Connect with us
Energetska efikasnost

Konobeton – energetski efikasna i zdrava gradnja

Nacionalna asocijacija konopljara Srbije je deo zajednice Evropskih udru┼żenja za slobodu konoplje, kao i Evropske asocijacije industrija konoplje ÔÇô EIHA (European Industrial Hemp Association). Poslednju deceniju je izme─Ĺu ostalog obele┼żio veliki povratak industrijske konoplje (Cannabis Sativa l.) na njive i razvoj njenih derivata, pogotovo u gra─Ĺevinarstvu.

Nacionalna asocijacija konopljara Srbije (NAKS) je krovno udru┼żenje relevantnih poljoprivrednika i privrednika u Srbiji koje se bavi uzgojom, predstavljanjem, razvojem i zakonskim regulativama koje se ti─Źu konoplje. Konoplja je jedna od najranijih kultivisanih biljaka od strane ─Źoveka i kroz istoriju se koristila za tekstil, u┼żad, ishranu, lek, ogrev i dodatak u gradnji.

Sama stabljika koja se obra─Ĺuje sastoji se od spoljnog vlaknastog dela koji se zove kudelja i celuloznog jezgra koje se zove pozder. Srbija je u svojoj pro┼ílosti bila centar za trgovinu kudeljom a pritom je uvek imala i odli─Źne uslove za uzgoj ove biljke.

─îlanovi NAKS-a odnosno privrednici Igor Bogdanovi─ç, Slobodan Stojanovi─ç i Milo┼í Zori─ç su stru─Źni tim koji se bavi uzgojem, preradom (trljenjem) i primenom proizvoda industrijske konoplje u gra─Ĺevini, izradi tekstila itd. Prvu otvorenu obuku gradnje konobetonom su odr┼żali avgusta meseca 2019. godine.

industrijska konoplje

Foto: Slobodan Stojanovi─ç (levo) i Igor Bogdanovi─ç (desno)

Za gradnju konobetonom (hempcrete) se koristi pozder kao agregat koji se sastoji od celuloze, hemiceluloze i silikata koji su klju─Źni u njegovom vezivanju sa hidratisanim kre─Źom koji je glavno vezivo i naravno vodom. Ina─Źe ovakva gradnja se obavlja na svim kontinentima osim Antarktika (trenutno) i pokazuje ogroman potencijal zbog fizi─Źkih i mehani─Źkih svojstava materijala.

Pri izgradnji ovim materijalom se isklju─Źivo koriste drvene konstrukcije za ku─çe, i metalne ili betonske za komercijalnu gradnju jer je kompresivna snaga konobetona od 0.5 do 3.5 megapaskala (MPa). To zna─Źi da nije nose─çi element i da se statika ra─Źuna u samom bondruku i drugim konstrukcijama relativno na masu materijala. Sam konobeton je samostoje─çi, a mikroarmiran je granulacijama agregata. Godinama, procesom apsorpcije CO2, u ovom slu─Źaju petrifikacije postaje kamen. Na─Źini gradnje konobetonom mogu biti izlivanjem i sabijanjem, zatim blokovima ili ma┼íinski kroz specijalni ure─Ĺaj za nano┼íenje kompresovanim mlazevima.

konoplje

Foto: Frakcije pozdera (materijal za gradnju)

Zapreminska masa ili gustina konobetona je 275 kg/m3 do 330 kg/m3 ┼íto ga ─Źini 6 do 8 puta lak┼íim od lakih i klasi─Źnih betona. Ova odlika donosi u┼ítedu na masivnim temeljima. Konobeton poseduje relativno nisku termalnu provodljivost ╬╗ = 0.06 W/mK koja je postignuta uglavnom poroznom cevastom strukturom pozdera mada mo┼że biti i ni┼ża u zavisnosti od formulacije. Osim termalne provodljivosti poseduje i nezanemarljiv toplotni kapacitet od 1500-1700 J/kg koji je karakteristika materijala da skladi┼íti toplotu ┼íto zna─Źi da se zimi koristi daleko manje ogreva i to u proseku od 40% do 60% ┼íto predstavlja visok stepen energetske efikasnosti i dugoro─Źnu ekonomsku isplativost ovakve gradnje.

konplje i konobeton

Foto: Ispuna konobetona pod sam krov

Objekti izgra─Ĺeni ovim materijalom su difuziono otvoreni odnosno ÔÇ×di┼íuÔÇŁ poseduju─çi paropropusnost od 24.2 gm/m2/mm hg gde je difuzioni otpor ╬╝ = 4.84 , duguju─çi svojstva da skladi┼íti i otpu┼íta vlagu poroznoj strukturi pozdera koji upija u proseku 2-3 puta svoje mase u te─Źnosti (voda) pri pripremi. Veliki procenat bolesti (pogotovo respiratornih) dolazi od lo┼íih mikroklimatskih uslova unutar ┼żivotnog prostora gde je vazduh unutar zidova 2 do 5 puta (u proseku) toksi─Źniji nego napolju mada u nekim objektima mo┼że biti toksi─Źnji i do 50 puta vi┼íe. Mo┼żemo spomenuti da odrasla osoba izdi┼íe oko 500 litara CO2 dnevno koji pretvoreni u masu daju 1 kg dnevno.

Ovde je bitno pomenuti karakteristiku konobetona da upija 130 kilograma CO2 po kubnom metru, ┼íto ga ─Źini va┼żnim faktorom za stvaranje zdravog prostora za obitavanje i za postizanje zna─Źajne energetske efikasnosti, ┼íto mo┼że pomo─çi dr┼żavama da smanje emisiju ┼ítetnih gasova i samim tim i ogromne namete koje i na┼ía dr┼żava pla─ça za njihovo emitovanje.

Zidovi se uglavnom grade na 30 cm debljine gde 1 m3 konobetona zauzima 3 kvadrata zida. Vazdu┼ína propusnost materijala je 0.75 gm/m2/mm hg, a dihtovanje zidova je izmereno u proseku na < 2 m3/m2. hr@50pa. Konobeton je tako─Ĺe akusti─Źki tih materijal ─Źiji je koeficijent apsorpcije zvuka 0.69 NRC.

konobeton

Foto: Prednja strana zida

Po┼íto je procenat hidratisanog kre─Źa u vezivu minimum 70% u ve─çini formulacija, PH vrednost konobetona ide do 11 ┼íto ga ─Źini relativno otpornim na bu─Ĺ, termite i glodare. Kada govorimo o formulaciji, dodaci pucolana su vrlo bitni za primarno sazrevanje jer je hidratisani kre─Ź sporo vezivo i ovakvi dodaci spre─Źavaju skupljanje u vertikalnim presecima kod ┼ítokova vrata, prozora i sli─Źnog.

konobeton energetska efikasnost

Foto: Izgradnja ku─çe od konobetona u Kru┼ívaru, Dalmaciji – doma─çinstvo Hrvoja Bote

Kod izgradnje prve pasivne ku─çe od konobetona u Srbiji na Homolju, na kojoj je u─Źe┼í─çe g. Bogdanovi─ça osim nala┼żenja pozdera, obuke i gradnje, podrazumevalo i formulaciju veziva za gradnju. Formulacija je bila 70% hidratisanog kre─Źa i 30% pucolana koji se uglavnom sastojao od hidrauli─Źnog kre─Źa NHL 5 i malog dodatka cementa jer je gradnja konobetonom po─Źela u kasnu jesen u uslovima pove─çane vlage sa mogu─çno┼í─çu mraza. Ina─Źe se cement uglavnom izbegava zbog svoje nepropusnosti mada je u ovom slu─Źaju bio u minimalnim koli─Źinama i nema takav efekat.

U izgradnji prve pasivne ku─çe od konobetona u Dalmaciji je tako─Ĺe u─Źestvovao tim g. Stojanovi─ç i g. Bodganovi─ç gde je formulacija bila sa hidratisanim kre─Źom i mlevenom ciglom kao jednim od najstarijih i u pro┼ílosti naj─Źe┼í─çe kori┼í─çenih pucolana. Ovim je postignuta maksimalna ekolo┼íka odr┼żivost kroz unos recikliranog materijala.

Gore navedeni projekti su ra─Ĺeni tehnikom izlivanja koja podrazumeva oplatiranje i smatra se te┼żim u smislu radne snage ali i najlep┼íim na─Źinom zbog specifi─Źnih valova koji se stvaraju prilikom gradnje.

ÔÇ×Potra┼żnja za ovim materijalom je ve─ça nego ponudaÔÇŁ, ka┼że g. Zori─ç i dodaje da je usko grlo uglavnom prerada stabljike i da je pozder rasprodat vi┼íe meseci unapred, i pritom najavljuje da ─çe biti jo┼í obuka gradnje u toku godine.

Sama ─Źinjenica da mo┼żemo uzgojiti sopstveni dom nas ─Źini nezaustavljivim u jeftinijoj i zdravoj gradnji.

Autor teksta:
NAKS –
Nacionalna asocijacija
konopljara Srbije