Connect with us

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: nacionalni stadion, primena zakona o građevinskim proizvodima, dualno obrazovanje

Objavljeno

:

Još jedna građevinska sedmica je iza nas, pa ćemo u ovoj rubrici, kao i uvek, „preleteti“ preko najnovijih vesti iz ove sfere.

Beograd, kao glavni grad i ujedno glavni građevinski centar u našoj zemlji, jeste teme svakoj rezimiranja. Tako je zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić na televiziji Hepi najavio još jednu rekontrukciju u ovom gradu. Naime, prema njegovim rečima rekonstrukcija trotoara u Ulici kneza Miloša trebalo bi da počne od jeseni, a kolovoza, koji će moći da primi oko 200 automobila više, sledeće godine. Vesić je precizirao da će Ulica kneza Miloša sa obe strane imati po tri trake, odnosno ukupno šest traka kao i razdelno ostrvo u sredini. Ispod čitave ulice, prema najavama ovog gradskog čelnika, nalaziće se podzemna garaža od bivšeg saveznog MUP-a, odnosno „Gazele”, do zgrade Vlade Srbije sa 450 parking mesta. To će dovesti do rasterećenja u vidu toga da više neće biti parkiranja na ulici i da ova ulica postane jedan od najlepših bulevara u Beogradu – naglasio je Vesić. Govoreći o projektu uređenja Savskog trga, Goran Vesić je podsetio da će radovi početi za mesec dana, a biće završeni sledeće godine za praznik Sretenje.

Pred kraj prošle godine mnogo se pisalo o novom zakonu o građevinskim proizvodima. Ovaj zakon, kao što smo i mi pisali, donet je u oktobru prošle godine, a na snazi je od novembra meseca. Kako se moglo čuti na okruglom stolu „Real Estate“ za šest meseci primene zakon o građevinskim proizvodima naišao je na dobre komentare struke, ali je u isto vreme bilo jasno da nedostaju podzakonski akti. Tačnije, 11 ovakvih akata bi moralo da se donese.

– Ovaj zakon je temelj kvaliteta koji bi trebalo da pokrene proizvodnju, a sve u smislu boljeg načina rada. Potrebno je doneti tehničke propise, koji će definisati koje uslove proizvodi moraju da ispunjavaju, da bi odgovarali konkretnoj gradnji. Na njihovom donošenju radimo u saradnji sa privredom. Cilj nam je da proizvođači budu spremni kada Srbija uđe u Evropsku uniju – rekla je pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i dodala da je ovaj zakon već promenio svest.

Situacija u kompanijama iz bilo kojeg polja građevinartsva je takva da nam se spočitava konstantan nedostatak edukovanih ljudi iz pojedinih oblasti iz ove sfere. Zbog ovoga kompanije nisi u dobijale „gotove radnike“ iz prostog razloga što u nekim poljima nije ni moguće steći konkretno znanje na fakultetu, već je isto moralo biti stečeno u samim kompanijama što oduzima vreme i utiče na produktivnost.

Zbog ovoga smo skloni da pohvalimo bilo koju promenu na bolje u ovom smislu. Naime, kada se za nekoliko nedelja budu upisivali u narednu školsku godinu, srednjoškolci u Srbiji će imati prilike da se opredele i za nove obrazovne profile u oblasti građevinarstva i to za operatera za osnovne građevinske radove i rukovaoca građevinskom mehanizacijom.

radnici na građevini

Mnogi kandidati za posao poseduju samo oskudne veštine

Ovi profili koji pružaju šansu u sve brže rastućem sektoru građevinarstva razvijeni su uz podršku projekta „Razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji“ koji zajednički realizuju Privredna komora Srbije zajedno sa Privrednom komorom Austrije, Nemačko-srpskim privrednim komorama AHK i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije.

Priliku da se školuju po novom modelu, i za profile koji se smatraju najperspektivnijim u ovoj oblasti, za početak, dobiće učenici u četiri grada u zemlji: operater za osnovne građevinske radove nalazi se u ponudi škola u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Vlasotincu, a rukovalac građevinskom mehanizacijom u školama u Beogradu i Vlasotincu. Novi obrazovni profil operater za osnovne građevinske radove učenicima koji se opredele za ovaj poziv nudi inovirani program u kome su objedinjena čak tri zanimanja: zidar, tesar i armirač, što bi, s obzirom na deficit radnika u ovoj sferi, trebalo da donese korist i radnicima i privrednicima. Dualno obrazovanje za operatera za osnovne građevinske radove prva je, očekivano, počela da realizuje Tehnička škola u Vlasotincu. U prvom razredu učenici se pripremaju i stiču prva praktična znanja u okviru školske radionice, a od septembra će početi sa učenjem kroz rad u više kompanija. Škola je, inače, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS već dobila priznanje za izuzetnost u radu na području građevinarstva i sveukupan uspeh u sprovođenju dualnog obrazovanja jer je cela u tom modelu, što predstavlja jedan od najboljih primera saradnje škole sa privredom.

Nacionalni stadion, kao tema koja još nije krenula sa raalizacijom, opet je aktuelna ove sedmice. Tačnije, o realizaciji plana za gradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu gotovo da se svakodnevno razgovara na relaciji Vlade, potencijalnih investitora, grada i Fudbalskog saveza. Radna grupa nekoliko puta je razmatrala studiju opravdanosti gradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona, a zaključak je da je Srbiji takav projekat potreban kao i da u planovima za njegovu realizaciju nema prepreka, saznaje Blic Biznis.

Prvi radovi bi, prema najavama, trebalo da krenu uskoro, a procena je da bi gradnja celog kompleksa trajala od dve do tri godine, a poslednje projekcije su da će gradnja koštati najviše 70 miliona evra. Mnogo više od toga, uložiće, po svemu sudeći, kompanije koje budu videle interes da investiraju u zoni stadiona. Prema ranjim najavama, plan je da se okviru stadiona napravi ceo grad, a tu bi bili i poslovni i stambeni blokovi, izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akvaparkovi, ali i tehnološki park koji uključuje dolazak velikih svetskih trgovačkih lanaca. U tom smislu, Ministarstvo finansija je već počelo pregovare sa kompanijma IKEA i KAUFMAN koje su vrlo zainteresovane da se nađu u okviru celog kompleksa. Stadion će moći da primi 60.000 navijača, prema planu će se prostirati na 35 hektara, a sa pratećim objektima i sadržajima na ukupno 430 hektara.

Planirana je i izgradnja nove primarne saobraćajne mreže, kao i izgradnja nove petlje koja će omogućiti uključenje na auto-put Beograd-Šid sa obilaznicom, a posetioci bi, prema najavama, do stadiona mogli da stignu i železnicom jer je u planu proširenje linije 4 „BG voza“.

Advertisement
Advertisement

Izdvajamo

Popularno