Planetarni prelazak na Äistu energiju je poÄeo i on je nepovratan. Evropska unija ne želi samo da se prilagodi, veÄ da vodi. EU želi da ostvari ambiciozne ciljeve u pogledu klime i energije, zadržavajuÄi u Evropi konkurentnu ekonomiju koja treba da osigura poslove i razvoj za svoje graÄane. Da bi bila sigurna da su evropski potroÅ”aÄi i poslovi potpuno opremljeni za taj prelazak, Komisija EU je uvela nove inovativne mere za energetsku efikasnost. Te mere su usmerene na:
- generalno odreÄivanje okvira za unapreÄenje energetske efikasnosti
- poveÄanje energetske efikasnosti u zgradama
- poboljÅ”anje energetskih karakteristika proizvoda (ekodizajn) i informisanje potroÅ”aÄa (obeležavanje energije)
- finansiranje energetske efikasnosti razumnim sredstvima za pametne graÄevinske predloge
Kao jedan obuhvatni elemenat, Komisija predlaže obavezujuÄi cilj za celu EU od 30% (poveÄanja) za energetsku efikasnost do 2030., istiÄuÄi obavezu EU da energetsku efikasnost stavlja u prvi plan. ZaÅ”to Komisija kreÄe sa ovim aktivnostima? Prelazak na Äistu energiju je bitan za sadaÅ”nju evropsku strategiju za poslove i razvoj i prioritet broj jedan za Komisiju. Prelazak na Äistu energiju je tamo gde je i pametan novac. 2016. godine je Äista energija privukla rekordne globalne investicije od preko 300 milijardi evra, Å”est puta veÄi iznos od onog u 2004. Sa novim merama, Evropa Äe biti predvodnica u ostvarenju ciljeva UN u održivom razvoju o pristupaÄnoj, održivoj i savremenoj energiji za sve. Pregled zakonskih propisa o energetskoj efikasnosti obelodanjuje uÅ”tede energije koje mogu da podstaknu ekonomski rast EU, investicije i nove poslove. Predlog Komiteta je poveÄanje energetske efikasnosti u EU do 2030. za 30%. Na taj naÄin bi se smanjio uvoz fosilnih goriva u EU. To Äe se preliti na poslove i veÄi bruto domaÄi proizvod (BDP).
Koje su koristi od energetske efikasnosti?
Kada ih primenjuju države Älanice, neke od predloženih mera imaju trenutne i opipljive efekte. Ambiciozni ciljevi energetske efikasnosti za 2030. mogu smanjiti zavisnost država Älanica od uvoza energije, podstaÄi lokalne ekonomije, poveÄati konkurentnost i doneti dodatne zelene poslove. U sluÄaju obnove zgrada, ona bi mogla stvoriti povoljne tržiÅ”ne uslove za poveÄanje stope i nivoa na kojima se zgrade renoviraju. Ona Äe takoÄe osigurati stabilan okvir sa dugoroÄnom perspektivom i vizijom o oslobaÄanju zgrada od ugljenika, Å”to Äe dovesti do transformacije graÄevinskog fonda EU, uz istovremeno podsticanje razvoja i zaposlenosti. Mere ekodizajna obezbeÄuju da se na tržiÅ”tu EU mogu prodavati samo energetski efikasni ureÄaji i aparati.Ā Sistem obeležavanja energije obezbeÄuje da potroÅ”aÄi mogu biti obaveÅ”teni kada odluÄuju o izboru energetskih ureÄaja.
Ā
UopÅ”te govoreÄi potroÅ”aÄi koji koriste energetski efikasne proizvode u svojim domovima mogu uÅ”tedeti znaÄajne koliÄine sredstava. Osim toga, obavezujuÄe Å”eme energetske efikasnosti omoguÄavaju smanjenje raÄuna za energiju potroÅ”aÄa, kao rezultat manjih energetskih potreba zahvaljujuÄi akcijama preduzetim radi zamene neefikasnih prozora ili izolacije zidova. Studije pokazuju da Å”eme korisnosti mogu smanjiti raÄune za energiju do 30%, Å”to spada u znaÄajne koristi kao Å”to su viÅ”i nivo ugodnosti i veÄi raspoloživi potencijal.
Å ta Äe zameniti politiku energetske efikasnosti?
Jedan od predloga Komisije je ažuriranje postojeÄe Direktive o energetskoj efikasnosti i to:
- spajanjem ciljeva energetske efikasnosti sa klimatskom i energetskom okosnicom EU 2030.
- produženjem i posle 2020. obavezne Å”tednje energije, zahtevajuÄi od snabdevaÄa energijom i distributera da uÅ”tede 1,5% energije svake godine od 2021. do 2030. U cilju prikljuÄenja privatnih investitora i podržavajuÄi pojavu novih aktera na tržiÅ”tu, omoguÄiti prilagoÄene politike koje uzimaju u obzir nacionalne specifiÄnosti, države Älanice mogu takoÄe da ispune zahteve putem alternativnih mera koje imaju isti efekat kao Å”to su potporne Å”eme energetske efikasnosti: poboljÅ”avanjem merenja i obraÄunavanja potroÅ”nje energije za grejanje i hlaÄenje kod potroÅ”aÄa.Ā Ā
Osim toga, Komisija predlaže promene Direktive o energetskim karakteristikama zgrada i infrastrukturna punjenja elektriÄnih vozila da bi se osigurao efikasan pogon zgrade, ÄineÄi delotvornijim obaveze, ili njihovim ukidanjem ako ne dovode do oÄekivanog rezultata. EK daje podrÅ”ku obnavljanju zgrada, pojaÄavanjem veza izmeÄu dostizanja veÄeg stepena obnove, finansiranjem i sertifikovanjem energetskih karakteristika, kao i pojaÄavanjem mera i dugoroÄne nacionalne strategije obnavljanja zgrada, imajuÄi u vidu oslobaÄanje graÄevinskog fonda od ugljenika do sredine veka. Osim toga, Komisija je uvela āpametnoā finansiranje pametnih graÄevinskih inicijativa, da bi uÄinila pristupaÄnim privatno finansiranje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore u zgradama u veÄem obimu.
Å ta sve utiÄe na klimu?
Zadržavanje pažnje na energetskoj efikasnosti doneÄe viÅ”estruke koristi klimi. Sa novom Direktivom o energetskoj efikasnosti, Komisija odreÄuje obavezan cilj EU od 30% za energetsku efikasnost koji Äe znaÄajno doprineti globalnom smanjenju emisija gasova staklene baÅ”te. Sve države Älanice Äe morati doprineti ispunjenju obavezujuÄeg cilja EU kao dela integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova koje donose vlade.
Å ta graÄevinski sektor dobija energetskom efikasnoÅ”Äu?
Zgrade u Evropi potroÅ”e 40% energije. Dve treÄine zgrada u EU sazidano je pre postojanja standarda o energetskim karakteristikama i njihova stopa obnavljanja iznosi samo oko 1% godiÅ”nje. Promene koje Komisija predlaže u Direktivi o energetskoj efikasnosti i Direktivi o energetskim karakteristikama zgrada, imaju cilj da poveÄaju stopu obnavljanja postojeÄih zgrada, imajuÄi u vidu razugljeniÄavanje graÄevinskog fonda do sredine veka. To Äe imati direktan uticaj na potroÅ”aÄe, kao i na domaÄinstva, preko manjih raÄuna za energiju. Trenutnost evropske industrije kreiranjem tržiÅ”ta renoviranja zgrada sa vrednoÅ”Äu od 80 do 120 milijardi evra u 2030. godini.Ā
Å ta graÄevinski sektor dobija od sledeÄih akcija?
Evropska graÄevinska industrija sama obezbeÄuje 18 miliona direktnih poslova u Evropi i uÄestvuje u bruto domaÄem proizvodu sa 9%. Ona ima potencijal da odgovori na brojne ekonomske i druÅ”tvene izazove, kao Å”to su poslovi, razvoj i potreba za poveÄanjem upotrebe Äistih energija. Na vrh zakonskih predloga Komisija je stavila i niz mera koje omoguÄavaju i pre nego Å”to zakoni stupe na snagu ostvarenje ciljeva Energetske unije i modernizaciju graÄevinskog sektora i njegove radne snage. Mere su fokusirane na digitalizaciju karakteristika zgrada, obraÄanjem pažnje na nedostatke struÄnosti u graÄevinskom sektoru, ukljuÄujuÄi energetsku efikasnost i digitalne veÅ”tine, osiguravajuÄi bolju koherentnost u funkcionisanju unutraÅ”njeg tržiÅ”ta i podržavajuÄi nove inicijative za poboljÅ”anje životnih uslova u zgradama na liniji cirkularne ekonomije.
Ā
foto: freepik.com
Da li Äe energetska efikasnost uticati na proizvode koje kupujemo?
Ekodizajn i energetsko obeležavanje poveÄavaju efikasnost energije i resurse proizvoda i smanjuju emisije, otpad i energetsku zavisnost. Tada su oÄekivanja bila se da Äe do 2020. politika ekodizajna pružiti godiÅ”nje uÅ”tede energije jednake godiÅ”njoj potroÅ”nji energije u Italiji. A kao rezultat, evropska domaÄinstva mogu uÅ”tedeti na svojim raÄunima do 500 evra godiÅ”nje. Osim toga, procenjuje se da ta politika pruža približno 55 milijardi evra godiÅ”njeg prihoda u industriji i sektorima veleprodaje i maloprodaje, koji stoje iza poslova i veÄeg razvoja ekonomije EU. Tome treba dodati da mere najavljene u poslovnom planu ekodizajna za 2016ā2019 imaju potencijal omoguÄavanja novih uÅ”teda u potroÅ”nji energije do 2030. koje su jednake godiÅ”njoj potroÅ”nji energije u Å vedskoj i pružanja primerenih koristi potroÅ”aÄima, poslovima i životnoj sredini. Na kraju, ali ne i najmanje važno, novi ekodizajnov poslovni plan doprinosi viÅ”e cirkularnoj ekonomiji uvoÄenjem sistematiÄnijeg fokusa na elemente kao Å”to su trajnost, popravljivost i recikliranost u razvoj novih mera ekodizajna i dubinsku procenu ICT proizvoda, kao Å”to su mobilni i pametni telefoni, lansiranih da bi bio istražen njihov potencijal cirkularne ekonomije.
ZaŔto novi pristup ekodizajna?
Obzirom na veÄ dostignut uspeh u smanjenju potroÅ”nje energije u EU, Komisija sada želi da preÄe u novu fazu i da izabere dodatne proizvode da bi poveÄala uticaj u pogledu uÅ”tede energije. Prvo, Komisija je vrlo pažljivo analizirala proizvode koji donose najbolje rezultate u uÅ”tedi energije. U planu rada ekodizajna proizvodi sa najveÄim potencijalom uÅ”tede energije su u srediÅ”tu pažnje. Novi plan za 2016ā2019. obuhvatao je spisak novih grupa proizvoda i naÄin na koji Äe ekodizajn doprineti ciljevima cirkularne ekonomije. Drugo, Komisija je takoÄe obratila pažnju na prethodne planove rada i potvrdila znaÄaj preispitivanja postojeÄih standarda ekodizajna da bi održala tehnoloÅ”ki napredak. Osim plana ekodizajna da lansira nove aktivnosti, Komisija je usvojila izvestan broj konkretnih mera koje osiguravaju kontinuitet ove uspeÅ”ne politike, a naroÄito:
- smernice za dobrovoljnu saglasnost za olakÅ”avanje industriji u nekim sluÄajevima i poÅ”tovanje sopstvene regulative, kao alternative zakonskoj,
- mere za verifikaciju tolerancije radi poboljÅ”anja ispitivanja proizvoda i provere usaglaÅ”enosti od strane država Älanica i radi smanjenja prostora za varanje,
- novi zahtev ekodizajna za proizvode za grejanje i hlaÄenje vazduha radi znatnih uÅ”teda energije.
Kako mobiliŔemo investicije?
Kao deo investicionog plana za Evropu, Evropski fond za strateÅ”ke investicije (EFSI) predstavlja glavne moguÄnosti mobilisanja finansiranja projekata energetske efikasnosti.Ā Odobren je veoma veliki broj energetskih projekata za finansiranje energetske efikasnosti i sektora obnovljive energije. OÄekivano je da u periodu 2014ā2020.Ā Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fondovi takoÄe investira oko 17 milijardi evra u energetsku efikasnosti u javnim i stambenim zgradama i preduzeÄima, Å”to je tri puta veÄi iznos nego u periodu 2007ā2013. PoÅ”toĀ je potreba za mobilizaciju i ukljuÄivanje privatnih investicija kljuÄna za uspeÅ”nu politiku energetske efikasnosti, Komisija je objavila inicijativu āPametno finansiranje za pametne zgradeā. Cilj je bio da inicijativa do 2020. pruži dodatnih 10 milijardi evra iz javnih i privatnih fondova:
- ohrabrujuÄi efikasniju upotrebu javnih fondova ukljuÄujuÄi ih preko razvoja fleksibilnih platformi za finansiranje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, da bi podstakli kombinovanje Evropskog fonda za strateÅ”ke investicije i druge javne fondove, zajedno sa Evropskim strukturalnim investicionim fondovima,
- pomažuÄi graÄevinskim preduzimaÄima u razvoju dobrih projektnih ideja i sa veÄom pomoÄi u njihovom razvoju i mehanizmima spajanja u celine,
- ÄineÄi investicije i energetsku efikasnost pouzdanijim i privlaÄnijim za promotere projekata i finansijere i investitore.Ā
Koje su koristi za potroÅ”aÄe?
Energetska efikasnost ima direktan uticaj na sniženje troÅ”kova za energiju. Promene u merenju i naplaÄivanju grejanja i hlaÄenja i snabdevanja toplom vodom iz kolektivnih sistema, daÄe potroÅ”aÄu jasnije i ÄeÅ”Äe informacije o potroÅ”enoj energiji. U zgradama sa viÅ”e stanova to može dovesti do uÅ”tede energije od nekih 8 Mtoe u 2030., Å”to je jednako potroÅ”nji primarne energije u Hrvatskoj u 2013. godini. Energetska efikasnost ima pozitivan uticaj i na zdravlje i na s njim povezane troÅ”kove: savremene i efikasne grejne instalacije, sagorevanje fosilnog goriva, emituju manje zagaÄivaÄe vazduha i na taj naÄin poboljÅ”avaju kvalitet vazduha i smanjuju emisije gasova staklene baÅ”te. OdgovarajuÄe grejanje i ventilisani stanovi smanjuju negativne uticaje izazvane vlagom, naroÄito u ranjivim grupama kao Å”to su deca i stariji, ali i oni naklonjeni bolesti.
Ā
foto: freepik.com
Koristi za industriju
Energetska efikasnost je veoma velika i rastuÄa poslovna moguÄnost koju su evropski poslovi naroÄito dobro postavili radi iskoriÅ”Äavanja. To je sektor sa ogromnim neiskoriÅ”Äenim potencijalom i oblast u kojoj poslovanje u EU ima glavno uporiÅ”te i ponude inovativnih reÅ”enja. U tom periodu prema studijama Komisije postojeÄi okvir ekodizajna mogao bi dodati ekstra 55 milijardi evra godiÅ”njeg prihoda od evropskih poslova do 2020. Revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti i Evropska direktiva o karakteristikama zgrada znaÄajno Äe doprineti konkurentnosti evropske industrije (uglavnom izolacija i ravno staklo), poveÄavanjem njihovog tržiÅ”ta za 23,8 milijardi evra u EU do 2030. i stvaranjem tržiÅ”ta renoviranja zgrada sa vrednoÅ”Äu izmeÄu 80 i 120 milijardi evra. Dodatni radovi na energetskoj efikasnosti (izolacija krova, zamena prozora, usavrÅ”avanje sistema graÄenja itd.) u graÄevinskom sektoru procenjeni su na približno 47,6 milijardi evra. VeÄa energetska efikasnost Äe pomoÄi evropskim kompanijama da poveÄaju svoju konkurentnost zadržavanjem niskih troÅ”kova.
Koristi za poslove
Äitav klimatski i energetski paket 2030. mogao bi da poveÄa BDP Evropske unije za 1% do 2030., ulaganjem dodatnih 190 milijardi u ekonomiju EU i omoguÄavajuÄi do 900.000 novih poslova. Samo cilj od 39% energetske efikasnosti može doneti koristi u realnoj ekonomiji Äak do dodatnih 70 milijardi evra i 400.000 poslova, u poreÄenju sa ciljem od 27%. Ulaganja u energetsku efikasnost mogu se po prednosti uporeÄivati sa investiranjem u druge energetske sektore u pogledu zapoÄinjanja lokalnih poslova. Stvaranje uslova za zapoÅ”ljavanje ulaganjem u energetsku efikasnost može biti izmeÄu 2,5 i 4 puta veÄe od ulaganja u naftu i prirodni gas. Za svakih milion evra potroÅ”en na energetsku efikasnost direktno je podržano 20 poslova u industriji efikasnosti.
Koristi za energetsku efikasnost
Energetska efikasnost je takoÄe jedan od najefikasnijih naÄina obezbeÄenja energetske sigurnosti. Ona ima veliki i povoljan uticaj na sigurnost snabdevanja, a naroÄito na nivo uvoza gasa. U poreÄenju sa ciljem od 27%, ambiciozni cilj od 30% energetske efikasnosti poveÄava energetsku sigurnost smanjenjem uvoza fosilnih goriva za 12% u 2030., Å”to odgovara uÅ”tedi u uvozu od 70 milijardi evra. Sam graÄevinski sektor doprineÄe ukupnoj uÅ”tedi do 2030. od 29,1 Mtoe, Å”to je jednako ukupnoj potroÅ”nji primarne energije u Rumuniji u 2014. godini.
Kako energetska efikasnost odgovara Äitavoj energetskoj tranziciji?
Energetska efikasnost doprinosi smanjenju gasova staklene baÅ”te i zajedno sa obnovljivim izvorima omoguÄava energetsku tranziciju. Ona je takoÄe integralni deo upravljanja Unije energijom koja povezuje doprinose država Älanica u ispunjenju ciljeva na nivou EU, u pogledu efikasnosti kao dela njihovih nacionalnih integrisanih planova u pogledu energije i klime. Propisi o upravljanju odredili su pouzdan mehanizam kojim države Älanice izveÅ”tavaju o postignutom napretku u kolektivnom progresu u ostvarivanju cilja Komisije o energetskoj efikasnosti u 2030. U sluÄaju da ambicije nacionalnih planova ili njihova ostvarenja nisu dovoljni, Komisija može preduzeti mere na nivou EU da bi osigurala njihovo ostvarivanje. Takve mere mogu biti usmerene posebno na poboljÅ”anje energetske efikasnosti proizvoda, zgrada ili transporta. Bliska koordinacija sa propisima o upravljanju takoÄe obezbeÄuje da obaveze postojeÄeg planiranja, izveÅ”tavanja i monitoringa energetske efikasnosti nakon 2020. budu modernizovane i integrisane.
Å ta Komisija Äini u vezi sa problemom energetskog siromaÅ”tva?
Energetsko siromaÅ”tvo je najveÄi izazov u Äitavoj EU. Koreni su mu u malim prihodima i u domaÄinstvima sa neefikasnom energijom. U 2014. domaÄinstva sa najmanjim prihodima u EU potroÅ”ila su blizu 9% ukupnih troÅ”kova energije. Ovaj paket ide ka novom pristupu da bi zaÅ”titio ranjive potroÅ”aÄe, zajedno sa podrÅ”kom investiranja u energetsku efikasnost. Predlozi Komisije u vezi sa energetskom efikasnoÅ”Äu zahtevaju od država Älanica da imaju i u vidu energetsko siromaÅ”tvo, tražeÄi da udeo mera za energetsku efikasnost bude smatran prioritetom u domaÄinstvima pogoÄenim siromaÅ”tvom ili socijalnim nastambama. Njihove dugoroÄne strategije obnavljanja zgrada bi trebalo takoÄe da doprinose ublažavanju energetskog siromaÅ”tva. Isto tako, kao deo procesa vladanja u EU, države Älanice Äe morati nadgledati i izveÅ”tavati o energetskom siromaÅ”tvu, dok Äe Komisija olakÅ”avati razmenu najbolje prakse. Osim toga, u skladu sa svojim naporima da ovlasti i zaÅ”titi potroÅ”aÄe, Komisija predlaže izvesne proceduralne garancije pre nego potroÅ”aÄi budu iskljuÄeni. Komisija, takoÄe ustanovljava āosmatraÄnice energetskog siromaÅ”tvaā, da bi doÅ”la do boljih podataka o problemu i reÅ”enjima, kao i da bi pomogla državama Älanicama u njihovoj borbi sa energetskim siromaÅ”tvom.
Suprotnosti i konflikti
Ovde se ne radi oĀ evroskepticizmu, veÄ o realnoj sceni stvarnih odnosa i moguÄih efekata u eventualnom prikljuÄenju Srbije Evropskoj uniji (iako se to ne može oÄekivati pre desetā petnaest godina). Kakva Äe Evropska unija biti tada? Da li Äe opstati u takvom obliku? Kriza evropske unije snažno je umanjila privlaÄnost evropskih integracija. Evroskepticizam u EU stalno raste, paralelno sa razvojem i produženjem krize. Äak dve treÄine graÄana EU ne veruje u opstanak Unije u sadaÅ”njem obliku, dok veÄina Älanica evrozone priželjkuje povratak nacionalnih valuta (prema Evrobarometru, organu Evropske Komisije). Podaci za Å”est država Älanica koje Äine dve treÄine populacije EU, pokazuju erupciju neraspoloženja Å”to je posledica ekonomske krize. Evroskepticizam raste Å”irom kontinenta, bez obzira da li se radi o državama u krizi ili ādobro stojeÄimā državama. Ljudi su sve kritiÄniji u odnosu na Evropsku uniju poÅ”to je sve viÅ”e smatraju kao administrativno telo krupnog bankarskog kapitala. Kriza u evrozoni ārazbuktala je požarā evroskepticizma na Å”irokom prostoru. Kao rezultat je izlazak V. Britanije iz EU. Komentar iz V. Britanije koja je izaÅ”la iz EU je da je ona postala okupaciona sila koja nameÄe stvarne propise, odreÄuje kamate, sužava slobodu, diktira poreze, suzbija kulturu i obiÄaje. Iako je V. Britanija svojim izvozom u EUĀ u iznosu od 40ā50% vezana za nju, ipak je napustila istu (BREGZIT).Ā Ā āUvoÄenjem zajedniÄke evropske monete ostaÄe za sva vremena primer kako jedno kolektivno rasuÄivanje može da bude tako pogreÅ”no i koliko može da ide u raskorak sa realnoÅ”Äuā (Vilijam Hejg, bivÅ”i ministar spoljnih poslova).
| Države | 2007. | 2013. | 2022. |
| Poljska | 18 | 42 | 46 |
| Italija | 28 | 53 | 58 |
| Francuska | 41 | 56 | 59 |
| NemaÄka | 36 | 59 | 62 |
| Velika Britanija | 49 | 69 | – |
| Å panija | 23 | 72 | 75 |
| Tabela 1. Evroskepticizam u državama EU, glavne države Unije, u % | |||
Sve je bilo pripremljeno za izlazak iz EU. Evroskepticizam u državama Älanicama i dalje raste, kako se produžava kriza. U tabeli 1 je dat evroskepticizam u glavnim državama EU, u %. Evroskepticizam je u godinama krize naglo poveÄan. U vodeÄim državama je vrlo visok procenat evroskeptika, koji sumnjaju u trajni oporavak i konsolidaciju EU. Pri tome se smatra da se interesi njihovih nacionalnih država žrtvuju za dobro projekta Äiji je opstanak krajnje neizvestan. Mnogi se pripremaju za transformaciju EU i ekonomsku zajednica sa zajedniÄkim tržiÅ”tem. Pre bilo kakve odluke ili samo nekritiÄkog isticanja potreba i prednosti prikljuÄivanja Srbije državama Evropske unije, treba sagledati sve pozitivne i negativne efekte eventualnog prikljuÄivanja ovoj interesnoj zajednici. Posebno, kada je ovaj politiÄki projekat uÅ”ao u dugoroÄno duboku krizu i države Älanice nastoje da je napuste pripremajuÄi referendum za to. Treba kritiÄki razmotriti sve prednosti, ali i izazove (sa svim izvesne opasnosti) od prikljuÄivanja Srbije ovoj Uniji. U tabeli 2 su dati makroekonomski agregati u %, nezaposlenost, spoljni dug, kao i siromaÅ”tvo.
| Države | Nezaposlenost | Spoljni dug* | SiromaŔtvo | |||
| A | B | A | B | A | B | |
| MaÄarska | 5,9 | 10,9 | 18 | 136 | 8,6 | 13,9 |
| Slovenija | 6,4 | 10,8 | 11 | 61 | 5,1 | 9,8 |
| Rumunija | 4,5 | 7,0 | 41 | 146 | 14,1 | 21,3 |
| Bugarska | 7,0 | 14,2 | 12 | 39 | 14,1 | 21,8 |
| Tabela 2. Makroekonomski agregati i slom ekonomij A ā pre ulaska u EU, B ā posle ulaska (krajem 2014.) * Spoljni dug u milijardama dolara |
||||||
Trenutna situacija u EU po pitanju snabdevanja energijom
Trenutna situacija u EU po pitanju snabdevanja energijom je veoma komplikovana, optereÄena mnogim protivureÄnostima. Nakon direktnog prekida snabdevanja iz RF gasom i naftom, energenti su znaÄajno poskupeli, Äak i viÅ”e puta. Nije moguÄe obezbediti kontinuirano snabdevanje iz SAD, NorveÅ”ke i Katara. Privreda NemaÄke kao lokomotiva industrijskog razvoja se naÅ”la u veoma delikatnoj i teÅ”koj situaciji. Skok cena energenata automatski znaÄi i porast cena proizvoda i nekonkurentnost na domaÄem i inostranom tržiÅ”tu.Ā
Ā
Centri moÄi traže da se i saradnja s Kinom svede na najmanju moguÄu meru, a to je pogibeljno za privredu NemaÄke. NemaÄki BDP se sastoji 50% od izvoza pretežno u zemlje EU, dok je BDP SAD zavisan od izvoza 10%. Zbog nekorektnih uslova privreÄivanja nemaÄki biznis se seli van NemaÄke, najÄeÅ”Äe u SAD, gde su uslovi privreÄivanja znaÄajno bolji. Interesantno je naglasiti da se deo biznisa seli i u MaÄarsku. EU je na prekretnici, ili Äe biti slobodna ili vazal SAD. OÄito da zelena energija i energetska efikasnost nisu dale rezultate. SkladiÅ”ta gasa za graÄanstvo su puna, ali privreda trpi velike gubitke. Situacija se komplikuje, jer vetar, sunce i energetska efikasnost ne mogu da reÅ”e nagomilane probleme. Svedoci smo povratka na termoelektrane na ugalj, Äak i u Francuskoj. Francuska ima ozbiljne probleme s proizvodnjom elektriÄne energije u nuklearnim elektranama, jer za potrebe istih troÅ”i 25% urana iz Nigera.
Ā
Niger je zabranio izvoz urana u Francusku. KonzistentnuĀ politiku sa aspekta proizvodnje elektriÄne energije iz termoelektrana je vodila Poljska. Ona je donela odluku da prekida proizvodnju elektriÄne energije iz termoelektrana 2049. godine. Potrebno je detaljno analizirati da li je CO2 glavni uzroÄnik āpoveÄanjaā temperature na zemaljskoj kugli ili je to dogma. Dogma direktno uniÅ”tava narode i zemlje. Da li to podseÄa na srednji vek, kada su tumaÄili da je zemlja ploÄa. Druga tumaÄenja nisu bila dozvoljena i žestoko su kažnjavana. Samo nakon Å”est godina, kada je EU donela koncept o energiji i energetskoj efikasnosti, pokazalo se da on nije upotrebljiv i da je potrebno doneti novi. Ovo je znak za uzbunu, ukoliko EU ne donese novi koncept naÄi Äe se na periferiji zbivanja. Zato Srbija treba dobro da razmisli o ulasku u EU. To je projekat koji je potroÅ”en, sliÄan projektu SFRJ. Primeri su oÄigledni.
Ā
Autor teksta: Prof. dr D. Å kobalj