Nagrada nosi ime jednog od pionira srpske moderne arhitekture i istaknutog novosadskog graditelja arhitekte ÄorÄa TabakoviÄa (1897-1971).To je najviÅ”e priznanje DruÅ”tva arhitekata Novog Sada za izuzetan stvaralaÄki i pregalaÄki doprinos u oblasti arhitekture.
Nagrada za arhitekturu ÄorÄe TabakoviÄ se dodeljuje pojedincima ili autorskim timovima koji deluju u kontinuitetu, za istaknuta i plodotvorna ostvarenja na teritoriji Vojvodine, koja su potvrÄena vrednostima vrhunskog dometa i koja su imala u odreÄenom razdoblju progresivni uticaj na dostignuÄe, razvoj i druÅ”tvenu ulogu arhitekture.
Obrazloženje VeÄa Nagrade za arhitekturu ÄorÄe TabakoviÄ za 2025. godinu
Arhitekta Dragan MarinÄiÄ dobitnik je Nagrade za arhitekturu ÄorÄe TabakoviÄ za 2025. godinu DruÅ”tva arhitekata Novog Sada.
Nagrada je ustanovljena 1995. godine i ove godine dodeljuje se 28. put. Ova viŔedecenijska tradicija najbolji je dokaz vitalnosti arhitekture na ovim prostorima, koja je uprkos druŔtvenim i ekonomskim prilikama koje joj nisu uvek naklonjene, u stanju da iznedri autore i njihova dela visokih vrednosti.
Dragan MarinÄiÄ je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 2003. godine u studiju profesora Darka MaruÅ”iÄa. JoÅ” kao student skrenuo je pažnju profesora svojom posveÄenoÅ”Äu i talentom, tako da poslednje godine studija radi kao asistent-demonstrator.
Koliko je bio predan tom poslu i koliko je nesebiÄno delio svoja znanja i iskustva sa studentima govori i podatak da je vežbe studentima držao i u skloniÅ”tu ā stanici podzemne železnice ākod Vukaā tokom bombardovanja 1999. godine.
Nagradama koje je dobio za svoj rad tokom studija arhitekture skreÄe pažnju i Å”ire struÄne javnosti. Za projekat stambenog objekta 1997. godine nagraÄen je na Salonu arhitekture u Novom Sadu u kategoriji studentskih radova. Potom sledi nagrada 2000. godine na Beogradskom salonu arhitekture za konkursni rad āTrg galerijaā u Novom Sadu i najzad 2003. godine dobitnik je nagrade Fondacije āSestre BulajiÄā za najbolji diplomski rad u Å”kolskoj 2002/2003. godini za rad sa temom āKulturni centar EXITā pod mentorstvom prof. MaruÅ”iÄa.
Po povratku u Novi Sad osniva āProjektni biro M+ā u kome sa svojom suprugom arhitektom Aleksandrom MarinÄiÄ i timom saradnika i danas radi kao vodeÄi projektant.
Paralelno sa radom u birou angažovan je i kao asistent-demonstrator na Fakultetu tehniÄkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za arhitekturu gde na katedri za projektovanje radi u periodu 2005-2007. godine sa istom predanoÅ”Äu kako je to Äinio i u Beogradu nekoliko godina ranije.
PoÄetke Draganovog profesionalnog rada obeležila je saradnja sa ocem, arhitektom Natkom MarinÄiÄem. Na žalost njihov zajedniÄki rad se ubrzo prekida i Natko nas sve prerano napuÅ”ta 2004. godine ostavivÅ”i neizbrisiv trag u arhitekturi Novog Sada.
Period u kome Dragan MarinÄiÄ stupa na arhitektonsku scenu obeležile su godine otklona od postmodernih pokreta i okretanje neomodernim idejama i praksi. To je svakako pogodovalo njegovom stvaralaÄkom senzibilitetu i pogledu na temeljne principe u procesu stvaranja arhitektonskog dela kao i shvatanju smisla i druÅ”tvene uloge arhitekture. Sa druge strane to je i period sve prisutnije pojave tzv. āinvestitorskog urbanizmaā koji je ostavio mnoge ožiljke na tkivu naÅ”ih gradova i graÄene sredine uopÅ”te. U tom sudaru logike profita sa visokim profesionalnim kriterijumima arhitekta MarinÄiÄ je uvek nastojao da saÄuva kako dignitet struke tako i vrednosti i ideje koje u svojim projektima promoviÅ”e.
VeÄ u jednom od prvih realizovanih objekata, poslovnom objektu āLEVI 9ā koji MarinÄiÄ gradi 2007. godine na TrifkoviÄevom trgu u Novom Sadu i za koji je nagraÄen prestižnom Nagradom āRanko RadoviÄā za realizovano arhitektonsko delo, mogu se isÄitati osnovni postulati njegovog projektantskog postupka, autorski kredo i posebnost autorskog izraza kojima Äe ostati veran do danas. Na ovoj zahtevnoj lokaciji gde se u starom gradskom jezgru dve ulice ulivaju u trg, autor na niz pitanja i dilema koje su pred njim pronalazi prave odgovore:
- otvorenost prema aktuelnim tendencijama u svetskoj arhitekturi, Äemu je njegovu generaciju kao i mnoge ranije uÄio baÅ” prof. RadoviÄ, vodila ga je ka upotrebi savremenih materijala i beskompromisno modernom izrazu u saglasju sa duhom vremena u kome arhitektonsko delo nastaje,
- istovremeno to znaÄi i uvažavanje konteksta ali ne imitacijom istorijskih elemenata i sklopova veÄ poÅ”tovanjem prostornih odnosa, razmere i volumena okolnih objekata, njihovog ritma i kolorita,
- jasno definisana funkcija objekta kao i jednostavna i Äitljiva Å”ema kretanja u skladu je sa hijerarhijom i pravcima kretanja u okruženju, a strukturni sklop koji omoguÄuje fleksibilnost u koriÅ”Äenju objekta nalazi svoj izraz u oblikovanju spoljaÅ”njih volumena objekta,
- upotrebom staklene fasadne opne i maksimalnim vizuelnim otvaranjem ka trgu ostvaruje se meÄusobno prožimanje unutraÅ”njeg i spoljnog prostora i uspostavlja stalni dijalog izmeÄu javnog prostora trga i radnih prostora na spratovima objekta, a transparentni prostor prizemlja postaje integralni deo trga.
Koncipiran i potom dosledno realizovan na opisan naÄin ovaj poslovni objekat dobija ikoniÄan znaÄaj i postaje reper za buduÄe intervencije na prostoru ovog znaÄajnog gradskog trga koji joÅ” Äeka svoje konaÄno uobliÄenje.
Usledila je potom 2012. godine realizacija stambeno-poslovnog kompleksa āPARK-CITYā na uglu ulica Narodnog fronta i Å ekspirove u Novom Sadu. Ovoga puta radi se o znatno obimnijim i složenijim programskim zahtevima koje MarinÄiÄ razreÅ”ava kroz longitudinalnu urbanistiÄku postavku sa peÅ”aÄkom ulicom kao njenom kiÄmom, a skeletna armirano betonska konstrukcija pruža izuzetnu fleksibilnost kako poslovnih tako i stambenih sadržaja. Savremeni arhitektonski izraz postignut je uravnoteženim komponovanjem velikih staklenih povrÅ”ima i fasadnih partija obloženih fiber-cementnim ploÄama Å”to ovom kompleksu daje snažan vizuelni identitet.
Posebno se u tom smislu istiÄe deo okrenut prema parku sa poslovnim prizemljem, tremom i kolonadom kroz dve etaže, te naglaÅ”enom horizontalnoÄu u oblikovanju stambenih etaža, predstavljajuÄi tako reminiscenciju na objekat TanurdžiÄeve palate arhitekte TabakoviÄa iz tridesetih godina proÅ”log veka.
IstraživaÄki duh u oblikovanju fasade i upotrebi novih materijala arhitektu MarinÄiÄa ne napuÅ”ta i kada radi na zadacima interpolacije stambenih objekata. U ulici Vojvode MiÅ”iÄa 2019. godine realizuje stambenu zgradu sa blago izlomljenim fasadnim platnom i nepravilnim ritmom velikih prozorskih otvora veÅ”to se uklapajuÄi u postojeÄi uliÄni ambijent. Uspeva u tome i radeÄi 2021. godine na projektu stambene zgrade u Bolmanskoj ulici na Telepu. Primenom fasadnih panela od belog perforiranog lima formira dvojnu uliÄnu fasadu Äija spoljna prozraÄna opna Å”titi objekat od preterane insolacije, stvarajuÄi istovremeno kroz igru svetla i senke stalno nove suptilne vizuelne efekte.
Da za MarinÄiÄa nema velikih i malih zadataka veÄ da svaki shvata kao nov stvaralaÄki izazov dokazuju porodiÄne kuÄe koje gradi na Äardaku u Sremskoj Kamenici 2021. i 2023. godine.
PromiÅ”ljen analitiÄki pristup, studija programa i pažljivo osluÅ”kivanje poruka koje upuÄuje prirodno okruženje bili su siguran put kojim je Dragan uspeo da stvori istinski Äovekomernu arhitekturu i ambijente izuzetnih upotrebnih i likovnih vrednosti.
Po projektima uraÄenim u āProjektnom birou M+ā pod autorskim voÄstvom Dragana MarinÄiÄa u proteklih nekoliko godina realizovana su i dva objekta za potrebe obrazovnih institucija u Novom Sadu ā Aneks Medicinskog fakulteta u ul. Hajduk Veljka (2022) i Farmaceutski fakultet u ul. Heroja Pinkija (2024). U oba sluÄaja racionalna funkcionalna postavka izrasta u jednostavne volumene blago zakoÅ”enog ili pravilnog kubusa. Belo fasadno platno zgrade Medicinskog fakulteta joÅ” viÅ”e naglaÅ”ava snagu i Äistotu forme, dok vizuelni identitet zgrade Farmaceutskog fakulteta autor gradi igrom kontrasta crnih i belih fasadnih obloga sa akcentima ljubiÄaste boje koju uvodi i u enterijer objekta.
Posebno je znaÄajan joÅ” jedan segment rada arhitekte MarinÄiÄa kojem, predvodeÄi tim saradnika, ostaje veran tokom cele karijere. To su uÄeÅ”Äa na domaÄim i meÄunarodnim arhitektonsko-urbanistiÄkim konkursima gde za svoj rad dobija brojne nagrade i priznanja.
Teme koje zaokupljaju njegovu pažnju kreÄu se u Å”irokom rasponu od ureÄenja javnih gradskih prostora, izgradnje poslovnih objekata, preko socijalnog stanovanja i turistiÄkih naselja do objekata kulture. Ono Å”to ga je izdvajalo meÄu konkurentima bila je njegova analitiÄnost u usaglaÅ”avanju programskih zahteva i specifiÄnosti lokacije, okrenutost ka najsavremenijim tokovima u arhitekturi i fokusiranost na jasno definisan koncept koji u sebi integriÅ”e kako funkcionalni i konstruktivni sklop objekta tako i njegovu snažnu oblikovnu ekspresivnost.
StruÄna i Å”ira javnost imaÄe priliku da se upozna sa visokim stvaralaÄkim dometima arhitekte Dragana MarinÄiÄa i njegovim doprinosom u Å”irenju savremenih arhitektonskih ideja i prakse na samostalnoj monografskoj izložbi koja Äe uslediti povodom dodele Nagrade za arhitekturu ÄorÄe TabakoviÄ za 2025. godinu.
Izvor teksta: dans.org.rs