GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Radovi u Beogradu, građevina povećala BDP, dvorac Hertelendi postaje kompleks za školarce

Možemo sa pravom reći, iako se i na ulicama naše zemlje vidi da su u toku godišnji odmori, da je sedmica za nama bila produktivna, bilo kroz konkretne radove, bilo kroz prezentaciju novih projekata koji tek trena da budu realizovani.

Kada smo kod najava Beograd očekuju novi radovi i u septembru mesecu i njih je protekle sedmice najavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Da se u Srbiji gradi potvrđuje i izveštaj NBS po kojoj je građevinski sektor podigao BDP u našoj zemlji.

Beograd – nastavak radova i posle 1. septembra

Beograđani će se i posle 1. septembra morati raspitivati o zatvorenim ulicama i eventualnim izmenama saobraćaja i trasa autobusa. Naime, kako kaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić, gradilišta u Beogradu otvaraju se i posle 1. septembra kada počinje rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla od Rakovice prema Mostu na Adi. Vesić je rekao da za vreme rekonstrukcije neće biti zatvaranja saobraćaja, a uslov za ove radove bilo je izmeštanje toka Topčiderske reke kako bi se napravile još dve trake.

„Za nešto duže od godinu dana dobićemo četiri saobraćajne trake što će omogućiti da konačno ljudi sa Vidikovca i Rakovice mogu da dođu do Mosta na Adi“ – rekao je Vesić za TV Hepi.

U narednih nedelju dana, dodao je zamenik gradonačelnika, kreće rekonstrukcija Savskog trga koja će biti završena do februara iduće godine: „To će biti jedan veliki pešački trg, automobilski i tramvajski saobraćaj ići će po obodima, a u sredini će se nalaziti spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji. Plan je da od 10. septembra počnemo sa reasturacijom fasade i krova na zgradi stare železničke stanice, koja će postati jedan od objekata kulture. Savski trg biće veći od Trga republike i nalaziće se na mestu ukrštanja dve linije metroa“, saopštio je Vesić ispred gradskog Sekretarijata za informisanje.

Kompleks dvorca Hertelendi postaje kompleks za školsku decu

Rekonstrukcija dvorca Hertelendi u Novom Bečeju, kako kažu u Upravi za kapitalna ulaganja, uskoro bi mogla da počne, a završetak istih se može očekivati u drugoj polovini naredne godine, nakon što se izvedu obimni radovi na samom dvorcu i u okviru kompleksa i imaće potpuno novi sadržaj. Pomenuta institucija ove sedmice je objavila ko će raditi rekonstrukciju vrednu više od 360 miliona dinara sa PDV-om, a radovi bi trebalo da traju najduže devet meseci.

Hertelendi je planiran kao kompleks za decu osnovnoškolskog uzrasta. Projektom je planirano da se dvorac rekonstruiše, sa naglaskom na saniranje loše krovne konstrukcije i zidova punih vlage, a konjušnica pretvori u smeštajni paviljon. Izgradiće se dva igrališta, jedna tartan podloga i teren za mali fudbal, kao i dve saletle za časove u prirodi i zaklon, koji će zajedno sa manjom parkovskom površinom biti edukativni park. Planirana je i izgradnja amfiteatra na otvorenom za koncerte, kao i trim staza sa teretanom na otvorenom. Sve staze će bizi pokrivene behaton kockama, a za partnerno uređenje oko dvorca predviđa se podloga od klinker opeke. U prizemlju dvorca biće edukativni blok, kuhinja sa trpezarijom, sanitarni blok sa vešerajem i administracija. U potkrovlju će se nalaziti sobe za smeštaj ukupno 42 kreveta za decu, kao i soba za igru. Spoljašnji izgled dvorca dosta će se oslanjati na dosadašnji, dok će se fasada raditi u skladu sa uputstvima arhitekata i konzervatora.

Gradilište i dozvole

Postavljeni poslеdnji dеlovi konstrukcijе mosta kod Ostružnice

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, obišla jе u sredu radovе na izgradnji mosta prеko rеkе Savе kod Ostružnicе, gdе jе prisustvovala postavljanju poslеdnjih dеlova konstrukcijе mosta.

Ona jе ovom prilikom pomenula neophodnost dobijanja obilaznice jеr ćе ona saobraćaj učiniti bеzbеdnijim, a tеškе kamionе i tranzit izmеstiti iz cеntra grada. Potprеdsеdnica Vladе je ovom prilikom dodala i da ćеmo završеtkom radova dobiti novih 27km auto-puta, tе da nas čеka izgradnja trеćе dеonicе od Ostružnicе do Bubanj potoka.

Država pogurala građevinsku industriju

Građevinska industrija je svetla tačka u srpskoj privredi ove godine i u drugom tromesečju zabeležila je međugodišnji rast od čak 22 odsto, a prema proceni Narodne banke Srbije.

I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u tekućim cenama rast u drugom tromesečju iznosio 22 odsto, a u prvom polugodištu 15,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kako su naveli u NBS građevinarstvo uz uslužni sektor koji je porastao za četiri odsto je doprineo da rast BDP-a od aprila do juna bude za 3,1 odsto veći nego u istom periodu lane.

U drugom tromesečju zabeležen je rast vrednosti izvedenih radova na zgradama od 25 odsto, a na ostalim građevinama (komercijalni objekti, infrastrukturni građevinski objekti, dalekovodi, cevovodi…) 21 odsto. Prema računici NBS državne investicije su u drugom tromesečju zabeležile skok od 20 odsto, dok je broj građevinskih dozvola povećan za 11 odsto. Podaci RZS pokazuju rast broja odobrenih građevinskih dozvola u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2018. za četiri odsto. Najveći rast građevinskih dozvola je ostvaren u stanogradnji, dok je u izgradnji zgrada i ostalih građevina rast oko četiri odsto.

Stručnjaci nisu iznenađeni što je građevinarstvo povuklo privredu s obzirom na povećanje državnih investicija u izgradnji infrastrukture. Goran Rodić iz Građevinske komore ističe da je evidentan rast fizičkog obima radova na koje je presudno uticala država svojim investicijama: “ Država je povukla ulaganjem ogromnih para u infrastrukturu i to je dobro pošto zapošljava građevinsku operativu. Međutim, mi smo se nadali da će državne poslove dobijati domaće kompanije kao glavni izvođači. Oni bi ne samo dobili reference za poslove u inostranstvu nego bi i zaposlili mlade stručnjake, majstore, zaustavili bi odlazak ljudi. Umesto toga stranci su dobili skoro sve poslove na infrastrukturnim projektima, pokupiće reference i profit, a naši mladi ljudi će nastaviti da odlaze – upozorava Rodić dodajući da bi zbog toga mogli ubuduće imati problema sa održavanjem infrastrukturnih objekata jer prosto neće biti nikoga to da radi“, upozorava Rodić.