Connect with us
Arhitektura

Uloga zelenih zidova u odr┼żivom urbanom razvoju

Primena vegetacionih zidova nije novi koncept u realizaciji fasadnih omota─Źa. Integracija vegetacije u arhitektonske objekte mo┼że biti odr┼żiv pristup za realizaciju fasada novih i postoje─çih objekata. Vegetacioni zidovi su jedan od inovativnih i razvojnih koncepata zelene tehnologije gradnje. Ova ─Źinjenica se zasniva na originalno izvedenim objektima sa vegetacionim zidovima koji doprinose pobolj┼íanju oblikovnih karakteristika zgrada i postaju zna─Źajan faktor u procesu pobolj┼íanja termi─Źkih karakteristika objekata.

Photo by Francesco Ungaro from Pexels

Vegetacioni zidovi imaju svoje oblikovne vrednosti koje su u direktnoj korelaciji sa ljudskom interakcijom u svrhu vizuelne razli─Źitosti u okviru urbanog prostora. Likovna percepcija vegetacionih zidova novijeg doba radikalno je promenjena, zajedno sa novim tehnolo┼íkim mogu─çnostima, njihovim razvojem i projektantskom naporu da se oblik i materijalizacija formuli┼íu kao prostorna struktura uz sve poznate aspekte tradicionalnog modelovanja. Vegetacioni zidovi se u prostoru pojavljuju kao elementi koji nose umetni─Źku aplikaciju, skulpturalnu kreaciju u prostornoj arhitektonskoj formaciji objekta. Ozelenjavanje i o─Źuvanje urbanog prostora postalo je va┼żno pitanje u razmatranju uslova za projektovanje arhitektonskih objekata i redefinisanje odnosa izme─Ĺu tehnologije, energije i oblikovanja uz mogu─çnost primene vegetativnih zidova u procesu arhitektonske transformacije urbanog prostora. Pred vegetativni zid su postavljena nova estetska pitanja koja su u direktnoj korelaciji sa tehni─Źkim re┼íenjima.

Vegetacioni zidovi su deo integrativnog arhitektonskog projektovanja i mogu doprineti rešavanju oblikovnih arhitektonskih dilema i identiteta objekta. Korišćenje elemenata vegetacionih zidova u arhitekturi otvorilo je nove projektantske mogućnosti i stvorilo izazove za projektante.

Odabir fasadnih sistema koji imaju generisanu vegetacionu strukturu i oblikovanje vegetacionih zidova su osnov za smanjenje ekstremnih prirodnih uticaja. Vegetacioni zidovi se mogu predstaviti kao deo procesa ukupne oblikovne optimizacije arhitektonskog objekta.
Pojava zelenila na fasadama nije nov koncept u realizaciji fasadnih omota─Źa i mo┼że ponuditi jedinstveno oblikovno re┼íenje.

Vertikalno ozelenjeni zidovi istovremeno doprinose i pobolj┼íanju energetskih karakteristika objekata, biodiverziteta, oblikovnih vrednosti i u velikoj meri omogu─çavaju smanjenje vazdu┼ínog zaga─Ĺenja od fine pra┼íine i ugljen-dioksida.
S obzirom da se kroz omota─Ź zgrade odvija interakcija izme─Ĺu spolja┼ínje sredine i unutra┼ínjeg prostora, on predstavlja klju─Źan elemenat u re┼íavanju zavisnosti izme─Ĺu ostvarivanja uslova komfora u objektu, spolja┼ínjeg izgleda objekta i energetskog bilansa objekta.
Studija sprovedena za razli─Źite sisteme ozelenjavanja pokazuje potencijal vertikalnih zelenih slojeva za ubla┼żavanje spolja┼ínjih uticaja. Vegetacioni zidovi omogu─çavaju korisnicima i projektantima da stvore ambijent veoma sli─Źan prirodnom okru┼żenju. Razvoj novih tehnologija, dovodi do promene dosada┼ínjih koncepata materijalizacije fasadnih omota─Źa objekta sa aspekta toplotne za┼ítite, akustike i oblikovanja.

Ovakvim pristupom materijalizaciji objekata u mnogome se širi teoretski diskurs sa novim temama o stilu, estetici objekata, ornamentu, redu, simetriji, simbolici.

Photo by Charles Parker from Pexels

U dana┼ínjem svetu veoma je izra┼żena potreba urbanog ─Źoveka za novim oblicima modernog dizajna i ostvarivanja mogu─çnosti aktivnog kori┼í─çenja vegetacije u dizajniranju arhitektonskih elemenata. Zelenilo ima adaptabilne mogu─çnosti i tako ostvaruje dinami─Źnu ravnote┼żu izme─Ĺu potreba korisnika i tehnolo┼íkih zahteva. Upotrebom zelenila prostorno i programski se redefini┼íe odnos arhitekture i bioelemenata kroz implementaciju novih tehnolo┼íkih re┼íenja.

Projektovanje ovakvih elemenata i upotreba vegetacionih zidova ima za cilj unapre─Ĺenje i superintegraciju osnovnih ljudskih potreba za stani┼ítem, posmatraju─çi ih kao metasistemsku tranziciju ka potpuno novim mogu─çnostima arhitekture, dru┼ítva i tehnologije. Urbana sredina je va┼żan faktor u kreiranju socijalnih navika, pona┼íanja ljudi i njihovu koegzistenciju. Vegetacioni zidovi podsti─Źu socijalne interakcije izme─Ĺu ljudi i predmet su interesovanja prolaznika. Od pasivnog odnosa korisnika prema omota─Źu arhitektonskog objekta, vegetacioni zid inicira interaktivni odnos korisnika prema omota─Źu.

Tehnologija izrade, projektovanje i primena vegetacionih (zelenih) zidova jedna je od eko gra─Ĺevinskih tehnologija koja se izuzetno brzo razvija.

Ozelenjavanje i o─Źuvanje urbanog prostora postalo je va┼żno pitanje u razmatranju uslova za projektovanje arhitektonskih objekata i redefinisanje odnosa izme─Ĺu tehnologije, energije i oblikovanja. Vegetacioni zidovi su stvorili projektantske izazove za primenu ovih sklopova.

Vegetacioni zidovi predstavljaju deo rastu─çeg koncepta novog kreativnog izraza fasadnog omota─Źa koji je posve─çen prevazila┼żenju izazova koje donose globalne klimatske promene i osiroma┼íenje prirodnih resursa. U isto vreme, dostizanje oblikovnih normi omogu─çuje da ta re┼íenja postanu prihva─çena u dru┼ítvu daju─çi novo izra┼żajno obele┼żje savremenih arhitektonskih objekata. Vegetacioni zidovi otvaraju jedno novo polje istra┼żivanja fasadnih omota─Źa tretiraju─çi arhitektonske objekte kao potencijalno mesto za stvaranje i realizaciju umetni─Źkih kreacija koriste─çi tehnologiju kao osnov svog izra┼żavanja. Vertikalne ba┼íte predstavljaju deo integrativnog arhitektonskog izra┼żavanja i osnov su za identifikovanje i re┼íavanje oblikovnih arhitektonskih zadataka i energetskih potencijala arhitektonskih objekata. Kori┼í─çenje elemenata zelenih zidova u arhitekturi 21. veka otvorilo je nove projektantske mogu─çnosti i izazove za projektante.

Photo by Polina Chistyakova from Pexels

Omota─Źi arhitektonskih objekata dana┼ínjice te┼że dinami─Źnosti i interaktivanim odnosom sa okru┼żenjem uz maksimalno iskori┼í─çenje tehnolo┼íkih potencijala. Arhitektonski objekti budu─çnosti moraju da prona─Ĺu na─Źin iskori┼í─çenja prirodnih uslova okru┼żenja za re┼íevanje nagomilanih ekolo┼íkih problema. Vegetacioni zidovi su primeri neposredne interakcije prirode i fizi─Źke strukture. Biljni omota─Ź postaje projektantski element za re┼íavanje specifi─Źnih zahteva performansi i materijalizacije fasadnih omota─Źa.

Potreba razvoja vegetacionih zidova pre svega proizilazi iz potrebe ┼íto ve─çeg kontakta korisnika sa elementima prirodnog okru┼żenja. Vegetacioni zidovi svrstavaju se u koncept odr┼żive arhitekture, jer u realizaciji ovakvih koncepata aktivno je uklju─Źena primena savremenih materijala i tehnologija uz adekvatnu valorizaciju klimatskih uslova i urbanog okru┼żenja.

Oni su pre svega nastali kao potreba pronala┼żenja novih arhitektonskih izra┼żajnih alata koja bi dala odgovore na interakciju izgra─Ĺene strukture i prirodnog okru┼żenja. Nedostatak plodnog zemlji┼íta u urbanim sredinama, vegetacionim zidovima se daje mogu─çnost aplikacije vegetacije na postoje─çe ili novo projektovane fasadne strukture sa ciljem promene percepcije arhitekture i stvaranja povoljnijih mikroklimatskih uslova u okru┼żenju. Ubrzana industrijalizacija naselja dovela je do razvoja sistema biljnog ozelenjavanja vertikalnih zidova u arhitekturi savremenog doba.

Kao klju─Źna strategija razvoja ovakvog sistema jeste pobolj┼íanje ┼żivotnog okru┼żenja, ljudskog zdravlja i mentalne dobrobiti. Paralelno sa razvojem tehnologija razvija se i dizajn vegetacionih zidova, te ga mo┼żemo uvrstiti u savremene umetni─Źke trendove ÔÇô tehnolo┼íku umetnost.
Integracija vegetacije i arhitektonskih objekata uspostavlja novi hibridni odnos u arhitekturi, stvaraju─çi multidisciplinarni pristup projektovanju fasadnih omota─Źa. Uvo─Ĺenje vegetacionih zidova u mikrookru┼żenje doprinosi odr┼żavanju uravnote┼żenog ekosistema.

Razvoj tehnologije ima veliki uticaj na arhitekturu, jer daje odgovore na veliki broj problema sa kojima se fasadni omota─Źi susre─çu u arhitekturi novog doba.

Savremena tehnologija, odnos ─Źoveka prema okru┼żenju, daju odgovore na pitanje kako uspostaviti odnos izme─Ĺu arhitektonskog objekta i okru┼żenja sredstvima savremene tehnologije. Vegetacioni zidovi omogu─çavaju da se stvori ┼żivotni sistem veoma sli─Źan prirodnom okru┼żenju. To je na─Źin da se prirodni elementi implementiraju na mestima gde ne postoji izbalansiran odnos izme─Ĺu izgra─Ĺene i prirodne sredine.

Prirodnim elementom se arhitektonskom objektu daje poseban karakter izra┼żen kroz novi oblik interaktivnog pristupa arhitekturi i njene multivalentnosti. Multivalentnost pokre─çe potpuno nova vi─Ĺenja i tuma─Źenja koja indirektno uti─Źu na svakog pojedinca. Vegetacioni zidovi u savremenoj arhitekturi ukazuju na nov pristup oblikovanju fasadnih omota─Źa, novo funkcionalno tuma─Źenje i daju nova konstruktivna re┼íenja, koja se ne mogu uvek svrstati u kategoriju ekonomski opravdanog i racionalnog.

dr Budimir Sudimac biografija

Prof. dr Budimir Sudimac, vanredni profesor, diplomirao na Univerzitetu u Beogradu ÔÇô Arhitektonskom fakultetu (1997), gde je magistrirao (2010) i doktorirao (2016).

U okviru programa stru─Źnog usavr┼íavanja boravi na Arhitektonskom fakultetu La D├ęfense u Parizu, Architecture Faculty ÔÇô UFRGS (Federal University of Rio Grande do Sul ÔÇô Brazil) at PROPAR (Architectural Research Post-Graduation Program), Universit├Ąt Stuttgart, Fakult├Ąt 1 Architekt├╝r und Stadtplan├╝ng, Institut f├╝r Baukonstruktion, Staffordshire University, Science Centre, Green Walls.
Paralelno sa pedago┼íkim radom, stru─Źno umetni─Źkim radom u oblasti arhitektonskog i urbanisti─Źkog projektovanja. U─Źestvuje na arhitektonsko-urbanisti─Źkim konkursima na kojima je nagra─Ĺivan. Dobitnik je priznanja 21. Salona arhitekture za arhitektonski projekt. Dobitnik je nagrade Privredne komore grada Beograda za najbolju doktorsku disertaciju u 2016. ─îlan je nau─Źnog odbora (Scientific council) me─Ĺunarodnih i doma─çih nau─Źnih ─Źasopisa. Dobitnik je me─Ĺunarodnih nagrada i priznanja za nau─Źnu inovacionu delatnost, Award Gold Medal XIV International Salon of Inventions and New Technologies, Russian Federation, Award Gold Medal with Nikola Tesla, s Face and Awarded Cup of Russian Society of Inventors and RationalizerĐĽ iz oblasti pronalazaka.
Kao ─Źlan nau─Źno-istra┼żiva─Źkog tima u─Źestvovao je na velikom broju nau─Źnih projekata: CA16235 – Performance and Reliability of Photovoltaic Systems: Evaluations of Large-Scale Monitoring Dana, TU1403 – Adaptive Facades Network, TU1205 – BISTS ÔÇô Building Integration of Solar Thermal Systems, TU0701 – Improving the Quality of Suburban Bulding Stocks“, 2008. – 2012. Me─Ĺunarodni projekti u okviru European Cooperation in the field of Scientific and Technical Research, finansiran od strane Evropske komisije (Europian Science Foundation).

Prof.dr Budimir Sudimac, Univerzitet u Beogradu ÔÇô Arhitektonski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73/2, Beograd, Srbija, sudimac@arh.bg.ac.rs

Autor teksta: Prof.dr Budimir Sudimac, Arhitektonski fakultet u Beogradu