Connect with us
Novosti

Šta treba da znamo o elektroenergiji?

Finalni oblik naj─Źistije energije za svakodnevnu potro┼ía─Źku i reproduktivnu upotrebu danas je elektroenergija. Veliki deo uglja, gasa i drugih te─Źnih i ─Źvrstih goriva u energetskim postrojenjima daje elektri─Źnu energiju kojom se relativno jednostavno napajaju najudaljeniji krajevi zemlje. Potro┼ínja elektri─Źne energije danas je u veoma dinami─Źnom usponu, koji ozna─Źava sve ve─çi broj potro┼ía─Źa koji koriste snagu ili toplotu elektro ure─Ĺaja.

Zna─Źaj elektri─Źne energije

Elektroenergija je prvi put proizvedena i upotrebljena na distanci jo┼í u pro┼ílom veku, a da su tehnologije zasnovane na uslugama elektriciteta danas osnova prakti─Źno za svaku tehnolo┼íku inovaciju (informatika, mikroelektronika, robotika, novi materijali, medicinska tehnologija). Elektri─Źna energija je jednostavno postala nezamenljiva. Ne mo┼że se od svega proizvesti elektri─Źna energija. Ne treba zaboraviti da se u ukupno oslobo─Ĺenoj energiji od sagorevanja uglja ili mazuta u termoelektranama dve tre─çine energije (toplote) izgubi u atmosferi, a samo jedna tre─çina pretvara u elektroenergiju. Tome treba dodati ostale gubitke do kojih dolazi u distributivnoj mre┼żi. Elektroenergija ne mo┼że jo┼í da odgovori na zahteve racionalne cene grejanja, vo┼żnje automobilom, itd., iako su prepreke uglavnom tehni─Źke prirode. Kada je re─Ź o izvorima elektroenergije kao finalnog oblika (potro┼ínje) energije, razume se da je to u svakom pojedina─Źnom slu─Źaju naj─Źe┼í─çe neko prirodno gorivo, koje sagorevanjem osloba─Ĺa toplotu, a ova se preko snage vodene pare, odnosno turbina i generatora transformi┼íe u elektroenergiju. Za proizvodnju elektri─Źne energije, najve─çim delom, danas se upotrebljavaju konvencionalni energetski izvori, odnosno fosilna goriva kao ┼íto su: ugalj, gas, mazut, nuklearna goriva kao ┼íto je uranijum, ali i takva prirodna mehani─Źka energija kao ┼íto je kretanje ili pad vode, vetar, talasi, plima, oseka ili sun─Źeva toplota, odnosno alternativni izvori o kojima ─çe jo┼í biti re─çi.

Ekonomsko ÔÇô ekolo┼íka budu─çnost elektroenergije

Jedan od najva┼żnijih elemenata ekolo┼íki zasnovane razvojne strategije u energetici je njena ┼ítednja, kao i redukcija potro┼ínje i upotreba prirodnih neobnovljivih izvora. Za to ─çe biti neophodna upotreba razli─Źitih instrumenata, od kojih su i prema dosada┼ínjim iskustvima, najefikasniji ekonomski. To zna─Źi da ─çe se cene energenata, posebno nafte i gasa ali i struje morati zna─Źajno korigovati. U njih se moraju ugraditi tro┼íkovi brige za okolinu, demonta┼żu postrojenja, li┼íavanje plodnih oranica, promene morfologije zemlji┼íta itd. Bi─çe tako─Ĺe neophodno izmeniti strukturu proizvodnje i upotrebe energije, smanjenjem upotrebe ÔÇ×prljavihÔÇŁ i toplih na─Źina dobijanja energije. U 2020. godini 33% kapitalnih investicija za energetiku je oti┼ílo u elektro-sisteme, 23% u eksploataciju uglja, a 11% u alternativne i obnovljive izvore.

Izvesne mogu─çnosti uspostavljanja novog energetskog balansa u svetu pru┼ża alternativa zamene zastarele tehnologije u zemljama u razvoju, ─Źime bi se njihova energetska efikasnost mogla podi─çi za 25-30%. Novi materijali, industrijski procesi i konstrukcija, uz bolju organizaciju proizvodnje, prema proceni D┼żefa Mastersa [1] British Gol mogli bi pove─çati energetsku efikasnost ─Źak za 60%. Nove tehnologije tako─Ĺe mogu minimizirati emisiju ┼ítetnih materija. Me─Ĺutim, sve to ko┼íta izuzetno mnogo i zahteva preveliki napor za nestabilne i oskudne finansijske potencijale zemalja u razvoju. Zbog toga ─çe biti neophodne dalje intervencije o strategiji svetskog privredno-energetskog razvoja. Novi tr┼żi┼íni, ekolo┼íki i politi─Źki potresi na tom planu nisu isklju─Źeni.

Slika 1 Struktura kapitalnih ulaganja u energetiku u svetu 1992-2020.

Slika 1 Struktura kapitalnih ulaganja u energetiku u svetu 1992-2020.

Hidroenergija

Po svom karakteru hidroenergija spada u ─Źiste izvore koji ne osloba─Ĺaju ┼ítetne materije i toplotu, od koje veliki deo odlazi u nepovrat. Iskori┼í─çenost vodene snage u proizvodnji elektri─Źne energije tzv. hladni postupkom mo┼że da bude ve─ça nego kada je u pitanju konverzija toplote. Generatori danas pretvaraju mehani─Źku energiju u elektri─Źnu, uz manje od 2% gubitaka. Proizvodnja energije na bazi pregra─Ĺivanja korita reka, stvaranje vodne akumulacije ima nekoliko va┼żnih nedostataka. Prvi je finansijske prirode. To je veoma skup postupak, s obzirom da su eksterni tro┼íkovi (potapanje zemlji┼íta, izme┼ítanje ku─ça, problem puteva i gubici prostora) izuzetno visoki. Drugi problem je nedostatak ili ograni─Źenost prirodnih uslova, odnosno veoma mali potencijal energije preostalih reka pogodnih za hidrocentrale. Kona─Źno, iako se pogre┼íno misli da su hidroelektrane ekolo┼íki apsolutno ─Źiste, one tako─Ĺe sobom donose zna─Źajne probleme za okolinu i ekologiju uop┼íte.

Ekološke posledice rada hidroelektrana

Na─Źin rada hidroelektrana se smatra ekolo┼íki prihvatljivim, po┼íto njihov normalni rad ne proizvodi negativne posledice po ┼żivotnu sredinu. Me─Ĺutim, velike akumulacije mogu dovesti do tektonskih poreme─çaja i klimatskih promena. Hidroelektrane i akumulacije nepovratno odnose velike povr┼íine zemlji┼íta i ugro┼żavaju biolo┼íku ravnote┼żu. Katastrofe nastale ru┼íenjem brana, mogu prouzrokovati ogromne ljudske ┼żrtve i materijalna razaranja. Pored tehni─Źkih faktora, uzro─Źnici katastrofa mogu biti i prirodne-ekolo┼íke promene, kao ┼íto su zemljotresi, klizi┼íta, nejednako sleganje terena itd. Najpoznatiji slu─Źajevi ru┼íenja brana su: Gleno (Italija,1924.) oko 600 mrtvih; Vega de Tera Passe (┼ápanija, 1959.) oko 1500 mrtvih, Mat Passet (Francuska, 1959.) oko 500 mrtvih. Najpoznatiji slu─Źaj poplave koja je nastala obru┼íavanjem materijala, (akumulacija Vajorit -Italija, 1936.), kada je oko 250 miliona m3 stenske mase palo u vodu i istisnulo je preko brane stvoriv┼íi poplavni talas koji je ubio 2200 ljudi. (Izvor: E. Gruner, Dam Disastes, The Institution of Civil Engineers, Procesings, 1963. Vol 23, Paper No 6648).

Pored navedenog veliki ekolo┼íki zna─Źaj imaju eutrofikacije akvati─Źnih sistema. Re─Ź je o nagomilavanju organskog materijala u vodo-akumulacije, koji podle┼żu biolo┼íkoj razgradnji u anaerobnim procesima, pri ─Źemu se osloba─Ĺaju velike koli─Źine metana, sumporvodonika, merkaptena, itd. Posledice tako zna─Źajnih promena hemijskog sastava vode su odumiranje aerobnih biolo┼íkih vrsta i ekolo┼íke degradacije koja vode ─Źini neupotrebljivom za humane namene.

Hidroelektrana

Hidroelektrana

NUKLEARNA ENERGIJA I ┼ŻIVOTNA SREDINA

ÔÇ×Kada su u pitanju atomi, nikad ne uzimajte bilo ┼íta zdravo za gotovoÔÇŁ – Volter C. Paterson

Otkri─çem atomske energije ─Źovek je stvorio neiscrpan energetski potencijal. ─îinilo se da je jedan veliki razvojni problem definitivno re┼íen. Me─Ĺutim, okolnosti ni izdaleka nisu bile tako povoljne i jednostavne, izme─Ĺu ostalog, zbog ekolo┼íkih problema. Ipak, ─Źovek je dobro do jezgra atoma u kome je skoncentrisana ogromna energija, koja se mo┼że osloboditi procesima fisije i fuzije.

Nuklearna energija

Nuklearna fisija je proces cepanja jezgara te┼íkih atoma, postupkom bombardovanja neutronima. Pri tom se smanjuje ukupna masa jezgara atoma, a razlika se transformi┼íe u energiju. Nuklearna energija, do koje se dolazi pomo─çu fisionih nuklearnih reaktora, gde se kao gorivni element naj─Źe┼í─çe koristi uranijum 235, predstavlja najkoncentrisaniji vid energije kojom ─Źove─Źanstvo danas raspola┼że. Tako, na primer, energija koju sadr┼żi jedan kilogram uranijuma u slu─Źaju kada bi se u celini oslobodila u reaktoru, ekvivalentna je onoj koja bi nastala sagorevanjem 3000 tona uglja [2].

Nuklearna fuzija je proces spajanja lakih atomskih jezgara, koja se objedinjuje daju─çi te┼że jezgro, pri ─Źemu se osloba─Ĺa ogromna energija. Najve─ça privla─Źnost fuzione reakcije kao izvora energije proizilazi iz ─Źinjenice da je izvor goriva neiscrpan. Te┼íki izotopi vodonika, deuterijuma i tricijuma, pri visokim temperaturama (oko 1.000.000 ┬░C) sjedinjuje se u helijum osloba─Ĺaju─çi energiju. Iako je u osnovi teorijski postupak re┼íen, za njegovu komercijalnu primenu, ─Źove─Źanstvo ─çe verovatno jo┼í morati da sa─Źeka. Ostaje nada da ─çe se, uz odgovaraju─ça ulaganja i nova tehnolo┼íka re┼íenja, obezbediti ekolo┼íko i razvojno prihvatljiva energetska solucija na bazi fuzije.

Prvi nuklearni reaktor

Drugog decembra 1942. godine vo─Ĺa istra┼żiva─Źkog tima Enriko Fermi pokrenuo je prvu samoodr┼żavaju─çu fisiju na svetu. Ljudima je uspelo da koriste i kontroli┼íu ogromnu energiju unutar atoma. Po─Źelo je nuklearno doba. Ina─Źe prvi nuklearni reaktor sadr┼żavao je 6 tona uranijumovog oksida i 400 tona grafita. Napravljen je u ─îikagu. (Izvor. Grupa autora ─îernobil, najgora nesre─ça na svetu, Globus, Zagreb, 1987.)

Rizici nuklearne tehnologije

Tehnolo┼íki postupak proizvodnje elektri─Źne energije odvija se tako ┼íto nuklearni reaktor osloba─Ĺa toplotu koja se koristi za zagrevanje vode i stvaranje snage vodene pare, koja se pretvara u elektri─Źnu energiju. Prvo nuklearno postrojenje u svetu namenjeno industrijskoj proizvodnji elektri─Źne energije bila je centrala snage 5 MW u Obninsku, blizu Moskve, koja je proradila juna 1954. [3]. Nuklearni program proizvodnje elektri─Źne energije zapo─Źinje posle Drugog svetskog rata. Me─Ĺutim, ekspanzija ove industrije nije i┼íla onim tempom koji su u po─Źetku predvi─Ĺali odu┼íevljeni eksperti. Razlozi su uglavnom bili slede─çi: problem bezbednosti reaktora, skladi┼ítenje i odlaganje nuklearnog otpada, ekolo┼íki rizik i finansiranje. Ipak, udeo nuklearne energije u ukupnom bilansu svetske energije raste. Na svetskom nivou one proizvode oko 17% elektri─Źne energije.

Nuklearna elektrana

Nuklearna elektrana

Bezbednost rada nuklearki

Rad nuklearne elektrane, kao ┼íto je to slu─Źaj sa svim postrojenjima za proizvodnju energije, izme─Ĺu ostalog, sadr┼żi i rizik nesre─ça. Rizici proizvodnje atomske energije proizilaze, pre svega, iz velike koli─Źine radioaktivnog materijala sadr┼żanog u reaktoru. Nekontrolisano osloba─Ĺanje radioaktivnosti i van zone samih objekata, mo┼że prouzrokovati kontaminaciju vazduha, vode, tla i hrane, kao i ozra─Źivanje ljudi, ┼żivotinja i biljaka.

Kada je u pitanju ovaj problem, nau─Źnici, stru─Źna i ┼íira javnost podelila se u dva dijametralno suprotna i gotovo nepomirljiva tabora. Pristalice nuklearne industrije (nuklearci) i protivnici nuklearne industrije (antinuklearci). I jedni i drugi iznose uverljive argumente za i protiv nuklearnih programa. Me─Ĺutim, u jednom se sla┼żu. Rizik je determinisan, koli─Źinom oslobo─Ĺene radioaktivnosti, lokacijom nuklearnog objekta i vremenskim prilikama (naro─Źito smerom i brzinom vetra).

Jedna od najdetaljnijih studija o bezbednosti nuklearnih reaktora, kao i mogu─çnostima i posledicama nesre─çe (The Factor Safety Study) [4], ura─Ĺena je pod pokroviteljstvom ameri─Źke NRC (Nuclear Regulatory Commision). Analizi je bilo podvrgnuto 60 reaktora sme┼ítenih na teritoriju SAD. Studija je zasnovana na detaljnom istra┼żivanju mogu─çih nedostataka nuklearnih elektrana, koja bi mogla dovesti do ispu┼ítanja radioaktivnog materijala. Pokazala je da postoji mala verovatno─ça velikih nesre─ça: npr, jedna mogu─çnost u 100 miliona godina, koja bi prouzrokovala 1.000 akutnih smrti zbog radijacije.

U njoj se posebno nagla┼íava da se u nuklearnoj industriji, kao i u svakoj drugoj, mo┼że desiti mnogo malih lokalnih nesre─ça koje ─çe vi┼íe uticati na gubitke proizvodnih kapaciteta i nov─Źane tro┼íkove, nego ┼íto ─çe ┼ítetno uticati na pojedince. Procenjeno je, tako─Ĺe da nesre─çe nuklearnih elektrana prilikom kojih dolazi do ispu┼ítanja radioaktivnog materijala doprinose godi┼ínjoj izlo┼żenosti od
5 x 10ÔÇô4 Sv po MW(e). Rezultati istra┼żivanja su pokazali da rizik sa tragi─Źnim (smrtnim) posledicama, pri radu nuklearnih elektrana, isklju─Źuju─çi rizik odlaganja otpada i posledice konzerviranja nuklearnih postrojenja iznose 1:5.000 000 000 dok je rizik od upotrebe motornih vozila 1:4.000, od padova 1:10.000, po┼żara i vrelih supstanci 1:25.000, od otopljenja 1:30.000. Rizici veoma male verovatno─çe kao ┼íto su mogu─çnost pogibije zbog munja, tornada i okeana (1:2.000 000 ÔÇô 1:2.500 000) ve─çi je ─Źak 2.000 puta od nuklearnog rizika.

Bezbednost rada u elektranama

Radnik u elektrani

Posledice radioaktivnosti

U procesu transformacije nestabilnih nuklida (radionuklida) oslobo─Ĺenja energija manifestuje se kao radijacija. Postoje tri tipa radijacije: alfa, beta i gama zra─Źenje, koje se razlikuje po energiji, prodornoj mo─çi ─Źestica i ekolo┼íkim posledicama. Kao prirodni fizi─Źki proces radijacija je stara koliko i planeta Zemlja. U tabeli 1 prikazani su izvori izlaganja ljudi radioaktivnosti i prose─Źne godi┼ínje efektivne ekvivalentne doze zra─Źenja. Prirodni izvori tih doza oko pet puta su ve─çi od ve┼íta─Źkih odnosno antropogenih izvora, a nuklearna energetika daje izvor preko 1.300 puta manji od zemljinog internog zra─Źenja i 400 puta manju dozu od medicinske. U ─Źemu je onda problem sa nuklearkama? Pre svega u odlo┼żenim rizicima od radijacije, kao i mogu─çnostima havarije. Putevi izlaganja ljudskog organizma radioaktivnim uticajima veoma su razli─Źiti i vi┼íestruko ┼ítetno dejstvo radionuklida ostvaruje se kako iz vazduha, (na osnovu udisanja i izlaganja tela) tako i sa zemlje i od predmeta koje ljudi upotrebljavaju i preko zaga─Ĺene hrane i vode, do kori┼í─çenja kontaminiranih biljaka ili ┼íumskih plodova (posebno gljiva), pa ─Źak i mleka sa zaga─Ĺenih pa┼ínjaka. Radi ilustracije dugoro─Źnog zdravstvenog i ekolo┼íkog delovanja oslobo─Ĺenih nuklearnih ─Źestica navodimo vreme poluraspada pojedinih radiotopa:

  • I ÔÇô 131 (jod 131) 8 dana
  • C ÔÇô 137 (cezijum 137) 30 godina
  • Sr ÔÇô 90 (stroncijum 90) 27,7 godina
  • Pu ÔÇô 239 (plutonijum 239) 24.400 godina
  • U ÔÇô 238 (uranijum 238) 4,47 milijardi godina
  • U ÔÇô 234 (uranijum 234) 245.000 godina

Akcidenti nuklearne industrije

Razvoj i ekspanzija industrije neminovno pove─çavaju rizik nesre─ça i posledice po ┼żivotnu sredinu i razvoj dru┼ítva. Ekolo┼íke posledice osloba─Ĺanja nuklearne energije mogu se predstaviti razli─Źitim efektima koji poga─Ĺaju ljudsko zdravlje, zaga─Ĺuju neposredno okolinu i ugro┼żavaju ┼żivot uop┼íte.

Izvor radijacije Prose─Źna godi┼ínja efektivna ekvivalentna doza (mSv)
Prirodni
Zemaljski sistemi 1,325
Zemaljski eksterni 0,350
Kosmi─Źki eksterni 0,300
Kosmi─Źki interni 0,315
Ve┼íta─Źki
Medicinski 0,400
Radioaktivne padavine 0,020
Nuklearna energetika 0,001
Tabela 1 Izvori i posledice radijacije

Skala akcidenata

Me─Ĺunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) koristi skalu od sedam stepeni za klasifikaciju nuklearnih akcidenata, s tim ┼íto postoji i nulti stepen koji se upotrebljava za opis doga─Ĺaja koji nije izazvao opasnost po bezbednost ljudi.

  • Nulti stepen. Predstavlja stanje u kome nema ugro┼żavanja bezbednosti.
  • I stepen. Re─Ź je o ne┼żeljenom doga─Ĺaju u vezi sa funkcionisanjem nuklearnog postrojenja koji nije pove─çao rizik njegovog rada. Naj─Źe┼í─çi uzroci su gre┼íke u materijalu ili ljudski faktor.
  • II stepen. Uzrokuje ga tehni─Źki kvar ili nenormalnost u radu koja je izazvala aktiviranje sistema bezbednosti.
  • III stepen. To je pojava radioaktivnosti koja prelazi dozvoljenu granicu, pri ─Źemu nisu potrebne dodatne mere bezbednosti, oko samog reaktora. Nove gre┼íke u sistemu mogle bi dovesti do nesre─çe ve─çih razmera.
  • IV stepen. Ovde je re─Ź o pojavi ve─çe radioaktivnosti, pri ─Źemu je reaktor o┼íte─çen. Me─Ĺutim, prose─Źna doza radioaktivnost prostire se u najbli┼żoj okolini postrojenja. Moraju se obaviti dodatne kontrole. Zaposleni u nuklearki mogu imati posledice po zdravlje.
  • V stepen. Nekontrolisano osloba─Ĺanje velikih koli─Źina radioaktivnog materijala izvan reaktora. To ve─ç zahteva potrebu delimi─Źne evakuacije stanovni┼ítva.
  • VI stepen. Nekontrolisano osloba─Ĺanje velike koli─Źine radioaktivnog materijala izvan reaktora. Neophodno je detaljno sprovo─Ĺenje mera bezbednosti kako bi se smanjila neposredna opasnost po zdravlje stanovni┼ítva.
  • VII stepen. Nuklearni reaktor sasvim ÔÇ×iska─ŹeÔÇŁ iz kontrole, pri ─Źemu se osloba─Ĺaju ogromne koli─Źine radioaktivnog materijala. Posledice nesre─çe su dugotrajne i po pravilu obuhvataju vi┼íe zemalja.

Veliki nuklearni akcidenti

Tokom dosada┼ínjeg funkcionisanja nuklearna energetska postrojenja u svetskim razmerama prouzrokovala su ─Źetiri velika akcidenta koja se mogu rangirati od V do VII ÔÇô stepena prema prethodnoj skali. To su: Vindskejl (Velika Britanija, 1973.); Ostrvo tri milje (SAD, 1979.; ─îernobil (SSSR, 1986.) i Foku┼íima (Japan, 2011.). Svi dosada┼ínji akcidenti potvrdili su uglavnom rezultate teorijskih studija pri ─Źemu posebno treba ista─çi slede─çe ─Źinjenice: (1) sve do ─îernobilske katastrofe akcidenti su skrivani od javnosti, sa klju─Źnim motivom da se o─Źuva poverenje u nuklearke, (2) nuklearni lobi je, u sprezi sa dr┼żavnom bezbedno┼í─çu, bio u stanju da kontroli┼íe informacije i manipuli┼íe javnim mnjenjem.

─îernobil

Ovaj akcident predstavlja do sada najve─çu tragediju u eksploataciji nuklearne energije. U izve┼ítaju koji je Sovjetska vlada podnela IAEA (Me─Ĺunarodna agencija za atomsku energiju) avgusta 1986. opisana je najve─ça nesre─ça koja je svojim posledicama ugrozila sve evropske zemlje i ┼íiri region. Sa visokim stepenom pouzdanosti, pretpostavlja se da je katastrofa prouzrokovana eksperimentom na nuklearki. O┼íte─çenje reaktora zgrade i opreme prouzrokovalo je osloba─Ĺanje ogromne koli─Źine radioaktivnih produkata. Radio aktivni oblak, no┼íen vetrovima pro┼íirio se po celoj Evropi i prakti─Źno nije bilo zemlje ─Źija teritorija nije bila bar delimi─Źno kontaminirana. To je bila najve─ça do tada┼ínja ekolo┼íka katastrofa [5]. Pretpostavlja se da je ispu┼ítena radijacija u atmosferi, u trenutku osloba─Ĺanja iznosila samo 4ÔÇô5% ukupne aktivnosti u jezgru reaktora. To zna─Źi da je nesre─ça mogla da bude jo┼í katastrofalnija.

Posledice eksplozije nuklearne elektrane u ─îernobilu

foto: Wendelin Jacober from pexels.com

Protivre─Źnost informacija

Ser Douglas Black, koji je vodio Komitet stru─Źnjaka imenovan od Ministarstva zdravlja u cilju ispitivanja slu─Źaja leukemije u Vindskejlu je izjavio: ÔÇ×I u drugim podru─Źjima Velike Britanije u blizini nuklearki ima sli─Źno povi┼íenih vrednosti. Ti slu─Źajevi postoje, neobi─Źni su, ali ne i jedinstveni. Tvrdnja da su povezani sa pove─çanim koli─Źinama radioaktivnosti nije dokazana jer su primljene doze isuvi┼íe maleÔÇŁ. Me─Ĺutim, predstavnici British Nuclear Fuels priznali su da su Komitetu dali pogre┼íne podatke o oslobo─Ĺenom uranu. Umesto koli─Źine 0,5 kg, od koje se po┼ílo u studiji, u atmosferu je najverovatnije ispu┼íteno najmanje 20 kg (Izvor: Grupa autora, ─îernobil, najgora nesre─ça na svetu, Globus, Zagreb, 1987.)

Skladište i odlaganje radioaktivnog otpada

Jedan od problema rada nuklearnih postrojenja je: ┼íta uraditi sa radioaktivnim otpadom. Radioaktivni otpad se skladi┼íti i odla┼że. Skladi┼ítenje ima privremeni karakter i omogu─çava pristup radioaktivnom materijalu, za inspekciju, preradu i prepakivanje. Odlaganje je trajno, s obzirom da nema mogu─çnosti ponovnog pristupa preradi i prepakivanju. Mesto odlaganja zahteva stalnu kontrolu u skladu sa me─Ĺunarodnim propisima. Izbor tehnologija, materijala i lokacije najva┼żniji su ─Źinioci koji uti─Źu na sigurnost postupaka. Za sada ne postoji bezbedno re┼íenje za deponovanje ili disperziju otpada, ┼íto pove─çava rizik nesre─ça i ekolo┼íkih posledica. Zemlje razli─Źito pristupaju re┼íavanju ovog problema. Kanada, npr, ogra─Ĺuje ogromne povr┼íine daleko od naselja i povr┼íinski skladi┼íti radioaktivni otpad. SAD, Nema─Źka, Francuska i druge zemlje koriste velike betonske bunkere pod zemljom.

Materijal u njima ostaje opasno radioaktivan hiljadama godina. Pretpostavlja se da se jedna od najve─çih nesre─ça u skladi┼ítu radioaktivnog otpada desila u zimu 1957/58 godine u SSSR (provincija ─îeljabinsk). Uzrok nesre─çe je, po mi┼íljenju Z.A. Medvedeva bila ogromna eksplozija u vojnoj bazi, u kojoj je bio nepropisno skladi┼íten dugove─Źni i visoko sadr┼żajni fisioni otpad. Izazvala je stotine smrtnih slu─Źajeva me─Ĺu civilnim stanovni┼ítvom. Kontaminirana zona se prostirala nekoliko hiljada km2, sadr┼żavala je od 102 do 109 Ci stroncijuma 90. Kasnije upore─Ĺivanjem mapa ─îeljabinska od pre i nakon nesre─çe konstatovan je nestanak preko 30 manjih i ve─çih naselja prouzrokovan evakuacijom ili preseljenjem stanovni┼ítva [6].

Sa─Źuvajmo planetu Zemlju

Sa─Źuvajmo planetu Zemlju

Ekologija i nuklearna perspektiva

Posle nesre─çe u ─îernobilu, mnoge zemlje proglasile su moratorijum u izgradnji nuklearki. Me─Ĺutim, budu─ça svetska privreda te┼íko se mo┼że zamisliti bez nuklearne energije. U Francuskoj njen udeo u proizvodnji elektri─Źne energije iznosi 75%, Belgiji 70%, Bugarskoj preko 30%, ┼ávedskoj 47%, ┼ávajcarskoj 42%. Ekonomski razlozi govore da ─çe nuklearke jo┼í dugo proizvoditi najmanje 15% ukupne elektri─Źne energije.

U direktnom ekolo┼íkom smislu, nuklearna energija je naj─Źistiji oblik. Uz pouzdane tehnologije i po┼ítovanje mera bezbednosti, rad reaktora je ekolo┼íki prihvatljiviji od sagorevanja uglja, nafte i gasa. Mnogi nau─Źnici smatraju da takav proces nema zna─Źajniji uticaj na ┼żivotnu sredinu. Me─Ĺutim, ─Źinjenica je da je ─Źovek svojom aktivno┼í─çu ve─ç dodao zemlji ve─çu radioaktivnost nego ┼íto je ima sadr┼żaj njene atmosfere i hidrosfere. Ovaj zabrinjavaju─çi pokazatelj pred ─Źove─Źanstvom postavlja dilemu, da li imamo pravo da Planetu pretvorimo u deponiju radioaktivnog otpada i preopteretimo je radijacijom koja bi mogla dodatno da ugrozi ili destrui┼íe budu─çe generacije? O─Źigledno kada je u pitanju nuklearna energetska strategija ne sme biti prepu┼ítena samo stru─Źnjacima, a jo┼í manje politi─Źarima. Neophodan je krajnje ozbiljan pristup, adekvatno informisanje i odgovoran demokratski odnos prema sada┼ínjoj i budu─çim generacijama, radi njihovog zdravog ┼żivota i opstanka na ÔÇ×pozajmljenoj planetiÔÇŁ. Srbija nema nuklearnih elektrana. Me─Ĺutim, zemlje u njenom susedstvu (Hrvatska, Ma─Ĺarska, Rumunija, Bugarska) imaju nuklearke. Stoga oprez, jer radijacija ne poznaje granice.

Literatura

  1. Energy Survey: The Economist op. cit. pp.18
  2. V. Paterson: Nuklearna mo─ç, Rad, Beograd, 1987., str.7
  3. I.G. Dragani─ç, Z.D. Dragani─ç, ┼Ż.P.Adolf: Radijacija i radioaktivnost na Zemlji i u Vasioni, De─Źje novine, Gornji Milanovac, 1991., str. 42
  4. Health Implications of Nuclear Power Productions, Copenhagen, WHO, Regional Publications Europen, series NO3: 1978 o tome šire u: grupa autora, Nauka o odbrani, TMF, Beograd, 1993.
  5. Sources Effects and Riscs of ionizing Radiation, Report of the General Assembly with annex, UN New York,1988.
  6. J.R. Trabalka, I.D. Eyman, S.I. Auerbach Analysis of the 1957-1958, Soviet Nuclear Accident, ÔÇ×ScienceÔÇŁ July 1980., Vol 209