitamo svim učesnicima i ponosno predstavljamo projektni rad 4MIND biroa

Urbani prostor u celini uvek je nedostižan analitičkom umu u svom totalitetu. Stoga je čin njegovog preobražaja i svi njegovi segmenti (prostorni, programski, formalni, čulni) uvek pretpostavka nepoznatog porekla. Da bi se ovakva slojevita pojava pre svega analizirala, a kasnije i eventualno unapredila, neophodno je uspostaviti odnose unutar kojih bi bilo moguće označiti sve one vrednosti, probleme i moguća rešenja koja izmiču našem intuitivnom znanju. Kako bi se sprečilo da ovako proizvoljno postavljen sistem banalizuje samu prirodu odnosa i dovede do niza pogrešnih silogizama, potrebno je na samom početku preciznije definisati pojam kojim se pokušavaju sve pomenute relacije posmatrano.

Koncept preplitanja će stoga poslužiti kao logička veza, odnosno ideja koja će biti u centru svih odnosa na nivou urbano – prirodne celine iz koje proizilazi arhitektonski koncept. Razlog za ovakav izbor je izražen u stavu da arhitekturu treba odrediti uz prirodu kao glavni konstitutivni element ideje grada i time vratiti njenu ulogu katalizatora pozitivnih društvenih promena. Urbanizam, i neposredan kontekst prostora uz reku Moraču, u tom smislu već nudi osnovno konceptualno polazište preplićući samu ideju da priroda prožima lokaciju. Dakle, neće biti novog urbaniteta u vidu blokova, već znamenitog objekta u gradu Podgorici, koji svojim izgledom, već funkcijom i formom, ne narušava životnu sredinu, naglašava sam Genius Loci sama lokacija. Ova premisa će se kroz urbanističko-arhitektonski koncept nove zgrade Muzeja savremene umetnosti, Prirodnjačkog muzeja, Doma arhitekture i Botaničke bašte glavnog grada Crne Gore razmatrati kroz sledeće odnose:

Arhitektura – Grad
Veza – Prekid
Priroda – Arhitektura
Nasleđe – Razvoj
Memorija – Anticipacija
Introvertnost – Ekstrovertnost
Savremeno – Tradicija
Iznad – Ispod
Kontemplacija – Interakcija

INVERZIJA (lat. inversio) predstavlja preokret, zaokret ustaljenog poretka, poretka stvari ili ideja. U literaturi označava figuru koja menja redosled reči u rečenici ili delovima rečenice, često radi jačeg naglašavanja.

PREPLETANJE (lat. intertekus) sjediniti se ili kao da se spajaju; predstavlja ujedinjenje istih ili različitih stvari u jedno koherentno telo ili ideju. U tekstilnoj industriji ovaj termin se često koristi za prožimanje različitih materijala, kreiranje novih dizajna, pletenje neraskidivih veza u poseban i unikatan odevni predmet, često radi jačeg isticanja.

KONTEKST

Lokacija izabrana za izgradnju dva Muzeja, Doma arhitekture i Botaničke bašte nalazi se u samom centru linearnog toka reke Morače i centralnoj zelenoj osovini grada pored glavnog milenijumskog mosta kao jedan od glavne znamenitosti gradskog pejzaža. Urbanizam centralne gradske zone u ovom delu gde grad ima jasnu kičmu, pravilne blokove postavljene upravno na tok reke.

Planinski plan se nalazi na prostoru bivše kasarne Morača i direktno je u kontaktu sa glavnom ulicom (Vaka Đurovića) i Bulevarom (Ivana Crnojevića) kao i koritom reke Morače na zapadnoj strani parcele. Zbog toga je izuzetno važno valorizovati ovaj prostor kroz uspostavljanje novih prostornih sadržaja i stvaranje zone koja će postati „žila kucavica“ i kulturni centar grada.

Dakle, Podgorica se urbanistički može posmatrati kao dihotomija dve ideje grada – PRELOMA ili PREPRIJETAKA, zavisno od tačke gledišta, koje koegzistiraju jedna naspram druge, kao lice i naličje grada. U tom kontekstu, lokacija se čita kao mesto susreta gde se jedna ideja prepliće sa drugom, ali i kao prostor koji anticipira mogućnost njihove sinteze.

URBANISTIČKI KONCEPT

Urbani koncept možemo razumeti i kroz grad koji pokušava da ostvari dijalog između ideje sopstvene prošlosti i razvoja sa Genius Loci samog mesta gde je nastao u vidu prirode i prirodnog okruženja. U takvoj arhitektonsko-urbanističkoj postavci, zamišljeni prostor novog muzejskog kompleksa sa botaničkom baštom predstavljao bi, sa svim svojim semantičko-simboličkim implikacijama, novi generator u kreiranju diskursa javne sfere kulturnog života grada grada. Podgorica, Podgorica 2.0.

Posmatranjem odnosa direktne veze glavne zeleno-plave ose u vidu javnog otvorenog parkovskog prostora i nove zgrade budućih muzeja, došlo se do zaključka da je formiranje tela atrijuma u centru sa opnom oko najvećeg. deo postojećeg drveća doprineo bi razvoju mikrolokacije na nivou urbane celine Njegošev park – Botanička bašta – Muzeji – Kontakt zona (Objekat kulture) – brdo Gorica. Inverzijom, ubacivanjem objekta u park, ostvarena je neposrednija veza između javnih prostora i urbanog tkiva, ali je takođe omogućeno posetiocima i građanima da odmah izađu iz muzeja (zatvorenog javnog prostora) u park i otvore javni prostor i obrnuto.

Anticipacija spajanja urbane matrice kroz superpoziciju linije (reka i park) i površine (urbano tkivo i zgrada) na nivou arhitektonske forme predstavlja samu srž koncepta. Uspostavljanje isprepletenih odnosa na nivou urbanog razmišljanja rezultiralo je složenijim arhitektonskim konceptom, osmišljavanjem doživljaja sa stanovišta glavnih korisnika gradskog prostora – pešaka.

ARHITEKTONSKI KONCEPT

Pitanje šta je starije, kokoška ili jaje, večno je pitanje čovečanstva? Iako znamo odgovor, čovečanstvo uvek pokušava da nekako „zavlada“ prirodom, a ponekad čak i da je prevari. Ovakvi postupci se ne završavaju dobro i najbolji način na koji možemo da „ovladamo” prirodom je ako joj se prilagodimo i iskoristimo ono što nam nudi na najbolji mogući način.

Sledeća faza koncepta predstavlja pokušaj da se sintetišu svi prvobitno uspostavljeni odnosi kako bi se reafirmisala ideja spajanja grada sa prirodom. Ono što implicitno predlaže sam koncept je mogućnost jedinstvenog odnosa između arhitektonske forme i forme grada s jedne strane i prirode i njenog okruženja s druge strane. Ovakva sinteza označava arhitektonsku formu kao konstitutivni element ideje grada i kao osnovni katalizator društvenih promena i okretanja ka njegovom prvom postulatu, ka PRIRODI. U tom smislu, termin INVERZIJA označava reinterpretaciju, kritičko preispitivanje prostornih, socioloških, istorijskih, kulturnih i političkih odnosa na nivou urbane celine, koje danas, zajedno sa pojmom PREKLJUČIVANJA, posebno PRIRODE i KULTURE, u tom smislu, podrazumevaju reinterpretaciju. omogućio bi takvu sintezu.

Arhitektura – Grad

Podgorica, kao jedan od 6 najvećih gradova bivše Jugoslavije, razvijena je u modernističkom duhu i idejama. Koncept širokih bulevara i otvorenih urbanih blokova primetan je na svakom koraku. Montažna betonska konstrukcija, u svetski priznatom sistemu IMS Branko Žeželj, u saradnji sa materijalom kojeg Crna Gora ima najviše (prirodni kamen), predstavlja arhitektonsko nasleđe koje je prepoznato. Dakle, konceptualni pristup arhitektonskom projektovanju ne odstupa od tradicije same lokacije, a isti sistem u nešto drugačijem „odenju“ primenjuje se i danas, prateći duh vremena (ZEITGEIST) i mesta (GENIUS LOCI) kao fenomenološki aspekti same Podgorice.

Veza – Prekid

Ovaj konceptualni aspekt i odnos možemo posmatrati na dva načina. Prvo, kroz neraskidive veze sa tradicijom, prirodom i nasleđem.

Dok sa druge strane, ako posmatramo koncept iz ugla „prekidanja“, možemo ga razložiti na mikro i makro situacije. Makro je prekid grada i urbanog tkiva pored reke Morače i kanjona sa zelenim linearnim basenom koji ga prati, dok je mikro okruženje inverzija i smeštanje muzejskog predmeta u prirodno okruženje, gde je i sam prekid. opet veza ili „veza“ parka kroz javnu zgradu i „vrata“ za građane u javni prostor, KULTURA i PRIRODA – dva najvažnija elementa savremenog društva.

Priroda – Arhitektura

Priroda i Arhitektura moraju ići zajedno, kao paraziti i simbiotska bića koja postoje jedno od drugog. Preplitanje funkcija izgrađenog (sa najmanjom disruptivnom funkcijom – KULTURA) i prirodnog okruženja postavlja temelje ŽIVOTNOG PLANIRANJA I RAZVOJA SAVREMENIH GRADOVA ZA BUDUĆNOST.

Memorija – Anticipacija

Podgorici nedostaje kulturno obeležje grada, glavna kulturna zgrada. Nova zgrada Muzeja predstavlja sintezu sećanja grada, njegovog graditeljskog nasleđa i jezika i onoga što se želi postići kroz funkcionalne postavke nove zgrade. Anticipacija i saradnja kulture i prirode kroz arhitekturu.

Introvertnost – Ekstrovertnost

Interpolacija nove arhitekture u kontekstu prirode jedna je od najproblematičnijih tema u savremenoj teoriji i praksi. Pitanje tog odnosa je takođe prepoznato kao važno i u ovom slučaju. Kontekst odvraća formu. Inverzija i prepletanje se takođe ovde koriste kao osnovni alat za oblikovanje arhitekture i funkcije parcele. Ekspresivna savremena arhitektonska forma u odnosu na introvertnost unutrašnjeg dvorišta Botaničke bašte i Muzejskog trga. Kako posmatramo ukupnu urbanističku šemu kao celinu, zgrada je introvertna u odnosu na park oko nje koji je ekstrovertan.

Savremeno – Tradicija

Čita se kroz „jasnu, čistu i jednostavnu“ formu, fleksibilan prostor i savremeni pristup pomešan sa tradicionalnom materijalizacijom i ecer-prisutnim aspektom prirode koja je vanvremenska.

Kontemplacija – Interakcija

Savremene teorije o javnoj sferi života ističu da javni prostor oličava „paradoksnu vidljivost i izolovanost“ (Sennett, 1987, str. 47). Ova ideja je evidentna iu samoj novoj zgradi Muzeja. Muzeji su mesta na kojima se nalazimo. drugima, ali ipak sami, mesta obrazovanja, razmišljanja, opuštanja i reakcije;

Koncept otvaranja prizemlja nove zgrade, pročelja zgrade za „uticaj“ ljudi, ali i pete fasade krova kao otvorenog javnog prostora je poziv za interakciju i druženje, dok je unutrašnji prostor Kuća je rezervisana za kontemplaciju i pronalaženje mira u prirodi i kulturi. Providna staklena fasada premešta granični deo unutrašnjeg prostora i njegove korisnike iz konteksta i sfere javnog parka.

Iznad – Ispod

Poroznost objekta i njegovo uzdizanje tla daje značaj prirodi, da obuhvata sam objekat i prožima ga sa svih strana kao neosporni deo prirodnog pejzaža.

Nasleđe – Razvoj

Balkansko područje ima duboke korene u kulturi i tradiciji koje su važne za svetsku baštinu. Ipak, savremeni pristup i neophodan razvoj moraju biti implementirani kao temelj i osnovni parametar SAVREMENOG ODRŽIVOG DIZAJNA.

PROSTORNA ORGANIZACIJA / FUNKCIONALNE SPECIFIČNOSTI

Nova zgrada Muzeja predstavlja sintezu sećanja grada, njegovog graditeljskog nasleđa i jezika i onoga što se želi postići kroz funkcionalne postavke nove zgrade. Anticipacija i saradnja kulture i prirode kroz arhitekturu.

Idejno rešenje nove zgrade Muzeja, koja je glavni deo programa izgradnje novog grada, nalazi se u zelenoj površini pored reke. Ovaj prostor nametnut je kao nova gradska znamenitost ali i funkcija privlačenja posetilaca u prostor muzeja. Ulazni prostor je oivičen staklenom fasadom sa direktnim pogledom u unutrašnjost Muzeja savremene umetnosti i prirodne istorije. Pored ulaza je info pult sa kojeg jednostavan pregled prostora omogućava jasnu orijentaciju svima. Funkcionalne jedinice nove biblioteke nižu se sa ove pozicije jedna za drugom:

Zgrada Muzeja savremene umetnosti i Prirodnjačkog muzeja dele isti volumen. Taj volumen, zbog veličine izložbenog prostora i namere da se napravi privatniji deo zgrade, ima atrijum kao unutrašnje dvorište dva muzeja.

• Ulaz u Muzej savremene umetnosti je sa trga između Konkursne i Kontakt zone. Iz ulaznog hola muzeja u prizemlju ima pristup Auditorijumu, prostoru za događaje, maloj galeriji, likovnim radionicama i biblioteci sa jedne strane i restoranu, obrazovnom odeljenju i informativnoj sobi sa druge strane. Centralno lociran u predvorju je stepenište koje vodi posetioce na 2. sprat do izložbenog prostora.

Prvi sprat muzeja namenjen je administraciji i glavnoj upravi muzeja. Na tom spratu su prostori namenjeni konzervatorima i njihovim radionicama i sala za sastanke za zaposlene u muzeju. Štaviše, na drugom spratu muzejski izložbeni prostor je podeljen na deo za privremenu i stalnu postavku. Treći sprat je rezervisan za preostali deo uprave muzeja.

Ispod cele zgrade projektovane su dve podzemne etaže. U jednom delu ta dva podzemna sprata su spojena u jedan sprat sa duplom visinom sprata. U tom prostoru su smeštene prostorije za muzejski depo kao i sve potrebne i neophodne tehničke prostorije čiste spratne visine 6,5 m. Prostoru depoa i garaži za zaposlene prilazi se vozilima iz pravca ulaznog trga sa putnim rampama. U drugom delu podzemnih etaža nalazi se javna parking garaža kapaciteta 411 parking mesta.

• Prirodnjački muzej se nalazi pored Botaničke bašte i ima direktan pristup bašti. Ulaz u Muzej se nalazi iz unutrašnjeg dvorišta muzeja (atrijuma). Iz ulaznog hola se izlazi na Radionicu, malu biblioteku, suvenirnicu i restoran sa baštom na šetalištu uz reku Moraču. Prvi sprat je rezervisan za izložbeni prostor i upravljanje muzejom. Preostali deo uprave Muzeja nalazi se na drugom spratu.

Dom arhitekture nalazi se na uglu ulice Vake Đurovića i Bulevara Ivana Crnojevića. Iz prizemlja se ulazi u konferencijsku salu, dok se na prvom spratu nalaze kancelarije Uprave, a na drugom kafeterija sa krovnom baštom, multimedijalna sala i biblioteka.

KONSTRUKCIJA / MATERIJALIZACIJA

Muzejski objekti su projektovani sa dva podzemna sprata i od dva do četiri nadzemna sprata na najvišem delu zgrade. Podna visina podzemnih etaža je 4m, dok je spratna visina nadzemnih spratova 5 m. Deo podzemnih etaža namenjenih za pristup tereta depoima i tehničkim prostorijama muzeja predviđen je spratnom visinom od 8 m i slobodnim prostorom do plafona 6-6,5 m.

Predviđena konstrukcija objekta je armiranobetonska sa prednapregnutim plafonima i gredama. Osnovna mreža konstruktivnih elemenata je planirana u rasponu od 8×8 m na dva podzemna sprata objekta, dok je mreža iznad prizemlja povećana na 16 m.

Pravac nosećih stubova i zidova planiran je u dužem (podužnom) pravcu objekta. Ovi pravci su korišćeni i za postavljanje nosećih elemenata konzolnih delova konstrukcije.

Seizmički paneli u drugom pravcu objekta postavljeni su preko četiri armirano-betonska jezgra, koja su neprekidna od temelja do krova objekta. Ta jezgra su namenjena za vertikalne evakuacione stepenice i liftove.

Na delu zgrade Prirodnjačkog muzeja projektovana je noseća dvotračna čelična rešetka visine 8m da prevaziđe raspon od 64m radi prihvatanja strukture krova zgrade i obezbeđenja prostora bez stubova u prizemlju.

Na objektu su projektovana i potrebna proširenja objekta (10 cm) na pozicijama označenim na crtežu. Proširenja u podzemnim etažama nisu predviđena, već samo za nadzemne spratove. U podzemnim etažama predviđena je dvostruka konstrukcija na tačkama proširenja kako bi se na adekvatan način prihvatili uticaji konstrukcijskih nadzemnih elemenata.

Materijalizacija objekta je osmišljena u potpunosti sa kontekstom same lokacije, kao i sa tradicionalnom materijalizacijom objekata u Crnoj Gori. Osnova zgrade je napravljena od lokalnog kamena usitnjenog kako bi se stvorio osećaj prirodne nepravilnosti.

Fasada Botaničke bašte je betonska sa vidljivim tragovima oplate u vertikalnom pravcu sa ulične strane i mahovinom na betonskom zidu sa unutrašnje strane bašte.

Fasada muzeja je dizajnirana vertikalnim belim aluminijumskim vertikalnim senčarima sa željom da se dobije efekat čiste kutije uronjene u zelenilo.

Popločanje trga i staza oko objekta planirano je i od kamenih ploča nepravilnog oblika.

EKOLOŠKI ASPEKT DIZAJNA

Danas je veoma važno graditi objekte koji najmanje utiču na životnu sredinu.
Projektom je predviđeno da muzejski objekti koriste sve raspoložive resurse obnovljivih izvora energije.

Pre svega, na krovu muzeja, koji ima površinu od 5.900 m², planirano je postavljanje solarnih panela preko cele površine krova. Struja dobijena iz ove solarne elektrane koristiće se za rad svih toplotnih pumpi za razmenu energije sa zemljom putem geotermalnih sondi (voda-voda). Na ovaj način će se postići maksimalna efikasnost korišćenja energije za grejanje, hlađenje i ventilaciju zgrada.

Predviđena je i pozicija cisterne za sakupljanje kišnice i njeno korišćenje za zalivanje biljaka u Botaničkoj bašti.

Kao važan element za postizanje maksimalnog efekta održivog objekta, projektovana je mikroklima sa puno zelenila, što je posebno važno za životnu sredinu Podgorice, kao sredine poznatog po izuzetno toplom i suvom ljetu.

Botanička bašta je deo funkcionalnog sadržaja Prirodnjačkog muzeja kao specijalizovana parkovska površina.

Koncept botaničke bašte je formiran da bude ujedno i specijalizovana ograđena parkovska površina sa strogo kontrolisanim ulazom, ali sa mogućnošću posmatranja okoline na određenoj udaljenosti i sa javnih površina. Korisnici Parka kulture i umetnosti imaju uvid u bujno izložbeno zelenilo bašte jer ih deli samo stilizovana tradicionalna crnogorska ograda parcela („međa“).

Takođe, korisnici Doma arhitekture i njegove krovne kafe bašte mogu slobodno da uživaju u pogledu na zelenilo Botaničke bašte. Veliki skupovi koji su ograničeni na prostor Doma arhitekture (konferencije, prijemi, izložbe,…) može koristiti i deo Botaničke bašte za te posebne prilike. Posebno je zanimljiva mogućnost „obilaska“ Botaničke bašte sa krovne staze.

Područje izložbene bašte čine drvenasto bilje, šiblje i začinsko bilje, jednogodišnje i višegodišnje autohtone, suptropske i tropske vrste koje mogu da izdrže klimatske uslove lokacije. Postoji poseban odeljak za lukovičaste divlje cvetne vrste, kao i alpinetum (stanište za biljne vrste – sukulente). Centralni objekat izložbenog prostora je staklenik (150 m2) u kome se održava tropska klima visoke vlažnosti i temperature. U Botaničkoj bašti predviđeno je malo jezero kao sinonim za poznata crnogorska prirodna planinska jezera.

U tehničkoj zoni predviđena je istraživačka laboratorija, kao i prostor za izgradnju podzemnog rezervoara za sakupljanje kišnice, koji će se kasnije koristiti za zalivanje biljaka u Botaničkoj bašti.

Svi konkursni radovi su dostupni na sledećim linkovima:

Konkursni radovi 1-35
Konkursni radovi 36-48

Izveštaj žirija možete pročitati na LINK-u