Postoje arhitekti koji grade objekte – i postoje oni koji grade atmosfere. Aleksandar Davidović, osnivač Studia Horkruks iz Novog Sada, nesumnjivo pripada ovoj drugoj kategoriji. Njegov rad spaja arhitekturu, film, scenske efekte i napredne AI tehnologije u jedinstvenu autorsku metodu u kojoj prostor postaje iskustvo, priča i emocija. U gotovo deceniji rada realizovao je više od 30 objekata i preko 40 enterijera, a posebno se izdvajaju restorani širom Evrope, kao i niz sportskih, hotelskih i poslovnih projekata koji nose prepoznatljiv Horkruks potpis — vizuelno smiren, a emotivno snažan.
Jedan od ključnih elemenata njegovog stvaralačkog pristupa jeste rad sa sistemima koji mogu da iznesu visoke estetske i tehničke ambicije. U tom smislu, saradnja sa brendom Porcelanosa zauzima posebno mesto u stvaranju njegovih projekata. Kroz njihov integrisani portfolio, Davidović pronalazi ritam, kontinuitet i sigurnost materijala koji mu omogućavaju da komponuje prostore slobodno, gotovo muzički, bez ograničenja. Upravo zbog te sinergije između kreativnosti Studio Horkruks-a i tehnološke stabilnosti Porcelanose, njegovi enterijeri dobili su prepoznatljiv identitet i dugoročnu održivost. Za redakciju časopisa „grenef.“ čast je razgovarati sa autorom čiji projekti pomeraju granice regionalne scene i potvrđuju da vrhunska arhitektura ne nastaje slučajno – već iz strasti, znanja, ludosti igre i duboke posvećenosti prostoru koji živi sa čovekom.
Saradnja Studio Horkruksa sa kompanijom Porcelanosa
Kako se prvi put dogodio Vaš susret sa brendom Porcelanosa i šta je bila inicijalna tačka prepoznavanja njihovog kvaliteta u odnosu na druge proizvođače?
Sa brendom Porcelanosa sarađujemo dugi niz godina, ali do prvog ličnog susreta sa fabrikom došlo je spontano – preko prijatelja koji je prethodno bio tamo i preporučio da to moram da vidim iz prve ruke. Zanimljivo je to što je pored svega najveći utisak na mene ostavio gospodin Dejan Racić. Posle samo deset minuta upoznavanja i razgovora sa njim kupio sam avionske karte i odlučio da idem.
Iskreno, nakon prvih pet minuta u fabrici se već isplatilo to što sam došao. To je bio trenutak kada sam znao da Porcelanosa nije samo proizvođač, već arhitektonski partner.
Kada ste obišli njihove fabrike u Španiji, šta Vas je u profesionalnom smislu najviše uverilo da je Porcelanosa brend koji želite da implementirate u svoje projekte?
Prvo – nivo kontrole. Od sirovine, preko robotike, do završnog tretmana materijala, sve funkcioniše sa preciznošću koja podseća na svemirsku industriju. Drugo – skoro potpuno odsustvo manuelnog rada. Sve je robotizovano, savremeno i logistički besprekorno. Treće – oni nisu samo industrija. Oni su kreativna kuća koja oblikuje način na koji će ljudi živeti u prostoru. Grade brend, kulturu i celokupnu estetiku života – enterijer, eksterijer, urbani identitet. Porcelanosa ne proizvodi materijal. Oni stvaraju „jezik prostora”.
U Vašoj praksi često kombinujete podne i zidne pločice, sanitarije, slavine, parket i kompozitne materijale iz istog sistema. Šta to za Vas znači u projektantskom procesu – kontinuitet dizajna, sigurnost kvaliteta ili kontrolu buduće upotrebe prostora?
To znači samo jedno – kontinuitet i ritam. Za mene dizajn nije gomila materijala. Dizajn je tok, muzika prostora. Kada koristim Porcelanosa sistem, znam da podovi, zidovi, parket, sanitarije i kompoziti „govore istim jezikom”. To je najveća vrednost – da neko ko proizvodi i projektuje fasadu, razmišlja i o parketu, i o slavinama, i o wellness opremi. Grupacija ima sedam fabrika, ali jedan identitet. Zbog toga postoji i vizuelni mir i tehnička sigurnost – nema iznenađenja u izvođenju. Prostor funkcioniše kao organizam.
Koliko Vam integrisani Porcelanosa portfolio olakšava kontrolu estetike i funkcionalnosti u enterijeru, posebno u ugostiteljskim i javnim projektima?
U ogromnoj meri. U hotelima, restoranima, country klubovima i drugim kompleksnim projektima morate imati: kontrolu estetike, kontrolu trajnosti, kontrolu održavanja. Kada sve dolazi iz jednog sistema koji ima isti standard kvaliteta, dobijate harmoniju koju je nemoguće postići kombinovanjem deset različitih proizvođača. To je jedini način da se napravi dugoročno održiv projekat.
U projektima gde investitor dolazi sa sopstvenim željama i budžetom, koliko je teško ili lako ubediti ga da prihvati Porcelanosa rešenja kao dugoročnu investiciju?
Mi investitore ne ubeđujemo. Dogodila se obrnuta dinamika – mi biramo investitore prema vrednostima, ambiciji i razumevanju arhitekture. Zbog toga postoji potpuno poverenje u našem procesu. Mi pokažemo mogućnosti i benefite, ali investitori se sami oduševe čim upoznaju brend i sistem rešenja. To je proces stvaranja, a ne pregovaranja. Zbog toga naši projekti postižu vrhunske rezultate – jer kreiramo zajedno, duboko i temeljno. Nakon puštanja objekata u rad, mi se u njima i dalje pojavljujemo, živimo ih, posmatramo, unapređujemo. To je odnos – ne proizvod.
Kako klijenti reaguju kada im prvi put predstavite širinu i raznovrsnost Porcelanosa materijala?
Zavisi od tipa klijenta. Neki razumeju odmah – i tu je posao gotov za 10 minuta. Neki su izuzetno zahtevni pa žele da idu u fabriku. Ali reakcija je uvek ista: iznenađenje, zatim oduševljenje, pa potpuno poverenje.
Koji segment njihovog portfolia Vam je najizraženiji alat u dizajnu?
Mi prostor posmatramo kao inteligentan sistem koji ima mnogo parametara – funkcija, svetlo, materijal, identitet, ritam, korisničko iskustvo. Zbog toga mi zapravo ne izdvajamo proizvod. Bilo da je to parket, prirodni kamen, krion, sanitarije ili fasada – to su samo alati. Naš posao je stvaranje identiteta prostora, a materijali su oruđe. Što imate bolji i kvalitetniji alat, bolje ćete i rezultate postići. Porcelanosa je jedini brend čije proizvode možemo koristiti bez rezerve, jer nose tu filozofiju.
U kojoj meri Vas sigurnost u tehničke performanse Porcelanosa proizvoda oslobađa da budete hrabriji u konceptu enterijera?
Potpuno. Kada radiš sa brendom koji ima globalni standard, visoka tehnička sigurnost se podrazumeva. Ako znam da materijal može izdržati sve što zamislim, mogu da komponujem slobodno – kao da imam savršen instrument koji me ne ograničava. Porcelanosa mi daje taj luksuz stvaranja bez granica.
Pored izbora materijala, posebna pažnja posvećena je i kvalitetu ugradnje. U tom smislu, realizacija keramičkih i završnih radova poverena je izvođačkoj firmi Keramika Fuga, na čelu sa Milanom Đačaninom, specijalizovanoj za ugradnju ekskluzivnih materijala Porcelanosa grupe. Ovakav pristup omogućio je punu kontrolu nad završnim slojevima i postizanje traženog nivoa preciznosti i dugotrajnosti.
Šta za Vas znači dosledna primena jednog brenda u projektu – estetika, logistika, pouzdanost montaže ili kontrola dugoročnog održavanja?
Brend kao etiketa za mene lično ne znači ništa. To većina korisnika ne razume, ali smo mi tu da ih edukujemo i to je naš najvažniji cilj. Važno je razumeti filozofiju brenda, njegove vrednosti, njegov identitet. Tek kada to razumeš, možeš da ga implementiraš na pravi način i onda se ta odluka vidi u svakom detalju finalnog prostora. To je najveća vrednost – ne materijal, već konzistentnost identiteta.
Na koji način iskustvo iz Španije, boravak u njihovim showroom-ovima i upoznavanje sa proizvodnim procesima oblikuju Vaša projektantska očekivanja i kriterijume?
Velikim delom utiče iskustvo iz showroom-ova ali i sama Španija kao mentalitet.
Španija je promenila moj profesionalni i privatni život. Njihov odnos prema prostoru, životu, ritmu, radu – sve je neopterećeno, opušteno, ali maksimalno kvalitetno. To je narod koji razume sebe, razume uživanje i ravnotežu. Mnoge principe koje smo doživeli tamo preneli smo i u svoj rad i u svoj stil života. Zato se stalno vraćamo, učimo, upijamo, gradimo. Arhitekte moraju puno da putuju i da uče o različitim kulturama kako bi mogli da razumeju prostor. Arhitektura se najbolje uči bivstvovanjem a ne posmatranjem preko slike ili weba.
Kako vidite odnos između globalnog brenda Porcelanosa i lokalne arhitektonske scene – gde je dodirna tačka kvaliteta, a gde prostora za unapređenje?
U današnjem trenutku više ne pravim razliku. Projekti koje radimo u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori su na istom nivou kao oni u Španiji, Nemačkoj ili Italiji, samo ih je mnogo manje u tom kvalitetu. Kada možete da birate taj određeni broj izuzetnih projekata, to je blagoslov. Većina naših klijenata radi globalno – imaju kancelarije u Njujorku, Los Anđelesu, Berlinu… Isti kvalitet se očekuje svuda. Trudimo se da budemo ravnopravan član, deo te globalne scene i opravdamo bezrezervna ulaganja naših velikih profesionalnih i životnih mentora. 🙂
Da li se tokom godina Vaš pristup brendu i materijalima koje nude promenio, i šta Vam je danas najvažnije kada odlučujete šta će ući u finalni projekat?
Apsolutno. Tek kada priđeš sistemu izbliza shvatiš koliko je struka otišla daleko.
To ne može da se razume iz kataloga ili sajma. To mora da se doživi unutar sistema. Zbog tog uvida danas biram materijale ne po estetici, već po filozofiji, trajnosti, sistemu i dugoročnoj vrednosti.
Projekat KOTA 111
KOTA 111 je prostorno i programski složen projekat. Koja je bila početna ideja i kako je evoluirala do konačnog koncepta?
Početna ideja bila je jednostavna, ali velika: stvoriti nešto što u Srbiji ne postoji – destinaciju koja je na nivou svetskog ugostiteljstva, a ipak pristupačna svima ovde. Ne samo restoran. Ne samo country klub. Nego kompletan lifestyle koncept koji će postaviti potpuno novi standard. KOTA 111 je počela kao vizija investitora, a danas je arhitektonski organizam koji živi – restoran, bašte, konferencijski prostor, bar, lifestyle zone, shooting range, letnji vrt… mali svet za sebe. Istovremeno, KOTA 111 predstavlja prekretnicu za Vojvodinu i Srbiju. To je prvi kompleks u regionu koji spaja vrhunsku arhitekturu, gastronomiju, sport i sofisticiran način života.
Njegova izgradnja pokazuje da Srbija može stvoriti destinacije koje pariraju najboljim evropskim rizortima, i da lokalna scena poseduje globalni potencijal. Dokaz o tome su brojne nominacije za najviša priznanja na svetskoj arhitektonskoj sceni. Neophodno je istaći da iza mene i mog projektantskog tima stoje još desetine izuzetnih stručnjaka iz oblasti ugostiteljstva, građevinarstva, sporta, IT industrije, pejzažne arhitekture, dramskih umetnika i najrazličitijih struka koje su doprinele realizaciji.
Šta je u KOTI 111 najveći projektantski izazov – kontekst, program, materijalizacija, ili organizacija prostora za različite tipove korisnika?
Najveći izazov bio je osmisliti moderan objekat koji odgovara potrebama savremenog globalnog čoveka, a da pritom sačuva duh ruralnog ambijenta malog mesta u Vojvodini.
To je podrazumevalo nekoliko slojeva: spojiti sport, gastronomiju i prirodu u jedinstven identitet; projektovati ne objekat, već iskustvo; i oblikovati prostor koji je autentičan i pripada svom mestu. Cilj nije bio napraviti lep omotač, već prostor koji se doživljava celim bićem.
Važno je to razumeti ispravno – mi, kao autori i arhitekte, ne „dodeljujemo“ karakter prostoru. Mi započinjemo proces i stvaramo uslove u kojima jedan prostor može da nastane, da živi i da se menja. Dobro osmišljeni procesi su ti koji konačno – ili beskonačno – oblikuju njegov identitet.
Kako ste pristupili stvaranju identiteta kompleksa koji treba da funkcioniše i kao arhitektura i kao iskustvo?
Kroz atmosferu. KOTA 111 nije objekat – to je ritual. To je iskustvo satkano od svetla, materijala, zvuka, mirisa, senki, ritma kretanja i energije ljudi. Hteo sam da svaki deo ima svoju emociju, ali da ostane u istom tonalitetu, kao jedna skladna muzika prostora. To je arhitektura koja se ne posmatra – već se živi.
Na koji način se Vaš autorski rukopis vidi u KOTI 111 i šta taj projekat govori o pravcu u kojem Studio Horkruks ide?
Glavni princip je ono što u studiju nazivamo: Minimalizam u formi, a maksimalizam u doživljaju. To nije emocionalni minimalizam koji „smanjuje emocije”, već upravo suprotno: prostor je vizuelno tih, ali emotivno snažan. Materijali su čisti. Linije smirene. Forma mirna. Ali iskustvo je bogato – svetlo, miris, ukus, muzika, dodir materijala, ritam posluge, komunikacija među gostima, energija zajedničkog stola inspirisana španskom filozofijom života. Sve se odvija kao jedan inteligentan sistem, gotovo kao orkestar u kojem je svaki element programiran da utiče na čula: miris, ukus, zvuk, svetlosnu dinamiku, atmosferu. To je pravac Studio Horkruks-a: stvaramo arhitekturu koja nije samo fizička, već emocionalna i iskustvena. Arhitekturu koja živi sa ljudima, a ne pored njih. Kada shvatite da nisu samo fizički entiteti ono sa čime projektujete, igra počinje i tad uviđate blagoslov ove profesije.
Koji trenutak ili odluka u procesu KOTA 111 Vam je danas najvažnija kao lekcija ili potvrda puta kojim studio ide?
Najvažniji deo procesa desi se uvek pred samo otvaranje – kada objekat počne da živi. Do tog trenutka ste projektant, autor, kreator. A onda se dogodi magija: prostor preuzme svoj identitet, ljudi ga ispune, energija se promeni. Tada ego projektanta mora na nulu. Vi postajete posmatrač procesa koji se spontano odvijaju. Vidite kako prostor diše, gde ubrzava, gde se smiruje — i tu se rađa ono najvrednije. To je osećaj zbog kog arhitektura nije posao, nego životni poziv. Taj trenutak nadoknađuje sve neprospavane noći, sve pokušaje, sve neuspehe i sva traženja. To je trenutak u kojem shvatite da ste stvorili nešto što će živeti nezavisno od vas. To je suština.
Kada sam završio prvu fazu KOTE 111 i sa celim timom otvorio restoran, nakon što su se svetla prvi put upalila, i kada sam u istom tom danu zaprosio svoju partnerku (životnu i poslovnu), te na završetku večeri konačno ostao sam, tada sam se setio reči velikog Nebojše Glogovca (bez ikakve namere o poređenju): „Opet je lestvica dignuta. Šta je moja sledeća uloga? Hoću li moći da napravim nešto barem približno ovako upečatljivo, duboko i snažno?“
„Razgovor sa Aleksandrom Davidovićem pružio nam je jasnu sliku o stvaralačkom procesu koji spaja špansku preciznost i estetiku Porcelanose sa domaćim kontekstom i ambicijama projekta KOTA 111. Njegova posvećenost detalju, istraživanju i odgovornom odnosu prema prostoru pokazuje koliko je u savremenoj arhitekturi važno otići korak dalje od očekivanog. Upravo zato, nama u redakciji časopisa „grenef.“ bilo je posebno zadovoljstvo da razgovaramo sa arhitektom čiji rad povezuje lokalno i globalno, tehničko i emotivno, kao i Lifestyle Porcelanose, a pritom ostaje čvrsto vezan za stvarne potrebe korisnika. Ako je KOTA 111 najava onoga što tek dolazi, onda se čini da ćemo o arhitekturi Aleksandra Davidovića i njegovog tima još dugo slušati – i to sa punim razlogom. Na kraju možemo dodati još jednu rečenicu za kraj, ustvari rečenicu koja nije postala naslov: „Od Španije do Srbije: Porcelanosa kao inspiracija u projektima Studio Horkruks-a“, – rekao je Predrag Rađen, urednik časopisa „grenef.“
PORCELANOSA Grupo
Tehnička kancelarija PCN
Jurija Gagarina 19b (Sakura Park)
Novi Beograd
porcelanosa.com