Moć oblika:Kako forme u prostoru utiču na nas

U savremenoj praksi dizajna prostora, formu često svodimo na estetski momenat, detalj, zanemarujući njenu duboku psihološku i fiziološku ulogu. Oblici koji okružuju naš život – bilo da su to jednostavni pravougaonici u kojima svakodnevno živimo, ili organski oblici inspirisani prirodom – utiču na nas ne samo na fizičkom, već i na nesvesnom nivou, oblikujući naše raspoloženje, razmišljanje, produktivnost, kreativnost i osećaj povezanosti sa samim sobom.

Simbolika oblika

Od kružnih skloništa naših predaka, preko savršene geometrije starih Grka i Rimljana, do današnjih uniformnih kvadrata i pravougaonika, priča o formi uvek je priča o čoveku i njegovoj usklađenosti sa svetom. Svaki element u prostoru – od geometrije zidova do proporcije nameštaja – nosi neku svoju simboliku.

Kvadrat asocira na stabilnost i zemlju i time unosi osećaj sigurnosti i strukture, ali ako preovlađuje postaje previše rigidan i njegova neizbalansiranost stvara tzv. “monotone kutije” koje ograničavaju naše pokrete i usporavaju protok energije. Suprotno tome, Krug evocira jedinstvo i celinu, i samim tim psihičku stabilnosti, podsećajući na formu majčinog krila.

Trougao usmerava naš pogled “nagore”, unoseći dinamiku i energiju, dok zakrivljene linije smiruju i obnavljaju. Baš kao što boje, tako i forme – ali i svi ostali prostorni elementi – imaju konkretne fizičke i psihološke efekte, ne smemo zanemariti ni individualni osećaj.

Naša sklonost određenim oblicima otkriva i unutrašnje potrebe:

• Ljudi koji teže osećaju kontrole gravitiraju pravougaonim ili ugaonim linijama, simbolima stabilnosti i predvidljivosti.
• Kreativci biraju krugove i spirale koje podstiču protok ideja i slobodan tok misli.
• Osetljivi i anksiozni korisnici najčešće se osećaju prijatnije u prostorima sa zaobljenim ivicama i mekim linijama, koje dokazano smanjuju nivo kortizola i napetost.

Stambene kutije industrije

Stanovi u kojima danas najveći broj ljudi živi nisu adekvatni razmerama i našim potrebama.

Oni su proizvod masovne gradnje i prefabrikacije, koji su nametnuli kvadrate i pravougaonike zbog jeftinije i brže gradnje. Istraživanja upozoravaju da su posledice života u manjim prostorima dalekosežne i da mogu uticati na fizičko, psihičko i emotivno zdravlje.

Stanovi sa pravolinijskim, oštrim oblicima deluju previše ograničavajuće, ne prateći proporcije i prirodne pokrete ljudskog tela, što izaziva nesklad između prostora i njegovih korisnika, osećaj otuđenosti i hroničan stres.

Holistički pristup: proporcija, harmonija i ergonomija

Stari Grci i Rimljani verovali su da su harmonija i zlatne proporcije u prirodi univerzalne istine koje kao ljudska bića nesvesno prepoznajemo, osećajući vezu sa osećajem emocionalnog ispunjenja i blagostanja. Mnogi veliki umetnici, muzičari i matematičari koristili su ovu ideju u svom radu:

Mocartovi klavirski koncerti sadrže visok nivo zlatnih proporcija u skali i notama, dok je moderni umetnik Džekson Polok koristio tačkice da prikaže fraktale svetla i boja koje je video kroz prozor.

Na prvi pogled njegove slike mogu izgledati kao nasumične tačkice i razlivi boja, ali posmatrači otkrivaju neiscrpan vizuelni doživljaj koji nikada ne dosadi.

Možemo zaključiti da je lepota mešavina unutrašnjih percepcija i spoljašnje savršenosti pronađene u bojama, oblicima i proporcijama prirode. Holistički dizajner može koristiti ove principe da enterijeri deluju privlačno svima, bez obzira na godine, pol ili kulturu.

Raste svest o važnosti kvaliteta okruženja koja ukazuje da ne utiču samo boje i materijali na naše blagostanje, već i oblici, veličina i proporcije prostora u kojem se nalazimo.

Suština Ergonomije, nauke o ljudskom kretanju i upotrebi prostora, leži u projektovanju koje ne samo da služi telu, već ga i poštuje svojim proporcijama. Kroz istoriju smo se usklađivali sa svetom preko merila sopstvenog tela – osećamo se najugodnije u prostorima čije su dimenzije prilagođene našoj građi i omogućavaju slobodno kretanje.

Holistički pristup vraća nas univerzalnim proporcijama: Zlatni presek (1:1,618), primenjivan od faraonskih hramova do renesansnih građevina, i Le Corbusier-ov Modulor, zasnovan na visini od 183 cm, usklađuju dimenzije prostora sa telesnim potrebama. Prostori projektovani po ovim principima promovišu mirnije disanje, bolju koncentraciju i lakše kretanje, dok implementacija zakrivljenih linija i vertikalnih naglasaka dodatno obogaćuje psihološki ambijent.

Sveta geometrija i zlatni presek vekovima su smatrani ključem harmonije i ravnoteže – koriste se od egipatskih piramida i Partenona do gotičkih katedrala.

U enterijeru se zlatni presek može koristiti u rasporedu zidova, vrata i nameštaja u odnosima koji poboljšavaju udobnost, ergonomiju i sveukupnu dobrobit.

Kao dizajneri i arhitekte, imamo privilegiju i odgovornost da oblikujemo prostore u skladu sa prirodnim proporcijama, pružajući korisnicima ne samo funkcionalne, već i psihološki potporne sredine.

Psihološki uticaj Zome formi

Primer jednog takvog spoja svete geometrije i ergonomskih principa u obliku kuća koje neguju, leče i inspirišu jesu Zome kuće.

Zome, izveden od engleskih reči “dome” i “zonohendron”, integriše principe prirodne geometrije u modularne objekte koji direktno rezoniraju sa obrascima u prirodi, smanjujući stres, podstičući kreativnost i stvarajući osećaj prostranosti.

Zome konstrukcije, zahvaljujući svojoj organskoj geometriji, deluju biophilic – direktno rezonuju s obrascima iz prirode, smanjujući nivo kortizola i podstičući osećaj unutrašnjeg sklada.

Smanjena upotreba pravih uglova i uvođenje poliedarskih oblika otvara um, podstiče kreativnost i daje osećaj mira, lakšeg i potpunijeg disanja, čak i u objektima skromnih dimenzija.

Na psihološkom nivou, zome modularni prostori deluju podržavajuće: oblici koji se sužavaju prema vrhu i blago se savijaju unose unutrašnju ekspanziju, dok fasetirani zidovi usmeravaju pogled i uspostavljaju ambijent podsticajan za meditaciju, kreativni rad ili odmor.

Ovakve prefabrikovane zome objekte proizvodi srpska kompanija EVOZOME, čiji je cilj stvaranje ambijenata koji rezonuju sa našim telom i umom, nudeći brzu i održivu alternativu „kutijama“ industrijske gradnje, a pritom podiže kvalitet života i povezanost sa okolinom.

Pozivam vas da preispitate svoje svakodnevno okruženje i prihvatite moć oblika kao alata za unapređenje kvaliteta života; u praksi to znači da već pri izboru nameštaja, rasvete, uglova zidova i oblika otvora vodite računa o prostornim linijama: razbijanje monotonije uvođenjem lukova, polukružnih otvora ili asimetričnih niša ublažava oštre ivice i podstiče osećaj kretanja, igra sa veličinom i proporcijom – kao što su različite visine plafona ili povišeni podesti – uvodi dinamičnost i povećava subjektivni osećaj prostranosti. Organski moduli nameštaja i dekoracija sa zaobljenim ili poliedarskim formama stvaraju topliji, “ljudskiji” prostor.

Birajte forme koje odgovaraju vašim potrebama, eksperimentišite sa geometrijom i proporcijama, i tako oslobodite prostor rigidnih linija, jer samo na taj način možemo stvoriti okruženja koja ne samo da zadovoljavaju osnovne funkcionalne zahteve, već hrane naš um, telo i dušu, podižući svakodnevicu na viši, smisleniji nivo.

Autor teksta: Tamara Gavrić, MSc Arch, Holistički dizajn enterijera