Gotovo u svim istraživanjima o kvalitetu života u velikim gradovima Å”irom sveta, njihovi stanovnici Äe u prvih pet najveÄih problema koji im koÄe svakodnevicu obavezno ubrojiti nedostatak mesta za parkiranje.
PODZEMNE GARAŽE
//Stalna zauzetost postojeÄih parkinga u gradskom jezgru, u blizini administrativnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova, u poslovnim Äetvrtima, kao i nedovoljan broj javnih garaža u gusto naseljenim ÄvoriÅ”tima (gde po nepisanom pravilu ima dosta ugostiteljskih i ostalih uslužnih objekata), veÄita je noÄna mora svakog velegrada.
Lokalno rukovodstvo i urbanisti obiÄno su u nezavidnoj situaciji kada treba pronaÄi efikasno reÅ”enje za ovo pitanje, jer se uglavnom deÅ”ava da reÅ”avanje datog problema izazove novi na drugoj strani.
Prva opcija kojoj svi pribegavaju je izgradnja novih parkinga svuda gde je to moguÄe, a potom ogromnih javnih garaža u vidu Äitavih viÅ”espratnih zgrada, iliti auto parkova (eng. car park, parkade) kako se popularno joÅ” nazivaju. MeÄutim, dodatno zauzimanje povrÅ”ina za potrebe parkiranja automatski znaÄi da Äe imati manje mesta za sve ostalo ā stambene i poslovne zgrade, parkove i deÄija igraliÅ”ta, nove hotele, trgove. Ova situacija donekle se može ublažiti graÄenjem podzemnih garaža.
Prema podacima RepubliÄkog zavoda za statistiku u Beogradu je u 2017. godini registrovano novih 50 hiljada automobila, Å”to je apsolutni rekord otkada se vodi evidencija!
Pretvoreno u procente, BeograÄani su proÅ”le godine kupili 17% viÅ”e vozila nego 2016, sa tendencijom da se ovaj trend nastavi. Da Äe to biti sluÄaj pokazuju i saobraÄajne analize i planovi koje je lane izradio Grad BEOGRAD, na osnovu kojih se prognozira da Äe se do 2033. broj vozila na prestoniÄkim ulicama poveÄati za neverovatnih 39 odsto, Å”to Äe dodatno zakrÄiti saobraÄaj na kljuÄnim pravcima u gradu, kako u jutarnjem, tako i u popodnevnom Å”picu.
Podzemne garaže – Efikasno reÅ”enje za problem parkiranja, foto: www.pixabay.com
Zbog svega toga biÄe neophodno realizovati veÄ najavljene velike saobraÄajne projekte: dva tunela, dva nova mosta, zavrÅ”etak obilaznice oko Beograda, metro, ali i izgradnju podzemnih garaža o kojoj se sve glasnije govori. Naime, Grad Beograd jesenas je objavio javni poziv za dodelu koncesije za projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje, održavanje i prenos vlasniÅ”tva nad Äetiri podzemne garaže na teritoriji prestonice.
U pitanju su garaže na Studentskom trgu, na Trgu republike, u VlajkoviÄevoj i u FruÅ”kogorskoj ulici koje bi trebalo da budu izgraÄene do kraja 2021. godine. Vrednost projekta okvirno je procenjena na iznos izmeÄu 35 i 40 miliona evra, buduÄi da u garažama za koje joÅ” nije izdata graÄevinska dozvola (Trg republike, VlajkoviÄeva, FruÅ”kogorska) ukupan broj parking mesta tek treba da bude utvrÄen u skladu sa ugovorom o koncesiji.
Rok trajanja koncesije je 40 godina, a prema uslovima pogodbe koncesionar, koji Äe u tom periodu upravljati garažama, obavezuje se da Gradu plaÄa dvodelnu koncesionu naknadu – prvi deo jednokratno po finansijskom zatvaranju projekta, a drugi godiÅ”nje kao fiksnu naknadu po broju parking mesta u svakoj garaži koja je puÅ”tena u rad. Ne raÄunajuÄi garažu u nedavno otvorenom tržnom centru āRajiÄevaā sa 450 mesta, u centru Beograda u ovom trenutku postoji svega Å”est velikih javnih garaža – ObiliÄev venac, Masarikova, Narodni front, kod „Politike“, kod Beton hale i garaža kod gradske skupÅ”tine koja je od nabrojanih jedina podzemna.
//Ideja je da se izgradnjom nove Äetiri podzemne garaže u gradskom jezgru dobije ukupno 1900 novih parking mesta koja se naplaÄuju, a da se istovremeno uspe u nameri da se taj prostor, po uzoru na svetske metropole, pretvori u peÅ”aÄku zonu i u potpunosti stavi na raspolaganje peÅ”acima.
Kako je suma od 40 miliona evra iznos koji bi predstavljao veliki udar na gradski budžet, kao pogodan model za realizaciju ovog projekta izabrano je javno-privatno partnerstvo u kom Grad nudi parcele, a investitor na sebe preuzima projektovanje, finansiranje, upravljanje i održavanje garaža od kojih Äe narednih 40 godina ubirati profit, a nakon isteka koncesionog perioda objekte vratiti gradu.
Komparativnom analizom situacije u okruženju nameÄe se zakljuÄak da u Srbiji nereÅ”en problem parkiranja itekako postoji, ali je, ispostavlja se, kod veÄine naÅ”ih ākomÅ”ijaā stanje joÅ” nepovoljnije. Tako na primer Parking servis PODGORICA, druÅ”tvo osnovano aprila 2007. godine, raspolaže sa 5019 parking mesta, od Äega 3085 na opÅ”tim parkiraliÅ”tima po zonama, 1237 mesta na parkiraliÅ”tima sa kontrolisanim ulaskom i izlaskom vozila, i 697 u garažama od kojih nijedna nije podzemna.
Podzemne garaže – Efikasno reÅ”enje za problem parkiranja, foto: www.pixabay.com
Parking prostor jedan je od oskudnijih resursa u glavnom gradu Crne Gore, pa graÄani Äesto svoja vozila parkiraju i na mestima koja nisu predviÄena za to, kao Å”to su trotoari i zelene povrÅ”ine, Äime ponekad ugrožavaju druge uÄesnike u saobraÄaju. PodgoriÄani kao jedino reÅ”enje za hroniÄni nedostatak parking mesta i spreÄavanje daljeg devastiranja ionako malog broja zelenih povrÅ”ina percipiraju izgradnju podzemnih garaža, koja bi ustvari bila deo strategije pretvaranja centra i dela grada preko MoraÄe u peÅ”aÄku zonu.
Na prvu podzemnu garažu joÅ” neko vreme moraÄe da saÄekaju i graÄani SARAJEVA, mada su oni neÅ”to bližu ostvarenju cilja. JoÅ” 2013. godine predstavljen je plan izgradnje dvoetažne podzemne garaže povrÅ”ine 5000 kvadratnih metara sa 155 parking mesta u blizini gradske veÄnice, ali njegovo ostvarenje prolongiralo je pronalaženje strateÅ”kog partnera. Na kraju se odustalo od javno-privatnog partnerstva i donela odluka da se radovi vredni 6,5 miliona KM finansiraju iz kredita Saudijskog fonda za razvoj, a da garaža bude uknjižena na opÅ”tinu Stari Grad, koja Äe ujedno jedina i prihodovati od nje. Nadzemni deo zamiÅ”ljen je kao viÅ”enamenski trg sa parkom i deÄijim igraliÅ”tem, na kome Äe biti postavljena i bina za održavanje kulturno-zabavnih manifestacija tokom Äitave godine. Radovi bi trebalo da poÄnu ovog proleÄa. Sa najviÅ”e podzemnih garaža u regionu može se pohvaliti ZAGREB, koji je ubedljivi lider sa Äak 15 podzemnih garaža i 7204 parking mesta. Od toga je pet javnih garaža, a ostale su u sklopu tržnih centara, hotela, bolnice i kongresnog centra.
TipiÄnom Evropljaninu u proseku treba viÅ”e od tri minuta kruženja po centru grada u potrazi za praznim parking mestom. Tom prilikom ne samo Å”to se stvara saobraÄajna gužva i pojaÄava tenzija meÄu vozaÄima, veÄ se na ograniÄenom prostoru emituje velika koliÄina ugljen dioksida, jednog od najveÄih zagaÄivaÄa vazduha. Na Starom kontinentu, ali i u ostatku razvijenog sveta, primetna je težnja da se parkinzi, koje nazivaju ābetonskim rugobamaā, odstrane iz centralnog podruÄja velikih gradova, kako bi se promovisalo peÅ”aÄenje, vožnja bicikla, život bez buke i izduvnih gasova.
U SAD-a primenjen je recept drastiÄnog poskupljenja cene parkiranja kako bi se graÄani naveli da svoja vozila ostavljaju u udaljenijim kvartovima gde je ono jeftinije, a nadalje se kreÄu metroom ili peÅ”ice. S druge strane, grad CIRIH je joÅ” dekretom iz 1996. godine zabranio izgradnju novih parkinga, koji je implementiran tako da investitor koji želi da izgradi parking ima obavezu da isti toliki broj parking mesta ukloni sa gradskih ulica. U KOPENHAGENU su se odluÄili za graÄenje novih podzemnih garaža po obodu grada, i time smanjili procenat ljudi koji autom putuju do posla sa 22% na 16%. Podzemne garaže su zaista dobro i prostorno rentabilno reÅ”enje za redukovanje saobraÄaja, rastereÄenje centralnih gradskih zona i uÅ”tedu prostora.
Jedna od interesantnijih je svakako robotizovana podzemna garaža u DUBAIJU koja na oko deluje kao garaža za jedno vozilo, ispod koje se zapravo krije objekat sa 765 parking mesta. Sve Å”to vozaÄ treba da uradi je da vozilo doveze na platformu, koja ga zatim zahvaljujuÄi kompjuterskom softveru prebacuje do prvog slobodnog parking mesta. TOKIO kao viÅ”emilionski megalopolis takoÄe ima problem sa gustinom saobraÄaja, a samim tim i sa prostorom za parkiranje. Jedan deo problema je reÅ”en apelovanjem na stanovniÅ”tvo da manje koristi ÄetvorotoÄkaÅ”e i naÄe alternativno prevozno sredstvo za kretanje po gradu. To je, s druge strane, stvorilo potrebu za parkiraliÅ”tima za bicikle, jer je Tokio postao grad u kome Äak treÄina populacije umesto automobila vozi bicikl. Jedan takav parking sastoji se od nadzemnog kioska za ostavljanje dvotoÄkaÅ”a, odakle se uz pomoÄ robotiÄke ruke spuÅ”taju i rasporeÄuju na neko od 144 raspoloživa podzemna parking mesta.
Titulu grada sa najveÄom podzemnom garažom na svetu, pak, valja dodeliti izraelskom gradu HAIFA. U njemu Äete naÄi ogroman kompleks na tri nivoa sa neverovatnih 1500 parking mesta, sagraÄen ispod zgrade medicinskog centra Rambam. Možda najfascinantnija Äinjenica u vezi sa ovom podzemnom garažom jeste da se u sluÄaju masovnog teroristiÄkog napada, zemljotresa ili neke druge prirodne katastrofe brzo i efikasno može pretvoriti u pokretnu bolnicu sa 2000 ležajeva.
Autor: Jelena MitroviÄ, diplomirani novinar