Šta poslodavca zanima u Vašem CV-ju ili portfoliju?

Poslodavca zanima da li Vi možete svoju platu opravdati i zaraditi nešto i za firmu! Drugim rečima koliko imate PRAKTIČNOG ZNANJA? Kako se Vaše vežbe i teorije sa fakulteta i kurseva mogu iskoristiti u praksi? Imajte u vidu da su oni u poslu 15+ godina i da su videli dosta mladih na početku svojih karijera i da ne možete da ih lažete, folirate ili prevarite. To su inteligentni ljudi koji znaju da donesu, održe i završe posao, naplate i obezbede plate na vreme. Iz mog iskustva, većina poslodavaca je fer prema mom iskustvu.

Kada neko ima ozbiljno znanje, nije problem ni novac, platiće Vam koliko treba, ali je problem danas što nemaju kome da plate. Zato oni sa ozbiljnim znanjem nikad nemaju problema sa poslom ili uslovima koje će dobiti od nadređenih. Poslodavci su videli barem 100 takvih kandidata za posao kao što ste Vi, jer podsećam Vas da su oni duže od 10 ili 20 godina u poslu. Bili su i oni nekad mladi i tražili prvi posao, ustvari bili su u Vašoj poziciji. Teško da ih možete iznenaditi ili prevariti. Tačno znaju ili osećaju šta znate i šta ne znate. Zato se ja ne bih igrala igre gde se laže šta umete u CV-ju, ako ništa drugo zbog toga što to velika većina radi. Dobar deo poslodavaca se seća kako je bilo kada su oni tražili posao, koliko su se žrtvovali, volontirali i trudili da bi dobili prvi posao, nešto naučili, dokazali se i da bi bili sada gde jesu.

Poslodavac je dužan da obezbedi, organizuje i naplati posao, isprati i završi projekat do kraja. Nemojte misliti da je to lako, naprotiv, to je veoma zahtevno, a da nije tako, mnogo više bi bilo poslodavaca, a manje radnika. Prosto, nemaju svi preduzetnički duh niti su spremni za bezbroj sastanaka, komunikaciju i organizaciju sa raznim profilima ljudi, od investitora do majstora na gradilištu. Zato budite svesni sa kime razgovarate kada idete na razgovor za posao. Ukoliko Vam se poslodavci ne dopadaju, menjajte, ali se trudite se da budete realni prema sebi i svom znanju.

Dizajner enterijera

Isto tako je važno da ispoštujete njihovo vreme koje je dragoceno, pa je poštenije ne traćiti ni njihovo ni Vaše vreme ukoliko smatrate da niste za neku od pozicija koja se traži. Šteta što zaposleni ne mogu da budu u koži poslodavca barem sedam dana da vide koliko je to zapravo komplikovan i zahtevan posao. Imajte na umu da su oni bili u vašoj poziciji. Sve i da imate znanje da zaradite svoju platu – zašto bi Vas neko zaposlio? Mislio o Vama, uplaćivao doprinose, stvarao uslove za rad, učio Vas ako Vi ne možete da zaradite i deo za firmu?

Po završetku fakulteta, studenti izlaze iz „Lala lenda“ i ulaze u realan život. Mnogi profesori na fakultetu često nemaju dana realne prakse, asistenti i demonstratori tek nemaju iskustva – tako da Vas oni teško mogu naučiti praktičnom znanju. Dokaz tome je što studenti izlaze posle pet godina studiranja sa malom količinom znanja, ne baš sposobni da zarade svoju platu, a mnogo su truda, energije, vremena i novca „dali“ fakultetu. Zalaganje studenata za fakultet opravdava njihovu stranu i krivicu ostavlja rukovodstvu fakulteta čiji je posao da studente obuče, nauče poslu i da ih osposobe da rade i zarade svoju platu nakon fakulteta.

U praksi se dešava da nakon završenih kurseva studenti imaju znanje da se zaposle ili barem da volontiraju, što je teško razumeti, jer su proveli pet godina na fakultetu i očekuje se da su osposobljeni za početak poslovne karijere. Smatram da bi se jaz između poslodavaca i zaposlenih smanjio kada bi sa fakulteta izlazili radno sposobni studenti. Po svemu sudeći to se neće skoro desiti, zato hajde da probamo da pojasnimo stvari, šta se dešava na toj relaciji zaposleni-poslodavac? Mladi misle da završetkom fakulteta oni umeju nešto da rade i samim tim očekuju dobre plate za svoj trud i rad. Međutim, da li stvarno nešto umeju da rade to je zaista pitanje. Pošto držim obuke za Revit u arhitektonskim biroima, rećiću Vam jedno – zaposleni u tim firmama su „zmajevi“, a bila sam u biroima Remorker, Mapa Architects, Think Red Doha, MitArh.

Zaključak je da Vi morate biti na visokom nivou da biste imali ulaznicu za rad u nekom jakom i kvalitetnom birou koji ima dovoljno posla da obezbedi i odlične uslove za rad. Naravno, rad u kvalitetnom i poznatom birou će biti za Vas odskočna daska i sjajna referenca za nastavak karijere. Žao mi je što nikog nema da kaže mladima da to što su oni studirali, skoro da i nema velike veze sa poslom koji ih čeka. Da li je kriv fakultet, profesori, asistenti ili je loš nastavni program to je tema za sebe. Realno stanje je takvo da sa završenim fakultetom studenti ne umeju skoro ništa da rade, osim ako nisu znanje skupljali na kursevima, privatnim časovima, volontiranjem, učestvovanjem u raznim konkursima, sekcijama, dešavanjima. Te vannastavne aktivnosti su zapravo Vaš dodir sa realnošću i vezane su za praksu i znanje primenjivo u poslu. Davno je prošlo vreme da te na poslu neko obučava.

Arhitektica radi na projektu

Mislim da su poslodavci alergični na rečenicu „Ja brzo učim“. To se podrazumeva, podrazumevalo se i onda kada su oni počinjali svoje karijere, to nije prednost. Bez te želje za učenjem nema baš ničega. Obuke se plaćaju jer zahtevaju vreme, predanost, posvećenost, snagu i trud. Postoji opravdan razlog zašto su kursevi skupi. Naravno postoji puno obmana i oko kurseva, i na poslu, i među poslodavcima. Ali hajde da uzmemo kao polaznu osnovu razgovora da pričamo o kvalitetnim ljudima, poslovima, poslodavcima, kursevima.

Plata se neće poput magije stvoriti na računu. Ako se projekat nije predao na vreme, investitor neće pustiti novac i kraj, nema plate na vreme. Poslodavac je nemoćan, gubi svoj kredibilitet i poverenje klijenata. Zato Vi svoj deo posla zaista treba da znate i da posao završite na vreme. Simptomatično je da većina mladih nema ama baš nikakvu odgovornost ili je ne oseća. Postoje rokovi i termini, nekada se ostajalo prekovremeno da bi se posao završio i postojala je veća količina zajedništva, lične i kolektivne odgovornosti.

Danas su svi u 9:00 h na poslu, iako se nekada podrazumevalo da se dođe ranije, popije kafa i druži sa kolegama, pa da se u 9:00 h seda za računar. Isti ti su u 16:55 h na vratima bez obzira da li postoji neki rok ili se treba predati projekat. Vreme provedeno na poslu je za većinu ispunjavanje forme i čisto odrađivanje. Ali ja bih se vratila na razgovor za posao i komunikaciju, razmenu informacija na tom sastanku kada se prvi put srećete sa poslodavcima. Kako da uštedite vreme i sebi i njima?

1. Govorite istinu na razgovoru za posao. Laži se vide, poslodavci ih vide ako ne odmah, onda posle nekoliko dana posla. Pre nego što Vam daju posao ili učešće u nekom od projekata, sigurno će Vas testirati 7 do 10 dana kako se snalazite na različitim poslovima.
2. CV neka vam je na jednoj strani, izaberite najbolje informacije, sažmite ih, birajte reči da bi bilo sve perfektno i pregledno.
3. Portfolio bih pravila na wix.com – preko sajta da predstavite svoje znanje. Pregledno je i lepo, neobično, izdvojićete se iz gomile, naučiti nešto novo.
4. Ako znate da se na Vašem poslu traži npr. znanje Revita – onda što detaljnije objasnite šta znate da radite u ovom programu ili barem taksativno navedite. Naravno da ćete ići na neko testiranje znanja, ali ovako skraćujete put sebi i poslodavcu i mašete zelenom zastavicom da Vas uzme u obzir.
5. Mislim da nikog ne zanimaju Vaši hobiji i privatan život, već da ih više zanimaju Vaše profesionalne sposobnosti. Eventualno bih u jednoj rečenici napisala, na primer – majka dvoje dece u stabilnom i srećnom braku. Da me ne shvatite pogrešno, mislim da je važno da su karte otvorene na razgovorima za posao, pa i kada planirate porodicu, jer u odnosu na tu porodicu mora se planirati i posao.

To kažem ja, sa punim pravom kao žensko, majka dvoje dece, kao zaposlena kod poslodavca i kao poslodavac. U praksi se pokazalo da su kursevi odskočne daske u zapošljavanju. Naravno, potrebno je pronaći dobar kurs u moru kvazi kurseva ili poluprevaranata, s obzirom na to da su kursevi počeli da „niču“ kao pečurke. U Japanu se čak, nakon pandemije, pojavio kurs pod nazivom „Prirodno smejanje“ gde pomažu ljudima da vrate prirodan osmeh na lice nakon dugog vremena nošenja maski. Verujem da je pravi i kvalitetan kurs, u principu, „besplatan“ jer ćete novac uložen u kurs vratiti prvom platom.

Arhitekti rade na projektu

Zaboravljena kategorija, a jako važna je VOLONTIRANJE. Stariji znaju da je do pre 20-25 godina bio jedan kran u celom Beogradu. Mogao si da imaš svo znanje ovog sveta, internet nije dovoljno bio razvijen tako da su outsource poslovi bili retki, a u Srbiji se gotovo ništa nije gradilo. Ruke su velikoj većini bile vezane. Tada je posao imao samo onaj koji je imao ozbiljno iskustvo i bio odličan u svom poslu. Zato ne potcenjujte moć volontiranja jer tada potpuno besplatno sakupljate iskustvo koje ne možete platiti kao što obuke možete. Volontirati i steći znanje nije sramota, već je jako poželjno. Volontirati je jako poželjno i nije nikakva sramota i ako te neko prihvati na volontiranje – i to je velika stvar.

Čak i na ovu kategoriju treba gledati, kao na šansu za besplatno učenje. Vas neko uči, što biste inače platili, a Vi za uzvrat pokušavate da pokupite što više znanja i nametnete se poslodavcu. Nemojte me shvatiti pogrešno, poslodavac bi najviše voleo da ima na raspolaganju kvalitetan kadar i da bude siguran da će posao biti dobro urađen. Imala sam mnogo studenata na praksi, mnogo volontera, mogu da kažem da je u najvećem broju slučajeva posao urađen prilično površno i radovi su baš slabi sa mnogo grešaka.

foto: freepik.com

Nemojte misliti da volontiranjem Vi nekome završavate posao za džabe. Da posedujete određeni nivo znanja ne biste volontirali. Posao koji Vi obavljate nekoliko dana, poslodavac ili neko iskusniji bi obavio za dva sata. Budite svesni toga. Budite zahvalni i kada Vas prime na volontiranje, jer svakako taj period neće trajati dugo, taman onoliko dok ne budete sposobni da zaradite platu. Čisto sumnjam da kada počnete ozbiljnije i odgovornije ili konkretnije da pristupate poslu – da će tada poslodavac da zažmuri i da Vas pusti da radite bez novčane nadoknade.

Svako želi da zadrži čoveka koga je naučio i navikao na rad u kolektivu i koji ima znanje da samostalno obavlja posao. Mislim da će se i drugi poslodavci složiti sa mnom. Ova priča ne treba da vas obeshrabri, već naprotiv, gledajte je kao vrednost jer sve što je realno sagledavanje stvari iz ugla nekog iskusnijeg Vama znači. Znači Vam da vidite gde su greške koje pravite, na šta da obratite pažnju, da uđete malo u misli poslodavca, jer samo kad imate realnu sliku pred očima, možete planirati dalje korake, posle čega će se videti rezultat.

Autor teksta: Marija Savić Đokić, Revit Certified Professional