Savremeno građevinarstvo sve više izlazi iz okvira klasičnog „tehničkog“ sektora i ulazi u zonu u kojoj ga posmatraju banke, fondovi i države kroz prizmu održivosti i rizika. U tom kontekstu, pojam ESG – akronim za reči Environmental, Social i Governance postaje nezaobilazan. ESG izveštaj više nije marketinški dodatak, već okvir na osnovu koga se procenjuju projekti, kompanije i čitavi portfelji u oblasti izgradnje i nekretnina.
Sadržaj
Šta je ESG izveštaj i zašto ga investitori zahtevaju
ESG izveštaj je nastao kao princip odgovornog investiranja, gde investitori, pored prinosa i rizika, uzimaju u obzir i uticaj na životnu sredinu, društvene aspekte i način upravljanja kompanijom. Vremenom, regulatorni pritisak u EU, prakse međunarodnih finansijskih institucija i očekivanja tržišta doveli su do toga da se ESG kriterijumi prenesu direktno na realni sektor – uključujući građevinarstvo i proizvodnju građevinskih materijala.
Za građevinske kompanije i proizvođače proizvoda za gradnju, ESG danas znači da više nije dovoljno ispuniti samo tehničke propise i finansijske ciljeve. Potrebno je dokazati da projekat i kompanija upravljaju svojim ekološkim, društvenim i upravljačkim rizicima na sistematičan i merljiv način.
Ekološki kriterijumi (E): Emisije, energija i LCA u građevinarstvu
Ekološka dimenzija ESG-a je u građevinarstvu najvidljivija. Zgrade i infrastrukturni objekti čine značajan deo globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, potrošnje energije, vode i sirovina.
Dok LCA i EPD daju detaljnu kvantifikaciju uticaja proizvoda i objekata, ESG okvir taj skup podataka prevodi u indikatore na nivou kompanije i portfelja: ukupne emisije, udeo proizvoda sa EPD, procenat projekata sa urađenom LCA analizom, energetske karakteristike zgrada u portfelju i sl. Na taj način, „E“ stub ESG-a postaje logičan nastavak onoga što EN 15804 i EN 15978 već rade na nivou proizvoda i zgrade – ali sada u jeziku finansija, rizika i izveštavanja prema investitorima.
Društveni kriterijumi (S): Bezbednost, radni uslovi i odnos sa zajednicom
Društvena komponenta ESG-a u građevinarstvu često je potcenjena, iako je u praksi izuzetno važna jer obuhvata:
- bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu,
- radne uslove u lancu podizvođača,
- poštovanje radnih prava i zabranu ilegalnog rada,
- odnos prema lokalnoj zajednici (buka, prašina, blokade saobraćaja, komunikacija sa stanarima i korisnicima),
- kvalitet unutrašnjeg okruženja u zgradama (osvetljenje, provetrenost, kvalitet vazduha, akustika).
Za investitore i finansijske institucije, ovo su faktori rizika: povrede na radu, protesti lokalne zajednice, loš kvalitet stanovanja ili poslovnog prostora mogu direktno da utiču na vrednost projekta i reputaciju investitora. Zbog toga se u ESG izveštajima građevinskih firmi sve češće nalaze pokazatelji kao što su stopa povreda, dana bez incidenta, obuhvaćenost radnika obukama, žalbe zajednice i sl.
Upravljački kriterijumi (G): Transparentnost i sistem upravljanja u građevinarstvu
Korporativno upravljanje ESG-a tiče se načina na koji se građevinska kompanija vodi:
- strukture uprave,
- sistema internih kontrola,
- transparentnosti poslovanja,
- odnosa prema korupciji,
- upravljanja sukobom interesa,
- usklađenosti sa propisima.
U sektoru koji je tradicionalno izložen riziku kartela, dogovorenih tendera i „sive zone“ u ugovaranju, dobro korporativno upravljanje je ključan deo ESG priče.
Za banku, fond ili institucionalnog investitora, građevinska firma sa jasnim politikama usklađenosti, mehanizmima interne kontrole i transparentnim izveštavanjem predstavlja niži rizik i poželjnijeg partnera. U praksi, to direktno utiče na uslove finansiranja i odluku da li će se u projekat uopšte ući.
Kako izgleda sveobuhvatan ESG izveštaj u građevinskoj industriji
ESG izveštaj predstavlja formalizovan način da se prikupe, strukturiraju i javno prikažu podaci o ekološkim, društvenim i upravljačkim aspektima poslovanja. U EU, novi regulatorni okvir, postepeno uvodi obavezu detaljnog izveštavanja za velike kompanije i one od javnog interesa, uključujući i građevinske i infrastrukturne aktere.
U praksi, ozbiljan ESG izveštaj u građevini podrazumeva integraciju:
- tehničkih podataka (LCA, EPD, energetski proračuni),
- podataka sa gradilišta (HS&E statistika, radno vreme, incidenti),
- podataka iz HR i pravnog sektora (radni odnosi, tužbe, usklađenost),
- strateških informacija (politike, ciljevi, planovi dekarbonizacije).
Za kompanije koje već imaju razvijene sisteme upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine i bezbednošću (ISO 9001, 14001, 45001), ESG izveštavanje predstavlja logičan korak dalje, u kojem se postojeći podaci „prepakiraju“ u format razumljiv investitorima, bankama i sertifikacionim telima.
Kako ESG unapređuje konkurentnost i pristup kapitalu
Za građevinsku struku, ESG ne bi trebalo da bude shvaćen kao još jedna administrativna obaveza, već kao širi okvir u koji se prirodno uklapaju već poznati alati – LCA, EPD, energetska efikasnost, sistemi menadžmenta i bezbednost na radu. U vremenu kada finansijsko tržište, javni sektor i krajnji korisnici sve više traže dokaze o održivosti, sposobnost građevinske firme da sistematski meri, upravlja i komunicira svoj ESG učinak postaje nova profesionalna pismenost – uslov za konkurentnost, pristup kapitalu i dugoročnu održivost poslovanja.
Autor teksta: Ines Roksandić