Život u urbanizovanom društvu u kome je trka sa vremenom i trka za vreme, osnovni pokazatelj neprestanog razvoj svih segmenata društva, ali i pokazatelj savremenog načina života u kome su otuđenost od ljudi i prirode sve veća, pokazuje svoje pravo lice. Potreba da stanemo i da se vratimo prirodnim vrednostima, kako bismo, u bližoj budućnosti imali čemu da se vratimo, sve više nas usmerava na razvoj, sa poštovanjem ekoloških normi i očuvanju životne sredine.
Da ne bude zablude, očuvanje prirodne sredine, ne zahteva odsustvo napretka i razvoja, naprotiv, zahteva uključivanje prirode i prirodnih resursa u taj razvoj, ali pametnog uključivanja.
Sve veća urbanizacija, vuče za sobom sve veći broj stanovnika u gradskim sredinama, veći obim saobraćaja, veću emisiju štetnih gasova, koji utiču na stvaranje mikroklime i stvaranje uslova za temperaturne ekstreme, klimatske promene i uništavanje životne sredine na globalnom nivou. Takođe, neracionalna upotreba prirodnih resursa, dovodi nas u situaciju da prirodne energente nekontrolisano trošimo, prirodu svesno uništavamo i stvaramo loše uslove planetarnog opstanka.
Uvidevši da nam se ne smeši optimistična budućnost i da smo na pragu sopstvenog uništenja, svetske organizacije za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost decenijama unazad upozoravaju na ovakva scenarija. Danas, postoji oblije zakonodavnih normi koje se moraju poštovati, kako bi se uništavanje prirodnog okruženja od strane različitih oblika industrije i privrede svelo na minimum.
Građevinarstvo, kao grana privrede, koja je u stalnom usponu, veliki je izazov po pitanju potrošnje energije, upotrebe materijala, tehnologije i načina gradnje i njihovog uticaja na prirodnu sredinu. Krajem XX veka potreba da se gradnja okrene odgovornom, održivom razvoju i stvaranju sigurne i zdrave budućnosti, tretirala se kao trend, međutim, danas je održiva gradnja nužna kako bi imali gde i za koga u budućnosti da gradimo.
Održiva gradnja podrazumeva gradnju koja će biti okrenuta i orijentisana na prirodu i to u pogledu izbora materijala kao sirovine gradnje, sistema i načina gradnje, sa ciljem stvaranja energetski efikasnog objekta, posebno kada znamo da današnje zgradarstvo učestvuje sa 40% u ukupnoj potrošnji energije. Održiva gradnja doprineće stvaranju objekta u kome će krajnji, moderni korisnik ponovo uspostaviti kontakt i živeti u skladu sa prirodom, koristeći sve benefite zdrave i sigurne sredine.
Zeleni materijali za ugodniju i zdraviju budućnost
Građevinski materijali pokazali su se kao veliki potrošači energije, koju istu crpe kroz ceo životni proces objekta. Iskustvo i istraživanja su potvrdili da se najviše energije troši prilikom proizvodnje betona, čelika, metalnih proizvoda, keramike, što dalje utiče na povećanu emisiju CO2. U samom procesu gradnje takođe se vrši trošenje energije, da bi se potrošnja nastavila i nakon životnog veka objekta, odnosno prilikom njegovog rušenja.
Pored velike potrošnje energije, građevinski materijali u zatvorenom prostoru emituju razna isparenja koja nisu dobra za zdravlje čoveka, posebno dugoročno gledano.
Da bi se sve ovo predupredilo i sprečili negativni efekti po krajnjeg korisnika i prirodu, građevinarstvo se okreće upotrebi zelenih, prirodnih materijala.
Koje su prednosti prirodnih materijala? Pre svega njihov ekološki aspekt, odnosno da ne postoji negativni uticaj kada se nalaze u okruženju, što je posebno važno jer nema štetnih isparenja i nezdravih agenasa u životnom okruženju. Takođe, ne samo da ne emituju CO2, prirodni materijali iste apsorbuju i zatvaraju i na taj način čiste vazduh. Za proizvodnju, transport i korišćenje zelenih materijala, potrošnja energije svedena je na minimum, dok prilikom rušenja objekta, zeleni materijali se mogu reciklirati i nema bojazni za stvaranje otpada koji će dugoročno negativno uticati na životnu sredinu.
Koji su zeleni materijali u upotrebi? Svi oni materijali koji su dostupni u prirodi, adekvatni su za gradnju i obnovljivi. Neki od tih materijala su: pluta, slama, konoplja, bambus, bioplastika koja se pravi od prirodnih materijala, ali i materijali koji se mogu reciklirati, kao što su aluminijum, staklo, papir,…
Korišćenjem prirodnih, zelenih materijala, stvaraju se uslovi koji će uticati na smanjenje potrošnje energenata, smanjenu emisiju CO2, što će dovesti do izjednačavanja klimatskih prilika i eliminaciju uslova za dalju progresiju klimatskih promena.
Vodeći se značajem i korišćenjem prirodnih materijala u gradnji, mnogi proizvođači građevinskog materijala krenuli su u proces stvaranja i proizvodnje materijala koji će imati bolje performanse u odnosu na standardne materijale i biti ekološki prihvatljivi. Pa tako danas možemo na tržištu pronaći tzv. zeleni beton koji ima 30% manji ugljenični otisak u odnosu na redovan beton; cement koji ima 30% manje ugljeničnog otiska u odnosu na redovan cement; primenu fasadnih izolacionih materijala, boja, podnih obloga bez štetnih isparenja i sl.
Proizvodnja ovih zelenih građevinskih materijala, dodatno je stimulisana uvođenjem tzv. karbonskih taksi, po kojoj Evropa ima za zadatak da do 2050. godine bude karbon neutralna, odnosno da bude prvi kontinent koji ne proizvodi karbonski otisak.
Energetska efikasnost kao stil života
Kako bi se postigli što bolji energetski, ekonomski i ekološki uslovi, velika pažnja u građevinarstvu posvećena je gradnji energetski efikasnih objekta. Pored upotrebe zelenih materijala, akcenat je stavljen na izolaciju. Kako smo svedoci velikih klimatskih promena i temperaturnih ekstrema, izolacija objekata je neupitna.
Da bi se sprečio odliv toplotne energije zimi, ali i priliv toplotne energije leti, a time i snizila potrošnja i troškovi energenata grejanja i hlađenja, izolacioni materijali su presudni u stvaranju energetski efikasnih i održivih objekata. Kompletna izolacija objekta, od poda do krova stvara idealne uslove u pogledu uštede, održive gradnje i komfornijih uslova svakodnevnog života.
Pored toplotne izolacije, zvučna izolacija je standard modernog čoveka koji teži pronalaženju svog kutka gde će vladati mir i opuštanje.
U procesu adekvatne izolacije, pored izolacionih materijala za oblaganje objekata, stolarija je ključan faktor modernog, savremenog, ugodnog objekta. To potvrđuje i činjenica da se u zavisnosti od stanja stolarije, energija, kroz istu, gubi od 25% do 40% . Upravo ovaj razlog u velikoj meri uticao je na stvaranje inovativnih rešenje svih vidova stolarije, koja su doprinela njenoj energetskoj efikasnosti, stvaranju energetski efikasnih objekata, a sve to zajedno, kao rezultat dalo razvoj održive gradnje.
Koliko je važna održiva gradnja ukazuju i zakonske regulative koje imaju za cilj očuvanje energetskih izvora, smanjenje troškova, stvaranje ugodnih, bezbednih i zdravih uslova za život korisnika. Jedna od tih regulativa, jeste i uvođenje Energetskih pasoša.
Energetski pasoši su sertifikati energetske efikasnosti koji su obavezni da imaju svi novi objekti, ali i objekti na kojima se vrši rekonstrukcija. Međutim, tu nije kraj. Očekuje se da će u narednih deset godina svaki objekat, privatne ili javne namene, biti u obavezi da poseduje Energetski pasoš, odnosno moraće ispunjavati kriterijume energetski efikasnog objekta.
Krajnji cilj primene Energetskih pasoša jeste gradnja energetski efikasnih objekata, globalnog smanjenja emisije CO2 i stvaranja bolje, zdravije, sigurnije, održive budućnosti.
Energetska efikasnost i standard gradnje
Uvođenjem zakonskih regulativa za sprovođenje i poštovanje normi prilikom procesa gradnje, doveli su do podizanja kvaliteta i standarda gradnje. Kao krajnji rezultat danas imamo objekte koji su podređeni potrebama savremenog života pojedinca. Primer energetski, estetski i emotivno savršenog objekta je pasivna kuća. U pasivnim kućama ljudi imaju sve uslove da žive miran, ugodan, bezbedan, zdrav, prirodi okrenut život, bez bojazni da će zbog toga plaćati visoku cenu. Naprotiv, pasivna kuća, iako zahteva početna ulaganja koja su 10-20% viša u odnosu na konvencionalni objekat, je jedan finansijski isplativ projekat.
Pasivna kuća je objekat budućnosti koji troši 90% manje energije, čime se smanjuje i negativan uticaj na životnu sredinu, stvaraju uslovi savršenog svakodnevnog života, ali i uslovi i resursi za buduće generacije.
Umesto zaključka
Iako smo i dalje, svedoci neracionalne energetske potrošnje, složićete se da nam se sve više nude rešenja, kako bi tu istu energiju sačuvali, obnovili, smanjili troškove nastale njenom nekontrolisanom potrošnjom, stvorili bolje uslove za život danas, ali i uslove za bolju, zdraviju, zeleniju, održivu budućnost.
Ukoliko se neko još nije probudio kada su energetska efikasnost, zelena gradnja i održiva budućnost, krajnje je vreme da to učini sada. Ne sutra, sada.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac