Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Gde Srbi najviše grade, problemi domaćih privrednika, upozorenje APR-a

Objavljeno

3 sedmice ranije

jun 28, 2019

mirjana

Oprema koja štiti glavu je najvažnija oprema koju radnik može nositi

Srbi grade po svetu

Opšte je poznato da Srbi odlaze u Zapadnu Evropu kako bi svoj rad barem trostruko više naplatili nego u svojoj zemlji. Naime, građevinari iz Srbije prošle godine su u inostranstvu izveli radove vredne 17,5 milijardi dinara, od čega je 8,6 milijardi izvedenih radova na zgradama, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kada bismo klasifikovali prema državama, najveća građevinska aktivnost zabeležena je, sasvim očekivano, u Nemačkoj, tačnije 18,5 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim sledi Ruskoj Federacija 16,6, Crna Gora sa 13,9 i Peru sa 10,7 odsto.

Materijal i oprema iz Srbije ugrađivani su pretežno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok je najveći broj od prosečnih 1.726 srpskih građevinara u inostranstvu radio u Nemačkoj, Crnoj Gori, Ruskoj Federaciji i Bosni i Hercegovini. Tokom prošle godine u inostranstvu su ugovoreni radovi u ukupnoj vrednosti od 23,9 milijardi dinara i to najviše u Crnoj Gori, a slede Ruska Federacija, Nemačka, Uganda i Bugarska.

Građevinska komora traži da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne domaćim firmama

Borba sa strancima za izgradnju infrastrukture jedan je od problema na koji nailaze domaći privrednici, sada već dugi niz godina. U skladu sa tim potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić rekao je da stranim kompanijama ne treba političkim dogovorima i bez tendera poveravati izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji i dodao da će to potpuno uništiti domaću građevinsku operativu, kao i da domaće građevinske firme traže da 50% radova na izgradnji infrastrukture pripadne njima i da se obezbede uslovi tendera da na njima mogu da konkurišu.

Rodić je povodom polemike u javnosti oko izgradnje Moravskog koridora od Pojata do Preljine, dužine 110 kilometara, koji bi trebalo da radi američka firma Behtel, podsetio da je ta praksa dovođenja stranih firmi uvedena 2000. godine.

Na pitanje postavljeno ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović zašto se to radi bez tendera ona je dala odgovor da Srbija ima strateške ugovore sa više zemalja, na osnovu kojih je do sada izgrađeno mnogo pruga i puteva. Rodić je rekao da se, čak i kada se raspišu tenderi za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata, traže uslovi koje domaće firme ne mogu da ispune, a odnose se na milionske prihode. On je dodao da „stranci neće da zabodu lopatu, a da na realnu cenu ne zaračunaju još 25% do 30%“.- Te firme, kao glavni izvođači radova, tako čuvaju licencu, a za radove angažuju naše firme i radnike plaćaju 2,5 EUR, a strance 24 EUR do 28 EUR – rekao je Rodić. Ono što je još primetno, prema Rodićevim rečima, je to da strane firme angažuju i domaće institute kao projektante, ali da nadzor poveravaju strancima. Domaće firme kao podizvođači ne mogu, kako je naveo, da dobiju licencu za glavne izvođače i tako obezbede uslov za rad u inostranstvu.

Foto: www.pixabay.com/Michael Gaida

Upozorenje Agencije za privredne registre

Agencija za privredne registre upozorila je građane i privredne subjekte da koverte sa uplatnicom za „upis promene u PrivredniRegistar.rs“ ne potiču od ove Agencije, već da je u pitanju komercijalna ponuda koja nema nikakve veze sa ovim državnim organom, niti sa Registrom privrednih subjekata koji se vodi u Agenciji, u skladu sa zakonom.

Kako se navodi u obaveštenju pomenute agencije, APR-u se obratio veliki broj građana koji su primili koverte sa uplatnicama na kojima su štampani iznosi od 2.000, 3.000, 6.000 i više hiljada dinara, čija je svrha „upis promena u Privredni registar“, uz koje su priloženi opšti uslovi na osnovu kojih se može uvideti da je reč o informativnoj ili reklamnoj usluzi, odnosno upisu u svojevrsni imenik koji ima komercijalnu prirodu.

Određeni broj privrednih subjekata obavestio je Agenciju da su im navedenu uslugu telefonom ponudila lica koja su se predstavila kao zaposleni u Agenciji. Agencija je u svom saopštenju navela da telefonskim putem ne nudi usluge, već sa korisnicima komunicira isključivo na osnovu registracionih prijava koje primi na način propisan zakonom.

S obzirom da je reč o vrsti obmanjivanja javnosti koje može dovesti do nastanka brojnih štetnih posledica, Agencija za privredne registre će o navedenoj pojavi obavestiti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Povezan sadržaj

Up Next

Savremeni i izuzetno energetski efikasni aluminijumski prozori – Tehnomarket LINEAL

Don't Miss

ACO Self – pouzdani sistemi za odvodnjavanje vaše kuće dvorišta i bašte

mirjana

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Klinički centar Vojvodine, Nova koncertna dvorana u Nišu, Koridor 10 u brojkama

Objavljeno

2 dana ranije

jul 19, 2019

mirjana

Neko je jednom rekao da je grad živ sve dok u njemu niču novi objekti. Po ovome kod nas nema bojazni, građevinska sezona u punom jeku, mnogo je započetih projekata, ali i nekih koji se nadovezuju na te započete i koji će omogućiti lakši protok ljudi i dobara na našim putevima. U ovom izdanju građevionskog nedeljnika dotaći ćemo se samo nekih od njih.

Koridor 10 u brojkama

Sigurna sam da ste i vi već mnogo puta pomislili kako je Koridor 10 tema o kojoj se konstantno priča i u čiju se izgradnju uložilo mnogo. I ljudi i sredstava. I definitivno ste u pravu. A evo kako izgleda rezime u brojkama u vezi sa ovim projektom.

Dakle, istočni krak Koridora 10 koji bi u toku jeseni trebalo u potpunosti da bude otvoren za saobraćaj, nije izgrađen ni iznad ni ispod proseka već od Proseka, mesta kod Niša, pa sve do granice sa Bugarskom. Ni cena radova nije prosečna već ukupna i iznosi skoro pola milijarde evra. Takođe, ni ostale brojke u vezi sa izgradnjom ovog autoputa nisu male: oko milion tona asfalta uz maksimalnih 1.000 radnika i 500 jedinica mehanizacije.

Trenutno se privodi kraju izgradnja deonice Bancarevo-Crvena Reka kako bi najesen ovaj autoput bio otvoren za saobraćaj u punoj dužini od 86,9 kilometara. Tako će Srbija uskoro, kako prenosi list Blic, nakon južnog kraka Koridora 10 ka Makedoniji konačno u potpunosti imati na raspolaganju i istočni krak do Bugarske. Inače, saobraćaj se već odvija na 64,7 kilometara istočnog kraka, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović istakla je da se radovi privode kraju.

Radovi su još uvek u toku, a trenutno se izvode na deonici Bancarevo-Crvena Reka. „Na gradilištu se nalazi oko 240 mašina, dva asfaltna postrojenja i nekoliko gradilišnih laboratorija, kao i oko 330 inženjera i radnika. Na celom Istočnom kraku Koridora 10 trenutno dnevno angažovanje je oko 500 radnika uključujući rukovaoce mehanizacijom – objasnili su u ovom preduzeću za Blic.

Trenutno na gradilištu

500 radnika uključujući i rukovaoce mehanizacijom
240 mašina
2 asfaltna postrojenja

Istočni krak Koridora 10 kroz brojke

485 miliona evra ukupna vrednost radova
86,9 km ukupna dužina
64,7 km autoputa trenutno je u saobraćaju
87 mostova
5 tunela
5 saobraćajnih petlji
1 milion tona asfalta
1.000 radnika maksimalno na gradilištu
500 jedinica mehanizacije maksimalno na gradilištu

Celokupni Istočni krak Koridora 10 ima 87 mostova, pet tunela i pet saobraćajnih petlji.

Izgled nove koncertne dvorane u Nišu

U Nišu se gradi moderna koncertna dvorana

I u Nišu, kao jednom od 5 najvećih gradova u Srbiji se definitivno gradi. Pobedničko idejno arhitektonsko rešenje za izgradnju nove koncertne dvorane u Nišu izradili su Aleksandar Slaviković i Dejan Miletić iz Beograda. Koncertna dvorana trebalo bi da bude izgrađena na Bulevaru Nemanjića, u širem centru Niša dijagonalno od gradskog Doma zdravlja i neposredno uz tržni centar Delta u izgradnji. Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da se trenutno radi na dobijanju građevinske dozvole i ekproprijaciji zemljišta. „Dvorana bi bila sva u staklu, jer bi to bio dominantan materijal, a posetioci bi imali pogled iz dvorane na sve delove grada“ rekao je gradonačelnik Grada Niša za portal ekapija i najavio javnu nabavku za izgradnju za 2020. godinu.

Da je ovaj projekat urađen po modernim zahtevima za igradnju govori i podatak da su u ovom prejektu predviđeni trajni, ekološki prihvatljivi materijali, energetski efikasni, koje je moguće jednostavno održavati tokom čitavog životnog ciklusa.

Novi izgled kliničkog centra vojvodina/ Foto: Pokrajinska Vlada

Novo ruho kompleksa Kliničkog centra Vojvodine

Lamele B i C Kliničkog centra Vojvodine, koje predstavljaju postojeći kosturi u okviru nedovršenog kompleksa najvećeg zdravstvenog centra u Vojvodini, dobile su „zeleno svetlo“ za početak izgradnje, potvrđeno je za 021 u Evropskoj investicionoj banci. Kako prenosi ovaj medij tenderska dokumentacija je ispravna pa bi ovih dana trebalo bi da bude raspisana javna nabavka za odabir izvođača radova na izgradnji blokova B i C.

– Po proceduri ove banke, tender traje 60 dana, sledeća je ekspertiza njihovih timova i očekuje se da će do kraja godine biti potpisan ugovor sa odabranim izvođačima radova. Nakog toga stupamo u građevinske radove, vredne 32,6 miliona evra. Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost 5+3, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom, tj. postojećim blokom A. Očekujemo 348 novih kreveta, 22 kreveta za hiruršku intenzivnu negu, 24 kreveta na poluintenzivnoj hirurškoj nezi i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice KCV – naveo je sekretar za zdravstvo Zoran Gojković na sednici koja je bila otvorena za medije.

Kako je ranije već najavljeno, u novim blokovima biće ukupno 16 novih operacionih sala, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, odeljenje za sterilizaciju, laboratorija i nuklearna medicina, a Gojković je naveo da će sve sobe biti urađene po evropskim standardima, što znači da će biti jednokrevetne i dvokrevetne, uređene i sa zasebnim toaletima. Blokovi će imati ukupno 10 liftova i četiri stepenišna jezgra.

Nastavi sa čitanjem

Novosti

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo – Tehnomarket LINEAL

Objavljeno

5 dana ranije

jul 16, 2019

andrea

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo W-THERM 104

Luksuzni sistemi u kombinaciji aluminijum-drvo W-ST 81, W-PLUS 89 i W-THERM 104

Idealna kombinacija postojanog i čvrstog aluminijuma i plemenitog drveta kao unutrašnje obloge napravljena je da bi pružila vrhunski prozor, koji na najbolji mogući način oplemenjuje svaki poslovni prostor i dom. Tri projektovana Lineal sistema dubine ugradnje od 81mm, 89mm i 104mm odgovaraju aktuelnim propisima o energetskoj efikasnosti u modernoj gradnji, ujedno se izdvajajući svojim unapređenim performansama, dizajnom i luksuznim materijalima.

Kao sistem sa najboljim karakteristikama izdvaja se Lineal W-TERM 104, koji poseduje svojstva naglašene izolacije sa mogućnošću postizanja U_w=0,87W/m²K (uz primenu troslojnog stakla U_g=0,6 W/m²K), a uz neverovatan odnos cene i kvaliteta, danas veoma bitan investitorima.

Tehnomarket serija LINEAL alu-drvo stolarija

Masivno i kvalitetno drvo svojom pojavom diskretno oplemenjuje enterijer

TOPLINA

Izuzetna toplotna izolacija je glavna odlika proizvoda iz ove grupe, sa vrednostima koje u potpunosti ispunjavaju kako aktuelne standarde, tako i zahteve savremenih korisnika. Aluminijum sa termo-prekidom čini jači, noseći deo konstrukcije elemenata, dok unutrašnja drvena obloga doprinosi toplini svojom bogatom prirodnom strukturom izolacionog materijala.

DRVENI MASIV

Masivno i kvalitetno drvo svojom pojavom diskretno oplemenjuje enterijer, čineći ga luksuznom i atraktivnim za svoje korisnike. Kao unutrašnja obloga, pojavljuje se u vidu dizajniranih drvenih lajsni na krilu, štoku i držaču za staklo u ukupnoj vidnoj visini rama od 106mm do 132mm, uz bogat izbor tipova drveta, kao i strukture i boje zaštitnog premaza.

TRAJNOST

Prozori ova tri Lineal sistema nude najviši nivo postojanosti kroz vreme. Aluminijum kao jak i stabilan materijal, otporan na vremenske uticaje, nosi čitavu konstrukciju gotovog elementa i nalazi se okrenut ka spolja. Drvena obloga, pričvršćena patent vezom koja omogućava nezavisan rad dva glavna gradivna materijala, nalazi se u enterijeru, potpuno zaštićena od atmosferskih uticaja, gde svojom lepotom i trajnošću maksimalno može da dođe do izražaja.

ESTETIKA

Drvo kao tradicionalan i prirodan materijal, oproban u vekovnoj primeni, nudi novu estetsku dimenziju prozorima. Nesumljivo doprinsi prijatnosti ambijenta uz neprevaziđen osećaj topline i komfora.Mogućnost izbora različitih tipova drveta, kao što su između ostalog hrast, orah, bukva i trešnja, raznovrsnih boja i struktura, čini gotove elemente lako uklopivim u različite tipove enterijera.