Connect with us
Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Gde Srbi najviše grade, problemi domaćih privrednika, upozorenje APR-a

Srbi grade po svetu

Op┼íte je poznato da Srbi odlaze u Zapadnu Evropu kako bi svoj rad barem trostruko vi┼íe naplatili nego u svojoj zemlji. Naime, gra─Ĺevinari iz Srbije pro┼íle godine su u inostranstvu izveli radove vredne 17,5 milijardi dinara, od ─Źega je 8,6 milijardi izvedenih radova na zgradama, objavio je Republi─Źki zavod za statistiku.

Kada bismo klasifikovali prema dr┼żavama, najve─ça gra─Ĺevinska aktivnost zabele┼żena je, sasvim o─Źekivano, u Nema─Źkoj, ta─Źnije 18,5 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim sledi Ruskoj Federacija 16,6, Crna Gora sa 13,9 i Peru sa 10,7 odsto.

Materijal i oprema iz Srbije ugra─Ĺivani su prete┼żno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok je najve─çi broj od prose─Źnih 1.726 srpskih gra─Ĺevinara u inostranstvu radio u Nema─Źkoj, Crnoj Gori, Ruskoj Federaciji i Bosni i Hercegovini. Tokom pro┼íle godine u inostranstvu su ugovoreni radovi u ukupnoj vrednosti od 23,9 milijardi dinara i to najvi┼íe u Crnoj Gori, a slede Ruska Federacija, Nema─Źka, Uganda i Bugarska.

Gra─Ĺevinska komora tra┼żi da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne doma─çim firmama

Borba sa strancima za izgradnju infrastrukture jedan je od problema na koji nailaze doma─çi privrednici, sada ve─ç dugi niz godina. U skladu sa tim potpredsednik Gra─Ĺevinske komore Srbije Goran Rodi─ç rekao je da stranim kompanijama ne treba politi─Źkim dogovorima i bez tendera poveravati izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji i dodao da ─çe to potpuno uni┼ítiti doma─çu gra─Ĺevinsku operativu, kao i da doma─çe gra─Ĺevinske firme tra┼że da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne njima i da se obezbede uslovi tendera da na njima mogu da konkuri┼íu.

Rodi─ç je povodom polemike u javnosti oko izgradnje Moravskog koridora od Pojata do Preljine, du┼żine 110 kilometara, koji bi trebalo da radi ameri─Źka firma Behtel, podsetio da je ta praksa dovo─Ĺenja stranih firmi uvedena 2000. godine.

Na pitanje postavljeno ministarki gra─Ĺevinarstva, saobra─çaja i infrastrukture Zorani Mihajlovi─ç za┼íto se to radi bez tendera ona je dala odgovor da Srbija ima strate┼íke ugovore sa vi┼íe zemalja, na osnovu kojih je do sada izgra─Ĺeno mnogo pruga i puteva. Rodi─ç je rekao da se, ─Źak i kada se raspi┼íu tenderi za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata, tra┼że uslovi koje doma─çe firme ne mogu da ispune, a odnose se na milionske prihode. On je dodao da ÔÇ×stranci ne─çe da zabodu lopatu, a da na realnu cenu ne zara─Źunaju jo┼í 25% do 30%“.- Te firme, kao glavni izvo─Ĺa─Źi radova, tako ─Źuvaju licencu, a za radove anga┼żuju na┼íe firme i radnike pla─çaju 2,5 EUR, a strance 24 EUR do 28 EUR – rekao je Rodi─ç. Ono ┼íto je jo┼í primetno, prema Rodi─çevim re─Źima, je to da strane firme anga┼żuju i doma─çe institute kao projektante, ali da nadzor poveravaju strancima. Doma─çe firme kao podizvo─Ĺa─Źi ne mogu, kako je naveo, da dobiju licencu za glavne izvo─Ĺa─Źe i tako obezbede uslov za rad u inostranstvu.

radnici na gradilištu

Foto: www.pixabay.com/Michael Gaida

Upozorenje Agencije za privredne registre

Agencija za privredne registre upozorila je gra─Ĺane i privredne subjekte da koverte sa uplatnicom za „upis promene u PrivredniRegistar.rs“ ne poti─Źu od ove Agencije, ve─ç da je u pitanju komercijalna ponuda koja nema nikakve veze sa ovim dr┼żavnim organom, niti sa Registrom privrednih subjekata koji se vodi u Agenciji, u skladu sa zakonom.

Kako se navodi u obave┼ítenju pomenute agencije, APR-u se obratio veliki broj gra─Ĺana koji su primili koverte sa uplatnicama na kojima su ┼ítampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i vi┼íe hiljada dinara, ─Źija je svrha ÔÇ×upis promena u Privredni registarÔÇť, uz koje su prilo┼żeni op┼íti uslovi na osnovu kojih se mo┼że uvideti da je re─Ź o informativnoj ili reklamnoj usluzi, odnosno upisu u svojevrsni imenik koji ima komercijalnu prirodu.

Odre─Ĺeni broj privrednih subjekata obavestio je Agenciju da su im navedenu uslugu telefonom ponudila lica koja su se predstavila kao zaposleni u Agenciji. Agencija je u svom saop┼ítenju navela da telefonskim putem ne nudi usluge, ve─ç sa korisnicima komunicira isklju─Źivo na osnovu registracionih prijava koje primi na na─Źin propisan zakonom.

S obzirom da je re─Ź o vrsti obmanjivanja javnosti koje mo┼że dovesti do nastanka brojnih ┼ítetnih posledica, Agencija za privredne registre ─çe o navedenoj pojavi obavestiti Ministarstvo unutra┼ínjih poslova.