projekat: Centar za rani razvoj i inkluziju – Prostor kao odgovor na različitost

“Dete sa fizičkim i mentalnim smetnjama u razvoju, trebalo bi da uživa pun kvalitetan život, u uslovima koji obezbeđuje dostojanstvo, unapređuje samopouzdanje i olakšava njegovo aktivno učešće u zajednici”

Kontekst i ideja

Centar za rani razvoj dece (CRRD), smešten na Bežanijskoj kosi u Beogradu, predstavlja pionirski arhitektonski model u regionu koji pod jednim krovom integriše dijagnostiku, terapiju, edukaciju, asistivnu tehnologiju i naučno-istraživački rad. Namenjen je deci uzrasta od rođenja do sedme godine života, sa ciljem da im obezbedi ranu, celovitu i dostojanstvenu podršku u razvoju.

Konceptualno, CRRD je više od zdravstvene ustanove. To je prostorni odgovor na pitanje inkluzije, projektovan kao multifunkcionalni, interdisciplinarni sistem koji podstiče međusobnu interakciju različitih struka i korisnika. Utemeljen je na principima univerzalnog dizajna i pristupačnosti – ne kao obavezi, već kao arhitektonskom stavu.

Urbani gest i prostorna dramaturgija

Objekat se pažljivo pozicionira unutar postojeće urbane matrice, formirajući sopstveni mikroambijent. Uz pomoć zaštitnog zelenila, denivelacija i promena tekstura, gradi se tiha barijera prema buci i zagađenju saobraćaja, dok se istovremeno ostvaruje vizuelna i fizička veza sa okruženjem.

Ulazak u Centar je postupno iskustvo – korisnik se kreće kroz sekvencu prostora koji se smenjuju u ritmu svetla, materijala i denivelacije. Umesto monumentalnog ulaza, akcenat je na prijemčivosti i orijentaciji, posebno važnoj za decu i roditelje koji po prvi put stupaju u sistem podrške.

Unutrašnja organizacija i prostorna logika

Programski, objekat je organizovan kroz jasno definisane funkcionalne celine:

• Ulazna zona
• Dijagnostika
• Terapeutski blok
• Centar za asistivnu tehnologiju
• Edukativni prostori
• Naučno-istraživačka celina
• Administrativni deo
• Tehnički i pomoćni sadržaji
• Podzemna garaža
• Spoljni mini zoo-vrt i manjež za terapijsko jahanje

Prostori nisu izolovani – međusobno su vizuelno i funkcionalno povezani, stvarajući sistem koji prati tok korisnika i njihove potrebe. Denivelacije, unutrašnja dvorišta i vizuelne ose doprinose prostornoj dinamici i orijentaciji.

Arhitektonski izraz

Fasada je definisana u tonu smirenosti i bezvremenosti. Dominira ventilisana obloga od opeke pažljivo izabrane teksture, u nijansama koje se nadovezuju na lokalni kontekst, ali istovremeno grade identitet samog objekta. Krov je ravan, delimično prohodan i ozelenjen, što dodatno integriše objekat sa prirodnim ambijentom.

Unutrašnjost karakteriše topla paleta materijala i boja, birana sa pažnjom prema senzornoj obradi kod dece sa razvojnim smetnjama. Akcenat je na prirodnoj svetlosti, orijentaciji i psihološkom komforu. Arhitektonska atmosfera gradi prostor poverenja, u kojem deca i roditelji razvijaju osećaj pripadnosti i sigurnosti.

Akustika i održivost

Zvučna udobnost tretirana je kao primarna projektantska vrednost. Od samog početka procesa, akustika je integrisana kao deo dizajna, ne kao tehnički dodatak. Razumevanje govora, koncentracija i psihofizičko stanje dece usmerili su izbor materijala i instalacija u edukativnim i terapeutskim zonama.

CRRD je projektovan u skladu sa principima održive gradnje: energetska efikasnost, prirodno osvetljenje, mikroklimatska regulacija i racionalno korišćenje parcele deo su arhitektonskog odgovora, a ne zaseban dodatak.

Cilj projektovanja u skladu sa principima energetske efikasnosti je ušteda energije i obezbeđenje održivosti objekta prilikom izgradnje, upotrebe i održavanja a da se pritom ne narušava osećaj ugodnosti i komfora prilikom korišćenja.

Mere koje su primenjene u cilju smanjenja potrošnje energije, smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti odnose se na korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su:

• Solarna i geotermalna energija
• Sakupljanje i korišćenje kišnice za zalivanje zelenih površina
• Upotreba energetski efikasnije rasvete kao i ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije
• Kontrola ulaska sunčeve svetlosti i toplote u objekat integrisanim zastorima
• Korišćenjem pasivnog i prirodnog zasenčenja

Konceptualno, CRRD je više od zdravstvene ustanove. To je prostorni odgovor na pitanje inkluzije, projektovan kao multifunkcionalni, interdisciplinarni sistem koji podstiče međusobnu interakciju različitih struka i korisnika. Utemeljen je na principima univerzalnog dizajna i pristupačnosti – ne kao obavezi, već kao arhitektonskom stavu.

Urbani gest i prostorna dramaturgija

Objekat se pažljivo pozicionira unutar postojeće urbane matrice, formirajući sopstveni mikroambijent. Uz pomoć zaštitnog zelenila, denivelacija i promena tekstura, gradi se tiha barijera prema buci i zagađenju saobraćaja, dok se istovremeno ostvaruje vizuelna i fizička veza sa okruženjem.

Ulazak u Centar je postupno iskustvo – korisnik se kreće kroz sekvencu prostora koji se smenjuju u ritmu svetla, materijala i denivelacije. Umesto monumentalnog ulaza, akcenat je na prijemčivosti i orijentaciji, posebno važnoj za decu i roditelje koji po prvi put stupaju u sistem podrške.

Unutrašnja organizacija i prostorna logika

Programski, objekat je organizovan kroz jasno definisane funkcionalne celine:

• Ulazna zona
• Dijagnostika
• Terapeutski blok
• Centar za asistivnu tehnologiju
• Edukativni prostori
• Naučno-istraživačka celina
• Administrativni deo
• Tehnički i pomoćni sadržaji
• Podzemna garaža
• Spoljni mini zoo-vrt i manjež za terapijsko jahanje

Prostori nisu izolovani – međusobno su vizuelno i funkcionalno povezani, stvarajući sistem koji prati tok korisnika i njihove potrebe. Denivelacije, unutrašnja dvorišta i vizuelne ose doprinose prostornoj dinamici i orijentaciji.

Arhitektonski izraz

Fasada je definisana u tonu smirenosti i bezvremenosti. Dominira ventilisana obloga od opeke pažljivo izabrane teksture, u nijansama koje se nadovezuju na lokalni kontekst, ali istovremeno grade identitet samog objekta. Krov je ravan, delimično prohodan i ozelenjen, što dodatno integriše objekat sa prirodnim ambijentom.

Unutrašnjost karakteriše topla paleta materijala i boja, birana sa pažnjom prema senzornoj obradi kod dece sa razvojnim smetnjama. Akcenat je na prirodnoj svetlosti, orijentaciji i psihološkom komforu. Arhitektonska atmosfera gradi prostor poverenja, u kojem deca i roditelji razvijaju osećaj pripadnosti i sigurnosti.

Akustika i održivost

Zvučna udobnost tretirana je kao primarna projektantska vrednost. Od samog početka procesa, akustika je integrisana kao deo dizajna, ne kao tehnički dodatak. Razumevanje govora, koncentracija i psihofizičko stanje dece usmerili su izbor materijala i instalacija u edukativnim i terapeutskim zonama.

CRRD je projektovan u skladu sa principima održive gradnje: energetska efikasnost, prirodno osvetljenje, mikroklimatska regulacija i racionalno korišćenje parcele deo su arhitektonskog odgovora, a ne zaseban dodatak.

Mere koje su primenjene u cilju smanjenja potrošnje energije i gubitka energije, kao i povećanje energetske efikasnosti odnose se na korišćenje obnovljivih izvora energije – Solarne i geotermalne, sakupljanje kišnice i integrisanje u sistem irigacije, upotreba DALI rasvete – koja se prilagođava količini spoljne svetlosti, kontrola ulaska sunčeve svetlosti – za zagrevanje I hlađenje objekta, korišćenje pasivnog i prirodnog zasenčenja.

Centar za rani razvoj dece nije prostor koji treba impresionirati – već razumeti. Njegova arhitektura ne traži da bude prepoznata po formi, već po efektu koji ostavlja na svakodnevni život svojih korisnika. U tom smislu, CRRD ne govori o arhitekturi. On je arhitektura koja sluša.

Za nas autore i projektante, tema je još dodatno obojena emocijama, jer nas najmlađi korisnici neprestano podsećaju na snagu i radost života i na bezgraničnu i bezuslovnu ljubav…

Faktografija

• Naziv projekta: Centar za rani razvoj i inkluziju
• Autori projekta: Nebojša Jeremić d.i.a, Katarina Nešković d.i.a, Neda Banković d.i.a.
• Projektantski tim pored autora: Marijana Bajkić, Nikola Vukadinović, Rajko Milenković, Katarina Kovačević, Mina Jeremić.
• Autori projekat enterijera: Katarina Nešković, Una Tomić, Dunja Janković, Ema Vasilijević.
• Projektant detalja: Zoran Stanković
• Fotografija: D.A. Dizajnarhitektura d.o.o.