Više od softvera: Inovacije koje menjaju pravila igre

BIM (Building Information Modeling) predstavlja modernu metodu projektovanja zgrada.

Ključna prednost BIM-a je trenutni pristup svim informacijama unutar modela. Kako bi BIM model bio uspešan i odgovarao specifičnim potrebama, potrebno je unapred definisati sve procese i zahteve.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, tehnička dokumentacija za objekte sa bruto površinom većom od 10.000 m² moraće da bude izrađena pomoću BIM tehnologije od 1. januara 2028. godine.

Nivoi BIM-a

Building Information Modeling (BIM) je napravio revoluciju za projektovanje, gradnju i održavanje objekata globalno.

Ova napredna digitalna metodologija razvijala se kroz jasno definisane faze u skandinavskim i arapskim zemljama, dok je kod nas, balkanska regija, još uvek u fazi razvoja. Naša trenutna zakonska regulativa zahteva dwg crteže i dokumentaciju u pdf-u. Za Srbiju je BIM dokumentacija planirana tek za 2028. godinu. Za bolje razumevanje trenutnog statusa i budućih mogućnosti BIM-a, važno je pratiti njegov razvoj od početka jer često kada arhitektonski biro prelazi na BIM i revit, ponavlja neku od faza. Svaka faza u evoluciji BIM-a donela je inovacije i izazove, postavljajući temelje za dalji napredak.

Da li znate na kom nivou BIM-a ste trenutno?

Nivo 0: Na Nivou 0, generisanje informacija je osnovno i nema kolaboracije. BIM praktično ne postoji, a osnovni alati mogu biti i tradicionalni 2D CAD crteži, nije neophodno da se radi u revitu ili arhi kedu. Svaka disciplina radi nezavisno, koristeći sopstvene crteže i fajlove.

Razmena informacija je ograničena, najčešće putem štampanih crteža ili jednostavnih elektronskih formata poput PDF-a ili keda.

Nivo 1: Nivo 1 uvodi 3D modelovanje unutar pojedinačnih disciplina, gde svaki učesnik kreira svoje 3D modele. Ipak, ti modeli se ne dele ili integrišu između različitih disciplina. Koordinacija se oslanja na 2D crteže i dokumente, uz osnovnu razmenu podataka putem zajedničkog okruženja za podatke. Međutim modeli se ne razmenjuju među učesnicima, što ograničava kolaboraciju.

Nivo 2: Na Nivou 2, fokus je na deljenju informacija između članova tima. Iako nema potrebe za korišćenjem iste platforme za 3D modele, koristi se neutralni format fajlova, kao što je IFC, za razmenu između disciplina. Ovaj nivo omogućava saradnju, gde učesnici mogu pregledati i modifikovati sve dostupne informacije, stvarajući jedinstven BIM model.

Nivo 3: Nivo 3 je krajnji cilj u građevinskoj industriji. Ovaj nivo teži potpunoj integraciji informacija u cloud okruženju (iBIM), omogućavajući sveobuhvatnu saradnju i integraciju svih disciplina tokom celog životnog ciklusa objekta. Postoji jedan zajednički projektni model koji se ažurira u realnom vremenu od strane svih učesnika. Često ga nazivaju i “digitalni blizanac”.

Ovo omogućava besprekornu razmenu informacija i koordinaciju, smanjujući greške i poboljšavajući donošenje odluka. Uz dimenzije 4D i 5D, Nivo 3 uključuje i 6D dimenziju koja se fokusira na upravljanje objektom tokom eksploatacije.

Prednosti i izazovi sazrevanja BIM-a:

1. Bolja saradnja: Usvajanje viših BIM nivoa poboljšava komunikaciju i saradnju među članovima tima, omogućavajući efikasniju koordinaciju na projektima.
2. Uštede i povećana efikasnost: Viši BIM nivoi pomažu u ranom prepoznavanju sukoba i problema u dizajnu, što smanjuje troškove i potrebu za skupim izmenama tokom izgradnje.
3. Upravljanje životnim ciklusom: Napredniji BIM nivoi omogućavaju bolje upravljanje celokupnim životnim ciklusom objekta, uključujući faze dizajna, izgradnje, korišćenja i održavanja.
4. Početna ulaganja: Prelazak na više BIM nivoe zahteva značajna ulaganja u tehnologiju, obuku i prilagođavanje radnih procesa, što može biti skupo i vremenski zahtevno.
5. Sigurnost podataka: Kako se informacije o projektu sve više integrišu i dele, ključno je osigurati zaštitu i privatnost podataka kako bi se izbegli potencijalni rizici. Razumevanje BIM nivoa je od suštinske važnosti. Tek kada kompanije i pojedinci potpuno shvate ove nivoe, mogu se posvetiti analizi svog trenutnog stanja i identifikaciji područja koja zahtevaju dodatna poboljšanja.

BIM je revolucionizovao digitalizaciju građevinske industrije. Pravilno primenjen, omogućava efikasniji rad timova, kvalitetnije projekte, preciznije planiranje, uštede resursa i bolje održavanje objekata.

Koji savet imate za kolege koje se pripremaju za implementaciju BIM tehnologije?

Pri uvođenju novih tehnologija ili procesa, ključno je biti dobro pripremljen i otvoren za promene. Iako implementacija BIM-a može biti izazovna, uz pravilno planiranje, podršku dobrog i motivisan tim za učenje, proces postaje lakši i zanimljiviji.

Šta motiviše biroe za implementaciju BIM-a?

Želja da budu konkurentni i prate savremene trendove u građevinarstvu. Poslovi su bolje plaćeni, projekti čistiji i uredniji, lakše se prate. Veća lepeza izbora posla.

1. Povećana efikasnost: BIM omogućava precizniju i bržu izradu projekata, što smanjuje troškove i štedi vreme. Integracija 3D modela sa dodatnim dimenzijama kao što su vreme (4D) i troškovi (5D) pomaže u boljoj organizaciji i predviđanju problema.
2. Bolja saradnja: BIM olakšava komunikaciju i saradnju među različitim disciplinama (arhitekti, inženjeri, izvođači) omogućavajući deljenje informacija u realnom vremenu. Ova transparentnost smanjuje nesporazume i greške.
3. Kvalitetniji projekti: Implementacija BIM-a rezultira detaljnijim i sveobuhvatnijim projektima. Preciznost modela omogućava bolje planiranje, smanjuje rizik od grešaka i doprinosi većoj sigurnosti na gradilištu. Zabluda je da izvođački biroi ne koriste BIM.
4. Zakonske obaveze: U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, postoji zakonska obaveza korišćenja BIM tehnologije za javne projekte, što prisiljava biroe na prilagođavanje novim standardima.
5. Konkurentnost: Biroi koji koriste BIM tehnologiju često imaju konkurentsku prednost na tržištu jer mogu ponuditi naprednije i efikasnije usluge. Klijenti sve više očekuju upotrebu modernih tehnologija u realizaciji projekata.
6. Održavanje objekata: BIM pruža informacije o celokupnom životnom ciklusu objekta, uključujući faze održavanja. To omogućava vlasnicima i upravljačima objekata lakšu i efikasniju brigu o objektima tokom godina.

Koliko traje implementacija BIM-a i revita?

Implementacija BIM-a (Building Information Modeling) i Revita u arhitektonskom birou može varirati u trajanju, zavisno od nekoliko faktora, uključujući veličinu bira, nivo tehnološke pripremljenosti, i kompleksnost projekata na kojima radi.

Revit implementacija može biti brža, obično od 3 do 6 meseci. Ovaj proces takođe uključuje obuku zaposlenika i integraciju softvera, ali može biti usmeren na specifične funkcionalnosti koje Revit omogućava.

Implementacija obuhvata:

Implementacija BIM-a je stalni proces koji se nikada potpuno ne završava, bilo da se radi o učenju novih alata ili razvoju automatizovanih rešenja. Implementacija zavisi i od kompleksnosti i zahteva samog projekta. BIM se prilagođava projektu, a ne projekti BIM-u. Tu suštinsku i najvažniju ulogu igraju BIM menadžeri sa svojim iskustvom.

• Analizu trenutnog procesa rada
• Obuku zaposlenika
• Testiranje i optimizaciju

Savetujem kolegama da što pre krenu sa implementacijom BIM-a i steknu osnovna znanja o tehnologiji. Brži početak omogućava bržu integraciju u rad. BIM je sadašnjost i budućnost industrije. BIM menadžeri će biti traženi kao suvo zlato.

Koji su nedostaci BIM-a?

Ukoliko se BIM ne primeni pravilno, može izazvati više problema nego koristi. Neusklađeni procesi zahtevaju različite, često skupe softverske alate, što može biti prepreka za manje firme.

Za početak, BIM, posebno Revit, ima ograničenu preciznost i manju fleksibilnost za improvizacije, tzv. “laganje” u poređenju sa tradicionalnim metodama tehničkog crtanja.

Problem može nastati ako firme s kojima sarađujete nisu na nivou koji BIM omogućava, što zahteva prilagođavanje njihovim potrebama.

1. Visoki početni troškovi: Implementacija BIM-a zahteva značajna početna ulaganja u softver, hardver i obuku zaposlenih, što može biti izazov za manje firme.
2. Kompleksnost učenja: BIM softveri poput Revita imaju strmu krivu učenja. Potrebno je i vreme i trud da bi se zaposleni obučili za efikasno korišćenje ovih alata. Revit zaista mora jako dobro da se zna da biste uopšte počeli da ga koristite za posao.
3. Interoperabilnost: Različiti BIM softveri nisu u potpunosti kompatibilni, što može otežati razmenu podataka između različitih učesnika na projektu. A revit na primer, ne može sačuvati projekte u ranije verzije kao što je to mogao Autoked.
4. Održavanje standarda: Implementacija BIM-a zahteva postavljanje i održavanje određenih standarda i protokola, što može biti zahtevno i komplikovano.
5. Potreba za stalnim ažuriranjem: Ukoliko pričamo o održavanju objekta, BIM modeli zahtevaju redovno ažuriranje i održavanje kako bi ostali tačni i relevantni, što može zahtevati dodatne resurse i vreme.
6. Ograničena fleksibilnost: U nekim slučajevima, BIM softveri mogu biti manje fleksibilni za improvizacije i brze promene u poređenju sa tradicionalnim metodama crtanja. Jako je teško odrediti granicu koliko se koristi BIM, a koliko se izlazi u eksterne programe.
7. Bezbednost podataka: Kako se sve više informacija deli i integriše u BIM modelima, zaštita podataka postaje ključna kako bi se sprečili potencijalni rizici.

Iako postoje ovi nedostaci, mnogi od njih mogu biti prevaziđeni odgovarajućom strategijom implementacije, obukom i stalnim unapređenjem procesa.

Šta su te famozne 3D, 4D, 5D i 6D analize?

U kontekstu BIM-a (Building Information Modeling), 3D, 4D, 5D i 6D analize se odnose na različite dimenzije informacija koje se integrišu u model radi poboljšanja projektovanja, izgradnje i održavanja objekata.

3D analiza:

• Prostor: Osnovna dimenzija koja uključuje trodimenzionalne modele zgrada ili objekata. Ova faza omogućava vizuelizaciju projektovanog objekta u 3D prostoru, uključujući arhitektonske, strukturne i inženjerske elemente.

4D analiza:

• Vreme: Uključivanje vremenskih informacija u 3D model, što omogućava praćenje faza izgradnje kroz vreme. Ova dimenzija omogućava simulaciju građevinskih procesa, planiranje radova, praćenje napretka i upravljanje rokovima.

5D analiza:

• Troškovi: Dodavanje podataka o troškovima projektu. Ova dimenzija omogućava precizno praćenje budžeta, procenu troškova za različite faze projekta, analizu varijacija troškova i upravljanje finansijama projekta.

6D analiza:

• Održavanje i upravljanje: Fokusira se na upravljanje objektom tokom njegovog životnog ciklusa. Uključuje informacije važne za održavanje, operativne troškove, energetske performanse i druge aspekte vezane za dugoročno korišćenje objekta. Ova dimenzija pomaže u planiranju održavanja, efikasnom upravljanju objektom i smanjenju troškova tokom njegovog životnog veka.
  Implementacija ovih analiza pomaže u postizanju bolje koordinacije, efikasnosti i održivosti projekata.

Autor teksta: Marija Đokić, CEO and Lead Architect at REVI STUDIO, Revit Certified Professional