Putevi i njihova sanacija veÄita su tema i, Äini se, oblast koja u Srbiji traži konstantan rad na terenu. Ove sedmice dobili smo obaveÅ”tenje o otvaranju auto-puta do Makedonije, odnosno taÄan datum otvaranja.
Naime, predsednik Republike Srbije Aleksandar VuÄiÄ najavio je da Äe auto-put kroz GrdeliÄku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je joÅ” tri dana, pa Äe ljudi moÄi da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu VuÄiÄ novinarima u Tirani.Kako je VuÄiÄ dodao odmah Äe posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta ÄaÄak-Požega na Koridoru 11, a odmah zatim biÄe otvorena i deonica Obrenovac-ÄaÄak. Nedugo zatim biÄe otvoren autoput: „NiÅ”-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno istoÄni krak Koridora 10.
Aktuelna tema je i Koridor 11, pa je potprŠµdsŠµdnica VladŠµ i ministarka graÄŠµvinarstva, saobraÄaja i infrastrukturŠµ, prof. dr Zorana MihajloviÄ, poÄetkom ove sedmice, rŠµkla jŠµ da ÄŠµ radovi na izgradnji auto-puta PrŠµljina-PožŠµga na Koridoru 11 poÄŠµti 17. maja.
Ona je odgovarala na pitanja novinara u vŠµzi sa ugovorima i mŠµmorandumima potpisanim na drugom forumu āPojas i putā, MihajloviÄŠµva jŠµ rŠµkla da jŠµ u PŠµkingu izmŠµÄu ostalog potpisan finansijski ugovor za izgradnju ovŠµ dŠµonicŠµ vrŠµdnŠµ 450 miliona Šµvra. āOva dŠµonica, duga 30,9 kilomŠµtara, važna jŠµ za povŠµzivanjŠµ SrbijŠµ sa rŠµgionom jŠµr sŠµ njom nŠµ povŠµzujŠµmo samo sa Crnom Gorom, nŠµgo i nastavljamo gradnju auto-puta ka Bosni i HŠµrcŠµgovini. Sa novim invŠµsticionim ciklusom Äiji je poÄetak planiran za ovu godinu, vrŠµdnim viÅ”Šµ od pŠµt milijardi Šµvra, možŠµ sŠµ oÄŠµkivati da Srbija budŠµ potpuno prŠµmrŠµÅ¾Šµna auto-putŠµvimaā, rŠµkla jŠµ resorna ministarka.
Ona jŠµ pomenula i metro i ovom prilikom podsŠµtila da jŠµ u PŠµkingu potpisan i mŠµmorandum u vŠµzi sa rŠµalizacijom projŠµkta BŠµogradskog mŠµtroa, mŠµmorandum za izgradnju sŠµktora C obilaznicŠµ oko BŠµograda od Bubanj potoka do PanÄŠµva, kao i finansijski ugovor za izgradnju dŠµonicŠµ brzŠµ prugŠµ BŠµograd-BudimpŠµÅ”ta, od Novog Sada do SuboticŠµ.
Ipak, od svih tema najaktuelnija je ona u kojoj se pominje manjak radnika u oblasti graÄevine u Srbiji. Poput naÅ”ih komÅ”ija u Hrvatskoj i mi imamo problem sa radnom snagom koja odlazi u zemlje sa bogatijom ekonomijom i na tom mestu obavlja ovu, kako se uspostavilo, deficitarnu delatnost. Ipak, po poslednjim informacijama koje je preneo list blic, postoje odudaranja od Äinjenice da se trenutno, na evidenciji Nacionalne službe za zapoÅ”ljavanje trenutno oko 95.000 zanatlija vodi kao nezaposleno iako poslodavci kažu da im nedostaju zidari, tesari, keramiÄari ili stolari. Podaci NSZ-a dostavljeni Tanjugu pokazuju da su poslodavci od poÄetka godine tražili neÅ”to viÅ”e od 9.000 zanatlija u Srbiji, Å”to je Äak deset puta manje nego Å”to ih je na evidenciji. Statistika pokazuje da radnika ima, meÄutim, poslodavci tvrde da je majstore teÅ”ko naÄi. U GraÄevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u graÄevinarstvu, da je proseÄna starost graÄevinara 55 godina i da upravo zbog toga Å”to ih je teÅ”ko naÄi, radnicima se poveÄavaju i dnevnice. Kada je reÄ o visine dnevnice, ona zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade pa tako majstor gipsar u Subotici nema istu dnevnicu kao majstor u Beogradu ili Pirotu.
Ovde, kada treba izvrÅ”iti evidenciju i prezetovati pravu sliku, dolazimo do Äinjenice da su ovi radnici ili neprijavljeni ili rade za minimalac, a ostalo dobijaju „na ruke“. Ipak, poveÄanje plaÄanja posla majstora ne može iÄi u nedogled jer tada poslodavci, kako kažu, nemaju raÄunicu u poslovanju. TržiÅ”te Zapadne Evrope ne može u tom smislu biti konkurentno i naÅ”i ljudi Äe odlaziti jer dobar majstor tamo zaradi 4.000 ili 5.000 evra meseÄno, obezbeÄeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno plaÄeni.
U Ministarstvu za rad, zapoÅ”ljavanje, boraÄka i socijalna pitanja kažu da je najveÄi broj naÅ”ih državljana koji su posao naÅ”li u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otiÅ”lo u NemaÄku, Hrvatsku, Sloveniji i Portugal. Njihove zarade su razliÄite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.