EkoloÅ”ka svest, potreba za pronalaženjem energetski efikasnih i održivih reÅ”enja, smanjenje emisije CO2 i drugih Å”tetnih Äestica u atmosferu, klimatske promene… Ove teme sve viÅ”e izlaze iz nauÄnih krugova i dugoroÄnih planova državnih i meÄunarodnih organizacija i dobijaju karakter svakodnevnih, životnih pitanja, Å”to daje nadu da se stvari mogu menjati na bolje.
Potreba Äoveka da obezbedi sigurno i prijatno skloniÅ”te od spoljaÅ”njih uticaja bila je i ostala imperativ graÄevinarstva. Razvojem ÄoveÄanstva i tehnologije, osnovne potrebe su obogaÄene estetskim, funkcionalnim i drugim težnjama koje su uglavnom usmerene ka poveÄanju komfora. U tom smislu graÄevinarstvo i energetska efikasnost su kljuÄni za pronalaženje balansa izmeÄu želje za poveÄanjem blagostanja pojedninca i održivosti ukupne zajednice.
Zbog svega navedenog, energetska tranzicija je joÅ” jedan termin koji sve ÄeÅ”Äe Äujemo i koristimo. U srži energetske tranzicije se nalazi elektrifikacija. Na koji naÄin ona zaustavlja klimatske promene, Å”ta taÄno predstavlja, kako utiÄe na distributivnu mežuā¦, razmatraÄemo u ovom, ali i u buduÄim tekstovima.
Kada se pomene energetska tranzicija, svi prvo pomislimo na upotrebu obnovljivih izvora za proizvodnju energije. KljuÄ energetske tranzicije je zelena energija, a vetroparkovi i solarne farme pokazuju da se stvari ipak menjaju. MeÄutim, ukoliko se žele postiÄi klimatski ciljevi, nije dovoljna samo transformacija proizvodnje elektriÄne energije. Veoma je važno podsticati i njenu upotrebu tamo gde je moguÄe kao i pronalaziti nove naÄine za to.
Foto: freepik.com
ReÅ”enje ā elektrifikacija svega
Upotreba elektriÄne energije ili ukratko elektrifikacija, kljuÄna je za smanjenje emisije CO2 i drugih Å”tetnih Äestica. Na taj naÄin se eliminiÅ”e zagaÄenje na mestu upotrebe, a najbolji primer za to su transport i grejanje.
Finalna potroÅ”nja energije u velikoj meri se zasniva na sagorevanju fosilnih goriva i zbog toga je elektrifikacija neophodna u Å”to veÄem obimu i u Å”to kraÄem vremenskom periodu kako bi se emisije Å”tetnih Äestica smanjile.
U cilju boljeg razumevanja, podsetiÄemo da skoro dve treÄine evropske finalne potroÅ”nje, u domaÄinstvima, transportu i industriji potiÄu od direktnog sagorevanja ugljenika u jednom ili drugom obliku, dok elektriÄna energija Äini samo jednu petinu ukupne krajnje potroÅ”nje.
Da bi se spreÄio porast proseÄne globalne temperature za manje od 2 Ā°C u odnosu na predindustrijski nivo (Å”to je globalni cilj) neophodno je dramatiÄno poveÄanje udela elektriÄne energije u finalnoj potroÅ”nji.
UÅ”teda ā najkraÄi put do efikasnosti
Opsežne studije pokazale su da se prilikom transporta elektriÄne energije od proizvoÄaÄa do krajnjeg potroÅ”aÄa javljaju enormni gubici usled nesavrÅ”enosti elektrodistributivne mreže i elektroinstalacija na samom mestu potroÅ”nje. Rezultati jedne takve studije kažu da bi samo zamenom konektora i spojeva na kablovima moglo da se uÅ”tedi viÅ”e elektriÄne energije od potencijala za proizvodnju mini hidroelektrana na posmatranom podruÄju.
Foto: freepik.com / UÅ”teda ā najkraÄi put do efikasnosti
NajveÄi potencijal za elektrifikaciju imaju transport i grejanje
UkljuÄujuÄi elektriÄna vozila i železnicu, udeo elektriÄne energije danas predstavlja svega 1% ukupne potroÅ”nje u transportu na nivou Evrope, pa su moguÄnosti za elektrifikaciju a samim tim i dekarbonizaciju transporta veoma velike.
Naravno, ovo je viÅ”edecenijski projekat, i kao takav ima odreÄena ograniÄenja i poteÅ”koÄe na Äijem prevazilaženju je potrebno raditi u buduÄnosti. Usko grlo za elektrifikaciju transporta predstavlja punjenje elektriÄnih vozila. Pronalaženje isplativog naÄina za dovoÄenje elektriÄne energije na mesto potroÅ”nje predstavlja kljuÄ za smanjenje emisije CO2 u Evropi za viÅ”e od milijardu tona godiÅ”nje.
Ukoliko posmatramo stambeni sektor u Evropi, viÅ”e od tri Äetvrtine, taÄnije 78,4% finalne potroÅ”nje energije odlazi na grejanje prostora i vode. Trenutno, ova energija se uglavnom dobija iz gasa ili nafte, pa prelazak na elektriÄnu energiju nudi ogroman potencijal za dekarbonizaciju i zaustavljanje klimatskih promena.
Kao i kod transporta, elektrifikacija grejanja zahteva vreme. Ovaj proces neminovno Äe pratiti i adaptacija stambenog prostora koji veÄ postoji, kao i poboljÅ”anja u pogledu energetske efikasnosti novih zgrada.
Foto: Enerset doo / ElektriÄno podno grejanje
Sve ovo moraÄe da bude ispraÄeno i od strane elektrodistributivne mreže koja Äe biti na najveÄem udaru kako bi odgovorila na izazove poveÄane tražnje i njene specifiÄnosti. Sa jedne strane imamo konstantnu i kontinuiranu potrebu za elektriÄnom energijom (sa tendencijom rasta), dok sa druge strane imamo nove (obnovljive) izvore energije koje karakteriÅ”e nestalnost u snadbevanju. U takvoj situaciji nejveÄi izazov je obezbeÄenje kontinuiranog snadbevanja, ali i zaÅ”tita tradicionalnih proizvoÄaÄa kojima se okreÄemo kada nismo u moguÄnosti da obezbedimo energiju iz sopstvenih obnovljivih izvora.
ElektriÄno podno grejanje ā komforan, energetski efikasan i potpuno ekoloÅ”ki naÄin grejanja
Osim komfora i niza drugih prednosti koje nudi korisnicima, elektriÄno podno grejanje ne zagaÄuje životnu sredinu, a tu je i joÅ” neÅ”to o Äemu se malo priÄa, a Å”to ove sisteme izdvaja u odnosu na sve ostale. ZagaÄenje bukom odavno je prepoznato kao ozbiljan problem urbanih sredina. ElektriÄno podno grejanje ne emituju nikakav zvuk, a kamo li buku, Äime se drugi sistemi i ne mogu baÅ” pohvaliti.
Osim ovde, grejni kablovi nalaze i Äitav niz drugih primena u graÄevinarstvu, potpuno u skladu sa ekoloÅ”kim i potebama energetske efikasnosti. Osim Å”to poveÄavaju nivo komfora, ovi sistemi Äuvaju dugoroÄne investicije uložene u infrastrukturu.
ZaÅ”tita oluka i spoljaÅ”njih povrÅ”ina od snega i leda jedan su od najboljih primera. ObezbeÄujuÄi prohodnost oluka u zimskim danima sa dosta padavina, uz minimalna ulaganja spreÄava se propadanje objekata, Äesto nemerljiva Å”teta izazvana prodiranjem vlage u objekat i Äuva se dugoroÄna investicija.
Foto: Enerset doo / ElektriÄno podno grejanje
Suvi i bezbedni pristupni putevi, kolotrazi, staze, terase, stepeniÅ”ta…, nisu stvar luksuza veÄ funkcionalnosti i bezbednosti, ali i održavanja objekata i infrastrukture u blizini. MehaniÄko uklanjanje snega i leda ne eliminiÅ”e vlagu koja nastaje kasnijim topljenjem snega, a može dovesti i do oÅ”teÄenja zavrÅ”ne obloge. Hemijska sredstva, iako spreÄavaju pojavu leda, ne spreÄavaju fiziÄko svojstvo vode da se pri niskim temperaturama Å”iri. Zbog toga, njihovom upotrebom dolazi do oÅ”teÄenja tretiranih povrÅ”ina usled unutraÅ”njeg naprezanja izazvanog Å”irenjem vode ispod povrÅ”inskog sloja.