Od samog postanka ljudi su stremili u visine. Setite se samo Keopsove piramide, za koju joÅ” uvek ne postoji valjano objaÅ”njenje kako su ljudi ogromo kamenje podigli do krajnjih 147 metara. Ili Äuvenog ÄeliÄnog tornja u Parizu koji je krajem XIX veka iznosio punih 300 m. Tridesetih godina XX veka Njujork je bio grad nebodera, meÄu kojima se izdvajao Empajer Stejt Bilding sa visinom od 381 metar. Iz decenije u deceniju, visine su rasle da bi danas dostigle do Burdž Kalife i reprezentativnih 829 metara.
MeÄutim, ovde nije kraj. U najavi je Džeda toranj sa visinom viÅ”om od jednog kilometra, taÄnije 1008 m.
Možemo reÄi potpuna dominacija ÄoveÄanstva nad prirodom. Da li bi trebali da budemo sreÄni zbog toga? Pa, baÅ” i ne.
Zamislite samo, koliko je potrebno materijala za izgradnju svih tih graÄevina. I ne zaboravite da su ti materijali beton, Äelik i aluminijum. Veoma skupa investicija. Grandiozni, moderni izgled savremenih graÄevina doveo je do osvajanja visina, ali i gubljenja kontakta na zemaljskom nivou. Sve veÄa eksploatacija prirodnih resursa, odsustvo prirode i zelenila, rezultiralo je sve veÄim klimatskim promenama, temperaturnim Å”okovima i zagaÄenjima. Sve su to prepoznali neki pojedinci koji su nastavili da streme u visinu, ali i Å”irinu. Nametnula se ideja, ali i potreba za vraÄanjem i koriÅ”Äenjem prirodnih materijala u graÄevinarstvu. U tome svakako dominira drvo, kao osnova prirode i života na Zemlji. A i sami moramo priznati, nijedan materijal ne može pružiti takvu toplinu i oseÄaj sigurnosti, kao Å”to to Äini drvo.
Izgradnja vikendice
Pored enterijera, u novije doba, drvo sve viÅ”e dominira i u izgradnji objekata. U poÄetku, to su bile kuÄe za odmor, vikendice i stambeni objekti u ruralnim sredinama. MeÄutim, danas sve ÄeÅ”Äe možemo videti kako stambene, tako i komercijalne drvene objekte. Pa tako u veÄim gradskim sredinama neretko nailazimo na Å”kole, sportske i poslovne objekte u neprikosnovenom drvenom modu.
// Potreba za vraÄanjem prirodi, kao i Å”irenjem svesti o nužnosti upotrebe prirodnih materijala i održivog razvoja, graÄevinarstvo je krenulo u nove, izazovne i svakako do sada neviÄene projekte.
Ako posmatramo drvo kao graÄevinski materijal, on nas vraÄa na graÄevine proÅ”losti, koje se vraÄaju na velika vrata. MeÄutim, situacija je potpuno nova i drugaÄija. GraÄevine buduÄnosti su drveni neboderi. Da, pravi neboderi, Äija visina ima tendenciju stalnog rasta.
Zemlje u kojima se svest o održivom razvoju i zaÅ”titi životne sredine rapidno poÄela menjati, su bile pioniri u izgradnji ovih objekata.
Jedna od prvih drvenih zgrada pojavila se u Kanadi, u Vankuveru visine 53 m sa 18 spratova. Ovaj objekat imao je dva samostojeÄa betonska jezgra, oko kojih se razvijala i Å”irila drvena konstrukcija. Druga sliÄna zgrada, ali 20 m viÅ”a pojavila se u Holandiji. NorveÅ”ka je država sa zvaniÄno najviÅ”im drvenim neboderom MjostĆ„rnet, koji se nalazi u neposrednoj blizini istoimenog jezera. Neboder je visine od 85,4 m, 18 spratova i povrÅ”inom od 8000 mĀ².
NorveÅ”ka je država sa zvaniÄno najviÅ”im drvenim neboderom MjostĆ„rnet
U masi inovativnih projekata, kao i sa sluÄajem drvenih nebodera, najdalje je otiÅ”ao Japan. U Tokiju se gradi grandiozni drveni neboder, koji Äe visinom od 350 m biti daleko ispred drugih drvenih objekata. Planom je predviÄeno da objekat ima 70 spratova, kao simbolika postojanja firme koja ga gradi. Planira se da se izgradnjom ove zgrade, ali i celog naselja od drveta, do 2041. godine japanska prestonica transformiÅ”e u ekoloÅ”ki grad-Å”umu, kada bude u potpunosti zavrÅ”en i otvoren za mnoge prodavnice, kancelarije, ali i stanare, koji Äe uživati u zelenim terasama i zelenom krovu. Ovaj drveni objekat predstavlja veliki finansijski projekat, znatno skuplji u odnosu na gradnju drugim materijalima, ali, kako tvrde, Äe se isplatiti za kratko vreme. O Äemu se ovde zapravo radi, videÄemo kroz prednosti gradnje drvenih objekata u graÄevinarstvu.
Tokio gradi drveni neboder
PREDNOSTI DRVENIH NEBODERA
ā¢ EKOLOÅ KE ā prirodni materijal koji upija ugljen dioksid, Äisti vazduh i snižava emisiju Å”tetnih gasova na globalnom nivou. Na ovaj naÄin drvo utiÄe na zaÅ”titu životne sredine i ublažavanje klimatskih promena kojima smo sve viÅ”e izloženi. Drvo je materijal koji apsorbuje vlagu u vlažnim periodima i otpuÅ”ta je u vreme suvljih perioda, stvarajuÄi time odliÄnu mikroklimu za život i rad.Ā Materijal koji je biorazgradiv, obnovljiv i za Äiju upotrebu i transport je potrebno znatno manje energije u odnosu na beton, Äelik i aluminijum kao dominatne graÄevinske materijale.
ā¢ EKONOMSKE ā drvo je jeftiniji resurs u odnosu na druge dominantne graÄevinske materijale. Eksploatacija, obrada i transport obavljaju se sa mnogo manje energije i vremena. Primera radi, beton je Äetiri puta teži i za njegovu upotrebu potrebno je mnogo viÅ”e energije nego za drvo. EkonomiÄnost drveta istiÄe se i Äinjenicom da je u pitanju obnovljiv izvor, koji planskom obnovom nikada neÄe nestati.
ā¢ EMOTIVNE ā drvo je deo prirode i kao takvo, prirodu unosi u svaki objekat u kome se nalazi. Ako zamislimo da je Äitav objekat izgraÄen od drveta, jasno je koliko blagotvorno deluje na Äoveka. Toplina i svojevrsna klima koju pruža, uÄiniÄe da se ljudi oseÄaju sretnije, zadovoljnije i produktivnije. NaizmeniÄno praÄenje života u drvenom i betonskom objektu, potvrdilo je ove tvrdnje. Deca u Å”kolama pružila su bolje rezultate, zaposleni u poslovnim objektima bili su zadovoljniji i produktivniji. Emocije su najbolji pokazatelj vrednosti neÄega. A kada je drvo u pitanju, one su uvek visoko na skali doživljaja.
ā¢ ESTETSKE ā nasuprot hladnim betonskim objektima, drveni neboderi svakako su emotivno, ali i estetski prihvatljiviji. Lamelirano drvo omoguÄilo je gradnju robusnijih i složenijih graÄevinskih objekata. Sa druge strane, ovo drvo je lako za obradu i kao takvo pružilo je Å”ansu za izradu zahtevnijih oblika. Lukovi i svodovi dali su slobodu u projektovanju i izgradnji. Spajanjem prijatnosti, ugodnosti i lepote dobijena je dobitna kombinacija gradnje ovakvih objekata.
Farmhouse drveni neboder
U PRIRODI JE SPAS
Ako bi morali neÅ”to posle svega da kažemo, neka to bude ovako. Od postanka do danas napravili smo dug i manje viÅ”e dobar put. Stigli smo i do novog milenijuma i sada je vreme da zakrivljujemo put i polako se vratimo odakle smo i poÅ”li. U prirodu. MeÄu biljke i drveÄe. Da zajedno diÅ”emo i saÄuvamo jedni druge. Ako je sudeÄi po sve veÄoj pojavi drvenih nebodera, na dobrom smo putu samoobnove.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar