Connect with us

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Gde Srbi najviše grade, problemi domaćih privrednika, upozorenje APR-a

Objavljeno

:

Oprema koja štiti glavu je najvažnija oprema koju radnik može nositi

Srbi grade po svetu

Opšte je poznato da Srbi odlaze u Zapadnu Evropu kako bi svoj rad barem trostruko više naplatili nego u svojoj zemlji. Naime, građevinari iz Srbije prošle godine su u inostranstvu izveli radove vredne 17,5 milijardi dinara, od čega je 8,6 milijardi izvedenih radova na zgradama, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kada bismo klasifikovali prema državama, najveća građevinska aktivnost zabeležena je, sasvim očekivano, u Nemačkoj, tačnije 18,5 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim sledi Ruskoj Federacija 16,6, Crna Gora sa 13,9 i Peru sa 10,7 odsto.

Materijal i oprema iz Srbije ugrađivani su pretežno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok je najveći broj od prosečnih 1.726 srpskih građevinara u inostranstvu radio u Nemačkoj, Crnoj Gori, Ruskoj Federaciji i Bosni i Hercegovini. Tokom prošle godine u inostranstvu su ugovoreni radovi u ukupnoj vrednosti od 23,9 milijardi dinara i to najviše u Crnoj Gori, a slede Ruska Federacija, Nemačka, Uganda i Bugarska.

Građevinska komora traži da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne domaćim firmama

Borba sa strancima za izgradnju infrastrukture jedan je od problema na koji nailaze domaći privrednici, sada već dugi niz godina. U skladu sa tim potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić rekao je da stranim kompanijama ne treba političkim dogovorima i bez tendera poveravati izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji i dodao da će to potpuno uništiti domaću građevinsku operativu, kao i da domaće građevinske firme traže da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne njima i da se obezbede uslovi tendera da na njima mogu da konkurišu.

Rodić je povodom polemike u javnosti oko izgradnje Moravskog koridora od Pojata do Preljine, dužine 110 kilometara, koji bi trebalo da radi američka firma Behtel, podsetio da je ta praksa dovođenja stranih firmi uvedena 2000. godine.

Na pitanje postavljeno ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović zašto se to radi bez tendera ona je dala odgovor da Srbija ima strateške ugovore sa više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva. Rodić je rekao da se, čak i kada se raspišu tenderi za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata, traže uslovi koje domaće firme ne mogu da ispune, a odnose se na milionske prihode. On je dodao da „stranci neće da zabodu lopatu, a da na realnu cenu ne zaračunaju još 25% do 30%“.- Te firme, kao glavni izvođači radova, tako čuvaju licencu, a za radove angažuju naše firme i radnike plaćaju 2,5 EUR, a strance 24 EUR do 28 EUR – rekao je Rodić. Ono što je još primetno, prema Rodićevim rečima, je to da strane firme angažuju i domaće institute kao projektante, ali da nadzor poveravaju strancima. Domaće firme kao podizvođači ne mogu, kako je naveo, da dobiju licencu za glavne izvođače i tako obezbede uslov za rad u inostranstvu.

radnici na gradilištu

Foto: www.pixabay.com/Michael Gaida

Upozorenje Agencije za privredne registre

Agencija za privredne registre upozorila je građane i privredne subjekte da koverte sa uplatnicom za „upis promene u PrivredniRegistar.rs“ ne potiču od ove Agencije, već da je u pitanju komercijalna ponuda koja nema nikakve veze sa ovim državnim organom, niti sa Registrom privrednih subjekata koji se vodi u Agenciji, u skladu sa zakonom.

Kako se navodi u obaveštenju pomenute agencije, APR-u se obratio veliki broj građana koji su primili koverte sa uplatnicama na kojima su štampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i više hiljada dinara, čija je svrha „upis promena u Privredni registar“, uz koje su priloženi opšti uslovi na osnovu kojih se može uvideti da je reč o informativnoj ili reklamnoj usluzi, odnosno upisu u svojevrsni imenik koji ima komercijalnu prirodu.

Određeni broj privrednih subjekata obavestio je Agenciju da su im navedenu uslugu telefonom ponudila lica koja su se predstavila kao zaposleni u Agenciji. Agencija je u svom saopštenju navela da telefonskim putem ne nudi usluge, već sa korisnicima komunicira isključivo na osnovu registracionih prijava koje primi na način propisan zakonom.

S obzirom da je reč o vrsti obmanjivanja javnosti koje može dovesti do nastanka brojnih štetnih posledica, Agencija za privredne registre će o navedenoj pojavi obavestiti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Advertisement

Građevina

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Raste cena kvadrata, ko kupuje stanove…hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Objavljeno

:

Od

Vlada Srbije ima novca da podrži masovnu stanogradnju i da bude njen garant

U sedmici koja je sada već na izmaku, čini se, da se najviše pričalo o stanovanju, odnosno kupovini stanova. Kraj godine kojem smo sve bliži, nameće sumiranje rezultata i preseke stanja na tržištu nekretnina. Po Svemu sudeći,  u Srbiji se kupuju stanovi i to po višim cenama nego što su bile ranije. Ono što je još primetno je i porast broja turista, pa je potreba za hotelima sve veća i veća.

Kvadrat i dalje ima tendencija rasta

Poslednji izveštaji kažu da cene stanova u Srbiji i dalje rastu, a najskuplji kvadrat u Beogradu (i celoj Srbiji) u prvoj polovini 2019. godine koštao je 7.918 evra. Kada bismo posmatrali celu Srbiju, istraživanja pokazuju da su cene poslednjih meseci nastavile da skaču, u proseku za oko 10 odsto, i to najviše novogradnje koja je i dalje traženija od starijih stanova.

„Rast cena je oko 10 odsto veći u odnosu na prošlu godinu, ali bez obzira na to, tražnja je veća od ponude. Na to je uticala “nova kategorija” kupaca, mladi ljudi sa natprosečnim zaradama, koji za kratko vreme mogu da obezbede sredstva za kupovinu nekretnine ili za učešće, i koji su uglavnom zaposleni u IT sektoru. Pored toga, na tražnju su uticali i povoljniji uslovi u bankarskom sektoru, koji se pre svega ogledaju u sniženim kamatnim stopama, olakšanim procedurama i uslovima odobravanja stambenih kredita“, komentariše stanje na tržištu nekretnina u Srbiji Miloš Mitić, menadžer u City Expert servisu za promet nekretnina. On u razgovoru za „Blic Biznis“ potvrđuje da su se ove godine, za razliku od prethodne, bolje prodavali novi nego stari stanovi.

Kupovina novih nekretnina

Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra

Najskuplji stan prodat za nepunih milion evra

Nove vlasnike za prvih šest meseci ove godine dobilo je oko 47.000 nekretnina, dok je najskuplji stan prodat je u Beogradu za 973.888 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Ukupna vrednost nekretnina prometovanih kupoprodajnim ugovorima koje je obradio RGZ u prvoj polovini ove godine veća je za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.600 evra za stan u beogradskoj Ulici kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 kvadrata u blizini opštine Novi Beograd. Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.000 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu. Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m2 na centralnoj beogradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Hotel Hilton

Hotel Hilton otvoren 1. marta

Naši hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, HORES, postalo je član Evropskog udruženja hotela, restorana i kafića HOTREC na 79. Generalnoj skupštini u Dubrovniku.

Kao 44. nacionalni član tog evropskog udruženja, HORES će ubuduće predstavljati interese hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije među evropskim hotelima, restoranima i kafićima, saopšteno je ove sedmice iz tog nacionalnog udruženja. Kako su istakli predstavnici HORES, ovaj jedinstveni forum će srpskoj hotelsko-ugostiteljskoj industriji pružiti velike mogućnosti da se razvija, kao i da bude primećena.

„Radujemo se razmeni iskustva u ugostiteljstvu i hotelijerstvu sa članovima HOTREC širom Evrope, kao i doprinosu koji ćemo pružiti u izgradnji snažnog hotelsko-ugostiteljskog sektora na području Evrope“, rekli su predstavnici HORES. „Ovo članstvo će omogućiti srpskoj privredi prenošenje novih znanja i iskustava, novih poslovnih modela i praćenje trendova razvijene evropske prakse u hotelijerstvu i ugostiteljstvu uopšte“, navela je ona.

Srbija je, prema podacima Svetske turističke organizacije, u prethodnoj godini imala rast turističkog prometa oko sedam odsto, a 2018. godina je bila rekordna za srpski turizam, sa oko 3,5 miliona dolazaka i 9,4 miliona noćenja, što je rast u visini od 11 procenata. U poslednjih pet godina u Srbiji je otvoreno 137 hotela, odnosno dva hotela u proseku mesečno, navodi se u saopštenju.

Nastavi sa čitanjem

Novosti

Kompanija ACO Srbija i Crna Gora danas pokreće ACO Akademiju i otvara nov izložbeni prostor

Objavljeno

:

Od

Aco otvara akademiju

Posle 16 godina poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori, kao i mnogobrojnih uspešnih projekata, kompanija ACO Srbija i Crna Gora svečano danas otvara svoj novi izložbeni prostor čime se označava i početak rada ACO Akademije.

ACO Akademija, će pružiti partnerima i saradnicima kompanije ACO, kao i projektantima, arhitektama i izvođačima, priliku da se direktno upoznaju sa karakteristikama proizvoda, kao i njihovim prednostima.

Obzirom na veliki uticaj koji savremena umetnost ima na filozofiju i rad kompanije ACO, Izložbeni prostor je uređen tako da prikazuje vezu između industrijskih motiva i umetnosti.

www.aco.rs

ACO 
građevinski elementi d.o.o.

III Industrijska zona bb, 22314 Krnješevci, Stara Pazova
T. +381 22 811 580
F. +381 22 811 590
E-mail: aco@aco.rs
Web: www.aco.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno