Smart gradnja: Integracija pametnih tehnologija

Savremeni čovek 21. veka je navikao da mu je sve nadohvat ruke i da su mu sve informacije dostupne putem samo jednog klika na svom pametnom uređaju. Tehnologija je umnogome doprinela kvalitetu života čoveka kao i njegovom komforu. Stoga smo svedoci njenog ubrzanog razvoja koji se širi na sve sfere života. Smart gradnja, predstavlja spoj arhitekture, građevinarstva i informacionih tehnologija.

Drugim rečima, cilj takozvane smart gradnje je da podigne komfor čoveka u prostoru i olakša mu svakodnevno funkcionisanje. Osim toga, implementacijom novih tehnologija objekti postaju funkcionalniji, a takođe dobijaju i određenu estetsku kategoriju. Važno je pomenuti i to da smart gradnja nije samo primena novih tehnologija, već proces koji obuhvata promenu razmišljanja nastanka građevinskog objekta, njegovog funkcionisanja kao i njegove komunikacije sa okruženjem.

Tehnološka osnova savremene izgradnje

Dakle smart gradnja počinje od samog razvoja ideje projekta. Drugim rečima, neophodno je od samog početka pametno planirati. Tu nastupaju, na prvom mestu, digitalne tehnologije koje olakšavaju izradu projektnog plana, poput BIM sistema koji omogućavaju konstantno praćenje performansi objekta i njegovo prilagođavanje sa okruženjem. Na ovaj način zgrade postaju svojevrsni sistemi koji reaguju, analiziraju i optimizuju sopstveni rad.

Konferencija ArchyEnergy 2025

Smart home sistemi već duži vremenski period su zastupljeni u svetu, a postala je sve veća implementacija i kod nas. Stoga je edukacija o istim neophodna, kako bi ljudi bili što svesniji benefita koje im ovi sistemi donose. Ovde nije samo reč o unapređenju i olakšanju svakodnevnog funkcionisanja, već i o uštedama koje ostvaruje njihova implementacija.

Upravo zbog toga je ovo postala tema o kojoj se sve više govori na stručnim konferencijama i okupljanjima. Pa tako je i III panel na stručnoj konferenciji i sajmu ArchyEnergy 2025 poneo naziv: „Smart gradnja: Integracija pametnih tehnologija i održivih materijala“.

Panel je bio pod pokroviteljstvom kompanije ABB Srbija, te se prisutnima na samom početku obratio Dejan Dešić, rukovodilac segmenta infrastrukture, zgradarstva i transporta.

Dešić je napravio kratak osvrt na sve delatnosti ABB kompanije kroz istoriju i njen značaj u razvoju smart home sistema. Njegova kompanija je vodeća na našem tržištu za pametne kuće, te je njegov govor bio odlična uvertira za panel diskusiju.

Moderator panela bila je Jelena Mitov, M.Arch, osnivač i suvlasnik biroa Modelart arhitekti.

Učesnici na panelu još su bili i Milka Gnjato, M.Arch, Partner, COO, Zabriskie d.o.o., Laura Carettoni, specijalista za ekološku održivost, Mapei SpA (Italija), Ratka Antonijević, projekt menadžer, Baumit d.o.o. i Predrag Janković, brend menadžer, Zorka Keramika d.o.o.

Raznovrsnost panelista doprinela je da se temi integracije pametnih tehnologija i održivih materijala koje transformišu savremeno građevinarstvo pristupi iz različitih uglova. Drugim rečima, panelisti su imali priliku da podele svoja iskustva u implementaciji inovacija, kao i da prodiskutuju o izazovima i prilikama na tržištu, te da pruže uvide u buduće trendove koji će oblikovati industriju pametne gradnje.

Tokom razgovora je naglašeno da pametna gradnja ne počinje instalacijom pametnih uređaja u završnoj fazi projekta, već u samom konceptualnom i projektantskom pristupu. A neka od pitanja su bila na koji način integracija pametnih tehnologija, poput IoT sistema i automatizacije utiču na energetsku efikasnost i održivost modernih zgrada, kao i koje su glavne prepreke i mogućnosti u primeni održivih građevinskih materijala u kontekstu savremenog građevinarstva.

Dejan Dešić je naveo da među mnogima vlada zabluda o tome šta su pametni sistemi, te tom prilikom istakao da se pod njima ne podrazumevaju sistemi koje palimo i gasimo putem daljinskih upravljača već su to oni sistemi koji razmišljaju i reaguju umesto nas. „Naš sistem zaista jeste pametan. Može da razmišlja umesto vas, odnosno vi mu zadajete parametre u kojima on mora da prati stanje vašeg objekta i da reaguje na određeni način zavisno od spoljašnjih faktora“, rekao je.

Milka Gnjato se na koncept smart gradnje osvrnula iz ugla arhitekte i tom prilikom istakla: „Pametna gradnja kod mene je krenula od urbanizma a onda materijala, recikliranih, ekoloških materijala… Onda je pametna gradnja – pametno projektovanje i na kraju su to pametni sistemi koje ugrađujemo.“

Laura Carettoni ukazala je na značaj kontinuiranog investiranja u istraživanja i edukaciju, te predstavila novi projekat kompanije Mapei – ZERO LINE. Proizvodi iz ove linije značajno doprinose uštedi i energetskoj efikasnosti objekta.

Dok je Ratka Antonijević predstavila projekat koji kompanija Baumit koristi kao izvor tačno proverenih informacija godinama unazad, a reč je o VIVA istraživačkom parku. Naime, reč je kućama koje su izgrađene od različitih materijala i sistema gradnje, te se na osnovu različitih instrumenata u njima rade istraživanja i mere parametri, reakcije materijala na različite uslove.

Na ovaj način, kompanija može svojim klijentima da predstavi vlastita istraživanja i preporuči najbolje materijale za njihov objekat.

O važnosti pravilno odabranih materijala je govorio i Predrag Janković, koji je istakao da je uz prave materijale energetska efikasnost objekta zagarantovana, te da pametna gradnja podrazumeva pažljiv odabir svih komponenti u objektu.

A kako je izgledao treći panel na stručnoj konferenciji možete pogledati putem našeg YouTube kanala.

Integracija tehnologije u praksu

Ono što se sve češće potvrđuje kroz praktične primere jeste da pametna gradnja nije rezervisana isključivo za futurističke projekte već postaje realnost savremene arhitekture i građevinarstva. Uvođenjem naprednih sistema automatizacije i senzora, zgrade dobijaju mogućnost da aktivno učestvuju u sopstvenom upravljanju i smanjenju potrošnje energije.

Korišćenje održivih materijala dodatno osnažuje ovu sinergiju tehnologije i ekologije, jer omogućava smanjenje emisije ugljen-dioksida tokom čitavog životnog ciklusa objekta.

Integracija ovih principa u rane faze projektovanja omogućava izgradnju pametnih sistema koji nisu dodatak, već integralni deo objekta.

Smart gradnja: Budući pravci razvoja

Diskusije sa pomenutog panela ukazale su i na izazove koji prate implementaciju smart gradnje, poput neusklađene regulative, visokih troškova uvođenja tehnologija, ali i otpora promenama u tradicionalnim inženjerskim praksama. Ipak, sve više primera iz prakse i rastući broj aktera iz različitih sektora koji prepoznaju potencijal digitalne i održive transformacije govore u prilog tome da smart gradnja nije prolazan trend, već neophodan pravac razvoja.

U tom smislu, pametna gradnja danas se pozicionira kao ključni element budućnosti građevinske industrije, usmerene ka održivim, digitalno povezanima i korisnički prilagođenim rešenjima. Ulaganje u znanje, tehnologiju i interdisciplinarnu saradnju pokazuje se kao put ka ostvarenju tog cilja.