GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.