Connect with us
Arhitektura

Kako tuma─Źiti podatke o zvu─Źnoj izolaciji u zgradama

Projektanti zgrada koriste numeri─Źke podatke o zvu─Źnim izolacionim svojstvima pregrada kojima se odvajaju prostorije da bi se obezbedio zvu─Źni komfor. Ti podaci se izra┼żavaju u decibelima, i svojom vredno┼í─çu razvrstavaju pregradne konstrukcije, zidove i tavanice prema njihovoj sposobnosti da redukuju zvuk koji kroz njih prolazi. Te podatke projektanti naj─Źe┼í─çe dobijaju od proizvo─Ĺa─Źa gra─Ĺevinskih materijala. Na kraju gradnje se anga┼żuju akreditovane laboratorije da merenjem provere postignut kvalitet izolacije, tako─Ĺe na kraju predstavljen nekim brojem izra┼żenim u decibelima. Praksa je pokazala da projektanti imaju problem s razumevanjem zna─Źenja tih podataka, ┼íto otkrivaju gre┼íke ─Źija je posledica neadekvatan zvu─Źni komfor u zgradi.

Fizi─Źka veli─Źina koja pokazuje koliki deo zvu─Źne energije propu┼íta neka gra─Ĺevinska pregrada izme─Ĺu dve susedne prostorije naziva se izolaciona mo─ç, i obele┼żava se sa R.

Ono ┼íto je manje poznato jeste da izolaciona mo─ç nije jedinstven pojam, ve─ç mo┼że biti definisana na dva na─Źina, koji odgovaraju razli─Źitim okolnostima u kojima se pregrada nalazi. Ove dve vrste izolacione mo─çi nazivaju se laboratorijska i gra─Ĺevinska izolaciona mo─ç. Iako obe na svoj na─Źin pokazuju sposobnost pregrade da umanji prolazak zvuka, one se me─Ĺusobno su┼ítinski, pa zbog toga i numeri─Źki razlikuju. Problem u projektovanju nastaje zbog toga ┼íto samo jedna od njih pokazuje kakva je zvu─Źna izolacija izme─Ĺu prostorija u zgradi, a projektanti se fokusiraju na onu drugu. Kada se od proizvo─Ĺa─Źa dobije podatak o izolacionoj mo─çi neke pregrade, neophodno je znati na koju se od dve pomenute ta vrednost odnosi.

Novija iskustva ste─Źena sanacijama zvu─Źne izolacije u zgradama pokazuju da problemi sa zvu─Źnim komforom naj─Źe┼í─çe nastaju kao posledica nerazumevanja dvojne prirode podataka o zvu─Źnoj izolaciji.

Arhitektonski plan

Arhitektonski plan

KAKO RAZUMETI PROLAZAK ZVU─îNE ENERGIJE IZME─ÉU SUSEDNIH PROSTORIJA

Da bi se razumelo za┼íto za svaki zid ili tavanicu postoje dva podatka o izolacionoj mo─çi, neophodno je sagledati osnovne principe prostiranja zvuka u zgradama. Oni su prikazani ┼íematskom predstavom na slici 1. Kada u nekoj prostoriji radi izvor zvuka, u njenom vazdu┼ínom prostoru uspostavlja se zvu─Źno polje. Fizi─Źki procesi u njemu ─Źine da se u ─Źitavoj zapremini prostorije uspostavlja pribli┼żno jednak intenzitet zvuka, osim u neposrednoj blizini zvu─Źnog izvora. To zna─Źi da zvu─Źno polje pribli┼żno jednako deluje na svih ┼íest povr┼íina u prostoriji (─Źetiri zida, tavanicu i pod). Na njima se de┼íavaju refleksije, ali jedan mali deo zvu─Źne energije uvek prelazi u gra─Ĺevinski materijal tih pregrada. Ovakav proces je na slici simboli─Źki prikazan strelicama ka svim povr┼íinama.

Kada dospe u gra─Ĺevinski materijal pregrada, zvu─Źna energija se prostire unutar njih. Tako se formiraju putanje kojim zvuk iz prostorije sa zvu─Źnim izvorom dospeva u susedne prostorije.

Slika 1 ┼áematski prikaz delovanja zvu─Źnog polja na pregrade u prostoriji i putevi prolaska  zvu─Źne energije u susednu prostoriju

Slika 1 ┼áematski prikaz delovanja zvu─Źnog polja na pregrade u prostoriji i putevi prolaska
zvu─Źne energije u susednu prostoriju

Intuitivno je jasno da postoji direktna putanja prolaska zvuka kroz pregradu koja neposredno odvaja prostorije, zid ili tavanicu. Ono ┼íto nije na prvi pogled jasno jeste da postoje i druge putanje kojima zvuk prolazi izme─Ĺu prostorija. One se formiraju kroz ─Źetiri bo─Źne pregrade; ┼íto su u slu─Źaju sa slike dva bo─Źna zida i dve zajedni─Źke tavanice. Tako u trodimenzionalnoj strukturi zgrade nastaje dvanaest dodatnih putanja kroz koje zvuk ÔÇ×curiÔÇť izme─Ĺu prostorija kao dodatak na ono ┼íto prolazi kroz pregradu koja neposredno razdvaja prostorije. Te putanje su na slici 1 nazna─Źene debljim strelicama.

Pojava da bo─Źne pregrade prenose zvu─Źnu energiju izme─Ĺu prostorija naziva se bo─Źno provo─Ĺenje (flanking transmission). Rezultat postojanja bo─Źnog provo─Ĺenja jeste neminovno umanjenje zvu─Źne izolacije u odnosu na ono ┼íto bi ostvario samo zid koji ih razdvaja.Putanje kroz bo─Źne pregrade mogu biti jednostavne, ali i kombinovane. Na primer, putanja kojom zvuk ulazi u bo─Źnu pregradu na spoju prelazi u pregradu koja ih razdvaja, i koja zatim zra─Źi zvuk u susednu prostoriju.

Projektovanje

Projektovanje

Postoji i putanja na kojoj zvu─Źna energija ulazi u pregradu koja razdvaja prostorije, a zatim preko spojeva prelazi u bo─Źne pregrade susedne prostorije odakle se zra─Źi zvuk.

Zvuk koji ─çe se ─Źuti u susednoj prostoriji zbir je svega ┼íto je pro┼ílo opisanim putanjama, ┼íto je uvek vi┼íe od onoga ┼íto prolazi samo direktnom putanjom kroz zid izme─Ĺu prostorije.
Prema tome, zvuk izme─Ĺu dve prostorije prolazi nekolikim paralelnim putanjama. One postoje u svim okolnostima, i promenljiv je samo njihov relativni udeo u onome ┼íto se ─Źuje s druge strane zida. Koja ─çe putanja zvuka biti dominantna zavisi od konstruktivnog sistema primenjenog prilikom gradnje zgrade, od materijala od kojih su izra─Ĺene sve pregrade, zidovi i tavanice, od na─Źina me─Ĺusobnog spajanja pregrada itd. U projektovanju sve te putanje treba uzeti u obzir.

Postoje okolnosti u kojima bo─Źno provo─Ĺenje dominantno odre─Ĺuje ono ┼íto se ─Źuje u kom┼íiluku. To se de┼íava kad pregrada izme─Ĺu prostorija ima veoma visoku vrednost izolacione mo─çi, a istovremeno je izolaciona mo─ç bo─Źnih pregrada mala. To mo┼że biti slu─Źaj kada se nekim merama pove─çava izolaciona mo─ç direktne pregrade, sa idejom da se izolacija dve prostorije pobolj┼ía, a zanemari se uticaj bo─Źnih pregrada.

Na primer, zabele┼żeni su problemi zvu─Źne izolacije u zgradama gde staklena fasada u─Źestvuje u bo─Źnom provo─Ĺenju. U zavisnosti od njenog kvaliteta, mo┼że se desiti da bo─Źno provo─Ĺenje kroz fasadu dominantno odredi stanje zvu─Źne izolacije izme─Ĺu prostorija.

LABORATORIJSKA IZOLACIONA MO─ć PREGRADE

Izolaciona mo─ç jedne izolovane (ÔÇ×usamljeneÔÇť) pregrade zavisi samo od materijala od kog je ona napravljena, to jest od njene materijalizacije. Ona se odre─Ĺuje merenjem u laboratorijama, i naziva se laboratorijska izolaciona mo─ç. U laboratorijama postoje posebne ispitne prostorije, takozvane komore, u kojima je dilatacijama eliminisano svako bo─Źno provo─Ĺenje okolnim pregradama.
Princip laboratorijskog merenja izolacione moći šematski je prikazan na slici 2. Zahvaljujući tome, izolaciona moć koja se meri pokazuje samo svojstvo putanje zvuka kroz zid, bez drugih uticaja.

Slika 2 ┼áematski prikaz principa na kome se zasniva laboratorijsko merenje izolacione mo─çi  pregrade, sklop pregrada s dilatacijom elimini┼íe bo─Źno provo─Ĺenje

Slika 2 Šematski prikaz principa na kome se zasniva laboratorijsko merenje izolacione moći
pregrade, sklop pregrada s dilatacijom elimini┼íe bo─Źno provo─Ĺenje

Podaci o pregradama koji se dobijaju od proizvo─Ĺa─Źa predstavljaju vrednosti laboratorijske izolacione mo─çi. Oni anga┼żuju institute da u svojim laboratorijama izmere vrednost izolacione mo─çi pregrade, i to prikazuju u prospektima, na svojim internet prezentacijama i dele projektantima.

GRA─ÉEVINSKA IZOLACIONA MO─ć

Laboratorijska vrednost izolacione mo─çi neke pregrade izmerena je u okolnostima koje se razlikuju od situacije u kojoj je ta ista pregrada ugra─Ĺena u nekoj zgradi. Taj podatak je zna─Źajan akusti─Źkim konsultantima, ali je projektantima bitan podatak o stanju izolacije kad je takva pregrada ugra─Ĺena u zgradu. To su okolnosti u kojima zvuk prolazi izme─Ĺu susednih prostorija vi┼íestrukim putanjama, kao ┼íto je prikazano na slici 1.

Bo─Źno provo─Ĺenje ─Źini da u susednu prostoriju prelazi vi┼íe zvu─Źne energije nego ┼íto je konstatovano u laboratoriji. Vrednost izolacione mo─çi koja se meri u zgradi sa svim prisutnim uticajima naziva se gra─Ĺevinska izolaciona mo─ç.

Da bi se napravila razlika, ona se ozna─Źava sa RÔÇÖ. Vrednost gra─Ĺevinske izolacione mo─çi uvek je manja od laboratorijske. Kolika ─çe ta razlika biti, zavisi od materijalizacije bo─Źnih pregrada i na─Źina na koji su one me─Ĺusobno spojene.

KAKO POSTUPATI U PROJEKTOVANJU

Dakle, podaci o izolacionim svojstvima pregrada dobijeni od proizvo─Ĺa─Źa uvek su laboratorijske vrednosti njihove izolacione mo─çi. To je jedini podatak koji proizvo─Ĺa─Źi mogu da ponude, a projektanti moraju znati da se u zgradama ne mo┼że posti─çi stanje zvu─Źne izolacije koje on pokazuje. Potrebno je razumeti da postoji dvojnost podataka o izolacionoj mo─çi pregrada, i na odgovaraju─çi na─Źin predvideti stanje kakvo ─çe biti u zgradi.

Da bi se izbegli problemi sa ┼żalbama budu─çih stanara, treba se u projektovanju pridr┼żavati slede─çih jednostavnih preporuka:

  • za pregrade od masivnog gra─Ĺevinskog materijala treba birati one ─Źija je laboratorijska izolaciona mo─ç 3ÔÇô5 dB ve─ça od vrednosti koja se mora posti─çi u zgradi;
  • za suvomonta┼żne pregrade treba birati one koje imaju laboratorijsku izolacionu mo─ç za oko 10 dB ve─çu od vrednosti koja se mora posti─çi u zgradi.

Autori teksta:
Prof. dr Miomir Miji─ç,
Prof. dr Dragana Šumarac Pavlović