Bakterije u službi građevinskog materijala

Čini se da se nikada nije više radilo na poboljšanju materijala za gradnju.

Naime, istraživanje, pod vođstvom vanrednog profesora Wila Strubara sa Univerziteta u Koloradu u Bolderu, započeto je kombinovanjem peska i hidrogela na bazi želatina. Pomenuta mešavina je posle toga postavljena u kalupe u obliku opeke, kojima su dodate cijanobakterije Synechococcus dok je unutrašnja struktura mešavine služila je kao “skela” mikrobima. Bakterije su nastavile sa rastom apsorbujući ugljen-dioksid iz okruženja, i stvarajući kalcijum karbonat u tom procesu. Kasnije se hidrogel mineralizovao u neku novu vrstu maltera, spajajući čestice peska i stvarajući čvrste opeke.

U dosadašnjim ispitivanjima donet je zaključak da je okvirno 9 do 14 odsto bakterijskih kolonija ostalo živo 30 dana nakon formiranja opeke. Ovaj procenat je moguć samo ako se opeka zadrži u okruženju koje je pogodno za Synechococcus tj. ako joj pogoduje nivo vlažnosti. Ovo je svakako bilo izazov jer su opeke najjače kada se potpuno osuše. Imajući to u vidu, naučnici sada rade na razvoju mikroba koji bi mogli da prežive u manje vlažnim uslovima.

Naučnici se nadaju da bi ova tehnologija mogla pronaći upotrebu u građevinskim materijalima koji se mogu “stvarati” odnosno “uzgajati” na licu mesta, a koji imaju mogućnosti samopopravljanja.

Na ovaj način se pokazalo da ako se polovina „novoformirane“ opeke postavi u kalup sa više gela i peska, da će bakterije iz te polovine migrirati i kolonizovati novi materijal i na kraju stvoriti još jednu opeku. Na kraju se od jedne “roditelj” opeke dobijaju dve koje se mogu koristiti za proizvodnju do osam drugih opeka.

Prednost građevinskih materijala napravljenih od bakterija su i što oni mogu da pomognu i kod smanjenja emisije ugljen-dioksida. Suprotno je uobičajenom betonu, jer je proizvodnja cementa koji se koristi za njega jedan od glavnih izvora emisije CO2.

Istraživanje je opisano u radu koji je prošle sedmice objavljen u časopisu „Matter“.