Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije saopštila je da je Vlada krajem jula 2024. godine usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period 2030. godine sa projekcijom do 2050. godine.

Ministarka je objasnila da time otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine.

Usvajanjem ovog plana kako je ukazala, Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta” Srbije u energetskoj tranziciji.

Prema njenim rečima, ovaj plan prilagođen je karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani mogu da računaju na sigurno snabdevanje.

Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 GW novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavatsat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora, navela je ministarka. Ona je precizirala da mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikaciju saobraćaja.

Primena mera iz Integrisanog plana, kako je naglasila, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 % u odnosu na 1990. godinu.

Ministarka je podvukla da donošenjem ovog ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija je pokazala spremnost da, s jedne strane, radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a s druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.

Ovaj važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije, uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU, predočila je ministarka i dodala da Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije.

Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Koji su sledeći koraci?

Poznato je da je u okviru EU već uspostavljen jasan pravno obavezujući okvir za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, a takođe su uspostavljeni i ambiciozni ciljevi za 2030. godinu u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Slično državama članicama EU, ugovorne strane Energetske zajednice, u koje spada i Republika Srbija, u obavezi su da prate navedene oblasti i da izveštavaju o njima. Energetska zajednica (EZ) je usvojila Preporuku 2018/01/MC – EnC o izradi INEKP-a, što predstavlja obavezu svake od njenih ugovornih strana.

Nakon izrade INEKP-a, u okviru drugog dela projekta, planirano je održavanje sveobuhvatnog programa obuke za dalji razvoj kapaciteta za planiranje u oblasti energetike i klime, kako bi Srbija ispunila svoje obaveze u skladu sa preporukom koju je usvojila EZ.

Očekuje se da će ova aktivnost dodatno unaprediti znanja svih relevantnih učesnika projekta, kao i kapacitete Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu strateškog planiranja, te da će obezbediti interne alate za planiranje u oblasti energetike i klime.

U skladu s Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Republike Srbije, Ministarstvo zaštite žiotne sredine usvojilo je mere za smanjenje emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte u rashladnoj i klimatizacionoj opremi.

Priprema Nacionalnog plana smanjenja potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC)

U avgustu 2024. godine održan je radni sastanak pod nazivom: „Priprema nacionalnog plana smanjenja potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC)”, koje je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine (Odeljenje za zaštitu vazduha i ozonskog omotača), u saradnji sa implementacionom agencijom UNIDO. Sastanku je prisustvovalo 30 učesnika, među kojima su bili predstavnici Ministarstva, međunarodni konsultanti (predstavnik UNIDO-a), kao i uvoznici/izvoznici fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte i uvoznici/izvoznici proizvoda i/ili opreme koji sadrže ili se oslanjaju na fluorovane gasove.

Cilj radnog sastanka je bio da se predstave ključne faze u pripremi Nacionalnog plana smanjenja potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC) – „KIP projekat” i predstave dalji koraci, a posebno značaj i važnost prikupljanja relevantnih podataka potrebnih za izradu ovog plana. Predstavnici kompanija koji su pozvani na ovaj sastanak su jedna od ciljnih grupa za dostavu potrebnih podataka. Neophodni podaci će se dostavljati na obrascima, odnosno, upitnicima koji su pripremili eksperti.

Učesnicima radnog sastanka su predstavljene obaveze preuzete nakon ratifikacije Kigali amandmana. To je pre svega zamrzavanje potrošnje ove grupe supstanci prema jasno definisanoj dinamici. U drugom delu sastanka prvo je predstavljen sistem HFC kvota u nekim zemljama regiona, a nakon toga je prezentovan presek stanja u vezi sa određenim kvotama i stepenu iskorišćenosti istih od strane uvoznika/izvoznika, a u skladu sa baznim nivoom koji je Republika Srbija odredila i sa čijom primenom je počela od 1. januara 2024. godine. Ova mera je od izuzetnog značaja jer je to sprovođenje prve kontrolne mere i ispunjenje jedne od preuzetih obaveza naše zemlje nakon ratifikacije Kigali amandmana.

U narednom periodu planirano je održavanje sličnih sastanaka samo za druge ciljne grupe, koje mogu dati značajan doprinos u pripremi i kasnije implementaciji Nacionalnog plana smanjenja potrošnje fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (HFC).

Baterije za skladištenje energije

Vođene vizijom da svojim rešenjima kreiraju svet po meri čoveka u skladu sa prirodom, šireći na taj način krug dobre energije, kompanije su u svoj asortiman održivih rešenja uvrstile još jedan ključni element moderne energetske infrastrukture, baterije za skladištenje energije.

Baterijski sistemi za skladištenje električne energije rade na principu konverzije električne energije u hemijsku energiju tokom punjenja baterija i obrnuto tokom pražnjenja. Kada je potražnja za energijom niska, višak energije se skladišti u baterijama.

Kada je potražnja visoka, energija se oslobađa iz baterija, čime se balansira opterećenje mreže.

Podela baterijskih sistema

Baterijski sistemi za skladištenje električne energije mogu se podeliti u tri grupe:

Baterijsko skladište kapaciteta do 30 kWh

Ovo je najčešće upotrebljavan sistem za rezidencijalne objekte.

Postavlja se na objekat i povezuje direktno na inverter preko koga se preko dana puni, a noću i preko dana sa smanjenom proizvodnjom prazni i obezbeđuje uštedu na računu za električnu energiju za određeni kapacitet baterijskog sistema.

Jedno od rešenja predstavlja i sistem gde se baterijski sistem povezuje na objekat i programira tako da se baterija puni u noćnom periodu, a da se nakon toga predaje potrošačima kad je maksimalna potrošnja preko dana.

Baterijsko skladištenje kapaciteta od 30 kWh do 1 MWh

Ovakvo baterijsko skladištenje je najčešće u primeni za komercijalne objekte jer omogućava zadovoljavanje većih potrošačkih zahteva. Njihov sistem za upravljanje omogućava i funkciju rada bez mreže, što znači da prilikom nestanka mreže pruža nezavisan rad i sigurnost u napajanju.

Prednost ovih sistema je i ušteda električne energije ukoliko se koristi u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije, čime omogućava kontinuitet u snabdevanju energijom i maksimalnom iskorišćenju zelene energije.

Kapaciteti preko 1 MWh koji služe balansiranju nacionalnih mreža i velikih proizvođača

Baterijska skladišta velikih kapaciteta koriste se za balansiranje prenosnih mreža kao i za balansiranje elektrana na obnovljive izvore energije. Njihova izvedba je najčešće u obliku kontejnerskog skladišta veličine jedan megavat koja se mogu vezivati paralelno kako bi se postigao željeni kapacitet. Prednost ovih sistema je što mogu da isporuče veliku količinu energije u izuzetno kratkom vremenskom periodu, što distributivnim i prenosnim sistemima električne energije donosi velike pogodnosti.

Ova rešenja moderne tehnologije omogućavaju efikasno skladištenje i korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se ostvaruje doprinos smanjenju ugljeničnog otiska i energetskoj nezavisnosti korisnika.

Baterijski sistemi za skladištenje električne energije igraju ključnu ulogu u tranziciji ka održivoj energetskoj budućnosti. Razvoj tih tehnologija omogućava bolju integraciju obnovljivih izvora energije, smanjenje emisija i poboljšanje stabilnosti energetskih mreža, a sa unapređenjem tehnologija možemo očekivati još efikasnije i ekološki prihvatljivije sisteme.

Inovacije toplotnih pumpi

Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA) toplotna energija učestvuje sa 50% u ukupnoj potrošnji energije, uključujući toplu vodu, grejanje i paru kao osnovne oblike krajnje toplotne energije. Tradicionalni metodi grejanja na ugalj i gas stvaraju visoke emisije ugljenika, direktno električno grejanje ekonomski je neefikasno, dok nedostaci solarnog grejanja leže u niskoj gustini i periodičnoj prirodi energije. Strategija Vrh emisije ugljenika i ugljenična neutralnost ukazuje na hitnu potrebu za efikasnim, niskougljeničnim i ekonomičnim načinima grejanja.

Istraživanja su pokazala da je primenom toplotnih pumpi, koje efikasno apsorbuju toplotu iz vazduha, moguće delotvorno povećanje nivoa toplotne energije i obezbeđenje efikasnog izlaza uz postizanje niskougljeničnog grejanja.

Da bi se to ostvarilo, projektni tim, uključujući sektore za klimatizaciju u stambenim objektima, tehnologiju izgradnje i industrijske tehnologije, uz podršku nacionalnog programa SAD za ključna istraživanja i razvoj, proveo je skoro 20 godina sarađujući sa univerzitetima i kompanijama u radu na revolucionarnim tehničkim dostignućima. Oni su razvili seriju tehnologija namenjenih visokoefikasnom snabdevanju toplotnom energijom za obezbeđivanje potrošne tople vode, grejanja i industrijske pare primenom toplotnih pumpi vazduh-voda.

Nagrađeni projekat „Ključne tehnologije i primena za visokoefikasno snabdevanje toplotnom energijom različitih temperatura primenom toplotnih pumpi vazduh-voda” postigao je tri tehnološke inovacije:

1. Razvoj novog metoda za apsorbovanje toplote iz vazduha i efikasnu proizvodnju potrošne tople vode, čime se promoviše oblikovanje i razvoj toplotnih pumpi vazduh-voda u industriji grejača za vodu
2. Pronalazak metoda grejanja toplotnim pumpama za vazduh na ultraniskim temperaturama koji je zasnovan na tečnim gasovima sa različitim pritiscima ubrizgavanja čime se rešava problem konvencionalnih toplotnih pumpi vazduh-voda koje ne mogu da rade pouzdano na veoma hladnim podnebljima severnih regiona
3. Predlog tehnologije toplotnih pumpi vazduh-voda sa velikim povećanjem temperature primenom komprimovane vodene pare sa povećanjem temperature u obimu od 100°C, čime se postiže efikasno i niskougljenično snabdevanje industrijskom parom. Ovaj projekat se nalazi na čelu industrije toplotnih pumpi u Kini, kako u smislu napretka i inovativne prirode svojih tehnoloških dostignuća, tako i u smislu uticaja i društvenih koristi od njegovih rezultata, u potpunosti prikazujući mogućnost za tehnološko napredovanje kompanija u oblasti toplotnih pumpi.

Unapređenje industrije i inovacije: Vrh emisija ugljenika i ugljenična neutralnost – Koncept koji vodi transformaciji industrije

S obzirom na to da su topotne pumpe u širokoj primeni u oblastima grejanja, tople vode, industrije i poljoprivrede, tržišna tražnja stalno podstiče preduzeća da uvode inovacije i ubrzaju širenje industrijskih tehnologija. Rezultati projekta ključne tehnologije i primene za visokoefikasno snabdevanje toplotnom energijom različitih temperatura primenom toplotnih pumpi vazduh-voda doveli su do formulisanja i razvoja novih industrijskih standarda za toplotne pumpe vazduh-voda za snabdevanje toplom vodom, grejanjem i industijskom parom.

Kineska kompanija je razvila seriju grejača vode sa toplotnim pumpama i proizvoda za grejanje u kojima se primenjuje tehnologija projekta. Od trenutka lansiranja na tržište, ti proizvodi su u širokoj upotrebi u stambenim, poslovnim i različitim javnim zgradama.

Oni se takođe promovišu i u upotrebi su u sektoru industrijskog grejanja. Grejači za vodu sa toplotnim pumpama vazduh-voda, na izrazito niskim temperaturama, razvijeni u okviru projekta, predstavljaju novi proizvod za efikasno, energetski štedljivo i ekološko grejanje, čime se daje veliki doprinos prelasku sa uglja na električnu energiju u severnoj Kini.

Pionirska kombinacija toplotnih pumpi vazduh-voda sa terminalima za razmenu toplote sa niskim temperaturnim razlikama za svrhe grejanja, široko je priznata u industriji. Ovim pristupom se postiže sistematska ušteda energije spajanjem kraja potrošnje toplote sa krajem isporuke toplote, čime se otvara novo tržište efikasnog, niskougljeničnog i ugodnog grejanja.

Čak, i u veoma hladnim oblastima sa temperaturom do -35 °C, ovi sistemi mogu da rade stabilno, pružajući energetski efikasne usluge u vidu tople vode i grejanja širokom spektru korisnika.

Ova tehnološka inovacija ne samo da je primenljiva u različitim podnebljima, već daje i značajan doprinos uštede energije i smanjenju emisija.

Kineska kompanija će nastaviti da aktivno sprovodi nacionalnu strategiju „dvostruke kontrole ugljenika” u saradnji sa partnerima iz industrije i korisnicima, kako bi svaka zgrada postala energetski efikasnija i ugodnija, a svaki dom topliji i harmoničniji. Kompanija je posvećena davanju većeg doprinosa u cilju stvaranja zelene, niskougljenične i efikasne budućnosti za bolji život.

Da bi se napravio kvalitetan Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije, prvo treba napraviti odgovarajući plan Održivog razvoja. U ovim vremenima bolje rečeno plan Održivog opstanka. Održivi razvoj počiva na tri stuba: održivi razvoj ekonomije, održivi razvoj društva i održivi razvoj životne sredine. Ova tri stuba su međusobno spregnuta i jedan bez drugog nemaju nikakvu vrednost.

U okviru održivog razvoja ekonomije potrebno je napraviti kvalitetan program industrije, poljoprivrede, saobraćaja kao i infrastrukture, i nakon toga zaključiti koje su potrebe za energentima u Republici Srbiji. U bliskoj budućnosti će biti kritično snabdevanje električnom energijom, njena potrošnja raste enormno u letnjem režimu, čak je i veća nego u zimskom.

Potrošnja energije za hlađenje je sve veća zahvaljujući porastu temperature, promeni klime. Proizvodnja električne energije u Srbiji u termoelektranama prošle godine, bila je 70 % dok je proizvodnja iz hidroelektrana iznosila 30 %. Proizvodnja električne energije iz drugih obnovljivih izvora kao što su solarna energija, kao i energija vetra bile su simbolične, a još manja iz otpada.

Proizvodnja komunalnog otpada u Srbiji iznosi između 2,5 miliona tona do 2,8 miliona tona, 40 % završi na divljim deponijama. Proizvodnja uglja u Srbiji u prošloj godini iznosila je 38 miliona tona, dok je na raspolaganju bilo 1,5 miliona tona otpada. Sigurno da kompletan otpad nije racionalno spaljivati, nego samo onaj koji se ne može iskoristiti na drugi način.

Potrebno je konzistentno primeniti program integralnog upravljanja otpada tako da bude zastupljen princip 4R (reuse, reduced, recycle, recovery). Radi lakšeg razumevanja treba smanjiti masu proizvoda, ponovo koristiti proizvod, izvesti reciklažu i na kraju izvršiti spaljivanje komunalnog otpada. Moramo priznati da su to veoma male količine.

Toplotne pumpe treba sve više koristiti, jer je poznato da sa 1 kWh uložene električne energije, zavisno od izvora toplote možemo dobiti 5–6 kilovat sati toplotne energije.

Interesantno je da u letnjem režimu u područjima koja imaju dovoljno podzemnih voda, istu možemo koristiti za hlađenje, pa je eliminisana potreba za električnom energijom za pogon kompresora.

U tom slučaju koristiti zidno hlađenje kao i zidno grejanje. Na ovaj način dominantan vid razmene toplotne energije je zračenje.

Po našem skromnom mišljenju, mišljenju redakcije časopisa „grenef.”, najveći izvor energije u Srbiji je „energetska efikasnost”. O njoj se mnogo priča dugi niz godina, ali su rezultati veoma skromni. Toplotni gubici u sezoni grejanja kao i prilivi u zimskom i letnjem režimu su veoma visoki. Rezultati merenja toplotnih gubitaka koji su ostvareni od strane „GIZA” pokazuju da su oni izuzetno veliki i iznose oko 224 kWh/m2 prosečno. Gubici toplote u Nemačkoj prosečno iznose oko 50 kWh/m2. Vrlo često pominjemo pasivne kuće, kod kojih su toplotni gubici manji od 15 kWh/m2.

Treba ići korak po korak i približavati se cilju. Navešćemo jedan primer u stambenom bloku od 100.000 m2 u kome se nalazi 1500 stanova prosečne površine 66 m^2. Ako bi se potrošnja energije smanjila za 100 kWh/m2 onda bi ušteda toplotne energije iznosila

UŠTEDA = 100.000 • 100 = 10.000.000 kWh.

Za proizvodnju toplotne energije potrebno je 1.000.000 litara tečnog goriva. Nećemo govoriti o ekonomskim uštedama. Ubedljivo najveći gubici toplotne energije u stanovima su gubici kroz prozore.

Jednostavnom zamenom prozora koji zadovoljavaju standarde EU uštedela bi se ogromna količina toplotne energije, smanjio negativan uticaj na životnu sredinu, smanjila emisija gasova staklene bašte. Značajno bi se zaposlila građevinska operativa.

Poseban problem je kada se za grejanje koristi električna energija. Stepen iskorišćenja termoelektrana je 32 %, niko ne pominje gubitke u prenosnoj i distributivnoj mreži i značajno su veći u poređenju sa Nemačkom i veći su (2,5 puta).

Razmišljajmo, korak po korak, i u kraćem vremenskom intervalu iskoristimo ono što nam je na raspolaganju, a to je energetska efikasnost, kako u građevinarstvu, tako i u industriji. Nemojmo to preskakati, jer znamo da su investicije u nove kapacitete skupe i dugo traju. Predlažemo poseban oprez sa nuklearnom energijom, s napomenom da su troškovi izgradnje čak i tri puta veći u poređenju sa klasičnim elektranama.

Autori teksta: Prof. dr D. Škobalj u Ž. Đokić, dipl.inž.maš.