Connect with us
Energetska efikasnost

Pribli┼żavanje ─Źistoj energiji

Potreba za podelom u primeni energije javlja se onog trenutka kada se uo─Źila ─Źinjenica da potro┼ínja nekih vrsta energije prema┼íuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Rezerve obnovljivih izvora energije se procenjuju na mogu─çnost eksploatacije u periodu od nekoliko miliona godina. Dok rezerve neobnovljivih izvora energije se procenjuju na period eksploatacije na nekoliko desetina ili stotina godina, uprkos ─Źinjenici da je nastajanje trajalo daleko du┼że.

Podsetimo zato na osnovnu podelu oblika energije.

Tako u neobnovljive oblike energije spadaju fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas, uljni ┼íkriljci) i nuklearna goriva. Dok u obnovljive izvore ─Źiste energije spadaju vodne snage (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime i oseke), biomasa i biogas (uklju─Źuju drvo i otpatke), energija sun─Źevog zra─Źenja, energija vetra, unutra┼ínja toplota zemlje (geotermalna energije).

Kako je na─Źin eksploatacije i potro┼ínje energije dovela do energetske krize i klimatskih promena potreba za promenom energetske i klimatske politike na globalnom nivou je bila neminovna. Zbog toga je Evropski savet 2014. godine uspostavio dogovor o novom okviru klimatske i energetske politike do 2030. godine. Ovim dokumentom je Evropska unija definisala kratkoro─Źne, srednjoro─Źne i dugoro─Źne ciljeve u oblasti klimatske i energetske politike.

Me─Ĺutim, jo┼í tokom 2008-2009. godine, nakon svetske ekonomske krize, Evropa je uo─Źila da treba da se pozabavi odr┼żivim pristupom i 2010. godine definisala je strate┼íki okvir za period 2010-2020. godine pod nazivom „Evropa 2020. godine strategija za pametni, odr┼żivi i inkluzivni rast“.

Kako je 2013. godine strategija Evrope bila ve─ç u poodmakloj fazi implementacije, tako je Evropska komisija pozvala Srbiju u svom izve┼ítaju o napretku da se strate┼íki okrene ka dugoro─Źnoj politici u oblasti klime i energije.

Energija

Energija

Osnovni ciljevi staretegije Evrope 2020. godine su:

  1. Smanjenje emisije staklene ba┼íte od 20% u pore─Ĺenju sa baznom 1990. godine
  2. Pove─çanje u─Źe┼í─ça obnovljivih izvora energije u finalnoj potro┼ínji energije na 20% uz pove─çanje energetske efikasnosti za 20%

Strategija Evrope nije obavezuju─ça za dr┼żave koje nisu ─Źlanice, ali je putokaz za ubrzanje reformi. Srbija je svakako ─Źlan energetske zajednice i ima obavezu da do 2020. godine uzme u─Źe┼í─çe od 27% u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije i izvr┼íi uskla─Ĺivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti ┼żivotne sredine i energije.

Pomenuli smo ve─ç zna─Źaj dogovora o okviru klimatske i energetske politike do 2030. god. i va┼żno je da naglasimo da je strategije Evrope 2020. god. kratkoro─Źni cilj ovog dogovora.

Kako smo ve─ç u 2020. god. postavlja se pitanje da li su ciljevi 20-20-20 ispunjeni?

Rezultati su daleko od zadovoljavaju─çeg, trend obnovljivih izvora energije je jako strm za period 2016-2020. godine, a tr┼żi┼íte CO2 je poreme─çeno, dok velika o─Źekivanja od trgovine emisijama nisu ispunjena.

Zato Energetski savet donosi dugoro─Źnu viziju klime i energije do 2050. god. koja ima dva strate┼íka dokumenta:

  1. Energetska mapa puta 2050. godine
  2. Mapa puta za prelazak na konkretnu nisko-ugljeni─Źnu ekonomiju do 2050. godine

Ovi dokumenti sadr┼że ambiciozne povezane klimatske i energetske ciljeve. Obaveza je da se smanji efekat staklene ba┼íte za 80-95% u odnosu na baznu 1990. godine. Tako─Ĺe potrebno je da se u ovom periodu obezbedi energetska sigurnost i konkurentnost.

Zbog lo┼íih rezultata kratkoro─Źnog cilja (strategija Evrope 2020) Energetski parlament kritikovao je Evropsku komisiju kroz rezoluciju o okviru klimatske i energetske politike do 2030. god. zbog nedostatka abicioznosti, ukidanja nacionalnih ciljeva i obavezuju─çih zakonskih mehanizama koji bi osigurali izvesnije sprovo─Ĺenje. Parlament se zalagao za obavezuju─çi cilj na nivou EU u oblasti EE od 40% koje bi pratili pripadaju─çi nacionalni ciljevi. A naro─Źito je insistirao da obavezuju─çi nacionalni cilj o u─Źe┼í─çu OIE bude 30%.

Tako─Ĺe, ne bih zanemarila ni ─Źinjenicu da se Evropski i socijalni komitet, zalagao za nacionalne obavezuju─çe ciljeve u oblasti OIE kao i za definisanje sektorskih ciljeva u oblasti EE npr. gra─Ĺevinarstvo.

┼áta je va┼żno za Srbiju i kako da uhvati korak sa promenama?

  1. Potrebno je da u potpunosti ispuni cilj 20-20-20
  2. Potrebno je da ispuni obaveze iz ─Źlanstva u energetskoj zajednici (27% u─Źe┼í─ça OIE u finalnoj potro┼ínji energije do 2020.g) i obaveza uskla─Ĺivanja zakonodavstva sa EU u oblasti za┼ítite ┼żivotne sredine i energetske politike.
  3. Da donese energetski i klimatski nacionalni strate┼íki okvir koji je uskla─Ĺen sa EU okvirom za klimu i energiju.

Kada je statistika u pitanju Srbija je prema izve┼ítaju Eurostata (Evropski statisti─Źki sistem) dostigla udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije od 27%.

Retifikacijom Pariskog sporazuma 2017. Srbija se obavezala da će do 2030. smanjiti efekat staklene bašte za 9,8 procenata u odnosu na 1990.

I najva┼żnije, 30.01.2020. Srbija je usvojila nacionalni plan za smanjenje emisije NERP. Tome je prethodila odluka Vlade 30.01.2020. koja je usvojila tekst nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zaga─Ĺenih materija koje poti─Źu iz starih, velikih postrojenja za sagorevanje.

Primena nacionalnog plana za smanjenje emisija ima za cilj da se do 31.12.2027. godine smanji emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje i usaglasi sa grani─Źnim vrednostima emisija koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

Me─Ĺutim, ┼íta je su┼ítinski problem sa kojim se Srbija suo─Źava?

Srbija zbog svog nezavidnog polo┼żaja u smislu energetske bezbednosti i zbog pora┼żavaju─çeg stanja u pogledu ener- getskog siroma┼ítva mora da prona─Ĺe re┼íenje za ove probleme jer direktno uti─Źu na pobolj┼íanje prethodno navedenih parametara.

Šta je to energetsko siromaštvo i zašto Srbija treba ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem?

Energetsko siroma┼ítvo se naj─Źe┼í─çe procenjuje kroz udeo prihoda koji doma─çinstvo tro┼íi za energiju. Me─Ĺutim pojam, ima znatno ┼íire zna─Źenje. Energetsko siroma┼ítvo ograni─Źava ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak dru┼ítva, doprinosi uve─çanju socijalnih razlika i dru┼ítvenih nejednakosti, a siroma┼íne i nerazvijene gura u jo┼í ve─çe siroma┼ítvo i gubitni┼ítvo.

Energetsko siroma┼ítvo negativno uti─Źe na zdravlje gra─Ĺana, doprinosi zaga─Ĺenju i degradaciji ┼żivotne sredine, ugro┼żava imovinsku bezbednost, smanjuje dostupnost obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga i zadovoljavanja mnogih drugih pojedina─Źnih i op┼ítih potreba. (Izvor: Energetsko siroma┼ítvo i uslovi za njegovo smanjenje, autor: dr. Ksenija Petovar, sociolog)

Siroma┼ítvo je vi┼íedimenzionalan problem i prema definiciji iz Strategije za smanjenje siroma┼ítva republike Srbije predstavlja kompleksnu pojavu u kojoj gra─Ĺani nisu u stanju da zadovolje svoje osnovne ┼żivotne potrebe i osnovna ljudska prava na zaposlenje, odgovaraju─çe uslove stanovanja, dovoljnu dostupnost socijalne za┼ítite, pristup zdravstevenoj za┼ítiti, obrazovanju i komunalnim uslugama.

Jedan od pokazatelja energetskog siroma┼ítva je procenat direktno utro┼íenih sredstava za nabavku energije (procenat od prihoda po ─Źlanu doma─çinstva-grani─Źna vrednost 10%) ili subjektivni kriterijumi kao ┼íto je dostupnost toplote u ku─çi. Tako se vi┼íe od 85% najsiroma┼ínijih u Srbiji greje na ─Źvrsto gorivo. Doma─çinstva koja koriste ─Źvrsto gorivo tro┼íe do 350 kWh/m2 za grejanje prostora, a ne posti┼żu odgovaraju─çi nivo toplote. Vi┼íe od 59% doma─çinstava koristi ─Źvrsta goriva za grejanje. Preko 15% anketiranih doma─çinstava ne mo┼że da priu┼íti sebi dovoljno topao stan. (Izvor: GIZ)

Smanjenje energetskog siroma┼ítva, mogu─çe je posti─çi korak po korak, primenom ne tako skupih i nedostupnih sredstava. Pomenu─çemo samo zamenu neadekvatnih lokalnih lo┼żi┼íta koja proizvode visok stepen unutra┼ínje zaga─Ĺenosti prostora, koja su energetski neefikasna jer tro┼íe velike koli─Źine ogreva, a imaju niske temperaturne u─Źinke i proizvode lo┼íe posledice na stanje ┼żivotne sredine.

Potrebno je da dr┼żava i javni sektor obave┼ítavaju gra─Ĺane o dostupnim alternativnim izvorima energije, mogu─çnostima unapre─Ĺenja energetske efikasnosti svojih objekata, efikasnim na─Źinima ┼ítednje energije.

A posebno je va┼żno da gra─Ĺani budu informisani o zdravstveno ┼ítetnim posledicama upotrebe neadekvatnih lokalnih lo┼żi┼íta (sa sirovim drvetom i niskokvalitetnim ugljem) i proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

U drugoj polovini 2019. godine, Evropska komisija je procenila da nacrti integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) zemalja ─Źlanica trenutno ne predvi─Ĺaju dovoljne doprinose podsticanju ciljeva udela obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti do 2030. godine.

Zemlje ─Źlanice EU su trebale do kraja 2019. god. da finaliziraju svoje NEKP za period 2021-2030. god. u kojima je potrebno da defini┼íu jasan i predvidljiv okvir za poslovnu zajednicu i finansijski sektor kako bi podstakle neophodne privatne investicije.┬á

Tako je od 28 ─Źlanica EU, 11 dostiglo nacionalne ciljeve udela obnovljivih izvora energije za 2020. god. (Bugarska, ─îe┼íka, Danska, Estonija, Hrvatska, Italija, Litvanija, Ma─Ĺarska, Rumunija, Finska, ┼ávedska) govore nam podaci iz saop┼ítenja Eurostata.

U skladu sa ovim saop┼ítenjem Evropska komisija poziva Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju i Kipar da pru┼że adekvatan doprinos cilju udela obnovljivih izvora energije u potro┼ínji energije EU za 2030. god… Bugarska da podigne cilj na 27%, Rumunija na 34%, Slovenija na 37% i Kipar na 23%.

Atmosfera i ─Źist vazduh - Obnovljivi izvori energije

Atmosfera i ─Źist vazduh – Obnovljivi izvori energije

EU pozdravlja udeo OIE koji je postavila Hrvatska do 2030. godine, ali savetuje da to potkrepi detaljnim i merljivim politikama i merama, dok Gr─Źku savetuje da na pravovremen i isplativ na─Źin omogu─çi dostizanje nacionalnog cilja u udelu obnovljivih izvora energije od 31%.

Projekcije za razvoj OIE u Hrvatskoj do 2030. odnosno 2050. godine su ambiciozne i zahtevaju znatna ulaganja te ozbiljno planiranje i strategiju (povećanje udela OIE u ukupnoj potrošnji energije od 23,5% u 2016. do 32% u 2030. godine, te 56,3% u 2050. godini). Takve projekcije potkrepljene su velikim potencijalom koji Hrvatska ima za razvoj OIE, posebno energije iz sunca i vetra.

Me─Ĺutim, Hrvatska ima klju─Źan problem finansiranja podsticaja proizvodnje struje iz OIE, pre svega u odnosu na one povla┼í─çene proizvo─Ĺa─Źe koji su ve─ç stekli uslove za podsticaje, zbog ─Źega nove kvote ve─ç godinama nisu done┼íene. Sa ovim problemom suo─Źava se i Srbija koja tako─Ĺe ima popunjene kvote za povla┼í─çenje proizvo─Ĺa─Źa solarne energije.

Tako─Ĺe jo┼í jedna zemlja iz na┼íeg okru┼żenja (pored Hrvatske) ima ambiciozne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da Slovenija namerava da smanji upotrebu uglja za 30% do 2030. godine, a da je potpuno ukine najkasnije do 2050. god. Ovo su navodi iz nacrta nacionalnog energetskog i klimatskog plana NEKP koji defini┼íe energetsku politiku do 2030. godine.

Nacrtom se predla┼że postepeno smanjenje subvencija za fosilna goriva i na kraju njihovo postepeno ukidanje. Slovenija planira da na─Ĺe na─Źin da promovi┼íe upotrebu OIE u za┼íti─çenim podru─Źjima i pove─ça ulaganje u istra┼żivanje i razvoj.

Predvi─Ĺa se tako─Ĺe, da ─çe oba tr┼żi┼íta (Hrvatska i Slovenija) duplirati udeo struje dobijene iz solarnih elektrana i vetroparkova u slede─çih deset godina, odnosno da ─çe te vrste obnovljivih izvora energije ─Źiniti 4% proizvodnje u Sloveniji i 15% u Hrvatskoj. Me─Ĺutim, cena struje u Hrvatskoj i Sloveniji ─çe do 2025. postati najvi┼ía u Evropskoj uniji zbog predvi─Ĺenih poskupljenja fosilnih goriva, procenila je britanska konsultantska ku─ça Independent Commodity Intelligence Services (ICIS).

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obzirom da skoro tre─çina struje u dve dr┼żave poti─Źe iz uglja i gasa, pove─çanje cena goriva ─çe najvi┼íe pogoditi upravo te ─Źlanice EU, a zbog rasta cena ─çe ─Źak i pove─çati udeo termoelektrana u proizvodnji elektri─Źne energije.┬á

Iz svega navedenog vidimo da su nacionalni ciljevi postavljeni tako da uzimaju u obzir razli─Źite startne pozicije zema- lja ─Źlanica, njihove potencijale OIE i ekonomsku snagu.

Evopski lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije

Svakako Danska je najve─çi proizvo─Ĺa─Ź energije iz obnovljivih izvora jer je jo┼í 70-ih godina XX veka zapo─Źela proizvodnju energije iz vetra. Vetroelektrane su tokom 2017. godine u ovoj zemlji obezbedilie 43,4% ukupne potro┼ínje energije. Danska Vlada je 2012. godine usvojila plan prema kome udeo u proizvodnji energije treba da poraste na 50% do 2020. godine, a zatim da taj udeo do 2035. god. bude zavidnih 84%.

Kako bi ostvarila ove izuzetno ambiciozne ciljeve do 2035. godine. Danska je tokom 2019. zapo─Źela projekat vetroparka koji ─çe snabdevati 800 hiljada domova (800MW). Prema re─Źima njihovog ministra za energetiku ovo je veliki korak ka ugljeni─Źno neutralnoj budu─çnosti. Ovo ─çe biti najve─ça vetroelektrana u Danskoj i njeno priklju─Źenje na mre┼żu o─Źekuje se od 2024-2027. godine. Pretpostavlja se da ─çe samo tokom izgradnje ovog vetroparka biti otvoreno oko 8 hiljada radnih mesta.

Vlada Danske o─Źekuje da ─çe u periodu od 2019-2025. god. smanjiti poreze za elektri─Źnu energiju za vi┼íe od 3 puta. A u koliko se ambicije ostvare, prose─Źna Danska porodica na godi┼ínjem nivou u┼ítede─çe oko 200 evra.┬á

Tako ─çe udeo zelene energije u energetskom miksu u Danskoj porasti, a ra─Źuni za struju zna─Źajno opasti.

Kako da Srbija napravi uspe┼ínu tranziciju ka ─Źistim energijama mo┼żemo videti iz istra┼żivanja (Jedan stepen Srbija) u kome su navodi da je biomasa obnovljivi izvor energije broj 1 jer mo┼że da obezbedi preko 50% energetskih potreba.

Prema navedenom istra┼żivanju navodi se slede─çe:

  • Srbija svu potrebnu energiju mo┼że da dobija iz obnovljivih izvora energije i to zna─Źajno vi┼íe od dana┼ínje potro┼ínje; i
  • investicija u sistem zasnovan na 100% obnovljivim izvorima energije je uporediva sa tro┼íkovima javnog zdravlja usled proizvodnje uglja u termocentralama; i
  • investicija za tranziciju bi iznosila izme─Ĺu 3,1 i 6,9 mlrd. USD na godi┼ínjem nivou do 2050. godine ili 1,1-2,5 USD po stanovniku dnevno.
Tabela: Procena sastava energetskog miksa Srbije za 2050. god. (Izvor: Jedan Stepen Srbija)

Tabela: Procena sastava energetskog miksa Srbije za 2050. god. (Izvor: Jedan Stepen Srbija)

Belgija je zemlja koja je tako─Ĺe u vrhu kada je u pitanju razvoj obnovljivih izvora energije i za┼ítita ┼żivotne sredine

Njena zna─Źajna petnaesta pozicija na EPI listi (indeks za┼ítite ┼żivotne sredine) nam govori da mo┼żemo ne┼íto nau─Źiti iz njihove prakse, obzirom da se Srbija nalazi na nezavidnom 84 mestu.

Kako bi napravili zna─Źajan pomak u ovoj oblasti neophodno je da na novom politi─Źkom fokusu koji se zasniva na postav- ljanju prioriteta u pogledu odr┼żivog energetskog miksa i o potrebi i svesti za┼ítite ┼żivotne sredine.

Belgijske kompanije nam mogu pomo─çi u tome i ve─ç su uzele u─Źe┼í─çe investiranjem u vetropark u Alibunaru. Rezultat je da ovaj vetropark omogu─çava snabdevanje 50.000 doma─çinstava, a doprinos u smanjenju emisija CO2 u Srbiji je za 105.000 tona.

Umesto zaklju─Źka…

Navešću uvodni deo iz Preporuke civilnog sektora u vezi sa obnovljivim izvorima energije koja je juna meseca 2019. upućena Vladi Republike Srbije.

ÔÇ×Mi, grupe civilnog dru┼ítva koje deluju na podru─Źju Srbije na temi ekolo┼íke i ekonomske odr┼żivosti energetskog sektora, prepoznajemo ulogu podsticaja u razvoju novih tehnologija u energetici i podr┼żavamo tranziciju prema energetski efikasnom energetskom sektoru koji je zasnovan na odr┼żivim oblicima obnovljivih izvora energije.

Va┼żno je naglasiti da je Srbija u periodu od 2015-2017. godine skoro ─Źetiri puta vi┼íe direktno subvencionisala ugalj nego obnovljive izvore energije, i to u iznosu od 287,10 miliona evra. Me─Ĺutim, za o─Źekivati je da ─çe iznos subvencija za obnovljive izvore energije tako─Ĺe porasti kada se bude pustilo u rad jo┼í nekoliko malih hidroelektrana i vetroelektrana pre 2020. godine.

Da bi se osigurala tranzicija prema ekolo┼íki i ekonomski odr┼żivom energetskom sektoru, potrebno je osigurati da podsticaji ostanu na nivou koji je ekonomski podno┼íljiv za gra─Ĺane i da subvencije podr┼żavaju samo odr┼żive izvore energije… ÔÇ×

Nataša Komljenović,
Diplomirani in┼żenjer arhitekture
Agencija za projektovanje i in┼żenjering ArhinGreen,
Novi Sad, ul.Pasterova br.6
+381 63 580 469
Pokreta─Ź bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog