Konobeton – energetski efikasna i zdrava gradnja

Nacionalna asocijacija konopljara Srbije je deo zajednice Evropskih udruženja za slobodu konoplje, kao i Evropske asocijacije industrija konoplje – EIHA (European Industrial Hemp Association). Poslednju deceniju je između ostalog obeležio veliki povratak industrijske konoplje (Cannabis Sativa l.) na njive i razvoj njenih derivata, pogotovo u građevinarstvu.

Nacionalna asocijacija konopljara Srbije (NAKS) je krovno udruženje relevantnih poljoprivrednika i privrednika u Srbiji koje se bavi uzgojom, predstavljanjem, razvojem i zakonskim regulativama koje se tiču konoplje. Konoplja je jedna od najranijih kultivisanih biljaka od strane čoveka i kroz istoriju se koristila za tekstil, užad, ishranu, lek, ogrev i dodatak u gradnji.

Sama stabljika koja se obrađuje sastoji se od spoljnog vlaknastog dela koji se zove kudelja i celuloznog jezgra koje se zove pozder. Srbija je u svojoj prošlosti bila centar za trgovinu kudeljom a pritom je uvek imala i odlične uslove za uzgoj ove biljke.

Članovi NAKS-a odnosno privrednici Igor Bogdanović, Slobodan Stojanović i Miloš Zorić su stručni tim koji se bavi uzgojem, preradom (trljenjem) i primenom proizvoda industrijske konoplje u građevini, izradi tekstila itd. Prvu otvorenu obuku gradnje konobetonom su održali avgusta meseca 2019. godine.

Foto: Slobodan Stojanović (levo) i Igor Bogdanović (desno)

Za gradnju konobetonom (hempcrete) se koristi pozder kao agregat koji se sastoji od celuloze, hemiceluloze i silikata koji su ključni u njegovom vezivanju sa hidratisanim krečom koji je glavno vezivo i naravno vodom. Inače ovakva gradnja se obavlja na svim kontinentima osim Antarktika (trenutno) i pokazuje ogroman potencijal zbog fizičkih i mehaničkih svojstava materijala.

Pri izgradnji ovim materijalom se isključivo koriste drvene konstrukcije za kuće, i metalne ili betonske za komercijalnu gradnju jer je kompresivna snaga konobetona od 0.5 do 3.5 megapaskala (MPa). To znači da nije noseći element i da se statika računa u samom bondruku i drugim konstrukcijama relativno na masu materijala. Sam konobeton je samostojeći, a mikroarmiran je granulacijama agregata. Godinama, procesom apsorpcije CO₂, u ovom slučaju petrifikacije postaje kamen. Načini gradnje konobetonom mogu biti izlivanjem i sabijanjem, zatim blokovima ili mašinski kroz specijalni uređaj za nanošenje kompresovanim mlazevima.

Foto: Frakcije pozdera (materijal za gradnju)

Zapreminska masa ili gustina konobetona je 275 kg/m3 do 330 kg/m3 što ga čini 6 do 8 puta lakšim od lakih i klasičnih betona. Ova odlika donosi uštedu na masivnim temeljima. Konobeton poseduje relativno nisku termalnu provodljivost λ = 0.06 W/mK koja je postignuta uglavnom poroznom cevastom strukturom pozdera mada može biti i niža u zavisnosti od formulacije. Osim termalne provodljivosti poseduje i nezanemarljiv toplotni kapacitet od 1500-1700 J/kg koji je karakteristika materijala da skladišti toplotu što znači da se zimi koristi daleko manje ogreva i to u proseku od 40% do 60% što predstavlja visok stepen energetske efikasnosti i dugoročnu ekonomsku isplativost ovakve gradnje.

Foto: Ispuna konobetona pod sam krov

Objekti izgrađeni ovim materijalom su difuziono otvoreni odnosno „dišu” posedujući paropropusnost od 24.2 gm/m2/mm hg gde je difuzioni otpor μ = 4.84 , dugujući svojstva da skladišti i otpušta vlagu poroznoj strukturi pozdera koji upija u proseku 2-3 puta svoje mase u tečnosti (voda) pri pripremi. Veliki procenat bolesti (pogotovo respiratornih) dolazi od loših mikroklimatskih uslova unutar životnog prostora gde je vazduh unutar zidova 2 do 5 puta (u proseku) toksičniji nego napolju mada u nekim objektima može biti toksičnji i do 50 puta više. Možemo spomenuti da odrasla osoba izdiše oko 500 litara CO₂ dnevno koji pretvoreni u masu daju 1 kg dnevno.

Ovde je bitno pomenuti karakteristiku konobetona da upija 130 kilograma CO₂ po kubnom metru, što ga čini važnim faktorom za stvaranje zdravog prostora za obitavanje i za postizanje značajne energetske efikasnosti, što može pomoći državama da smanje emisiju štetnih gasova i samim tim i ogromne namete koje i naša država plaća za njihovo emitovanje.

Zidovi se uglavnom grade na 30 cm debljine gde 1 m3 konobetona zauzima 3 kvadrata zida. Vazdušna propusnost materijala je 0.75 gm/m2/mm hg, a dihtovanje zidova je izmereno u proseku na < 2 m3/m2. hr@50pa. Konobeton je takođe akustički tih materijal čiji je koeficijent apsorpcije zvuka 0.69 NRC.

Foto: Prednja strana zida

Pošto je procenat hidratisanog kreča u vezivu minimum 70% u većini formulacija, PH vrednost konobetona ide do 11 što ga čini relativno otpornim na buđ, termite i glodare. Kada govorimo o formulaciji, dodaci pucolana su vrlo bitni za primarno sazrevanje jer je hidratisani kreč sporo vezivo i ovakvi dodaci sprečavaju skupljanje u vertikalnim presecima kod štokova vrata, prozora i sličnog.

Foto: Izgradnja kuće od konobetona u Krušvaru, Dalmaciji – domaćinstvo Hrvoja Bote

Kod izgradnje prve pasivne kuće od konobetona u Srbiji na Homolju, na kojoj je učešće g. Bogdanovića osim nalaženja pozdera, obuke i gradnje, podrazumevalo i formulaciju veziva za gradnju. Formulacija je bila 70% hidratisanog kreča i 30% pucolana koji se uglavnom sastojao od hidrauličnog kreča NHL 5 i malog dodatka cementa jer je gradnja konobetonom počela u kasnu jesen u uslovima povećane vlage sa mogućnošću mraza. Inače se cement uglavnom izbegava zbog svoje nepropusnosti mada je u ovom slučaju bio u minimalnim količinama i nema takav efekat.

U izgradnji prve pasivne kuće od konobetona u Dalmaciji je takođe učestvovao tim g. Stojanović i g. Bodganović gde je formulacija bila sa hidratisanim krečom i mlevenom ciglom kao jednim od najstarijih i u prošlosti najčešće korišćenih pucolana. Ovim je postignuta maksimalna ekološka održivost kroz unos recikliranog materijala.

Gore navedeni projekti su rađeni tehnikom izlivanja koja podrazumeva oplatiranje i smatra se težim u smislu radne snage ali i najlepšim načinom zbog specifičnih valova koji se stvaraju prilikom gradnje.

„Potražnja za ovim materijalom je veća nego ponuda”, kaže g. Zorić i dodaje da je usko grlo uglavnom prerada stabljike i da je pozder rasprodat više meseci unapred, i pritom najavljuje da će biti još obuka gradnje u toku godine.

Sama činjenica da možemo uzgojiti sopstveni dom nas čini nezaustavljivim u jeftinijoj i zdravoj gradnji.

Autor teksta:
NAKS –
Nacionalna asocijacija
konopljara Srbije