Zašto će Srbija uskoro da liči na Dansku?

Radijatori domaćinstava u Srbiji uskoro bi mogli da greju pomoću sunčeve energije, geotermalnih izvora, toplote iz otpada, biogasa ili biomase.

Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju na Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta dok su Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ovo izdvojile četiri miliona evra donacije.

Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu rešenja koje bi obezbedili grejanje na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova dok bi cena grejanja ostala ista.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i iz velikih solarno-termalnih postrojenja. Valjevo i Šabac još uvek vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda, piše list „Večernje novosti“.

„Svetska praksa pokazuje da treba diversifikovati energetski miks i obezbediti toplotu iz što više različitih obnovljivih izvora“, objasnio je za pomenuti list Bojan Bogdanović, šef Projekta. Dodao je i da se tako obezbeđuje sigurna isporuka toplotne energije, a toplana može da bira kada će koji energent da koristi.

Kap primer za to da je moguće i sa manjom količinom sunčeve toplote grejati stanove, stručnjaci navode Dansku jer ova država ima 30 odsto manje sunčanih sati nego Srbija, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra meseca zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa.