Kada je reč o projektovanju javnih toaleta uvek počinjemo od putanje kretanja, naročito zbog toga što će dve i više osoba istovremeno koristiti prostor. Dakle kada smo izdefinisali zone projektovanih elemenata prelazimo na osećaj koji taj prostor treba da pruži, a to svakako nije isto u muškom i ženskom toaletu. Kod muškaraca je to praktičnost – da svi elementi budu smisleni i lako dostupni.
Drugim rečima, prostor treba da omogući nesmetano kretanje, logičan raspored pisoara, WC šolja i lavaboa – bitna je jednostavnost i funkcionalnost. Kod žena to je sigurnost – da prostor bude zaštitnik intime koja je tu najizraženija. To nije samo pitanje osnovnih funkcija toaleta, intima za ženu predstavlja i popravljanje šminke, začešljavanje kose, proveravanje zuba posle ručka ili mesto na kome može da se osami na par minuta pred bitan poziv ili sastanak.
Specifičnost javnog kupatila u odnosu na druge prostorije ogleda se u funkcionalnosti i otpornosti. Dizajn je važan, ali prostor mora ostati praktičan i jednostavan za upotrebu.
Materijali treba da budu dugotrajni i otporni, a istovremeno skladni sa vizuelnim konceptom. Prostor se mora maksimalno iskoristiti, ali tako da ne postane nepraktičan. Pri planiranju treba uzeti u obzir broj korisnika i raspored elemenata tako da svi budu lako dostupni čak i kada je prostor istovremeno popunjen.
Digitalni alati prilikom realizacije projekata
Veliko olakšanje prilikom realizacije ovog tipa projekata nam je omogućio Miro Board, ili kako ga je jedna klijentkinja svojevremeno nazvala – kršni Crnogorac. 😀 Ova platforma nam je donela praktičnost i jasnoću, i to je ono što obožavam kod nje.
Otkako smo prešli sa „poslala sam ti na viberu“ na „stigla vam je notifikacija na Miro Board-u“ svet je postao lepše mesto. 🙂 Sam proces je pojednostavljen – klijenti popunjavaju upitnik i formiraju samostalno ili uz našu pomoć projektni zadatak, zatim ih onboardujemo na platformu na kojoj im je transparentno predstavljen svaki odeljak poput timeline-a, putem kojeg postavljaju pitanja, zakazuju potencijalni sastanak, pronalaze probne rendere itd.
Estetska dimenzija javnih toaleta
U dizajnu javnih toaleta estetika ne sme biti zanemarena, ali mora biti u službi funkcije. Cilj je stvoriti prostor koji je vizuelno prijatan, ali i dugotrajan, higijenski i jednostavan za održavanje.
Estetski elementi – poput boja, materijala, oblika i rasvete – pažljivo se biraju kako bi: olakšali orijentaciju i korišćenje prostora, doprineli osećaju urednosti, sigurnosti i komfora, podržali identitet objekta u kojem se prostor nalazi. Umesto dekoracije radi ukrasa, akcenat je na dizajnu koji jasno komunicira funkciju, olakšava upotrebu i ostavlja prijatan utisak.
Kombinovanjem otpornih i vizuelno prijemčivih materijala (keramika, beton, metal, kompakt ploče), prostor zadržava ozbiljnost i dugotrajnost, a da pritom ne deluje hladno ili zanemareno.
Estetika javnog toaleta treba da bude pažljivo balansirana: dovoljno izražajna da ostavi utisak, ali dovoljno jednostavna da ostane funkcionalna i laka za održavanje čak i pri velikom broju korisnika.
Prilikom projektovanja svakog novog prostora, prvo ide jedno brainstorm-ovanje u kome učestvuje ceo tim – postavljamo pitanje šta nam je falilo u prostorima koje smo koristili a čemu smo se obradovali kada smo videli da ga ima.
Kada projektujemo javne prostore, oslanjamo se ne samo na propise i funkcionalne potrebe, već i na lična iskustva. Zahvalim se svim projektantima i izvođačima kada u toaletu mogu da odložim torbu, okačim kaput a da pritom ne dodiruju pod, kada postoji malo mesta pored lavaboa za stvari, kada je raspored ogledala dobar da ne moram da ga delim sa drugima ako mi treba par minuta samo za sebe.
Javni toaleti kao deo iskustva korisnika
Kao arhitekta, sve češće primećujem da se dizajn javnih kupatila izmešta iz zone nužnog zla i postaje deo iskustva koje prostor pruža korisniku. I drago mi je zbog toga. Ne mislim da javni toalet treba da bude luksuzan, ali verujem da treba da bude dobro osmišljen, jasno organizovan i dostupan svima. Kada neko izađe iz toaleta sa osećajem da je prostor bio čist, intuitivan, siguran i prijatan, onda je dizajn uradio svoj posao.
Na primer, pločice sa teksturom kamena su mi dobar izbor – deluju toplo, a lako se održavaju. Veliki formati i minimalne fuge doprinose urednosti, i to mi je bitno kad projektujem nešto što treba da izgleda čisto i posle 50 prolaznika. Što se tiče sušača, deluju praktično jer nema papira po podu i izgledaju ekonomično, ali često su bučni i troše struju.
Ni papirni ubrusi nisu bolji – njihova proizvodnja troši resurse i stvara otpad. Zato ne postoji savršeno rešenje. Najbolje je kombinovati: energetski efikasan, diskretno postavljen sušač sa filterima i ubruse od recikliranog papira, pa da korisnik sam bira.
Najveći iskorak vidim u kabinama i nivou privatnosti. To je meni ključ. Kabine koje ne ostavljaju razmake, koje idu do poda, koje imaju kukice i dovoljno prostora da se čovek ne oseća kao da „jedva staje” su elementi koji govore da je neko stvarno razmišljao o korisniku.
Naravno, važno je obratiti pažnju i na rasvetu, volim da postoji slojevitost – nije sve samo “LED-traka iza ogledala”. Ambijentalna svetla u kombinaciji sa funkcionalnim izvorima čine da prostor izgleda promišljeno čak i kad je mali.
I na kraju, estetika mi je važna, ali samo ako je u službi funkcije. Nema smisla da prostor bude lep na slici, a da ne znaš gde da staviš torbu ili da ti voda prska sa lavaboa.
U javnim toaletima nužno zlo je to što moraš da misliš na veliki broj korisnika i na održavanje.
To znači kompromis između estetike i praktičnosti: materijali moraju biti otporni, površine lako perive, elementi jednostavni za upotrebu. Nema prostora za „previše nežne“ ili „samo lepe“ detalje – sve mora da traje i izdrži.
Inspiracija prilikom projektovanja javnih toaleta
Najviše me raduje kad možemo da uvedemo male znake pažnje za korisnika – kuku za torbu, dovoljno prostora u kabini da se čovek ne oseća stisnuto, ogledalo koje ne mora da deli sa drugima, dobra rasveta koja daje osećaj urednosti i sigurnosti. Zašto? – Jer javni toalet svi pamte po tome da li su se u njemu osećali neprijatno ili prijatno. Meni je izazov i inspiracija da to mesto, koje je često zanemareno, učinim funkcionalnim, dostojanstvenim i malo boljim nego što se očekuje.
Renderi i realnost projektovanja javnih toaleta
Otvorene police i dekorativni elementi na renderima nam upotpunjuju celu sliku, ali u javnim toaletima samo skupljaju prašinu i stvaraju osećaj neurednosti i nehigijene ako se ne održavaju kako treba. Takođe previše dramatična rasveta nije idealno rešenje u uređenju enterijera javnih toaleta. Drugim rečima, svetlosni akcenti u ogledalu ili samo ambijentalno osvetljenje izgledaju lepo na slici, ali otežavaju upotrebu i održavanje. Uvek je bolje imati nekoliko tipova osvetljenja pa kombinovati korišćenje u skladu sa potrebom. Kao i materijali koji nisu otporni na vlagu – Drvo bez adekvatne zaštite ili tekstilne obloge stvaraju problem već posle par meseci korišćenja. Ono što je na slici „wow” u praksi je kratkog daha.
Kada razmišljam o javnim toaletima, uvek se vraćam na tri stvari – sigurnost, intimnost i praktičnost. Sve ostalo mora biti podređeno tome. Ambijent, ozvučenje, miris su slojevi koji samo naglašavaju osećaj da si na mestu gde možeš na trenutak da se povučeš. Najviše me dirne kada naiđem na prostor u kom postoji „ženski kutak” – maramice, krema za ruke, malo pažnje u detaljima. Taj osećaj brige je, za mene, ono što pravi razliku između toaleta koji je samo ispunio svrhu i toaleta koji je ostavio dobar utisak.
Jednostavnost održavanja – imperativ ili ne?
Smatram da u javnim toaletima jednostavnost održavanja nije samo važna, već obavezna.
Prostor može izgledati lepo i savremeno, ali ako se teško čisti, gubi svaku vrednost.
Zato biramo materijale koji su antibakterijski, otporni na vlagu i sredstva za čišćenje, i trudimo se da sve površine budu jednostavne za održavanje. Mislim da je najveća vrednost kada prostor dugo može da zadrži urednost i izgled kakav je imao prvog dana. To znači veće formate pločica sa minimalnim fugama, kompaktne površine i rešenja koja ne zadržavaju prljavštinu. Na kraju, po mom iskustvu, pravi kvalitet javnog toaleta vidi se tek posle nekoliko meseci korišćenja – ako i dalje deluje čisto i uredno onda smo uspeli. Uvek odem do toaleta u ugostiteljskom objektu u kome sam prvi put. Mada to smatram i za održavanje kuće – idem do kupatila da ti kažem kakva si osoba. 😀
Ako si brinuo o meni na mestu gde sam najranjivija, moja percepcija ostatka objekta dobija viši standard.
Projektovanje na osnovu korisničkog iskustva
Broj korisnika igra veliku ulogu u dizajniranju javnih toaleta. Ako je broj mali, prostor može da bude intimniji, sa većim fokusom na detalje i komfor. Ali čim govorimo o velikom broju ljudi, prioriteti se menjaju – tada sve mora da bude podređeno protočnosti, otpornosti i jednostavnom održavanju.
Nekoliko ključnih aspekata gde broj korisnika menja dizajn:
- Dimenzionisanje – broj kabina, pisoara, lavaboa i mesta za odlaganje određuje se prema očekivanom kapacitetu prostora. Ako to ne ispratiš, odmah se stvaraju gužve i neprijatnost.
- Raspored – kod većeg broja korisnika mora se planirati da se putevi kretanja ne ukrštaju i da nema „uskih grla“.
- Materijali – što je promet veći, to su veći zahtevi za otpornošću na habanje i vlagu.
- Održavanje – toaleti sa velikim protokom ljudi projektuju se tako da mogu da izdrže češće čišćenje i brže vraćanje u funkciju.
- Privatnost i komfor – čak i kod većeg kapaciteta, ne sme se izgubiti osećaj sigurnosti i intime, naročito u ženskim toaletima.
Moje mišljenje je da je broj korisnika jedan od prvih parametara koji arhitekta mora da definiše – jer od njega zavisi sve ostalo: od veličine prostora, preko izbora materijala, do samog osećaja koji prostor ostavlja na one koji ga koriste.
Autor teksta: Anđela Marjanović, WDA Architects