Connect with us

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: nacionalni stadion, primena zakona o građevinskim proizvodima, dualno obrazovanje

Objavljeno

:

Još jedna građevinska sedmica je iza nas, pa ćemo u ovoj rubrici, kao i uvek, „preleteti“ preko najnovijih vesti iz ove sfere.

Beograd, kao glavni grad i ujedno glavni građevinski centar u našoj zemlji, jeste teme svakoj rezimiranja. Tako je zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić na televiziji Hepi najavio još jednu rekontrukciju u ovom gradu. Naime, prema njegovim rečima rekonstrukcija trotoara u Ulici kneza Miloša trebalo bi da počne od jeseni, a kolovoza, koji će moći da primi oko 200 automobila više, sledeće godine. Vesić je precizirao da će Ulica kneza Miloša sa obe strane imati po tri trake, odnosno ukupno šest traka kao i razdelno ostrvo u sredini. Ispod čitave ulice, prema najavama ovog gradskog čelnika, nalaziće se podzemna garaža od bivšeg saveznog MUP-a, odnosno „Gazele”, do zgrade Vlade Srbije sa 450 parking mesta. To će dovesti do rasterećenja u vidu toga da više neće biti parkiranja na ulici i da ova ulica postane jedan od najlepših bulevara u Beogradu – naglasio je Vesić. Govoreći o projektu uređenja Savskog trga, Goran Vesić je podsetio da će radovi početi za mesec dana, a biće završeni sledeće godine za praznik Sretenje.

Pred kraj prošle godine mnogo se pisalo o novom zakonu o građevinskim proizvodima. Ovaj zakon, kao što smo i mi pisali, donet je u oktobru prošle godine, a na snazi je od novembra meseca. Kako se moglo čuti na okruglom stolu „Real Estate“ za šest meseci primene zakon o građevinskim proizvodima naišao je na dobre komentare struke, ali je u isto vreme bilo jasno da nedostaju podzakonski akti. Tačnije, 11 ovakvih akata bi moralo da se donese.

– Ovaj zakon je temelj kvaliteta koji bi trebalo da pokrene proizvodnju, a sve u smislu boljeg načina rada. Potrebno je doneti tehničke propise, koji će definisati koje uslove proizvodi moraju da ispunjavaju, da bi odgovarali konkretnoj gradnji. Na njihovom donošenju radimo u saradnji sa privredom. Cilj nam je da proizvođači budu spremni kada Srbija uđe u Evropsku uniju – rekla je pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i dodala da je ovaj zakon već promenio svest.

Situacija u kompanijama iz bilo kojeg polja građevinartsva je takva da nam se spočitava konstantan nedostatak edukovanih ljudi iz pojedinih oblasti iz ove sfere. Zbog ovoga kompanije nisi u dobijale „gotove radnike“ iz prostog razloga što u nekim poljima nije ni moguće steći konkretno znanje na fakultetu, već je isto moralo biti stečeno u samim kompanijama što oduzima vreme i utiče na produktivnost.

Zbog ovoga smo skloni da pohvalimo bilo koju promenu na bolje u ovom smislu. Naime, kada se za nekoliko nedelja budu upisivali u narednu školsku godinu, srednjoškolci u Srbiji će imati prilike da se opredele i za nove obrazovne profile u oblasti građevinarstva i to za operatera za osnovne građevinske radove i rukovaoca građevinskom mehanizacijom.

radnici na građevini

Mnogi kandidati za posao poseduju samo oskudne veštine

Ovi profili koji pružaju šansu u sve brže rastućem sektoru građevinarstva razvijeni su uz podršku projekta „Razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji“ koji zajednički realizuju Privredna komora Srbije zajedno sa Privrednom komorom Austrije, Nemačko-srpskim privrednim komorama AHK i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije.

Priliku da se školuju po novom modelu, i za profile koji se smatraju najperspektivnijim u ovoj oblasti, za početak, dobiće učenici u četiri grada u zemlji: operater za osnovne građevinske radove nalazi se u ponudi škola u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Vlasotincu, a rukovalac građevinskom mehanizacijom u školama u Beogradu i Vlasotincu. Novi obrazovni profil operater za osnovne građevinske radove učenicima koji se opredele za ovaj poziv nudi inovirani program u kome su objedinjena čak tri zanimanja: zidar, tesar i armirač, što bi, s obzirom na deficit radnika u ovoj sferi, trebalo da donese korist i radnicima i privrednicima. Dualno obrazovanje za operatera za osnovne građevinske radove prva je, očekivano, počela da realizuje Tehnička škola u Vlasotincu. U prvom razredu učenici se pripremaju i stiču prva praktična znanja u okviru školske radionice, a od septembra će početi sa učenjem kroz rad u više kompanija. Škola je, inače, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS već dobila priznanje za izuzetnost u radu na području građevinarstva i sveukupan uspeh u sprovođenju dualnog obrazovanja jer je cela u tom modelu, što predstavlja jedan od najboljih primera saradnje škole sa privredom.

Nacionalni stadion, kao tema koja još nije krenula sa raalizacijom, opet je aktuelna ove sedmice. Tačnije, o realizaciji plana za gradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu gotovo da se svakodnevno razgovara na relaciji Vlade, potencijalnih investitora, grada i Fudbalskog saveza. Radna grupa nekoliko puta je razmatrala studiju opravdanosti gradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona, a zaključak je da je Srbiji takav projekat potreban kao i da u planovima za njegovu realizaciju nema prepreka, saznaje Blic Biznis.

Prvi radovi bi, prema najavama, trebalo da krenu uskoro, a procena je da bi gradnja celog kompleksa trajala od dve do tri godine, a poslednje projekcije su da će gradnja koštati najviše 70 miliona evra. Mnogo više od toga, uložiće, po svemu sudeći, kompanije koje budu videle interes da investiraju u zoni stadiona. Prema ranjim najavama, plan je da se okviru stadiona napravi ceo grad, a tu bi bili i poslovni i stambeni blokovi, izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akvaparkovi, ali i tehnološki park koji uključuje dolazak velikih svetskih trgovačkih lanaca. U tom smislu, Ministarstvo finansija je već počelo pregovare sa kompanijma IKEA i KAUFMAN koje su vrlo zainteresovane da se nađu u okviru celog kompleksa. Stadion će moći da primi 60.000 navijača, prema planu će se prostirati na 35 hektara, a sa pratećim objektima i sadržajima na ukupno 430 hektara.

Planirana je i izgradnja nove primarne saobraćajne mreže, kao i izgradnja nove petlje koja će omogućiti uključenje na auto-put Beograd-Šid sa obilaznicom, a posetioci bi, prema najavama, do stadiona mogli da stignu i železnicom jer je u planu proširenje linije 4 „BG voza“.

Advertisement

Arhitektura

Luksuzno stanovanje u Srbiji – da li kvalitet opravdava cenu?

Objavljeno

:

Arhitektura stambenih zgrada

Stambena gradnja kod nas, čini se, doživljava novi procvat poslednjih nekoliko godina. Sve je više gradilišta koja možemo uočiti dok prolazimo gradom, a za razliku od pojedinačnih stambenih objekata, koje smo imali prilike da viđamo skoro isključivo u poslednjih dvadeset godina, sve više se pojavljuju stambeni kompleksi koji svojom veličinom i kompleksnošću daleko nadmašaju ono što smo navikli da očekujemo od stambene gradnje i definišu nove stambene blokove grada. Takođe, ono što možda mnogo više iznenađuje svakog zainteresovanog kupca stambenog prostora je cena stambenog kvadrata koja vrtoglavo raste. Za stambeni kvadrat na boljoj lokaciji u velikim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, kupci mogu da očekuju cenu i od nekoliko hiljada evra po kvadratnom metru.

// Tržište koje diktira cene stambenog kvadrata dovelo je poslednjih godina do toga da prosečan kupac, koji je nekada mogao da se izbori za svoj krov nad glavom u gradu, sada više ne može da računa na kupovinu stana u gradskom jezgru, jer cena daleko premašuje njegov budžet. //

Novi stambeni kompleksi obraćaju se jednom drugom sloju društva, koji, ako može da priušti stanovanje u ovim novim kompleksima, od toga očekuje i jedan drugačiji kvalitet. Stan za ove kupce nije krov nad glavom, nego statusni simbol. Otuda možda i potreba investitora koji grade ovakve komplekse da ih na neki način brendiraju, da im daju ime, često koristeći nazive koji u svom imenu sadrže reči „garden“, „kapije“ i slično, koje će kupcu i onima kojima kupac treba da se obrati stanovanjem u ovim kompleksima ostati u pamćenju.

Novi stambeni blok nije ono što je stanovanje u blokovima Novog Beograda ili Limana u Novim Sadu značilo, ovde to znači luksuz. Postavlja se pitanje šta novo nude ovi stambeni kompleksi, osim cene koju prosečan stanovnik ne može da priušti. Da li postoji neki standard koji luksuzno stanovanje mora da zadovolji da bi opravdalo svoju cenu?

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Čini se da, kada se neki standardi spuste dovoljno nisko, sve ostalo, što bi se u nekom drugačijem vremenu smatralo normalnim ili standardom, postaje luksuz. Ako analiziramo stambenu gradnju velikih gradskih četvrti u posleratnom periodu, kada je ovakva gradnja otpočinjala na našim prostorima, možemo sagledati neke osnovne norme. Stambena gradnja bila je tada u rukama države, koja je imala plan, sredstva i dobru inženjersku struku da te planove realizuje. Stanovi su bili tipski, gradilo se planski, korišćene su prefabrikovane konstrukcije i poštovale su se osnovne smernice u stambenom projektovanju.

// Postojala je optimalna kvadratura za određenu sobnost stana, kao i minimalna dozvoljena kvadratura svake prostorije, projektovale su se pomoćne prostorije u stanovima, ostave, terase, broj kupatila i wc-a u stanu odgovarao je sobnosti i slično. //

Osim toga, bili su obezbeđeni potrebni parkinzi, igrališta za decu na slobodnim površinama između objekata, dovoljno zelenila, biciklističke staze, šetališta i drugo. Svaka stambena zgrada imala je zajedničke prostorije u vidu prostorija za pranje i sušenje veša, ostave, prostore za zajedničko korišćenje svih stanara i krovne terase.
Nakon devedesetih godina stambena gradnja dolazi u ruke privatnih kompanija i investitora, koji grade za potrebe tržišta. Platežna moć stanovništva je mala, a potreba za stambenim prostorom u gradovima se konstantno povećava. Umesto planske gradnje ranijeg perioda, urbanistički planovi se prilagođavaju potrebama investitora, stambeni objekti se grade na mestima nekadašnjih jednoporodičnih kuća i pojedinačnih parcela. U tim uslovima, prave se kompromisi u smislu kvaliteta stambene gradnje.

// Zajednički prostori u zgradama nestaju, jer nisu komercijalne površine koje je moguće prodati. U postojećim stambenim zgradama zajedničke prostorije se rekonstruišu i pretvaraju u stanove koji se prodaju novim kupcima. //

Stanovi su generalno manje kvadrature, nekadašnje polu- sobe sada postaju sobe, kvadrature dvosobnih stanova sada su kvadrature za trosobni stan, ukidaju se ostave i pomoćne prostorije, terase postaju simbolične kvadrature nedovoljne za boravak i, čine se, i drugi kompromisi gde projektanti pokušavaju na najbolji način da se prilagode potrebama tržišta, kako bi isprojektovali koliko-toliko funkcionalne stanove u okviru kvadratura koje kupci mogu da priušte. Nedovoljna slobodna površina oko objekata dovodi do problema parkiranja, nedostaju igrališta za decu, zelene površine i slično. Investitori se bore za svaki kvadrat koji mogu prodati, inženjeri za svaki posao kako bi preživeli, a kupci za krov nad glavom po što povoljnijoj ceni.

Enterijer modernog stana

Enterijer modernog stana

Nakon skoro dvadeset godina ovakve prakse, standardi su redefinisani. Društvo se, međutim raslojilo i iznedrilo nove kupce i drugačije potrebe za stambenim prostorom.

Šta je, dakle, novo luksuzno stanovanje? Stanovanje u blizini glavnih gradskih repernih tački i dešavanja, na lokaciji koja je dobro saobraćajno povezana sa ostalim delovima grada, ali sa određenom dozom privatnosti i dodatnih sadržaja u samom stambenom bloku. Izraz koji se najčešće upotrebljava za ovakve komplekse je „kondominijum“.

// Stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta u podzemnoj garaži ispod cele površine kompleksa, igralište za decu sa zelenom parkovskom površinom i urbanim mobilijarom unutar bloka, zatim spa centar ili teretanu namenjenu samo stanarima, profesionalno održavanje i slično. // 

Enterijer spavaće sobe

Enterijer spavaće sobe

Obezbeđen je stalni video nadzor, a najčeše i portirnica sa obezbeđenjem, koje omogućava da kompleks bude privatan, a ulaz u njega ograničen samo na stanare i njihove posetioce. Posvećuje se pažnja oblikovanju prostora ulaznog hola u zgradu i njegove materijalizacije, prostora koji je bio u prethodnom periodu gradnje potpuno zaboravljen kao zajednički i reprezentativni prostor stambene zajednice koja u njemu živi. Obrada fasade primenom nekih od modernih materijala u dezenu drveta i slično, sa staklenim ogradama na terasama koriste se da daju utisak luksuza i kvaliteta.

// Ponovo se projektuju ravni krovovi, njihova površina se mestimično ozelenjava i formira tako kvalitetan zajednički prostor, kao i dodatna zelena površina preko potrebna u urbanim sredinama. //

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Ponovo se posvećuje pažnja obezbeđenju dovoljno parking mesta bez kojih je život u savremenoj zajednici nezamisliv, kao i prostoru za dečija igrališta. Prizemlja objekata uglavnom su namenjena komercijalnim sadržajima: prodavnicama, kafićima i restoranima. Što se tiče samih stanova, projektuju se prostorije kao što su ostave ili pomoćne prostorije za pranje veša, zatim garderoberi i odvojena roditeljska kupatila u tzv. master bedroom-u.

Deluje ohrabrujuće da se ovakva praksa projektovanja vraća na scenu. Jedino pitanje koje se nameće je zašto su trenutne cene stambenog kvadrata na tržištu neadekvatne životnom standardu većine građana u zemlji. Ipak, ovo nije slučaj koji je registrovan samo u Srbiji, već je sličan trend, kako u regionu, tako i u većini Evropskih zemalja i definitivno jeste tema više za ekonomiste, nego za građevince.

Nekadašnji standard dostupan svakom stanovniku i radničkoj klasi nekadašnje Jugoslavije upakovan je u novu fasadu sa dodatkom video nadzora i kartica za ulazak u zgradu kao nove tehnologije i prodat kao luksuz koji je teško ostvariv prosečnim građanima. Dodatak je svakako i kontrola ulaza u ovakav blok koji treba stanarima da obezbedi kako sigurnost, tako i privatnost. Prosečni građani bi trebalo da se prilagode stanju na tržištu i svojim mogućnostima. Uostalom, prilagođavamo se realnosti i u svakoj drugoj vrsti kupovine, pa se to očekuje i u slučaju kada kupujemo dom za svoju porodicu.

Starija gradnja

Starija gradnja

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U Pekingu aerodrom s najvećim terminalom na svetu

Objavljeno

:

Aerodrom u Pekingu u obliku morske zvezde. foto: NKCHU

U Pekingu se krajem meseca otvara novi najveći aerodrom na svetu koji se nalazi na površini od 700.000 metara kvadratnih – „Međunarodni aerodrom Peking Dasing“, koji se gradio pet godina, a čija je izradnja koštala 80 milijardi juana.

Njegov jedinstven izgled osmišljen je tako da imitira oblik morske zvezde, dok celokupan aerodrom obuhvata površinu od oko 47 kvadratnih kilometara, četiri piste i 268 parking mesta za avione. Lociran je 46 kilometara južno od pekinškog trga Tjenanmena i plan je da primi do 45 miliona putnika godišnje do 2021. godine, a čak 72 miliona do 2025. godine.

Plan je da se ovaj aerodrom u budućnosti još više širi i očekuje se da poveća svoj kapacitet na 100 miliona putnika do 2040. godine. S obzirom na planove, ovo će biti najveća vazduholovna luka na svetu koja je dizajnirana na takav način da nijedan putnik neče imati potrebu da hoda više od osam minuta da bi stigao do nekih od vrata, a ovaj nesvakidašnji aerodrom, koji ostavlja bez daha, dizajn je britansko-iračke arhitektice koja se zove Zaha Hadid.

Kako CNN navodi, bezbednosni kontrolni punktovi biće bliže vratima, uključivaće robote koji će se kretati po terminalu, pomagati korisnicima i pružati putnicima najnovije informacije o vremenu leta i vremenskim prilikama, a planirana je i brza železnica za ekspresnim vozovima kako bi putnici od aerodroma do centra grada mogli da stignu za manje od 20 minuta. S obzirom na talenat arhitektice, verujemo da ćemo i ovog puta uživati i u vizuelnom momentu.

Izvor: Tanjug

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno