Živimo u vremenu ubrzane urbanizacije, velikih klimatskih promena ali i rastuće potrebe za kvalitetnim životnim prostorom. A imajući ove stavke na umu, prilično je jasno sa kojim se to izazovima suočava savremeno građevinarstvo. Stoga se prilikom realizacije nekog projekta mora voditi računa o tome da oni budu profitabilni, finansijski održivi ali i sa arhitektonskog stanovišta ekološki odgovorni i energetski efikasni. Dakle, tri stuba savremenog građevinarstva predstavljaju arhitektura, finansiranje i profit, a da bi projekat bio uspešno realizovan neophodno je uspostaviti balans između njih.
Drugim rečima, neophodan je promišljen, interdisciplinarni pristup, međusobna saradnja i razumevanje između svih učesnika u procesu, počevši od investitora, preko arhitekata do finansijera. Samo na taj način je moguća uspešna realizacija projekta na zadovoljstvo svih učesnika.
Profit je svakako pokretač svih investicionih aktivnosti, te stoga ostaje nezaobilazan element svakog projekta. Jer da nema profita, investitori ne bi ulagali sredstva u realizaciju projekta. Ali sada se postavlja pitanje na šta su sve akteri u realizaciji projekta spremni da bi došli do profita? Svedoci smo nesavesne gradnje i posledica koje se zbog iste dešavaju, dakle u ovim slučajevima profit je jedini bitan i nalazi se iznad svega. Međutim, nesavesna gradnja nije tema kojom se bavimo iako je ona ta koja donosi daleko više profita.
Nas ovde zanima savesna gradnja, koja na umu ima kvalitetan gotov proizvod koji će svojim korisnicima pružiti dugoročno zadovoljstvo.
A da bi se to ostvarilo, neophodno je da se od samog početka projekta uspostavi saradnja između arhitekata, finansijera i investitora. Arhitekte sa jedne strane moraju da razumeju ekonomske ciljeve, ali sa druge strane treba da imaju slobodu da oblikuju prostore prema svojoj viziji koji će doprineti zajednici. Banke da bi pružile finansijsku podršku u realizaciji projekta moraju da imaju u vidu sve parametre i da na svojevrstan način balansiraju između arhitekte i investitora. Drugim rečima, treba da postavljaju zahteve koji će uključivati ekološke standarde, energetsku efikasnost i odgovorno planiranje, jer je gradnja dugoročno ulaganje i neophodno je da projekat ima određenu stabilnost.
Važnost balansa između ova tri stuba prilikom realizacije projekta uvideli su i organizatori ArchyEnergy 2025 gde su na panel diskusiji „Balans između profita, finansiranja i arhitekture: Kako do održivog i isplativog projekta?“ okupili predstavnike od svakog.
Dakle, panel diskusija je okupila arhitekte Igora Mikitišina, iz biroa 4mind Architecture, koji je bio i moderator panela i Bojana Zabukoveca, d.i.a. osnivača i suvlasnika ZAP d.o.o. firme za projektovanje i inženjering, investitore Bojana Baturana, izvršnog direktora u kompaniji Rapid Invest i Arsenija Pejića, izvršnog direktora Erker Inženjeringa, finsijera Erste Banku koju je predstavljala Aleksandra Čupić, koja je direktorka službe za finansiranje nekretnina i ostala specijalna finansiranja, a među panelistima se našao i Ioannis Bougiouklis, menadžer za razvoj poslovanja ELVIAL (Grčka).
Cilj je bio – svesti razgovor na praktične primere i realne izazove kroz koje prolaze arhitekti, investitori i finansijeri pri razvoju projekata koji su istovremeno održivi i profitabilni.
O procesu projektovanja i izgradnje nekog objekta iz ugla arhitekata diskusiju je započeo Bojan Zabukovec, koji je istakao:
„Arhitekta nije samo onaj koji projektuje zgrade, nego je arhitekta onaj koji vodi investitora od samog početka, pa do završetka objekta. U tom lancu, u tom celom procesu timovi se menjaju, ali arhitekta i njegov tim moraju da ostanu tu od početka do kraja.“
Na šta se nadovezala Aleksandra Čupić i predstavila kako to izgleda iz ugla finansijera:
„Ono što je naravno prioritet to je da pokrijemo i ispratimo jedan projekat svim njegovim fazama, počev od faze projektovanja, preko faze razvoja i posle tokom svog investicionog života.“
Investitorski ugao u realizaciji nekog projekta je predstavio Arsenije Pejić:
„Trudimo se da svakim projektom ostavimo neki pečat. Svaki naredni projekat koji radimo da bude kvalitetniji i upečatljiviji, da ima prepoznatljiv stil gradnje, ali definitivno ne treba odustajati od pravca, ne treba odustajati od kvaliteta, od tradicije i odnosa prema kupcima.“ Takođe je istakao da svaki svaki projekat treba posmatrati kao budući dom, ne samo u estetskom, već i ekološkom smislu. On, zajedno sa arhitektom Lazarom Kuzmanovim, insistira na visokoj energetskoj efikasnosti objekata, čime se gradi trajna vrednost za krajnje korisnike i društvo.
A Bojan Baturan se složio sa Arsenijevim stavovima i dodao:
„Projekat sam za sebe jeste jedna investiciona celina, odnosno ciklus, ali ako posmatramo razvoj cele kompanije što je negde cilj, onda svaki taj projekat treba da bude jedna alka u tom lancu uspeha i da doprinosi budućem projektu i poverenju koje će se ostvariti.“
Na njihova izlaganja se nadovezao i Ioannis Bougiouklis koji je napravio osvrt na integritet koncepta i dugoročnu vrednost, kao i na globalne trendove koji se slepo prate u Grčkoj, napominjući da kupci sve biše biraju objekte koji odražavaju životni stil, a ne samo kvadraturu.
Stoga u Grčkoj ljudi biraju da investiraju u objekte koji se nalaze na velikim visinama.
Panelisti su takođe ukazali da održivi projekti ne znače nužno skuplje projekte, već pametnije projektovanje koje uzima u obzir životni vek objekta, njegove korisnike i širi urbani kontekst.
Posebno su bili zanimljivi primeri kada su investitori odbili kratkoročno profitabilne, ali konceptualno neodgovarajuće ponude, poput kladionica u poslovno-stambenom kompleksu – u cilju očuvanja dugoročne vrednosti projekta.
Takođe, postaje jasno da održivost nije samo ekološka kategorija, već i društvena i ekonomska. Projekti koji integrišu kvalitetan dizajn, energetski efikasna rešenja i funkcionalnost, istovremeno privlače korisnike, smanjuju troškove eksploatacije i povećavaju tržišnu vrednost kroz vreme. U tom smislu, finansijski modeli treba da podržavaju takve inicijative, a ne da ih koče.
Na kraju, ključno pitanje više nije da li je moguće postići balans između profita, finansiranja i arhitekture, već kako to učiniti na način koji je primenljiv, efikasan i odgovoran? To zahteva promenu načina razmišljanja – od kratkoročnog profita ka dugoročnim vrednostima. Sve više aktera na tržištu prepoznaje ovu potrebu i upravo takve prakse treba promovisati kao standard.
Upravo zato su konferencije poput ArchyEnergy važne – jer okupljaju renomirane stručnjake koji su spremni da otvoreno govore o realnim izazovima i mogućnostima i da široj javnosti ponude odgovore na ključna pitanja u vezi aktuelnih tema. U vremenu u kojem su brzina i dobit često na prvom mestu, ovakvi razgovori podsećaju da održiva arhitektura nije luksuz, već nužnost – kako za profit, tako i za budućnost zajednice.