Connect with us

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: nacionalni stadion, primena zakona o građevinskim proizvodima, dualno obrazovanje

Objavljeno

:

Još jedna građevinska sedmica je iza nas, pa ćemo u ovoj rubrici, kao i uvek, „preleteti“ preko najnovijih vesti iz ove sfere.

Beograd, kao glavni grad i ujedno glavni građevinski centar u našoj zemlji, jeste teme svakoj rezimiranja. Tako je zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić na televiziji Hepi najavio još jednu rekontrukciju u ovom gradu. Naime, prema njegovim rečima rekonstrukcija trotoara u Ulici kneza Miloša trebalo bi da počne od jeseni, a kolovoza, koji će moći da primi oko 200 automobila više, sledeće godine. Vesić je precizirao da će Ulica kneza Miloša sa obe strane imati po tri trake, odnosno ukupno šest traka kao i razdelno ostrvo u sredini. Ispod čitave ulice, prema najavama ovog gradskog čelnika, nalaziće se podzemna garaža od bivšeg saveznog MUP-a, odnosno „Gazele”, do zgrade Vlade Srbije sa 450 parking mesta. To će dovesti do rasterećenja u vidu toga da više neće biti parkiranja na ulici i da ova ulica postane jedan od najlepših bulevara u Beogradu – naglasio je Vesić. Govoreći o projektu uređenja Savskog trga, Goran Vesić je podsetio da će radovi početi za mesec dana, a biće završeni sledeće godine za praznik Sretenje.

Pred kraj prošle godine mnogo se pisalo o novom zakonu o građevinskim proizvodima. Ovaj zakon, kao što smo i mi pisali, donet je u oktobru prošle godine, a na snazi je od novembra meseca. Kako se moglo čuti na okruglom stolu „Real Estate“ za šest meseci primene zakon o građevinskim proizvodima naišao je na dobre komentare struke, ali je u isto vreme bilo jasno da nedostaju podzakonski akti. Tačnije, 11 ovakvih akata bi moralo da se donese.

– Ovaj zakon je temelj kvaliteta koji bi trebalo da pokrene proizvodnju, a sve u smislu boljeg načina rada. Potrebno je doneti tehničke propise, koji će definisati koje uslove proizvodi moraju da ispunjavaju, da bi odgovarali konkretnoj gradnji. Na njihovom donošenju radimo u saradnji sa privredom. Cilj nam je da proizvođači budu spremni kada Srbija uđe u Evropsku uniju – rekla je pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i dodala da je ovaj zakon već promenio svest.

Situacija u kompanijama iz bilo kojeg polja građevinartsva je takva da nam se spočitava konstantan nedostatak edukovanih ljudi iz pojedinih oblasti iz ove sfere. Zbog ovoga kompanije nisi u dobijale „gotove radnike“ iz prostog razloga što u nekim poljima nije ni moguće steći konkretno znanje na fakultetu, već je isto moralo biti stečeno u samim kompanijama što oduzima vreme i utiče na produktivnost.

Zbog ovoga smo skloni da pohvalimo bilo koju promenu na bolje u ovom smislu. Naime, kada se za nekoliko nedelja budu upisivali u narednu školsku godinu, srednjoškolci u Srbiji će imati prilike da se opredele i za nove obrazovne profile u oblasti građevinarstva i to za operatera za osnovne građevinske radove i rukovaoca građevinskom mehanizacijom.

radnici na građevini

Mnogi kandidati za posao poseduju samo oskudne veštine

Ovi profili koji pružaju šansu u sve brže rastućem sektoru građevinarstva razvijeni su uz podršku projekta „Razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji“ koji zajednički realizuju Privredna komora Srbije zajedno sa Privrednom komorom Austrije, Nemačko-srpskim privrednim komorama AHK i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije.

Priliku da se školuju po novom modelu, i za profile koji se smatraju najperspektivnijim u ovoj oblasti, za početak, dobiće učenici u četiri grada u zemlji: operater za osnovne građevinske radove nalazi se u ponudi škola u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Vlasotincu, a rukovalac građevinskom mehanizacijom u školama u Beogradu i Vlasotincu. Novi obrazovni profil operater za osnovne građevinske radove učenicima koji se opredele za ovaj poziv nudi inovirani program u kome su objedinjena čak tri zanimanja: zidar, tesar i armirač, što bi, s obzirom na deficit radnika u ovoj sferi, trebalo da donese korist i radnicima i privrednicima. Dualno obrazovanje za operatera za osnovne građevinske radove prva je, očekivano, počela da realizuje Tehnička škola u Vlasotincu. U prvom razredu učenici se pripremaju i stiču prva praktična znanja u okviru školske radionice, a od septembra će početi sa učenjem kroz rad u više kompanija. Škola je, inače, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS već dobila priznanje za izuzetnost u radu na području građevinarstva i sveukupan uspeh u sprovođenju dualnog obrazovanja jer je cela u tom modelu, što predstavlja jedan od najboljih primera saradnje škole sa privredom.

Nacionalni stadion, kao tema koja još nije krenula sa raalizacijom, opet je aktuelna ove sedmice. Tačnije, o realizaciji plana za gradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu gotovo da se svakodnevno razgovara na relaciji Vlade, potencijalnih investitora, grada i Fudbalskog saveza. Radna grupa nekoliko puta je razmatrala studiju opravdanosti gradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona, a zaključak je da je Srbiji takav projekat potreban kao i da u planovima za njegovu realizaciju nema prepreka, saznaje Blic Biznis.

Prvi radovi bi, prema najavama, trebalo da krenu uskoro, a procena je da bi gradnja celog kompleksa trajala od dve do tri godine, a poslednje projekcije su da će gradnja koštati najviše 70 miliona evra. Mnogo više od toga, uložiće, po svemu sudeći, kompanije koje budu videle interes da investiraju u zoni stadiona. Prema ranjim najavama, plan je da se okviru stadiona napravi ceo grad, a tu bi bili i poslovni i stambeni blokovi, izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akvaparkovi, ali i tehnološki park koji uključuje dolazak velikih svetskih trgovačkih lanaca. U tom smislu, Ministarstvo finansija je već počelo pregovare sa kompanijma IKEA i KAUFMAN koje su vrlo zainteresovane da se nađu u okviru celog kompleksa. Stadion će moći da primi 60.000 navijača, prema planu će se prostirati na 35 hektara, a sa pratećim objektima i sadržajima na ukupno 430 hektara.

Planirana je i izgradnja nove primarne saobraćajne mreže, kao i izgradnja nove petlje koja će omogućiti uključenje na auto-put Beograd-Šid sa obilaznicom, a posetioci bi, prema najavama, do stadiona mogli da stignu i železnicom jer je u planu proširenje linije 4 „BG voza“.

Advertisement

Arhitektura

Energetski efikasne fasade – Odelo čini zgradu

Objavljeno

:

Od

Kontaktna fasada - aluminijum - poslovni objekat

Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna - termoizolacija

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada stambena zgrada stanovi

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

  • Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
  • omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
  • podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
  • odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
  • sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
  • redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
  • zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno