Evropa je preplavljena neverovatnim dvorcima, koji se protežu vekovima i arhitektonskim stilovima, a svaki sa svojim fascinantnim priÄama. I možda nema boljeg mesta na zemlji za pronalazak strahopoÅ”tovanih zamkova nego u Evropi, gde se Äini da ne možete posetiti grad ili krenuti na put, a da ne naletite na neku vrstu kraljevskog stana. I složiÄete se sa nama, neÅ”to je zaista uzbudljivo u poseti zamku izgraÄenom pre Äitavog milenijuma.
Od fantazija iz bajki koje oživljavaju do sjajnih gotiÄkih graÄevina smeÅ”tenih na vrhovima brda i svega ostalog izmeÄu njih, predstavljamo vam osam zamkova koji teÅ”ko da Äe vas ostaviti ravnoduÅ”nim.Ā
Vindzor zamak, Engleska
Vindzor zamak izgraÄen u 11. veku nakon invazije Normana važi za najstariji i najveÄi stalno naseljeni dvorac na svetu, sa povrÅ”inom same graÄevine od 45.000 m2. Ima istoriju dugu skoro 1000 godina – postojao je joÅ” pre vremena Vilijama OsvajaÄa. Osim Å”to je dom kraljevske porodice, Vindzor je takoÄe i radno mesto mnogih bibliotekara, istoriÄara umetnosti i turistiÄkih vodiÄa koji se brinu o umetniÄkim delima.Ā
Zamak obuhvata skoro 5 hektara zemlje, gde se nalaze državni apartmani, mnoge manje graÄevine, kao i najveÄa kuÄica za lutke napravljena za kraljicu Mariju i smatra se remek-delom minijaturne arhitekture. Park koji okružuje zamak ima preko 500 crvenih jelena u slobodnoj zoni, brojne Å”etaÄke staze i baÅ”te.
Malbork zamak, Poljska
Zamak Malbork koji se nalazi u istoimenom gradu u Poljskoj sagraÄen je od crvene cigle i po povrÅ”ini zemlje koju zauzima predstavlja najveÄi zamak ne samo u Evropi, veÄ i u celom svetu. Dvorac koji se prostire na 21 hektar izgradili su tevtonski vitezovi 1406. godine, važi za jednu od najznaÄajnijih graÄevina srednjovekovne Evrope i UNESCO-ve svetske baÅ”tine. SagraÄen na obalama Visle od strane krstaÅ”a, dvorac i dalje ostavlja snažan utisak svojom veliÄinom, a atmosfera viteÅ”tva privlaÄi brojne turiste.
Bran, Rumunija
SagraÄen u blizini BraÅ”ova, na granici pokrajina Transilvanije i VlaÅ”ke, zamak je srednjovekovno utvrÄenje i spomenik kulture nacionalnog ranga u Rumuniji. Poznat je i kao āDrakulin zamakā po Äuvenom knjiÅ”kom i filmskom imaginarnom liku, vampirskom grofu Drakuli, kojeg je stvorio režiser Brem Stoker. Opis grofovog zamka u knjizi poklapa se sa izgledom zamka Bran, a sam lik Drakule inspirisan je istorijskom liÄnoÅ”Äu vlaÅ”kog vojvode Vlada III CepeÅ”a. Dvorac je danas otvoren za turiste, sa postavkama umetniÄkih predmeta, narodne radinosti i nameÅ”taja iz kolekcije kraljice Marije od Edinburga, rumunske kraljice koja je u zamku živela sa svojim mužem, kraljem Ferdinandom I u toku prve polovine XX veka.
Dvorac NojÅ”vanÅ”tajn, NemaÄke
SmeÅ”ten na 965 metara nadmorske visine, u Bavarskoj, sa bajkovitim pogledom na jezero Alatsi, za koje se veruje da je na njegovom dnu zavrÅ”ilo nacistiÄko zlato nakon II Svetskog rata. Tornjevi zamka uzdižu se tako visoko da se Äini kao da paraju nebo iznad oblaka. Ovaj dvorac sagradio je nemaÄki kralj Ludvig II koji je joÅ” kao mali voleo bajke i legende. Ovo je jedna od najpoznatijih, a svakako i najlepÅ”ih graÄevina ove vrste na svetu, koja svojom nestvarnom romantiÄnom lepotom zaustavlja dah velikom broju posetilaca.Ā Upravo zbog toga Å”to izgledom podseÄa na āZamak kao iz bajkeā poslužio je Äuvenom Volt Dizniju kao inspiracija za dvorac iz bajke o Pepeljugi. Od 228 prostorija razmeÅ”tenih na 5.000 kvadratnih metara u upotrebi je tek 15.
Predjamski dvorac, Slovenija
Na samo nekoliko kilometara od Postojnske jame, kraÅ”ki svet nudi nezaboravno iskustvo u bajkovitom svetu vitezova. SmeÅ”ten na ulazu u peÄinu, na samoj litici visokoj 123 metra, moÄan, prkosan i neosvojiv je viÅ”e od 800 godina staro, nepobedivo srednjovekovno Äudo. Iza najveÄeg peÄinskog zamka na svetu nalazi se lavirint skrivenih hodnika odakle je vitez Erazmo Predjamski iÅ”ao u previde. A u peÄini ispod grada slepi miÅ”evi su pronaÅ”li svoj dom. NajveÄi peÄinski zamak na svetu, upisan u Ginisovu knjigu rekorda, slikovito govori o vremenu kada je udobnost morala ustupiti mesto stvarnosti i kada je zvek oružja Äesto nadjaÄavao pesmu trubadura. Toliko poseban i jedinstven da se svrstava meÄu deset najfascinantnijih zamkova na svetu. Toliko romantiÄan da ga mnogi biraju za svoju ceremoniju venÄanja.
Mon Sen MiŔel, Francuska
Mon Sen MiÅ”el je neverovatan grad, zamak, ostrvo i opatija. Dvorac koji dominira ostrvom, povrÅ”ine 55.000 metara kvadratnih uÄinio je ovu destinaciju svetski poznatom. Äuveni dvorac Mon Sen MiÅ”el inaÄe je okružen peskom, a zahvaljujuÄi plimi i oseki povremeno se āpretvaraoā u ostrvce. MeÄutim, Francuzi su, kako bi ga u potpunosti pretvorili u ostrvo, utroÅ”ili 10 godina i gotovo 200 miliona evra. Mnoge zgrade unutar kompleksa potiÄu iz 13. veka i izvrstan su primer gotiÄke arhitekture. Do ostrva se može doÄi autobusom ili peÅ”ice. Od 1979. godine nalazi se na listi svetske baÅ”tine UNESCO-a.
EŔvord, Irska
Dvorac EÅ”vord, podignut poÄetkom 13. veka 1939. godine pretvoren je u luksuzni hotel sa pet zvezdica. Tokom istorije, dvorac je promenio mnogo vlasnika, Äesto je dograÄivan i menjana mu je namena. Kada je 1852. EÅ”ford kupio ser Bendžamin Ginis, dograÄena su mu dva nova krila, poÅ”umljeno je i ureÄeno 350 hektara Å”ume oko imanja, izgraÄeni su novi putevi i spektakularni vrtovi. Prilikom odsedanja u ovom zamku, gosti mogu da uživaju u jedinstvenim umetniÄkim delima, stilskom nameÅ”taju razliÄitih boja, specijalno dizajniranim tepisima, krevetima i izuzetnoj posteljini od egipatskog pamuka. Za nezaboravan boravak u hotelu, gostima se nudi i niz aktivnosti koje ukljuÄuju spa, golf, jahanje, veslanje i streljaÅ”tvo.
PraÅ”ki dvorac, ÄeÅ”ka
PraÅ”ki dvorac je nezaobilazna stanica kada se obilaze znamenitosti u Pragu i po Ginisovoj knjizi rekorda najveÄi je na svetu. Zauzima povrÅ”inu od 70 000 metara kvadratnih, 570 metara je dugaÄak, a 128 metara Å”irok. PraÅ”ki dvorac se nalazi u delu grada HradÄani, odakle ponosno nadgleda obalu reke Vltave i āÄuvaā grad veÄ viÅ”e od 1000. godina. Prvo utvrÄenje na prostoru danaÅ”njeg zamka potiÄe iz 880. godine. Vremenom se ovo utvrÄenje i sam dvorac u Pragu Å”irio, dobijavÅ”i nove kule, katedrale, ulice i baÅ”te, postavÅ”i grad za sebe. Danas je PraÅ”ki zamak sediÅ”te predsednika Republike ÄeÅ”ke.