projekat: k2 – kovačević konstrukcije – Kako inverzija prostora stvara novo iskustvo stanovanja

Čardak je jedan od tih sve popularnijih i prestižnijih „Beverly Hill-ova“ na obroncima Fruške gore za porodično stanovanje. Sa dobrom konfiguracijom, osunčanošću padine, konekcijom sa gradom i nažalost potiskivanjem spoznaje za sve većom potrebom za obnovom infrastrukture usled novogradnje. To će se poslednje desiti.

Projektovanje na strmoj padini obrasloj u šikaru daje specifičan osećaj izazova, prilike, delom i nesigurnosti koja se uz pomoć geodetskih podloga, CAD crteža i 3D modela ublažava ali ne nestaje sve do samog završetka objekta.

Radi se o objedinjavanju osnova i vertikalne podele objekta iz koje proizilazi kvalitetno rešavanje komunikacija, platoa, vizura, osunčanosti i često u startu zanemarene konstrukcije.

Bazično smo rekli da postoji ulica na koju se priključuje i ideja o zaravnjenom dvorištu-platou-trgu na koji se stiže. Mislim da je iz koncepta i pogođene pozicije tog dvorišta proizašao najveći kvalitet ovog objekta. On se poput crva-parazita prislonio što manje primetno na tlo kako bi izvukao najbolje iz konfiguracije placa i okoline.

Topografija je uslovila i inverziju tradicionalnog vertikalnog rangiranja prostora u kući. Tavan je u prizemlju, deca su na 1. spratu, a dnevni boravak sa roditeljskim delom, dvorištem i bazenom je na 2. spratu.

Objekat ima zaseban spoljnji ulaz na svakom spratu te smo hteli i iz ovog razloga, a i zbog već pomenute inverzije podele prostora da jasno naglasimo glavni ulaz u kuću. Tako smo dobili retku priliku da napravimo lebdeći trem i momenat ulaza sa nesvakidašnjom vizurom.

Obično gost gleda u kuću kada joj prilazi, ovde se otvorila prilika za mali vizuelni spektakl ka brdu Popovica. To isto brdo preko puta je slika za ram i kadriranje ka ulici iz mirnijih roditeljskih i dečijih odaja sa terasama, gde pokušavamo da uvučemo korisnika u tu dragocenu sivu zonu spolja-iznutra. Isti princip je primenjen i na dnevni boravak sa pogledom ka gradu i ka šumi iznad dvorišta, što je bilo lako kada je vizura sa kote platoa i dnevnog boravka pogođena na pravi način.

Probali smo rešavanjem partera i naglašenom uličnom kapijom da uvedemo minimum reda i forme u okolinu i tako donekle urbanistički očistimo te vremenom nasumično naslagane slojeve u prostoru jednog poluplaniranog vikend naselja koje prelazi neplanirano u urbaniju zonu za porodično stanovanje.

Kuća je obložena najkonvencionalnijom demit fasadom sa detaljem vertikalnih brisoleja koji se provlače kroz ceo objekat, osim na dvorišnoj fasadi okrenutoj platou koja iz inverzije celog pristupa postaje najbitnija fasada platoa-trga na kojem se boravi i u koju se gleda i haptički se da osetiti. Zato je obložena travertin kamenom.

Dalje nismo prišli dizajnu unutrašnjih prostora. Iako smo imali odličnu saradnju sa investitorom ostaje žal sa naše strane što projektovani enterijer kao deo celine nije mogao da se sprovede u delo iz objektivnih razloga. Ako ništa uradili smo letnju kuhinju na platou kao omaž Niemeyerovoj Canoas kući.

Postoji momenat iznenađenja kada se posetilac konačno popne na vrh i ušeta na taj skriveni prostor platoa-trga.

“You need to achieve a balance between the things people recognize and surprises, and to provide a sucession of distinctive experiences which, in the way we perceive them, appear one after the other, and communicate a real excitement about life inside the building. The notions of approach, length, space and contrasting emotional experiences are fundamental in my eyes, and naturally make me think of music.” – Christian de Portzamparc dobitnik Pritzkerove nagrade 1994. godine.

• Projekat: Porodična kuća
• Autor projekta: Miloš Kovačević, k2-kovačević konstrukcije
• Autorski tim: Jovana Matović, d.i.a, Miloš Kovačević, d.i.g.
• Projektanti saradnici: Teodora Basta, d.i.a. (arhitektura), Sandra Ristić, d.i.g. (konstrukcija)
• Namena: Porodično stanovanje
• Lokacija: Čardak, Sremska Kamenica, Fruška gora
• Godina: 2024.
• Fotografija: Miloš Martinović