Connect with us
Arhitektura

Šta je Renovation Wave strategija?

NAJVA┼ŻNIJA MERA KOJA MORA DA SE PREDUZME JE renoviranje i privatnih i javnih zgrada KOJE SE OSLANJAJU NA STARE TEHNOLOGIJE, KAO ┼áTO SU FOSILNA GORIVA RADI ZAGEVANJA I HLA─ÉENJA. KOMISIJA IMA ZA CILJ DA U NAREDNIH DESET GODINA DUPLIRA BRZINU/STOPU RENOVIRANJA ZGRADA

// Renovation Wave strategija predstavlja odgovor na probleme sa kojima se Evropa suo─Źava u domenu zgrada. Sektor zgrada je najve─çi potro┼ía─Ź elekri─Źne energije u Evropskoj Uniji (EU), dok je samo 1% energetski efikasnih zgrada prisutno na podru─Źju Evrope.

Najva┼żnija mera koja mora da se preduzme je renoviranje i privatnih i javnih zgrada koje se oslanjaju na stare tehnologije, kao ┼íto su fosilna goriva radi zagevanja i hla─Ĺenja. Komisija ima za cilj da u narednih deset godina duplira brzinu/stopu renoviranja zgrada.

Prema proceni Evropske Komisije, do 2030. god ine, 35 miliona zgrada mogu biti renovirane i 160.000 dodatnih radnih mesta se mogu otvoriti, u polju zeleno orijentisanog na─Źina izgradnje.

Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu

Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu

ÔÇ×RENOVATION WAVEÔÇŁ + NATURE BASED SOLUTIONS

Renovation Wave strategija u saradnji sa Svetskom mre┼żom zelene infrastrukture

Glavne ta─Źke ove strategije, koja bi trebalo da poka┼że svoje rezultate 2030. i 2050. su:

1. Energetska efikasnost – kori┼í─çenje optimalne koli─Źine energije

2. Pristupa─Źnost –┬ásamoodr┼żive i energetski efikasne zgrade moraju biti dostupnes svima, pogotovo ljudima iz srednje klase i u doma─çinstvima gde su prihodi vrlo niski.

3. Dekarbonizacija i integracija obnovljivih izvora – Renoviranje zgrada bi trebalo da ubrza integraciju obnovljivih resursa/izvora energije iz postoje─çih izvora na odre─Ĺenoj teritoriji, ti izvori mogu biti oni koji su karakteristi─Źni za neko podru─Źje. U sredinama gde je zastupljena agrikultura ─Ĺubrivo od biljaka i ┼żivotinja se mo┼że iskoristiti kao obnovljiv resurs, u velikim gradovima ─Źija teritorija je urbanizovana, otpad se skladi┼íti na lokalnim ili regionalnim deponijama, upravo taj otpad mo┼że da bude alternativni izvor koji se koristi za struju ili grejanje. Na teritorijama gde postoje izvori termalne vode, ljudi ih mogu koristiti za grejanje, toplotne pumpe, koje koriste energiju zemlje mogu da se koriste i za grejanje i za hla─Ĺenje. Tako─Ĺe solarna i energija vetra se mogu koristiti, sve zavisi od toga ┼íta odre─Ĺeno tlo ima od izvora.

4. Cirkularnost i svest o ┼żivotnom ciklusu – Energetski otisak zgrada mora biti smanjen, a kako bi se to postiglo, mora se promovisati zeleno orijentisana infrastruktura i kori┼í─çenje organskih materijala za izgradnju, koji mogu da skladi┼íte ugljenik, na primer samoodr┼żivo drvo.

5. Visoki standardi ┼żivotne sredine i zdravlja – Da bi se osigurali visoki standardi u ┼żivotnom okru┼żenju i bili dostupni svim stanovnicima Evrope, prvo se mora osigurati visok kvalitet vazduha, pravilno upravljanje vodama, fokusirati se na spre─Źavanje prirodnih i klimatski izazvanih katastrofa. Tako─Ĺe, da bi se ovaj cilj ostvario, moramo se za┼ítititi i skloniti od ┼ítetnih materija kao ┼íto su azbest, radonÔÇŽ

6. Uparivanje zelene i digitalne tranzicije – Zeleni koncepti zgrada i izgradnje istih mora da bude u paru sa digitalnom tehnologijom kako bi zgrade bile energetski efikasne i imale 0% emisija ┼ítetnih gasova. Ovo mo┼że imati pozitivan uticaj ne samo na zgradu, ve─ç i kvart i ceo grad.

7. Po┼ítovanje estetike i arhitektonskog kvaliteta – Dok je fokus na nadome┼ítavanju nedostatka zelenih povr┼íina u urbanim delovima i na kreiranju samoodr┼żivih zgrada, renoviranje mora da po┼ítuje arhitekturu, stru─Źnost, nasle─Ĺe i o─Źuvanje na─Źela javnih prostora.

Tabela 1 – Primeri individualnih, zajedni─Źkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim, socijalnim i vrednostima okoline koju pru┼ża GI

Tabela 1 - Primeri individualnih, zajedni─Źkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim,  socijalnim i vrednostima okoline koju pru┼ża GI

Tabela 1 – Primeri individualnih, zajedni─Źkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim, socijalnim i vrednostima okoline koju pru┼ża GI

Autori teksta:
Danica La─çarac, Project Manager NAZK i Lenka Govedarica, student Anglo American University BA International Relations

Nacionalna asocijacija Zelenih krovova Srbije logo

Bulevar Oslobo─Ĺenja 66b, 21000 Novi Sad
Tel: +381 (0)21 654 63 39
Tel: +381 (0)63 521 818
info@nazk.org
www.nazk.org