Termoizolacija predstavlja redukovanje provoÄenja toplote to jest toplotne energije izmeÄu dva objekta razliÄitih temperatura. U sluÄaju graÄevinske struke i arhitekture, termoizolacija se odnosi na smanjenje provodljivosti toplotne energije izmeÄu graÄenog objekta i spoljaÅ”njeg prostora.
Održavati prihvatljivu temperaturu u zgradama grejuÄi ih ili hladeÄi zahteva potroÅ”nju velike koliÄine energije i utiÄe na globalnu potroÅ”nju energije. Danas, kada je ekoloÅ”ka održivost postala imperativ i direktno utiÄe na ekonomsku održivost, dobro izolovan objekat je energetski efikasan i samim tim Å”tedi svom vlasniku novac.
Termoizolacija zidova staklenom vunom
Kod dobro izolovanog objekta temperatura je ujednaÄena u celom objektu. Ova ujednaÄenost temperature ogleda se u ujednaÄenosti i po vertikalnoj i po horizontalnoj osi. Kada se kaže vertikalna osa misli se na to da je temperatura ujednaÄena celom visinom prostora, od poda do tavanice kroz sve spratove prostora, dakle od Älanaka to temena korisnika tog prostora bez obzira na kom spratu u objektu se korisnik nalazi. Horizontalna ujednaÄenost podrazumeva ujednaÄenu temperaturu celom povrÅ”inom prostora, od spoljaÅ”njih zidova i tavanice pa prema centru prostora.
UjednaÄenost temperature u prostoru obezbeÄuje udobnost prilikom koriÅ”Äenja prostora, pogotovo kada su spoljaÅ”nje temperate ekstremno visoke ili niske. Dobra termoizolacija odlikuje se i malim troÅ”kovima održavanja. Za razliku od sistema za grejanje i hlaÄenje termoizolacija se obiÄno jednom ugraÄuje u objekat i predstavlja trajno reÅ”enje koje ne zahteva redovno održavanje i ulaganje.
Termoizolacija je garant oÄuvanja energije
Mnogi oblici termoizolacije osim svojstava da izoluju od temperaturnih uticaja imaju i svojstvo zvukoizolacije kao i izolacije od vibracija koji dolaze kako iz unutraÅ”njosti tako i iz spoljaÅ”njosti objekta. Ovo jako povoljno utiÄe na udobnost prostora.
Termoizolacija se primenjuje na zidove, podove, tavanice i krovove, ali i na prozore. Poslednjih godina sve se viÅ”e može uoÄiti trend postavljanja specijalnih prozora sa posebnim termoizolacionim svojstvima. TakoÄe, prisutan je i trend postavljanja posebnim film folija i premaza na prozorska stakla, bilo prilikom izrade prozora ili naknadno, kada su prozori veÄugraÄeni. Ovi posebni premazi i folije smanjuju uticaj sunÄevog zraÄenja tokom letnjih meseci i gubitke toplote kroz prozorska stakla tokom zime.
JoÅ” jedna važna karakteristika dobro odabrane, proraÄunate i ugraÄene termoizolacije je da obezbeÄuje dobar kvalitet vazduha u objektu odnosno omoguÄava, da se tako izrazimo, pravilno disanje objekta. U vazduhu uvek postoji izvesna koliÄina vodene pare koja pre svega zavisi od temperature vazduha. Topao vazduh može sadržati viÅ”e vlage nego hladan vazduh, tako da kapacitet iste koliÄine vazduha da zadrži izvesnu koliÄinu vodene pare opada sa temperaturom.
Materijal za termoizolaciju objekta
Odnos vodene pare u vazduhu prema maksimalnoj koliÄini koji ista koliÄina vazduha može da sadrži na datoj temperaturi naziva se procenat vlažnosti vazduha. Kada na odreÄenoj temperaturi vazduh ne može da sadrži viÅ”e vodene pare kažemo da je vazduh zasiÄen i tada je procenat vlage u vazduhu 100%. Kako temperatura vazduha raste tako se poveÄava i kapacitet vazduha da zadržava vlagu. U ovom sluÄaju, ukoliko u vazduhu ostaje ista koliÄina vlage i kada se vazduh zagreje, procenat vlažnosti Äe se smanjivati.
Materijali kojima se termoizolacija izvodi mogu biti veoma razliÄiti. Kod nas na tržiÅ”tu postoji viÅ”e vrsta termoizolacionih materijala koje Äemo ovom prilikom samo pomenuti. Svakako jedan od najpopularnijih materijala na naÅ”em tržiÅ”tu je polistirol, poznatiji pod nazivom stiropor. Na popularnosti može da zahvali svojoj relativno niskoj ceni i odliÄnim termoizolacionim osobinama.
Mineralne vune i drugi materijali
Mineralne vune su takoÄe dosta popularni materijali. Ovaj termoizolacioni materijal ima Å”iroku primenu i osim u graÄevinarstvu koristi se i u sistemima infrastruktura i brodogradnji. U zavisnosti od vrste sirovine od koje se proizvodi, mineralna vuna može biti staklena, kamena, ÄeliÄna itd. Osim ove dve najpopularnije vrste termoizolacije, na tržiÅ”tu se takoÄe mogu naÄi i razliÄite vrste lakih betonskih blokova kao i penoplast betoni koji su se pokazali odliÄni u kombinaciji sa drugim materijalima. Od penoplast betona mogu se izraÄivati razliÄiti elementi konstrukcije objekta i penoplast beton se može koristiti kao koÅ”uljica, malter ili ravnajuÄi sloj itd.
Na tržiÅ”tu se mogu naÄi i prirodni materijali koji vremenom ponovo dobijaju na popularnosti.
Neki od ovih materijala su materijali na bazi plute, vune, drvenih vlakana ili drvene vune, slame i trske, a u poslednje vreme sve se ÄeÅ”Äe istražuju i primenjuju proizvodi od ekspandirane gline. KoliÄina i vrsta termoizolacije u jednom objektu zavisi od samog projekta i dizajna objekta kao i od njegove vrste to jest namene, klimatskih uslova u kojima se objekat gradi i koji se oÄekuju, energetskih troÅ”kova, budžeta i liÄnih izbora i preferenci. Klima kao i graÄevinski standardni bitno utiÄu na izbor termoizolacije.
Termoizolacionu strategiju u objekta potrebno je bazirati na veoma pažljivom razmatranju prenosa energije i pravaca i intenziteta kojima se ta energija kreÄe. Ovo se može menjati tokom dana ali i od godiÅ”njeg doba do godiÅ”njeg doba. Zato je veoma važno odabrati odgovarajuÄ dizajn objekta i pravilnu kombinaciju materijala kao i tehnike graÄenja koja Äe se prilagoditi odreÄenoj situaciji i uslovima.
Ipak, postoje joÅ” uvek nedoumice u vezi sa materijalima, tipa da li je stiropor Å”tetan za okolinu ili u Äemu je osnovna razlika izmeÄu stiropora i stirodura. Na ta i joÅ” neka pitanja u vezi sa termoizolacijom, potražite odgovore na sledeÄem LINKU.
Deo teksta preuzet sa stranice: www.podovi.org