Connect with us

Arhitektura

Šta je Renovation Wave strategija?

Avatar

Objavljeno

:

Renoviranje i privatnih i javnih zgrada

NAJVAŽNIJA MERA KOJA MORA DA SE PREDUZME JE renoviranje i privatnih i javnih zgrada KOJE SE OSLANJAJU NA STARE TEHNOLOGIJE, KAO ŠTO SU FOSILNA GORIVA RADI ZAGEVANJA I HLAĐENJA. KOMISIJA IMA ZA CILJ DA U NAREDNIH DESET GODINA DUPLIRA BRZINU/STOPU RENOVIRANJA ZGRADA

// Renovation Wave strategija predstavlja odgovor na probleme sa kojima se Evropa suočava u domenu zgrada. Sektor zgrada je najveći potrošač elekrične energije u Evropskoj Uniji (EU), dok je samo 1% energetski efikasnih zgrada prisutno na području Evrope.

Najvažnija mera koja mora da se preduzme je renoviranje i privatnih i javnih zgrada koje se oslanjaju na stare tehnologije, kao što su fosilna goriva radi zagevanja i hlađenja. Komisija ima za cilj da u narednih deset godina duplira brzinu/stopu renoviranja zgrada.

Prema proceni Evropske Komisije, do 2030. god ine, 35 miliona zgrada mogu biti renovirane i 160.000 dodatnih radnih mesta se mogu otvoriti, u polju zeleno orijentisanog načina izgradnje.

Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu

Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu

„RENOVATION WAVE” + NATURE BASED SOLUTIONS

Renovation Wave strategija u saradnji sa Svetskom mrežom zelene infrastrukture

Glavne tačke ove strategije, koja bi trebalo da pokaže svoje rezultate 2030. i 2050. su:

1. Energetska efikasnost – korišćenje optimalne količine energije

2. Pristupačnost – samoodržive i energetski efikasne zgrade moraju biti dostupnes svima, pogotovo ljudima iz srednje klase i u domaćinstvima gde su prihodi vrlo niski.

3. Dekarbonizacija i integracija obnovljivih izvora – Renoviranje zgrada bi trebalo da ubrza integraciju obnovljivih resursa/izvora energije iz postojećih izvora na određenoj teritoriji, ti izvori mogu biti oni koji su karakteristični za neko područje. U sredinama gde je zastupljena agrikultura đubrivo od biljaka i životinja se može iskoristiti kao obnovljiv resurs, u velikim gradovima čija teritorija je urbanizovana, otpad se skladišti na lokalnim ili regionalnim deponijama, upravo taj otpad može da bude alternativni izvor koji se koristi za struju ili grejanje. Na teritorijama gde postoje izvori termalne vode, ljudi ih mogu koristiti za grejanje, toplotne pumpe, koje koriste energiju zemlje mogu da se koriste i za grejanje i za hlađenje. Takođe solarna i energija vetra se mogu koristiti, sve zavisi od toga šta određeno tlo ima od izvora.

4. Cirkularnost i svest o životnom ciklusu – Energetski otisak zgrada mora biti smanjen, a kako bi se to postiglo, mora se promovisati zeleno orijentisana infrastruktura i korišćenje organskih materijala za izgradnju, koji mogu da skladište ugljenik, na primer samoodrživo drvo.

5. Visoki standardi životne sredine i zdravlja – Da bi se osigurali visoki standardi u životnom okruženju i bili dostupni svim stanovnicima Evrope, prvo se mora osigurati visok kvalitet vazduha, pravilno upravljanje vodama, fokusirati se na sprečavanje prirodnih i klimatski izazvanih katastrofa. Takođe, da bi se ovaj cilj ostvario, moramo se zaštititi i skloniti od štetnih materija kao što su azbest, radon…

6. Uparivanje zelene i digitalne tranzicije – Zeleni koncepti zgrada i izgradnje istih mora da bude u paru sa digitalnom tehnologijom kako bi zgrade bile energetski efikasne i imale 0% emisija štetnih gasova. Ovo može imati pozitivan uticaj ne samo na zgradu, već i kvart i ceo grad.

7. Poštovanje estetike i arhitektonskog kvaliteta – Dok je fokus na nadomeštavanju nedostatka zelenih površina u urbanim delovima i na kreiranju samoodrživih zgrada, renoviranje mora da poštuje arhitekturu, stručnost, nasleđe i očuvanje načela javnih prostora.

Tabela 1 – Primeri individualnih, zajedničkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim, socijalnim i vrednostima okoline koju pruža GI

Tabela 1 - Primeri individualnih, zajedničkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim, socijalnim i vrednostima okoline koju pruža GI

Tabela 1 – Primeri individualnih, zajedničkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim, socijalnim i vrednostima okoline koju pruža GI

Autori teksta:
Danica Laćarac, Project Manager NAZK i Lenka Govedarica, student Anglo American University BA International Relations

Nacionalna asocijacija Zelenih krovova Srbije logo

Bulevar Oslobođenja 66b, 21000 Novi Sad
Tel: +381 (0)21 654 63 39
Tel: +381 (0)63 521 818
info@nazk.org
www.nazk.org

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno